Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.

Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.

E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.

Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).

I onda u nastavku - sve ispočetka!

E to ti je kada te neko jebe kao konja,kada te jebe pa te rastura,
a ti kurac niti vidiš,niti ga osećaš u dupetu,ustima,
ili tamo već gde sve neko može da te jebe (trepavica).
U svakom slučaju definitivno si siguran da ti je uletela kurčina,
a kurčinu niti vidiš,niti znaš odakle ti je uletela.

jedan od najboljih nacina da saznate da l je neko peder il nije je da mu date barbiku i sacekate reakciju....ako bude poceo da joj gleda ispod suknje onda on ne daje u dupe al ako pocne da je mazi i ceslja onda razmislite o tome da li cete opet biti u blizini doticne osobe...a ako bas morate onda ga uvek drzite na oku a ruke na dupetu....za svaki slucaj

Ako je verovati dedi, sugreb je reč koja se koristi u Zaplanju (šira okolina Niša) a prevodi se kao "brazda koju napravi pašče ili vuk kada grebe nogom po zemlji". Ovaj mikroerozivni oblik značajan je zbog svojih magijskih osobina, naime, veruje se da će onoga ko nagazi na sugreb snaći neki gadan maler, koji po prirodi magijske stvari podrazumeva opet neku vrstu gaženja. Na primer, možete da nagazite na zarđali ekser, ili vas može da pregazi nešto teško i masivno, sudbina recimo.

Drugarica sa kojom ste u kombinaciji. Pojava do koje dolazi u slučaju nemanja devojke, a kada vam usled neizbežnih fizioloških procesa nivo testosterona pređe gornju granicu. Tada bliska vam ženska osoba, prema kojoj ste do tada gajili samo prijateljska osećanja, postaje kombarica - prijateljica i podrška u svemu, pa i u sexu.
Takođe, to je imenica treće deklinacije ( kao dadilja, na primer ), koja postoji samo u ženskom rodu.

Izbor. Iluzija izbora, jer njega nema. Promene. Kakve?

Drška se vadi, a tebe isti čekić udara. Očekuje se samo da odabereš novu dršku, dva modela su na papiru, samo da zaokružiš broj. Suštinski nema veze, jer biju te čekići svakog dana, svakog sata, svake sekunde tvog zivota. Menjaju se drške, a tebe, običnog eksera, zakucavaju još više, još dublje. Navikao si. Pre deset godina mislio si da ste bacili čekić, ali samo je drška slomljena. A onda je uglavljena nova, bela, lepa drška. Drži se deceniju celu. Nekima se sviđa, a neko hoće da je promeni za "napredniji" model, ali čemu? Čekić će ostati isti.

U redu je, tukli su i jači čekići, gvozdeni maljevi. Bilo je gore. Izvadi se jedan ekser, krene da vadi i druge, a dočeka ga čekićev dobri prijatelj, srp. Čekić i srp, zajedno biju i seku. Smrskli smo srp, jednom za svagda. Ali čekić ne. Ne može, uvek će biti tu, i tući.

A ti si samo ekser, šta ćeš da uradiš? Moras da se izvučeš, a svakog dana tones sve dublje. Teško je izvući se, a i kada se izvučeš, moraš i druge da izvadiš. Neki su već preduboko, zakucani, zatucani, nema pomoći. Ali ima i onih koje vredi izvlačiti. Jedan je krenuo da nas izvlači, ali zakucaše mu eksere u sanduk pre 9 godina. Moraš sam.

Izvučeš se, pogledas u svim pravcima, zakucani i zatucani ekseri, dokle ti pogled seže, dokle oko vidi. Kreneš da vadiš druge, ali oni to neće. Oni čekaju novu dršku. Čekaju da je izaberu. Naiđeš na neke koji žele da budu izvučeni, kreneš da ih vadiš, i onda u pozadini čuješ buku. Zupčanici se vrte, mašina melje, iz nje ispadaju ekseri, serijski proizvedeni, ne ekseri kao ti, već ovi prvi što samo čekaju čekić. Poražavajuć prizor, ti jedva izvučeš jedan ekser, a mašina proizvede na stotine. Shvataš da nije bitno. Ali ne, ne padaš samo da bi čekao da zarđaš i propadneš i budeš smrskan. Nastavljaš da vadiš.

Ipak, onima koje izvadiš, njima je bitno.

