Romi koji su razvili prosjačenje kao unosni, porodični biznis. Čak i one dobre i sažaljive duše koje se umilostive da jadnicima udele koji dinar, kad-tad shvate da su obmanjene. Postoje zaista teški i iskreno žalosni slučajevi, ali u većini slučajeva nije tako. Postoji jasna, smišljena taktika kojom oni manipulišu, izazivajući sažaljenje, dobijajući pare. U nekim slučajevima dnevno zarade veći iznos nego nečija prosečna dnevnica. Dele se na: mlade majke sa decom (bebama), to su one što drže jadno golo i boso dete, po svim vremenskim uslovima cvileći "daj kume koji dinar za Suzanu". Zatim, tu su starije žene koje čisto prose, prodaju zavese isl. a pritom te navlače sa pričom "da ti gledam u dlan". Tom prilikom ti na svake dve izgovorene rečenice izvlače još i još para da ti nastave priču o tvojoj "budućnosti". Postoje i one ciganke koje se pristojno obuku pa idu od vrata do vrata prikupljajući novac, navodno, za lečenje bolesne dece. Naoružani su nekom lažnom bolničkom dokumentacijom, receptima, dijagnozama i naravno slikom "bolesnog" deteta. Tu su starci sa štakama, u kolicima, deca koja idu u grupama i traže za hleb, bogalji, slepi, stari, mladi...Sve u svemu, iza svih ovih kategorija prosjaka stoji neki lupež malverzant koji manipuliše, špijunira prosjake, zlostavlja i zaplašuje a uzima celokupnu zaradu. On je nešto poput makroa. Najgore prolaze deca koja se rađaju, sakate, izlažu hladnoći, gladi, fizičkom i psihičkom, zlostavljanju i to sve u svrhe prosjačenja za nekog drugog, koji će taj, sa mukom zarađen novac, rasipati na svoje lične hirove.

Najcesce sluzen obrok u skolskoj menzi sa dodatkom kecapa u velikim kolicinama.

Dobro je poznato da je pravom konobaru u krvi da sklepa dijete nekoj od pijanih gošća u lokalu. Zbog toga što razmišlja donjom glavom, kasnije ga zadesi crna sudbina. Za 9 mjeseci očekivajući račune za struju, pred vratim ga iznenadi korpa sa uplakanim derištem. Logično, za dadilju se nema, pa je jedina solucija da ga vodi sa sobom u kafanu, sve dok mali ne odraste. Do tad, iskusni ćale ga koristi kao mamac za gošće. Šta ćeš, budala se nikada ne opameti.

E sad, kako prepoznati klinca od konobara?
To je onaj mali koji preko dana spava pod šankom u gajbi od Jelena. To je onaj isti mali koji ti stalno skakuće po stolovima, dok ispijaš pivo. Išara vam tiket koji ste sklapali više od dva sata, uzima vam ključeve od auta i sakriva ih u gaće. A vi ga samo ispratite kiselim osmijehom i psovkom u sebi, jer ne želite da vas pesnica konobara pomiluje po glavi.

I tako ga trpite do njegove 15 godine, kada već poprimi sve osobine ćaleta, pa vas redovno vodi u kurve poslije pijanke.

Najbolji trol Majke Prirode. Gušter koji služi da utera strah u kosti svakom ofiofobu.

Uređaj koji služi za detektovanje i merenje intenziteta loše glume, odnosno stepena iritantnosti filmskih glumaca. Stepen iritantnosti je broj koji pokazuje koliko neki glumac (na sobnoj temperaturi i pri atmosferskom pritisku) svojim glumačkim "umećem" podseća na Silvestera Slaja Stalonea.
I = k*So*100
gde je:
I - intenzitet loše glume
k - koeficijent sličnosti (ima vrednosti od 0 do 1)
So - Slaj lično! (ima vrednost 1)
Jedinica mere je 1 S (Stalone). Uređaj ima baždarenu skalu koja može da meri od 0 do 100 S. Za određivanje nule na skali se mogu koristiti Džoni Dep, Val Kilmer, Meril Strip, Kejt Blančet, Geri Oldmen.....dakle, njihov stepen iritantnosti izražen u Stalone-ima je 0.

