Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković
- Stan je nov, potpuno opremljen najluksuznijim nameštajem, uređajima i belom tehnikom. Poseduje dnevni boravak, 2 spavaće i 2 gostinske sobe. Ima 3 kupatila sa đakuzijem kuhinju i trepezariju...
On: Sve je to bajno, nego mene je priteralo da ne kažem prikenjalo mi se.
- Naravno, samo izvolite, najveće kupatilo je druga vrata desno.
5 min kasnije...
On: Draga idemo odma nije ovo za nas!
Ona: Šta koji kurac?!
- Ali u čemu je pro...
On: Idemo!!!Ona: I zašto smo pobegli?
On: Nećeš verovati WC šolja je visoka ko Ajfelov toranj!
Ona: Bravo ljubavi izbegli smo bedu, morala bi na štiklama da serem.
GLAVNO JELO
Slonovo uvo- Bečka šnicla koja je toliko istanjena udaranjem da je zahvatila ogromnu površinu (pola tanjira) i da neodoljivo podseća na gore navedeno uvo. Smatra se delikatesom i premijom u menzi!
Bečka Suprise - jedna od varijanti slonovog uveta. Stoji preklopljena u tanjiru i neiskusni student bi pomislio da se radi o običnoj bečkoj. Međutim kada "otvorite" bečku suprise najčešće dobijate šniclu koja je i veća od uveta. Takođe poznata kao specijalitet kuće.
PASULJ- nema drugo ime jer je to jednostavno pasulj ili suljpa. Toliko je hranljiiv i "masan" da ste posle ovog obroka mirni do sutra u 2. Nakon unošenja u utrobu i početka varenja zahvata dva do tri kubika više nego što je njegova prvobitna zapremina, dok u kombinaciji sa kupus salatom čini da Černobil izgleda kao omanji požar. Takodje premija.
Svaštara- pomešano sve i svašta, od krompira, graška, pirinča pa sve do paprike i paradajza. Sumnja se da nastaje posebnim tretmanom svih onih ostataka koji ostanu tokom sedmice.
DEZERT
Crna smrt, BLACK MAMBA, Šećerko- ovo su sinonimi za crni čokoladni duguljasti kolač. Posle ovog kolača Euro krem vam ima ukus kao margarin. Toliko je visoka koncentracija šećera da se stiče utisak da ide pravo u krvotok. Nivo sitosti nakon njega meri se sa nivoom sitosti na tuđoj slavi i li svadbi.
Sveti GRAL menze- jedna jedina, neprejebiva, njeno visočanstvo - KONDIVA! Veo misterije koji prati ovu poslasticu daje joj posebno mesto u srcima studenata. Naime, niko ne zna gde ima da se kupi navedeni slatkiš, ni kako to da niko pre fakulteta nije čuo za nju. Kažu da je prave dobre vile ispod Tašmajdanskog parka, i da se mleko za njen fil muze od nerođenih krava! Sve što mi znamo je da se zove: KONDIVA!
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Miljenici nacije u službi marketing agencija. Naime, jednostavnom metodom eliminacije, menadžment sekte su došle do zaključka da je za plasiranje proizvoda i usluga na tržišta najpogodniji čovek od poverenja, mlad, ambiciozan, uspešan, zdrav, prav, jednom rečju neiskvarena javna ličnost koju vole mladi a koje se ne gade oni stariji. Pošto su političari i pevači u startu otpali, Čola valja praškove a glumci su angažovani na prodajama kosmodiska, golub pice i lekova za prostatu, banke, korporacije i drugi privrednici su odlučili da svoj imidž povere fudbalerima, košarkašima, teniserima, vaterpolistima..Sve u svemu herojima nacije, jer dobro je poznato da su Srbi sportska nacija.
- Good afternoon sir manager, may I speak to Novak?
- Well goodafternoon, this is not manager, it is I, Vajda.
- A ti si bre Marijane, što ne reče odma, da se ne jebem sa ovim engleskim. Je li bre, gde je Novak?
- Dole je, vežba bekend slajs. A sa kim razgovaram?
