Prirodna nepogoda.
A u nas, bogami, društvena.
Zanemoćala kolektivna svest odavno je postala đubrivo i pogodno tlo za otrovne žaoke izuzetno trnovite crne ruže koja širi miris truleži u ovo malo čojstva što je ostalo.
I ova poplava, kao si svaka druga, rasla je polako, sve dok nije postala bujica. A bujica nosi, uništava, pritom ostavljajući talog blata, mulja, zaraze, nesnosnog smrada. I tako ova poplava koja traje godinama i donosi nam ono najgore radi šta 'oće. I nije ni čudo, kad nasipa nema, kad nema k'o da postavlja džakove. Jedino je problem što nam treba i ova prirodna polava da bi zastali i videli čime smo mi sve poplavljeni. Jebiga.
Slobo, JUL, Koštunica, Tadić, Viki, Miki, Sneki, Vendi, Zlatiborac, Matijević, Žika Plastika, Pop, rok, crkva, mrkva, sok sa 50% voćnog sadržaja, izbori, putevi, Velja, Čeda, Vuk, muk, Obilić, Majka Svetlana, Amer, droge, parade, stop represiji nad drogiranim navijačima, Vučić, kurčić, Dodik, Dj krmak, srpski film, Kinezi..... i tako, ne mogu svega da se setim, ali da je poplavilo, jeste.
Priredba koja uvek pocinje u isto vreme, traje isto svake godine i sadrzi apsolutno iste pesme i predstave. Jedini koji je ne znaju na pamet su djaci prvaci, a i oni vrlo retko.
-Himna Svetom Savi
-Odlazak Svetog Save u manastir (umesto ove predstave eventualno dolazi u obzir pomirenje zavadjene brace, Stefana i Vukana)
-Himna Svetom savi - Vojislav Ilic
-Recitovanje stihova u stilu "jadni mi Sveti Savo, pomozi nam u borbi protiv ostatka sveta, ekonomske krize, bele kuge..."
- Jos jedna himna Svetom Savi (treca sreca).U novije vreme doslo je do manjih promena: ubaci se i po neka rec o Kosovu, cisto da se zna da je ono srce Srbije...
Predmet koji se, što više starite, pretvara u vašeg najvećeg sagovornika.
- Đed čitave dane ne izlazi iz kuće. Sedi, ispija rakiju i dere se na Karlu Del Ponte, a ona kao da ga ne čuje. Tvrdi i da mu se Vojislav jednom prilikom slatko nasmejao dok je on komentarisao "Videćete vi dok se Šešelj vrati". A ni onaj papak Benitez nikako da posluša šta mu đed uporno sedmicama govori, nego uvek sa Torresom počinje meč.
'Ja to sve jedem' fenomen primenjen u seksu. Poslednji nivo fetišizma. Osoba kojoj nije mrsko da sve proba, lizne, gricne. Kao kad odvojiš nešto masno, dlakavo, pihtijasto, koščato sa tanjira a ćale uzme i pojede sve uz obavezno napušavanje da bacaš najslađi deo.
-Ma skidaj bre to sve sa sebe! Zar nisi obaveštena da su crvene lakovane cipele uz haltere, Boris Bizetić i Climax-ovi pornići iz sedamdes'treće odavno izašli iz mode? Jebo te Koštunica!
- Nemoj Mile, ko boga te molim! Namazala sam neku mast protiv gljivica a sinoc sam čačkala kurje oko pa sam sve raskrvarila.
- Skini ti to, blago meni. Čiča sve to liže.
Zamenik predsednika narodne skupštine i neshvaćeni junak iste. Ona po principu Olje Bećković poslanicima opozicionih stranaka maksimalno štedi vreme koje oni imaju za raspravu, i uvek im tu "uštedu" fino obrazloži, nažalost poslanici opozicije u tome ne vide njenu dobrodušnost te je bez razloga kritikuju i mrze.