Deo bajsa specijalno dizajniran da proizvodi konstantne bolove u vasem dupetu, definitivno plod dugotrajnog testiranja i istrazivanja. Prvo je trebalo otkriti koji deo dupeta je najosetljiviji na pritisak, zatim pronaci oblik sedista koji je fizioloski najneudobniji, a da pri tom i dalje zulja to "odredjeno" mesto, zatim pronaci sto tvrdji materijal, koji ce obezbediti konstantnost pritiska...
Sado-mazo uzitak zagarantovan, a i lepo je znati da delis iste muke sa milionima drugih sapatnika :S

to je ona situacija kada sedite na WC šolji, osećate se nedodirljivo...kao gospodar sveta, nema nikoga da vam soli pamet, nema briga vezanih za politiku i materijalno stanje, jednostavno potpuni uzitak...
ee, u toj situaciji sasvim neočekivano iz WC šolje stigne povratna informacija u vidu nekoliko kapljica vode koje su odskočile, odvojile se od matičnog talasa koji ste vi prouzrokovali i poprskale vas po dupetu....
prilicno gadan osećaj....

Ćale se predano posvetio prašinjari, keva je na smirićima, sin po ceo dan u kladionici visi na slotvoru ili mota čerčilke, ćerka porani da se spremi za svog dečka propalu fudbalsku nadu i celu noć mu izvlači kamen iz bubrega. Što se tiče finansija, tu je ona narodna medved kad ima meda i po dupetu se maže, pa keva kuva samo ono što je dobro za holesterol. Ponosni smo na našu očevinu, a naročito na muškost, koja je nadaleko poznata. I dok se mi tako poradjamo bez epiduralne, Japanci treba da polete autom.
Male mi koale, ovo nije dobro počelo.

Glupak, vezara, osoba bez kvaliteta.

Zene cesto imaju potrebu da se zaljube u grubog muškarca koji im ne povladjuje, koji je boem, visi po kafanama, vara ih, sekira, i posle se vrati kući i svojim šarmom i pažljivo odabranim rečima sve izgladi, i po ko zna koji put obeća da će se promeniti. I žene im veruju.
Medjutim, pojedini zetovi ponekad predju granicu, jednom, pa opet, pa im se svidi. Maltretiraju ženu, prebijaju je, omalovažavaju, zatvaraju u kuću i od života joj naprave pakao. Ukoliko su tu i mala deca, situacija je kud i kamo gora..
Pošto je ova žena vaša ćerka, Šta treba preduzeti po tom pitanju?
Poneti hladno oružje po izboru, a ako volite da improvizujete, naći ćete već nešto egzotično u zetovljevom stanu. Ja toplo preporučujem da ponesete štanglu, jer štangla zveči, tako da će ceo komšiluk znati šta radite. Pošto ste skotu polomili obe noge kako ne bi mogao da beži, izlomite mu sve prste na rukama, kako ne bi mogao ni da drka naredna dva meseca. Pošto je glavom već proleteo kroz staklena vrata, dovoljno je da mu polomite još samo nekoliko rebara. Štangla mu ostaje zabijena 45 centimetara u dupetu, čisto da bi se svakog narednog dana njegovog bednog života setio kakav je skot, i kako bi mu to pokvarilo raspoloženje. Na kraju, isprazniš po njemu aparat za gašenje požara i naneseš mu opekotine trećeg stepena po većem delu tela. Onda pozoveš hitnu kako ne bi robijao zbog govneta.

Iz nekog potpuno nepoznatog razloga, jedna vrsta ljudi obožava da se fotografiše tako da budu uhvaćeni objektivom u trenutku kada su u skoku, kolena savijenih ka dupetu poželjno, iskeženi poput statiste iz reklame za npr mobilnu telefoniju, jer je život lep kada imamo kredita i besplatnih minuta, ili potpuno izbezumljenog izraza lica. Naočare za sunce su samo plus. Pojava nije tako novog datuma, ali objašnjenja za istu prosto nema.

Vrlo bolno iskustvo građevinara koje traje samo jedan trenutak, a pamti se citav zivot!

To je ONO sto Vam je pomagalo da, makar na trenutak postanete glavna faca u odeljenju, kada profesorki, koja pise nesto na tabli, sarate s njim po dupetu. Ukoliko bi ste ga uperili na tablu, ona bi OBAVEZNO prokomentarisala: "Samo se vi zezajte." Zatim bi se okrenula i kao prorocica te prepoznala iz gomile, izvela pred tablu i okitila te kecom.
Takodje, laser su koristile sve face u bioskopu, zezajuci se s njim po platnu i nervirajuci prisutne.