Izraz koji ne treba da koristimo u radnjama jer smo robu za koju se zahvaljujemo debelo platili, ali ga ipak podsvesno koristimo a ni sami ne znamo zašto. Na to naše ''hvala'' dobijamo ljubazno - ''hvala vama, dođite nam opet''. Sem naravno ako ne pazarimo u konkordiji.

Vadili ste zubni živac. Kad ste bili mali, đilkoši iz kraja su vam napucavali specijalku u jaja. Bivša riba vam je svakodnevno prepričavala knjigu 1000 zašto ( da živimo zajedno ) – 1000 zato. Prebrojali ste sva zrna praška za veš Duel iz pakovanja od 3 kg, dok ste slušali novi CD Zdravka Čolića. Preživeli ste psihofizičku torturu koliko i prosečni logoraš u Jasenovcu. Na red je došlo i vađenje lične karte.

Neophod: hrana za nekoliko dana, voda takođe, hoklica, vreća za spavanje (kamp kućica, ko ima), mp3 plejer sa 5 giga različitih žanrova muzike, 2 para gaća, kenj papir, vlažne maramice, kišobran, ćebe, peškir, nešto slatko, bele semenke i živci ko brodski konopci.

Čuli ste da treba da se pojavite oko ponoći, kako biste imali kakvu-takvu šansu da JOŠ TOGA DANA izvadite dokument koji život znači. Tako i radite. Po dospeću percipirate atmosferu iz Kusturičinih filmova: Alfa Ciga sa 8-članom porodicom leži na betonu ispred ulaza u stanicu i nešto mrmlja. (Očekujete WTF momenat kad oni polete, kao i neke guske koje tumaraju unaokolo. Naravno, i usranu facu Slavka Štimca). Master čekač vas obeshrabruje rečima da već 10 dana puši za izdavanje l.k. i da ste došli kasno. Mudroser sa vaše leve strane nešto zapisuje i broji. 3 babe iz potaje bacaju hejt na omladinu. Jedina osoba vredna zadržavanja pogleda je došla sa dečkom i spava mu na ramenu. Kako se bliži zora, noge se oduzimaju. Hranu ste pojeli, vodu popili, i skljokavate se na stazu sa slušalicama u ušima i tonete u polusan. Trzaj. 04:09. Trzaj 04:05. Nemoguće, ovo je ružan san. Zažmurićete, i kad budete otvorili oči, probudićete se u svom krevetu, a na ramenu će vam spavati nega megapička koju ste satima seksualno vozdizali u nebesa. Otvarate oči. Sedite na betonu, a na ramenu vam spava Ciga sa osmočlanom porodicom. Bože, uzmi me...telo više ne može da izdrži, padate u san.

Budi vas komešanje. Već se uveliko razdanilo. Na početak reda je stigao ćelavi glavonja sa zlatnom kajlom i napravio gužvu. Svi protestuju, pominju majke, očeve, sestre, Tita, Slobu, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Nalaze kompromisno rešenje i konsenzus oko toga da je Tito kriv za sva ova sranja i slom moralnih vrednosti. Jedino se sa tim ne slaže Master čekač, kome je dokurčilo desetodnevno pušenje u redu i uzima stvar u svoje ruke, te glavonju spičava hoklicom u ćeletinu. Haos. Rasulo. Vijetnam. Policija istrčava i privodi 20-ak najratobornijih: ćelavog, Master čekača, Cigu sa osmočlanom porodicom, Mudrosera, tri babe iz potaje, dečka jedine osobe na kojoj vredi zadržati pogled...