Čomić: Reč ima Dragan Šormaz
Šormaz: Hteo bih da pitam ministra poljoprivrede šta je sa parama…
Čomić: Ministar poljoprivrede nema nikakve veze sa parama, takva pitanja postavljajte ministru ekonomije, reč ima Zoran Krasić
Krasić: Hteo bih da pitam ministarku pravde da li je normalno da Vojislav Šešelj…
Čomić: Vojislav Šešelj je Haški optuženik a ministarka nije nadležna da odgovara na pitanja koja imaju veze sa međunarodnim sudom pravde, replika Zoran Krasić
Krasić: Ali gospođo Čomić, zdravlje gospodina Šešelja…
Čomić: Zdravlje gospodina Šešelja nije predmet rasprave ove sednice, izričem vam opomenu, reč ima Miroslav Markićević
Markićević: Citirao bih ovom prilikom Solženjicina koji je rekao…
Čomić: Ili sledeći put dovedite Aleksandra Solženjicina u vezu sa današnjom temom ili će vam biti izrečena opomena, reč ima Zoran Krasić
Krasić: Reklamiram povredu poslovnika, dostojanstvo narodne skupštine, član sto še…
Čomić: Nema povrede poslovnika, oduzimam vam reč
Krasić: Pička li ti materina, nabavila je Pop-Lazićka nove cipele i to neke špicaste sa velikom štiklom, sledeći put te omašiti neće, bar će oko da ti istera…
Čomić: Gospodine Krasiću ja vam se ovom prilikom izvinjavam jer sam zaboravila da vam isključim mikrofon u trenutku kada sam vam oduzela reč ali zbog povrede dostojanstva narodne skupštine i uvreda upućenih meni moram vam izreći meru udaljena sa sednice, obezbeđenje…
Koštunica tip - potpuno otporan na sve vidove etanola, on loče li loče bez ikakvih posledica ili promena izraza lica i raspoloženja, što uveliko nervira društvo u kojem se nalazi, jer niko ne može da ga isprati, a kamoli napije, dok on ostaje hladan kao špricer sipan u njegovu čašu s rupom na dnu. Flegma, obrni-okreni.
Agresivac - tip koji od buvice u društvu, lika koji ni mrava ne bi zgazio, postaje neprijatelj po okolinu, iznervirani galamdžija, psovač zajapurenog lica, koji kao da je čekao da prorade hemijske reakcije katalisane etanolom, pa da sasuje celome svetu sve ono što mu smeta i što ga tišti u životu. Potući će se garant.
Svinja - oždrao se od alkohola toliko da je već stigao da izoverava kafanski WC i navuče mržnju lokalne baba-sere na sebe, bazdi kao obor, unezveren je, ne zna kako se zove, i u milosti je i nemilosti svojih manje ili više pribranih drugova gde će dočekati sledeće jutro. Prednost je što će se sećati malo čega.
Pričljivac - tip koji od trenutka kad se latio čašice ne zatvara usta, kenja kao foka u teranju, mudruje, prosipa anegdote koje još više dobijaju na efektu ako dotični uvija jezikom, najgore od svega što je van kafane smatran za ćutologa, a sad bi na dupe bi progovorio. Ide na kurac agresivcu koji ga čeka na penal.
Hobotnica - mlatara rukama na pesme i grli bližnje svoje u vidokrugu jer su mu svi simpatični i dragi što se ne bi moglo reći za zagrljenu stranu, obožava da se mlitavim rukama oklembesi za vrat, izjavljuje ljubav i komplimente u zavisnosti uz koji se pol priljubio, dobronamerni veseljak koji najčešće završava pod stolom.
Jedno seme, dva termina. Jedan faktor, dva ishoda. A i ta dva ishoda uzajamno su zavisna jedan od drugog, da ne kažem, idu ruku pod ruku k'o burek i jogurt, BMW i krstača i, sve je izvesnije, Crna Gora i Nato. No, o toj i drugim neprijatnim temama više na Forumu ovog sajta.
