Žena iz komšiluka koja je noćna mora za vlasnike ljubimaca jer čini sve u njenoj moći da njihove kućne mezimce pošalje u večna lovišta. U svakom komšiluku postoji barem jedan primerak njene vrste i barem je jedanput svaki vlasnik morao da se bori sa njom da mu ne sredi ljubimca.

Tako nešto ne postoji. Da bi čovek bio begunac, prvo mora biti na nekom mestu i pobeći odatle. Onda je begunac. A ovi naši tzv haški begunci to nisu ni u kom slučaju. Iz Haga nema bežanja, pa ni begunaca. Postoji samo odlazak na stogodišnju robiju ili u večna lovišta.

Jedina osoba koju znam a koja nema naslednika u poslu kojim se bavi. Iako je, kod ogromnog dela ljudi dok su bili klinci, izazivao odbojnost, vremenom je kod istih tih ljudi prerastao u idola i osobu bez koje neće biti zanimljiv život kada se preseli u večna lovišta.
Jednom rečju - Legenda.

Napakovati, prišiti. Uvaliti nekoga u bulu pripisavši mu krivicu za stvari sa kojima ovaj mučenik ima veze koliko i Marko Kon sa pevanjem. Odličan način da nekoga eliminišeš bez slanja u večna lovišta.

Mesto na koje odlaze žene kad umru, po verovanju indijanaca.
Dok muškarci odlaze na večna lovišta da love, konji na večne pašnjake da pasu, žene idu na večne izvore da peru prljav veš.
Dokaz da je rodna diskriminacija postojala od kad je sveta i veka.

Novi izraz za isčlanjenje nekog člana iz ozbiljne kriminalne organizacije, koji ide u skladu sa fensi/biznis vremenom u kom se danas živi.
Kada je neki član prebačen na drugi projekat svi ostali članovi znaju da je nešto zasr'o i da je postao najnoviji dobitnik jednosobnog stana u večnim lovištima ali nema potrebe da se o tome dalje priča.

Situacija do koje dolazi kad je miš već spreman za večna lovišta ili kabinet informatike pa mu se točkić vrti čim oseti strujanje vazduha, a ti pokušavaš da otvoriš link u drugom tabu. Kreneš kliknuti točkić, a on skroluje dole pa gore, pa u krug. I tako dva'es't puta dok ne klikneš na neku reklamu ili oglas koji su se odjednom k'o naručeni našli tu. Posle već 'iljaditog puta zajebavancije dolazi do pomračenja uma...

Širom planete opšteprihvaćeni eufemizam za “samoubistvo”. Oduzeti sebi život. Ucmekati se. Okačiti SEBE o klin. Ekspresno ubrzati svoj odlazak u večna lovišta. Presuditi sâmom sebi. Reći prirodnoj smrti “Čekaj me kod kolima”. Mogao bih ja ovako dok se i vi ne ubijete, znate...

U čitavoj stvari, pak, najinteresantnija je pojava reči “ruka”, a obzirom na činjenicu da nesrećni korisnici u odsudnom momentu zapravo najčešće ginu od pištolja, užeta, nožekanje ili predbračnog ugovora. Srdačan.

Prikočiti. Naglo zaustaviti. Uzdržati se. Jebeno iskulirati.

Glagol vodi direktno poreklo iz nemačke reči za kočnicu tj. 'bremse' i veruje se da je u naše krajeve stigao baš u velikim gasterbajterskim kamionima sa kojima je, svakako, vazda stajao u najbližoj mogućoj vezi. Poveća cigla na gasu, neobjašnjiv nemir u grudima da se što pre vidi plavetnilo neba rodne grude i izlizana kaseta Milančeta Radosavljevića oduvek su bili i ostali idealna kombinacija za prerani odlazak u ''večna lovišta''. A ono nebo stoji, i stoji, i ne ide nikud...

Kažemo za osobu koja je kao hodajući mrtvac. To je onaj lik što mu smrt svako jutro pravi društvo za doručkom i čeka samo da počne jesti ribu ili neku hranu sa kojom bi se lako mogao udaviti kako bi ga mogao povesti sa sobom na večna lovišta. Za njega bi se isto tako moglo reći da mu smrtovnica iz džepa viri.

Manje-više poznat izraz u Srbiji koji se upotrebljava u trenucima kada se neka osoba pohvali da se prijatno i lepo oseća.

Izraz je nastao, takoreći, prema jednom baš i ne toliko dragom događaju, teškoj bolesti nekog organa, jer ljudi čim osete neko manje olakšanje iako su bolesni, odmah nakon nekog vremena utonu u večna lovišta. Zadnja i jedina lepa stvar koju im Bog podari na kraju života je da se osećaju onako kako i zdrav čovek već jeste i kako želi, mada džabe, jer povratka češće nema.

Ultimativan pojam tišine. 'Nači, tiho u pičku materinu. Zvuka bez. Ne čuje se, fazon, ni muva kako leti. Možda eventualno samo prigušeni otkucaji srca prisutnih i šum trepavica pri pomeranju istih. Jebeni muk.

Inače, veoma retka pojava u današnjem svetu, pa čak i na grobljima, gde je - razume se - originalno i nastala. Možda još samo prisutna na utakmicama fudbalske reprezentacije i časovima onih i dalje u školstvu prisutnih old-skul profana i profanki kojima ‘mesto krvi u venama cirkuliše Bratstvo&Jedinstvo i drug Tito. Tja, uskoro će i oni u večna lovišta...

Svi decibeli sveta – ujedinite se!

Rahmetli. Pokojni. Bivši. Otišao u vječna lovišta.

Večna boljka domaće nam valute.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Večna konkurencija Kristine Agilere u Bravo i Ok-u.

Izraz koji se koristi za nekoga ko je umro iznenada, brzo i bezbolno. Samo odjednom je capnuo i nema ga više. Sad je tu, sledeći sekund je već u večnim lovištima. U većini slučajeva je u pitanju srce.

Uglavnom se to govori za starije osobe kojima se to najčešće i dešava, mada kakva su vremena danas, brz život, stres, otrovi u hrani, u vazduhu, bombardovanje i svakakva sranja, sve češće se to koristi i za mlađe ljude.

Pored ovog izraza za mirnu smrt postoji sličan i za naslinu smrt kriminalca, a to je “up’o licem u špagete”, što je inspirisano kriminalnim filmovima gde su često nekog debelog mafijaša ubijali dok hasa špagete, tako što mu priđu s leđa i smeste mu jedan u potiljak.

Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.

Pretnja upućena liku koji nas izaziva i želi da se pokači sa nama, a to mu nikako neće dobro doći. Upozorenje da će biti ubijen, mrtav, odvaljen od batina.

Najebao je, našao je pogrešnog lika. Nije mu dorastao, može samo da se okrene i uhvati maglu

Večna dilema za muški rod,kakva li je ispod nje.