- Ma nije bitno. Strči dole il mu vikni da nam treba jedan da reklamira Ideu, znaće on šta je idea. Pada im prodaja slanine i nektar soka, jebavaju ih maksi i merkator, ovo ono. Kaži da mu je reko Tijanić da će u suprotnom pustiti na nacionalnoj snimak kako trsi Troickog u pakšu na treningu dejvis kup reprezentacije, i to kad prekinu meč zbog kiše, da poveća gledanost. A uvek mu prekinu zbog kiše. Ščuo? E da i treba nam jedan za banku. Aj zdravo.TU TU TUEpilog : Novak izigrava budalu reklamirajući supermarket, Viktor pleše tango za erste banku.
Svi smo culi ovaj uzvik kada smo bili mali.Kad god bi napravili neko sranje, tu bi bio neki deda da vice za nama dok mi bezimo niz ulicu.
Najcesce bi koristili gorepomenuti izraz, valjda da bi nas zaplasili i da bi mi znali da necemo proci nekaznjeno za ovaj zlocin protiv drustva i ljudskog roda uopste.
Peki i njegovi verni ortaci idu ulicom oko 7 popodne.Nisu ceo dan nikakvo sranje napravili, a uskoro je vreme da se legne, sad ce "Dnevnik", sutra se ionako ide u predskolsko.Iz tih depresivnih razmisljanja prenu ih lepa, visoka tresnja jednog dede iz ulice.Penju se i pocinju da jedu, sa kosticama, posto je to odlika pravog mafijasa u predskolskom.Deda u tom trenutku istrcava, a oni su vec skocili dole i uhvatili sturu.On pokusava da potrci za njima, ali se seti da vise nema 20 godina kad skoro padne posle prvog koraka.U tom trenutku, ispusta ocajnicki uzvik: "Znam vas ja ciji ste,sutra ste najebali!!!"
Dobro je, ali kad se progleda kroz prste, što bi se reklo zauvar je, može proći na guzove. Jednostavno, skoro sve je tu, ali ipak nije to to.
Koja je pičokara ona Vanja iz naše srednje, '84to, 180 visoka, u plavo ofarbana, znaš, bato, sisa... dobra četvorka! Dupe otvrdlo od fitnesa može orase da čeni, ful namontirana...
Neka, hvala. Ti k'o da opisa napucanog Golfa trojku, a ne devojku... Matere mi, ja ne znam o čemu bih sa njom pričao, slika bez tona. Ja volim kad je devojka nasmejana, pričljiva, a bogami, i mesnata. Iskren da ti budem, mnogo je to suvonjavo za moj ukus, bojim se - salomio bih je kad uprem. Nema goriva, džaba je...
Vrhunac zajebavanja od strane fensi ugostitelja i idealno sredstvo za šišanje ovaca.
Svratim ja tako sa devojkom u kafić u Ušću posle napornog šopinga (kupovina sa devojkom je mazohizam svoje vrste) i naručim taj famozni Makijato, pošto nisam imao pojma šta je to, a ubi me radoznalost, mora seljak sve da proba. I donesu mi oni TO. A ja gledam i ne verujem. Dal da se smejem, da l da plačem, pitanje je tad. Ono malo malo, plašim se da ga srknem jebote popiću sve odmah, šta posle da radim. A šoljica neka tanka, a visoka! A dršku napravili ko da je za Pigmeje, pa kad držiš onu šoljicu izgledaš ko rahitični gej! Okrenem se levo-desno, da vidim da l me gleda neko i srknem ono na brzinu. A ukus isti ko espreso! A naplatili mi ko da sam naručio espreso sa mlekom od koza sa Anda! Ošišali me ko ovcu! Jebali me radoznalog! A moja devojka lepo pije toplu čokoladu i bole je uvo!
Pisani dokaz stare ruske mudrosti o slabostima i ranjivosti čovjeka, čak i najjačeg.
Iza sedam gora, iza sedam mora je visoka planina. Na vrhu planine je jezero. Na sredini jezera je ostrvo. Na ostrvu je hrast. Kad rukama survaš hrast, izaći će medved. Kad pobijediš medveda, iz njega će iskočiti vuk. Kad savladaš i vuka, iz njegovih čeljusti će odletjeti patka. Kad stigneš patku, ns zemlju će pasti zec i početi da bježi. Kad sustigneš zeca, u njegovoj utrobi ćeš naći škrinju. Kad je nekako otvoriš, u toj škrinji ćeš naći moje jaje. Kada njega stisneš, ja ću izdahunti. Moje jaje je ključ moje moći.