Seme razdora/mržnje se prema svojoj opštoj ISO definiciji objašnjava kao "mišljenje, čin ili događaj iz kojeg će pre ili kasnije proklijati prezir, odnos prekid odnosa između do tada nezavađenih strana". A kako nas životno iskustvo bez izuzetaka uči, prekid odnosa ujedno znači i prekid odnosa, pa vi vidite onda šta ćete i gde ćete sa svojim semenom.
April 1945 god., poslednji dani bitke za Berlin, na jednom sovjetskom položaju dva crvenoarmejca pričaju...
- Hej, Sergej! Je li...Šta bi uradio kad bi ti Adolf Hitler slučajno pao šaka?
- Uh, sad si me zatek'o, Kolja...šta znam...ubio bih ga kao najgoru zver, eto šta!
- Ma, znaaam to, druže, ali kako?
- Pa, puškom, kako drugačije!
- Eh, puškom...Pa, zar zlikovac što poseja seme mržnje i razdora po celom svetu od obične puške treba da strada, a?
- Dobro, onda bih uzeo nož i...
- Majku, oca i oba brata si izgubio u ovom ratu, Sergejuška moj, a ti bi glavnog krivca za to nožem, eh...
- Dobro, dobro, onda bih uzeo sekiru i...
- ...verenica ti je poslata u logor, kuća ti je srušena...
- AAAAAAAARGH!!! UZEO BIH I SIPAO MU GOVNA U USTA A ONDA BIH UZEO KLAVIRSKU ŽICU I OBESIO GA DOK MU OBA OKA NE ISKOČE A ONDA BIH GA ISECKAO NA SITNE KOMADE POLIO NAFTOM I ZAPALIO A ONDA BIH...
- Hahaha, dobro je, Sergej, ložim te samo, jutros našli i Evu i njega u bunkeru, izvršili samoubistvo, hahaha...
- Pička si što ovo radiš, znaš, tako si isto za Musolinija kad je bilo...
- Ko te jebe kad si Koštunica, hnjo.
Totalno suprotni ljudi od flafičastih šljapkaroša po guzici sa raznih betonskih i travnatih fudbalskih borilišta.
Ljudine, Srbi, Monarhisti. Ne liče uopšte na fudbalere sa malih ekrana koji se ljubakaju u obraz, tapšu po guzama, manekenišu i grle, a jedino što ih vezuje je to što igraju isti sport. Doduše, za razliku od ovih profesionalaca i onih koji glume profesionalce po betonu, igraju za džabaka i samo iz ljubavi.
Gelovi, kreme i losioni su kod njih zabranjeni, a postoji i određeni kodeks pri odabiru dreseva u kojima će nastupiti. Znači ne može Barsa, ne može Arsenal, nikako Palermo, nikako Fiorentina i ne sme dres kluba koji su kupili neki Arapi.
Poželjno je da se nosi Partizanov, Zvezdin ili dres Srbije, a ako je baš taj prljav do neprepoznatljivosti, oblače se dresevi grčke braće Olimpijakosa i Paoka ili dres nekog gotivnog stranog kluba kao što je Vest Hem, Napoli, Lacio ili tako neki zvučni incidentni klub. Posebno se cene dresevi srpskih niželigaša ili svih ostalih prvoligaša, ali ne Vojvodine i Novog Pazara. Postoji mogućnost ako se nema dres, da se obuče neka majica, navijačka naravno ili majica nekog lokalnog mesnog prerađivača.
Patike ne smeju da budu drečave, posebno ne roze, a najbolje je uzeti crne ili odnedavno čak i bele, a bilo koje druge boje povlače namerno udaranje kako od strane protivnika, tako i od strane svojih saigrača.
Kada neka ekipa postigne gol proslavlja ili tako što se krsti tri puta ili tako što imitira pokrete i zvuke pucanja i bacanja bombi, a ekipa koja primi gol, koristi motivacione govore Vojvode Šešelja da se psihički povrati i uradi hitar kontra udar na protivnika.