8h. Otvaraju se vrata pakla. Izlazi FT1P teta i po redu upisuje imena današnjih srećnih dobitnika. Jedina osoba na kojoj vredi zadržati pogled se nalazi tik iza vas i vi kao pravi džentlmen joj ustupate mesto ispred. Posle par minuta shvatate da je prokleta kurva poslednja na spisku za danas, a FTJP teta ljubazno saopštava da vam želi više sreće u sledećem izvlačenju. Nadrealizam koga bi se i Dali postideo.

Opis genitalija izuzetno promiskuitetne devojke poznate po gajenju raznih "ljubimaca" u svojoj intimnoj regiji.

Od svih navedenih razloga od strane MUP-a samo je jedan pravi - da posle višečasovnog noćobdnenja u svrhu vađenja istog, izgledate identično "lepo i sveže" kao i posle višečasovne neprospavane noćne vožnje, a sve to u cilju lakše identifikacije na granici.

Uz veterinara, popa i geometra smatra se među viđenijim i uglednijim ljudima u selu. Njegove veštine u spravljanju božanskog pića, rakije (aka. mučenice, prepečenice), pića kome mi Srbi dugujemo našu hrabrost, dogodovštine i nadaleko čuvene ljubavno-seksualne moći (da ne ulazimo u to šta je mit, a šta istina...) su međ' pukom uvažavane sa strahopoštovanjem, sa izrazom lica seoske dece kada pod starim orahom šćućureni slušaju grmljavinu uoči svetog Ilije, posmatrajući divan i moćan fenomen, a sa druge strane - nerazlučiv, dalek i nadnaravan.

Iako se bavi spravljanjem takvog magičnog napitka, on nije među prvim degustatorima. Ne, on uzima dnevno svega dve tri čašice uz jelo, domaću mezu i luk, odavajući priznanje tom svetom napitku, čijih je tajni duboki poznavalac. Pred uzimanje čašice, maši se rukom za šeširče, pobožno spuštajući ga i krsteći se triput uz reči: "S' božjom pomoću, neka je na zdravlje...". Veštim okom, tajnim znanjem organizovanja sila vode i vatre, poput galskih druda spravlja taj sveti, magični napitak rakije.

Njegova kuća u selu zauzima posebno mesto, onako pomalo zabačena i u daljini... Poneki seljak namernik na biciklu se uputi u jesenje dane ka kazandžijinom domu, sveže obrijan, u najboljem kaputu i ispeglanoj košulji, što onomad za Đurđevdan dobi od kumova. U džepu mu se nađe neki poklon, tegla domaćeg slatka koje je domaćica spremila, jer se kod kazandžije ne ide svakako i praznih ruku...

Voda? Je l' se to jede?
Njihova pivska linija života je uveliko obogaćena. Ma probali su i sa vodom, ali nije išlo. Ogledali su i ostale alkoholne đakonije. Ipak, ostali su vjerni pivu. Vidite, za ove ljude, a ja ih znam nekoliko, pivo nije piće. Pivo je stil života. Nemojte pogrešno da me shvatite. Nije riječ ovdje o običnim poguzijama koji će piti ispred dragstora ili obične prodavnice. Radi se danu s pivom, o mjesecu, godini, dekadi. Nerijetko je riječ o dobrim domaćinima, vrijednim i radnim, a ima i onih ljenčuga - nije li tako sa svime u životu? Neće mu se desiti da nema kod njega, i što je najvažnije, neće to svakakva drla biti. Kao što majke svom djetetu žele najbolju hranu, tako i ovaj gospodin, uzima ono, ne baš najskuplje, ali svakako sa najboljim omjerom cijene i kvaliteta. Isto tako, vizuelni efekat korišćena ogromnih količina piva neće baš izazvati prednost mogućeg konkurenta za mistera godine, i poželjno je izbjegavati periode oko svinjokolja da ga ne bi pobrkali s nečim drugim. Često se ni porodici neće svidjeti. Međutim, treba imati na umu da se takvi ljudi često odreknu svega ostalog. Za njihov alkoholizam ne treba strahovati pošto su navikli. Možda će im i jetra jednog dana jebati kevu, ali ipak, ljudi umiru i zbog mnogo gorih poroka, zar ne?