Događaj kada svi ljudi koji žele sve da postignu na tribini nešto sem toga da gledaju fudbal. Fudbal u Srbiji je toliko jadan da je prosečna gledanost oko 100-2000 gledalaca (bez Partizana i Zvezde), a ljudi koji idu da "gledaju" i koji stoje na kopu su sve više populacija od 12-18 godina, time se upropašćuje i samo navijanje a još više i sam značaj fudbala u ovoj zemlji.Tipovi ljudi na utakmicama:
1) Simpatizeri
Uglavnom sede na zapadnoj ili istočnoj tribini i došli su na utakmicu da bi gledali fudbal-logično.Najmanji broj populacije pripada ovoj grupi (ljudi od 50-80 god.)
2) Navijači
Ljudi koji uglavnom i kada je karta besplatna idu na najgore mesto na stadionu, odnosno najjeftinije kada karta ima cenu(jug,sever).Ti ljudi su najverniji svom klubu, idu na gostovanja i znaju zašto dolaze na utakmice, gledaju fudbal i bodre svoj tim (navijaju), najčešći tip populacije na našim utakmicama.
3)Huligani
Vandali koji dolaze na utakmicu samo da bi napravili neko sranje i da bi porazbijali stolice,tukli se, srušili ogradu, bacili baklju na teren itd... Najgore od svega je što dođu na utakmicu samo da bi se dokazali pred vođama navijača ili nešto drugo,a u stvari naprave svom klubu nešto najgore što ne bi nijedan navijač uradio(izbaci tim iz evropskog takmičenja, oduzme bodove ili pare klubu zbog ponašanja itd.) u glavnom ne odgledaju ni minut utakmice.
4) Lažni navijači i huligani
Populacija većinom maloletna (12-18) godina, oni pokušavaju ne znamo šta jer to samo oni znaju, dođu na utakmicu da se"lože" ne gledaju fudbal, ne navijaju, ne znaju pola pesama ni ništa o fudbalu a došli su jer im je neki drug iz osnovne rekao da je tamo ekstra i ako stvarno navijaju za Partizan ili Zvezdu moraju da dođu na utakmicu inače nisu pravi navijači. Ubedljivo najgori tip gledalaca na našim sportskim manifestacijama.
5)Vođe
Ljudi koji najčešće u današnje vreme gledaju samo korist od navijanja i dolaženja na utakmice, nekada su vođe bili ljudi koje su poštovali i ljudi koji stvarno dođu zbog kluba, a danas samo zbog koristi (distribucija droge, hapšenje maloletnih lica itd.). Danas su ti ljudi ili kriminalci ili rade za policiju.
Postoje dva tipa ove vrste:
1. Debela sa brkovima koja smrdi na znoj i zapršku, odgajila je čitavo stado dece (bilo zaovine, snajine, sestrine), nikada nije čula za manikira i pedikira; za frizera jeste, i uvek izlazi sa posla 2 sata ranije (može i JOŠ ranije) kako bi otišla da se ofarba u zift crno ili neku šućmurastu nijansu plave boje i napravi mini val i uvek to ponosno naglašava. Dere se dok priča, neretko i pljuje. Fali joj nekoiko zuba (obično gornja leva dvojka i donja desna trojka i četvorka, svejedno, uvek je vidljivo), a i ono malo zuba što ima je požutelo ili (još češće) pocrnelo od neodržavanja higijene istih, kafe i cigareta. Došla je sa sela (Ašanja, Žitorađe) kako bi radila u državnoj službi. Kod nje se sve može završiti uz 200 g kafe, bombonjeru ili ratluk i par pohvali na račun njenog izgleda.