Posle utakmice se pije pivo ili rakija koja se nosi u bočicama akva vive da bi se odavao utisak sportista i sarkastično prozivali ljudi koji u tim flašicama nose vodu.
- Treba mi izmena, ne zato što sam umoran, nego da bi popušio cigaru.
- Evo ja ću.
- Pomoz bog junače.
- Bog ti pomogao.
- Uđi i odmeni me časno. S verom u Kralja, Boga i Otadžbinu. Dva nula je za nas.
---------------------------------------------------------------------------------
- Đurađ, je l' si ti doveo ovog lika u roze patikama da igra?
- Jesam Vukašine, brat od tetke iz Nemačke, morao sam da ga povedem.
- Bog s tobom čoveče pa 'oćeš da pogine u tim patikama?
- A nisam video da je te poneo, mislio sam da je više muško, kad ono povuk'o ga zapad.
- Još Barsin dres, kuku njemu. Zovi rođu u urgentnom i reci mu da pripremi ortopeda za petnaest minuta.
Nedelja, 18. septembar 2011. U 21:00
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena 2
Posle emitovanja prve epizode Insajdera o Vukajliji, uzburkani su duhovi i strasti, ne samo na ovom popularnom internet sajtu, već i u celoj Srbiji.
Pretnje našoj hrabroj istraživačkoj novinarki Brankici Stanković počele su da pristižu sa svih strana, na telefon i na fejsbuk profil pa je zbog toga ministar policije Ivica Dačić odobrio enormno veliko obezbeđenje, do sada još neviđeno u našoj zemlji.
Brankica i u ovoj epizodi Insajdera nastavlja da postavlja nezgodna pitanja, bez straha za svoj život.
Zašto je banovan ollanik i da li je on možda čuveni postargornji popularnije na sajtu nazvan Gorila?
Zbog čega moderatori uporno ne stavljaju ollanik-ovo remek delo, mali ker na naslovnu, i da li se plaše da je to neka tajna šifra, posle koje će Kaizenovi protivnici, sile mraka i bezumlja, krenuti u rušenje sajta a odatle i vlasti u Srbiji?
Da li je kult vređanja javnih ličnosti, a posebno sportista, pevača i političara, koje je stvarno uzelo maha na ovom sajtu, samo uvod u fizičke napade na njih i zašto moderatori ne sankcionišu ove podle napade na ambasadore naše kulture i sporta, koji se trude da poprave sliku o našoj zemlji svakog dana? Šta o napadima sa ovog sajta misle ličnosti koje su najviše vređane, naš veliki teniski as Novak Đoković, proslavljeni reprezentativac u fudbalu Marko Pantelić, estradna umetnica i muž našeg proslavljenog fudbalera Duška Karleuše pevačica Jelena Karleuša, kao i naša čuvena spisateljica i buduća Nobelovka Marijana Mateus.
Da li je istina da postoji i poseban jezik, koji samo članovi Vukajlije razumeju i da li se na tom jeziku šifrovano dogovaraju o državnom udaru?
Saznajte u novoj emisiji Insajder o Vukajliji 2 – (Ne)moć Kaizena.
Brankica Stanković: Kada sam počela da radim ovaj serijal nisam očekivala baš ovoliko žestoke reakcije ali i ovoliku brutalnost ljudi koji mi prete, jer mada često ne razumem pretnje, pošto sadrže izraze poput arčenje, spavanje ili čak najčudniji izraz pretnje, čitanje koji mi je uputio čovek koji se samo potpisao kao L@ki, ja mislim da su svi ovi izraz sinonim za ubistvo na vukajlijaškom jeziku. Do tog zaključka sam došla kada sam dobila poruku na fejsbuku od čoveka koji se samo potpisao kao gamby, u kojoj je pisalo citiram: “Branka JA JEBEM I to NJIHALOM STRAVE U RČ”. Poruke sam prosledila MUP-u, gde su mi rekli da sam u pravu i da su sve to metafore za ubistvo.