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Izraz koji koristimo kada je situacija o kojoj nam sagovornik govori previše komplikovana za nas da bi mu dali savjet ili nas jednostavno zabolje, da 'prostite, kurac.

Aplauz publike kojoj je podeljeno po 1000 din. da aplaudira na fore starije od Krkobabića ili u političkim emisijama gde se ističe idiotizam gostiju.

Kada mama Romulanka pokuša da uvali svoju romulansku ćerkicu Veru nekome, zarad gole egzistencije i prehranjivanja porodice.

Kada se pica naruči u piceriji, obično se počne rezati nožem od samog kraja, pa se tako pojede cijela pica zajedno sa krajem iliti okrajcima. Ima ljudi koji i u piceriji koriste razne metode sječenja, pa na kraju okrajke ne pojedu. Ta praksa nejedenja kraja pice je još češća kada se uzima pica na komad, jer se tada lakše jede iz sredine, a kraj dođe poslijednji na red pa ga neki ne pojedu.

Međutim, mene ta praksa jako nervira. Kao prvo, kraj pice mi je jako ukusan i kad vidim da ga neko baca počnem kolutati očima. Kao drugo, smatram da to ljudi rade zato što su iskompleksirani i to mi još više ide na živce. Naime oni smatraju da će ispasti svinje ako pojedu cijelu picu, njima je ljepše da nešto ostave. Takođe smatraju da je sirotinjski sve pojesti "kao da si utekao iz ljute gladi". I još uz to smatraju da su njihov jezik i stomak i suviše prefinjeni da bi jeli kraj pice "onako suv i bez nadjeva". Pored svega toga hoće da dokažu i to kako se mogu kontrolisati, pa uspijevaju prestati sa jedenjem iako ima još da se jede. To su obično oni isti ljudi koji jedu jako sporo i usto brljave i obožavaju da ti vade zazubice kad nešto začas pojedeš, a oni i dalje još pola sata gustiraju.

Izraz koji matorci koriste kad žele da kažu da je velika kriza, da je govnostanje do guše, najgore vreme, koje se teško trpi.

Perfektno odraditi neki posao do u milimetar tačno. Savršeno, kao iz kalupa izašlo.

Opravdanje za stil mazanja eurokrema ili nekog drugog omiljenog namaza.

Dežurni (m)učenik je djak, osrednjeg nivoa, koji bleji 7 časova, zvoni, profesorima kupuje namirnice i potrebštine za kuću, decu, unučiće... Kurči se, uzima lične karte, kao nešto važno zapisuje za slučaj da škola izgori, eksplodira ili neko bude ubijen, da se tačno zna ko je bio prisutan u školskoj zgradi, iako je šansa da će sveska preživeti ravna činjenici da svi učenici tog dana budu prisutni u školi. Obavezno je žvrljanje i potpisivanje po svesci (iako je zamislite, to strogo zabranjeno ). Obaveštavaju učenike da im je roditelj došao u školu da bi ovi brže bolje glavom bez obzira pobegli iz iste. Super fazon da se izbegnu časovi, iako kad presediš pola dana, shvatiš da bi ti mnogo bolja bleja bila da si sa ostalih 25 debila na času, jer si se toliko smorio da bi radje bio ceo dan na fizici, hemiji i matematici. Pritom ako si baš maler, baš taj dan će u školu doći neki profan propali sa završenim faksom u Novom Pazaru da traži posao i ispričaće ti celu svoju tužnu životnu priču i gomila vanrednih učenika dok čekaju šefa smene će te smarati o tome zašto su zapravo na vanrednom i kako su oni zapravo u nekoj osrednjoj srednjoj na vanrednom iz nekog totalno glupog razloga, a ne zato što su u suštini propalice, koje sa 23 godine jedva guraju treću ...