2. Visoka, ali mršava kao saraga, sa očima namazanim krejonom (neravnomerno) ili plavom maskarom. Ima crnu ili crvenu, čupavu, neodržavanu kosu koju pokušava da smiri sa tonom gela, ali joj ne uspeva. Ima muža džabalebaroša koji je obično automehaničar i jedno zapušteno dete. Uvek je nadrndana. Obično za sobom ostavlja kilometraski trag mirisa đurđevka ili bugarske ruže, tako da bi je psi tragači našli posle par dana. Često nosi mini suknje u stilu nesrećnih devedesetih tako da joj se vide sir-bele noge, čvornovata kolena. Uvek je na telefonu pričajući maldoj komšinici kako da zavije sarme ili povie dete ili rođaki kako je nervira muž/dete/šef/civilna lica/onaj deda što joj duva u staklo na šalteru/ceo njen život. Kod nje se sve može završiti samo ako poznajete nju lično ili nekog njenog prijatelja/rođaka, drugačije nikako (jer je, gore pomenuto) uvek nadrndana.
Jebati. Biti sa nekom osobom u kombinaciji.
- Je li bre, mali... Koja ti je ona plava sa kojom si stojao kod suda?
- A? Ne znam o čemu ti to, ćale.
- Plava, visoka cirka metar sedamdeset, sise dobre ali dupe malo. Video sam da ulaziš u neku kuću sa njom. Drugarica nemaš, a znam da ti sestra nije. Je l' si ti to konačno rešio da me obraduješ sa snajkom, pa i unučiće da čuvam?
- Ma nije mi ona devojka nego kombinacija. Viđamo se neko vreme.
- Aha... Ako, sine. Sad mi je malo lakše. Iskren da budem, tvoja majka i ja smo počeli da sumnjamo da se kombinuješ u dupe sa nekim od onih tvojih neradnika što visite po parkiću ceo dan i cirkate pivo.
Vesti koje su toliko nebitne da ih uvek "gurnu između redova" neke zanimljivije da bi ih čuo, jer da se saopštavaju kao posebne niko ne bi obratio pažnju na njih. Na žalost ljudski um trpi sve to iz želje da bi čuo ono što je počeo. I pored svega, ove nebitne vesti dovode širu masu do granice nervnog sloma.
Vanredne vesti:
"Sredovečni čovek, koji je večeras oko 22:47 časova, bejzbol palicom naneo teže povrede glave lokalnom biznismenu, uhapšen je oko 23:36 časova ispred obližnje kafane".
"Uhapšeni je za našu televiziju, koja je večeras od 20:00 do 21:03 imala rekordnu gledanost i koju je po statistici gledao svaki treći građanin a još tačnije 2,6m stanovnika, dok su gledali tursku sapunicu "Basamak u komšijskoj avliji", u kojoj glavnu ulogu igra slavna glumica Fihrethamathajhali Tuhužarušukur, seriju koju možete pratiti na našoj televiziji svakog radnog dana od 20:00 časova i reprizu od 14:45, vikendom od 10:30 časova, izjavio da je to uradio u samoodbrani".Prosečan gledalac:
-Ma da j***m mater i vama i tom nazovi biznismenu, sve bre to ista banda bre!
-U današnje vreme moraš da ih pustiš da te biju!Žena prosečnog gledaoca koja je prala sudove u kuhinji:
-Nego kad reče ovaj da ima repriza sutra?
Trend koji je sveprisutan na našim prostorima. Jednostavno, da bismo iskazali svoju ljubav prema nečemu, moramo da mrzimo sve tome suprotno. U suprotnom, naša ljubav nije iskrena, i mi smo pičke, hipsteri (štagod ta reč zaista značila), izdajice i ko zna šta sve još. Zašto? Zato što ne možemo da poštujemo tuđ izbor i egzistenciju drugačiju od naše.
Ako si Grobar, mrzis Delije. To što ti je tata Delija apsolutno nije bitno.
Ako si strejt i dobar frajer, pederi su tvoji najveći neprijatelji, koji te ugrožavaju u svakom mogućem smislu. (verovatno zato što ti otimaju ribe)
Ako si riba koja voli dugu kosu, onda bacas hejt na sve ribe koje nemaju dugu kosu, jer one su krive što tebi takva frizura možda ne stoji.
Ako si visok/visoka, niski ljudi su zli. (naravno da, takođe, ne mogu biti zgodni)
Ako si patriota, ali ne šovinista, šta si zapravo?
Ako voliš Novi Sad, Beograd je sranje.