Sarkastična opaska personi koja traži više nego što zaslužuje. Voli da joj se ugađa i servira sažvakano, na tacni, te i od vas pokušava da izvuče nešto ne bi li zadovoljila svoje potrebe i ugodila svom dupetu koje se polako raspada od 'sedenja u fotelji'.

Trenutak kada se prelazi crta želja na koje ne može puno da se utiče i šanse da se ispune su veoma male. Vreme da se prema dotičnom postupa indiferentno.

Dakle, prazno mesto u izreci se može popuniti sa toliko raznolikih reči i prilagoditi se skoro svakoj situaciji da to nije normalno.
Postoje uopšteni kao " Misliti i srati nije isto" ili "Misliti i cveće brati nije isto" mada ovo drugo je malo nejasno.
U konkretnoj situaciji može se koristiti kad jedna osoba nešto pogreši, a druga mu na ovakav spusti.
Udario se jedan čekićem po prstu, a drugi mu dobacuje: " Misliti i ekser zakucavati nije isto".
E sad možete vi reći i da ja ovde lupam na fini način pa u komentaru dati:
"Misliti i dobru definiciju napisati nije isto".

Pravi primer jednog svakidašnjeg, nadrndanog Srbina, koji je nezadovoljan svojim životom. A kako i ne bi bio? Živi na dnu, u selendri, komšije su mu dva dosadna i nenormalna kretena koji ga stalno uvlače u neka sranja, okolina ga ne shvata..Šef na poslu mu je debela, odvratna pokvarena splačina koja mu svaki dan kenja, komanduje i zakida, posao je daleko od onoga što je on nekada sanjao, a plata je takva da ni gaća na dupetu nema. Nije ni čudo što je oćelavio.

Eufemizam za malo finiju pevaljku. Pomenuta dama, dakle, ne peva - ona INTERPRETIRA. Doduše, ne i ono čuveno Visoko Ce, al' zato neobično podseća na Anu jebenu Bekutu. Ima grudi 'mesto sisa i ne štipa se po "dupetu" već po "guzi". Uporedo sa vokalnom praktikuje i oralnu tehniku. Jedino što joj je, pak, zajedničko sa onom svojom, gorepomenutom, vulgaris verzijom, jeste slabost na zadrigle i na vinjak navučene harmonikaše. To je, uostalom, statusno pitanje...

Obskurna sekcija žgadije, iritnatna zbog samog svog postojanja. Dečačići i devojčice koje, posle završene radne školske nedelje, za petak i subotu veče doživljavaju kompletnu metamorfozu svoje ličnosti.

Mračni, "opaki" izgled, kojim pokušavaju da postignu efekat što većeg razlikovanja od drugih ljudi iz soje okoline. Stavovi i "razmišljanja" koja deklamuju iznova i iznova, kojim pokušavaju da ceo svet uvere da su te reči iskreno njihove i da u njih veruju celim svojim "prokletim" bićem, koje ne pripada ovoj "kasabi zaostalog življa".

Oni su najbolji predstavnici fizički opipljive laži: ogoljeni bilbordi isfolirane psihe, buntovnici bez razloga i cilja. Iritantna pojava koja izraz "klinačko zamlaćivanje" podiže na jedan viši nivo, koji sam po sebi nije toliko opasan, koliko daje mogućnosti da se od njega napravi ograoman dar-mar čije će se posledice dugo krpiti.

Auto-marginalizacija samog sebe, makar i na kratak vremenski period, sa ciljem da se zapali masa, da bruji čaršija o "skarednostima sektaškim", samo radi ulivanja čudne zabave u inače čemeran život, je samo jedan novi ekser koji čeka da bude zakucan u sanduk. Pokušaji da na silu budeš nešto što nisi, da bi se uklopio u neuklopive, je samo laganje odraza u ogledalu. Svaka reč se odbije jer je odraz ne čuje. Svaki osmeh u tom ogledalu nije znak prihvatanja laži kao istine, već je još jedna u nizu obmana koja dodaje drugi ekser i stavlja ga pod čekić.

A, čekić samo udara i udara.

To je kad ti se istovremeno vruće govno nalazi u dupetu, a prditi se. Pa kad kreneš da prdneš, to radiš s velikom koncentracijom - prvo stisneš guzove i lagano krećes da oslobađaš gas, ali da ti kojim slučajem "sraćko" ne bi završio u gaće, istovremeno stiskaš dupe lagano i paziš da se ne usereš. Posledica toga je "prdež preko govneta", koliko god da nije smrdeo unutra, čim je izašo okolina bi uvenula oko tebe