Kada zabodes i kada ne mozes da se setis neke reci obavezno pribegavas ovoj reci ....Ona sve zamrsi ... Sve postaje konfuzno i neshvatljivo!
A: " Brate si gledao ..... ONAJ film??? "
B: " Koji brate? "
A: " Ma onaj zabo sam sad ... ma kako ne znas ONAJ !! "
B: " Pa koji ... Ne znam na koji mislis??? "
A: "Ma ONAJ BREE !! "
B: " Ma jebi se !!! "
_____________________________________
A: " Kako je bila dobra ONA devojka sinoc! "
B: " Koja ? "
A: " Ma ONA! "
B: " Brate kako da znam koja kad je sinoc na zurci bilo 100 devojaka , a ja sam se plus ubio , nisam znao za sebe , a ti mi sad pricas o ONOJ ribi"
A: " Ma upoznao sam te sa njom .... Ma ONA crnka, visoka , bujna , atributi za goldenku !!
B: " AAAAAAA !!! (Šta koji kurac ovaj prica?????????)
Prožimanje kultura uz zadržavanje karakteristika vlastite kulture. Ovaj koncept se ljeti pretvori u provod za jednu noć uz iskradanje usred noći ili davanja novca za taksi.
1 - Na Balkanu mi smo tolerantni. Dopusti da te odvedem na gradsku turu.
- Isn't Balkan called the Powder keg?(odlazi od nje)
- Da je rižin kolačić bio pametan mogao je dobiti bure baruta od mene.2. - I am huge fan of interculturalism.
- Come here. You understand me. Take me.(kasnije)
- Evo ti za taksi, tornjaj se, visoka.
- Balkan bastard!3. (dolazi Šveđanka)
- I (prekida ga)
- Jag vill ha dig också.(kasnije)
- Money for the taxi?
- Här har du. Jag tänkte att jag skulle göra dig frukost och kanske skulle du ge mig en gång till.
Pikado koji igraju roditelji sa svojom decom, kada posle jedne faze u školovanju treba krenuti u sledeću.
Keva: Pazi ovo! Smer: menadžment u livničkom PR-u, visoka škola stručnih studija MetalART.
Sin: Jao, kevo, pusti me, tome ni ime ne mogu da izgovorim...
Keva: Ali sine! To je profesija budućnosti...
Sin: Kevo, nemojmo da se zavaravamo, ja imam prosek 2,20, gde će meni ići menadžment...
Keva: Ali sine, znam ja mnoge menadžere koji nikakve škole nisu završavali. Nešto razmišljam, menadžera će uvek trebati... Ima jedan fini gospodin Baki Džiber iz Zemuna. Znaš kakvo preduzeće on ima...
Ćale: Smiljka, pusti! Da damo mi njega kod gazda Sime pekara, i pekara će uvek trebati...
Iliti "Glas Božiji". On govori ono što Svevišnji misli, jer (kako film "Dogma" kazuje) frekfencija Božijeg glasa je toliko visoka da bi nam se od jednje Njegove reči glava prosto raspukla.
Tokom istorije je bilo dosta ljudi koji su tvrdili da su čuli Njegov glas i zbog toga i nisu baš najbolje prolazili: neki su bili spaljivani, neki su bili vešani, neki su potapani na dug vremenski period. Ako je deo njih i zaradio nešto, nije dugo uživao u plodovima svog rada.
Nekima je taj "glas" bio kao okidač koji ih je naveo da učine neka ne baš tako fina dela. Da budemo precizni, vršilac tih dela je sigurno bio zadovoljan učinjenim, ali oni koji su tom ili tim delima prisustvovali i nisu bili preterano srećni. Uostalom, ko bi sa makar malo mozga želeo da ima stajling Bezglavog Jahača iz Uspavane Doline?
No, da se vratimo onome što je bit svega ovoga.
Svi mi imamo Metatrona u sebi. Neki kažu, u šali naravno, da su to "glasovi u glavi" (i ne - niko nikome ništa ne uglavljuje u ovoj priči). E, pa upravo ti "glasovi" su ono što nas nekada mori, a nekada nam daje olakšanje. Sit se ispričaš sam sa sobom, kažeš ono što nikome ni na samrti ne bi priznao i daš sebi mogućnosti da sa svih strana razmotriš neki problem. Ili jednostavno, svojstveno jednom ljudskom biću, sve još više iskomplikuješ, pa se smoriš i ubedačiš toliko da bi zaplakao i pride se ludački smejao.
Metatron je i intuicija, glas savetnik, anđeo zaštitnik koji vas kucne po ramenu i zamoli vas da se manete neke rabote koja i nije baš preterano korisna. Ako vam nisu sve daske na broju, onda ćete uraditi ono što je suprotno zdravom razumu, jer je glas u glavi (u tom slučaju) jedan pakleni šaljivdžija (sa akcentom na ono "pakleni").
Kada ste zamišljeni, i kada izgledate kao da ste mislima daleko i kada drugi misle da verovatno niste sasvim "čisti", to je verovatno zato što ste u jednoj finoj konverzaciji sa svojim "Metatronom".
Ono što bi najradije uradili kada useremo motku.
Bio jednom jedan Mićko. Bio je visok 195cm, trenirao je basket, išao je u gimnaziju, imao je malo veću nosinu...Sve u svemu nije loše. I, jednog dana, on primeti jednu devojku koja mu se veoma sviđala. Imala je kovrdžavu kosu, bila je taman dovoljno visoka, taman dovoljno teška...Počeo je o njoj da se raspituje i saznao je da imaju istog poznanika...Malo, pomalo, on mu je sve ispričao o njoj. Mićko je samo vrebao priliku kada da joj priđe pošto je ona konstantno bila okružena drugaricama. I jednog dana, on je uvreba. Upoznaju se oni, on je malo nasmeje, malo priča sa njom o njenim omiljenim bendovima i filmovima...Onda ga ona upita: "A kako da ti toliko stvari znaš o meni? HA,pobednički je rekao, tako se i osećajući...i izletela mu je slina iz nosa. Propao je pod zemlju i tamo se još nalazi...
Pojava koja je primetna na većim porodičnim veseljima (svadbe, ispraćaji i sl.) pod uslovom da svira živa muzika praćena izlivima emocija gostiju koji su se sreli sa familijom zato što moraju, a u zavičaju nisu bili godinama iako im je na pedesetak kilometara od stana...
Dešava se prilikom uzurpiranja muzike od strane kuma, starog svata ili nekoga od važnijih gostiju, tako što dotični naruči pesme „za sve pare“, a koje su uglavnom sa tematikom iz XIX veka (prela i posela, komišanja i sl.) Kao motivi se pojavljuju čobanice, opanci, frule, stada (obavezno bela), poneki vranac (konj, ne vino), jeleci, i UVEK je začinjeno sa mnogo nostalgije uz pominjanje geografskih pojmova (Morava, Gruža, Šumadija, rodno selo) ili ljubavnim jadima uz pominjanje bivših ljubavi (žensko je obično Rada, ređe Mara ili Ruža, a muško Mile, poneki Rade ili Dragan, dragi...) praćeno izvinjenjima zbog neispunjenih obećanja itd...
Kod Crnogoraca je repertoar delimično sužen ( visoka planina, sivi soko, lijepa đevojka, more duboko), a kod Lala se svodi na tamburice, vino i bećare.
Nešto taman, k'o skrojeno za tebe. Ne treba mu dodavati, ne treba oduzimati.
-Uf, gledaj one cure plavke što sjedi tamo, jest dobra, odo da je zbarim.
-Stani konjo, gledaj kol'ka je, moraš je do koljena skratiti da bi je gledao ravno u oči. Ma uostalom idi ti do nje, meni ostavi onu crnku, taman za mene, pupak na pupak.
-Šta fali što je visoka, taman da joj gledam u sise kad budemo pričali.
-A jesi i ti mazga, samo ti idi do te visoke, meni ostavi crnku i nemoj mi se žaliti ako te bandera spuca šakom za gledanje u sis'.
----------------------
-Milutine, jesi završio sa ukrajanjem onih greda na krovu?
-Jesam gazda, odi da vidiš.
-Svaka čast,gledaj ih kako stoje, pupak na pupak. Ajde siđi dole sad na ručak, ne moraš prati ruke, isjekli smo paradajza za salatu, grabi ga rukama pa će to kiselina oprati, da ne čekamo na tebe.