Ivica Dačić: Proverili smo sva pisma i poruke koje je Brankica Stanković dobijala od Vukajlijaša koji pripadaju anti-državnoj struji i radi se o ozbiljnim pretnjama. Identifikacija nekolicine osumnjičenih je u toku i mislim da ćemo ubrzo imati počinioce u pritvoru. Za sada smo najviše pažnje obratili na nekoliko ljudi a to su: Samhain, Maniak, Buksnetina, koji je inače i osumnjičen za preprodaju opojnih sredstava na Vukajliji kao i džoni auditore, koji inače poznat kao jedan od Apostola nove vere poštovanja jednog boga Radeta Lackovića. Njihov stvarni identitet se utvrđuje.
ollanik: Upravo sam se mnogo naduvao i radim na mojoj teoriji holografskog univerzuma u kojoj….ej vidi ga mali ker, dodji ker, mali ker….
Barracuda: Ja kao jedan od prvih članova ovog sajta i kao autor mnogih definicija i Kaizenov saradnik od početka, pre njegovog uspona, mogu reći da mislim da je on totalno izgubio kontrolu nad ovim sajtom i da će i sajt i Srbija da odu u tri pičke materine u najkraćem mogućem roku.
Agilni: Ja mislim da su svi problemi nastali kada je prestao da se definiše sleng i počele su da se definišu razne stvari koje nemaju veze sa mozgom a jasno piše “Vukajlija – Rečnik slenga”. Ali sva sreća moji učenici Loksi i Sale… su krenuli mojim stopama i mi ćemo ovo opet pretvoriti u rečnik slenga.
Buksnetina: OOO BUXNE ALEEEE
Novak Đoković: Pa ja sam bio veoma uzdrman kada sam prvi put video način na koji se ophode na tom sajtu prema mom liku i delu. Sećam se, taman sam bio u sred imitiranja Rafaela Nadala kada su mi odjednom poslali link na lap-topu od teme Đovak šizenje gde su moju glavu stavljali na kokoške, koze, pse, mačke, razna jela, gradove, a čak su i napravili vibrator koji su nazvali Đovak. Ja sam zaplakao jer nisam mogao da verujem da postoje ljudi u mojoj zemlji koji sve što činim za istu pljuju, a opšte je poznat moj patriotizam i zalaganje. Malo je falilo da izgubim finale Vimbldona zbog toga što sam se toliko potresao ali sva sreća tata Srđan je bio uz mene, kao i moja cela porodica, stručni tim i državni vrh, pa sam uspeo da se oporavim na vreme.
Jelena Karleuša: Ja sam često bila meta tih kreatura koje obitavaju na toj Vukajliji i ne samo ja, nego i moj Duškić čiji je polni organ, to jest mozak, često umeo da zakaže posle čitanja nepravednih komentara na njegov račun. Ja sam se žalila već nadležnim institucijama, čak sam i pesmu napravila, ali ne smem da je okačim na ju-tjub jer mi je oni onda, kako kažu njihovim rečnikom, spermuju raznim zlokobnim komentarima.
Marijana Mateus: Mene i moj rad su vređali i omalovažavali svakodnevno, stavljajući isečke iz moje knjige u postere i analizirajući moje divne reči koje sam izmislila kao što su voluminiziranost, jezik supermaketa, i konstantno su me prozivali da ništa ne radim, a ja sam se dva puta udala i tim svojim teškim radom obezbedila sebi život i prostor u kom mogu da stvaram dela koja će me dovesti do Noblicine nagrade, koju tako mnogo priželjkujem. Inače moja nova knjiga “Totalno sam jestiva u paučinastoj tunici i totalno sam hot” izlazi već krajem marta.
Marko Pantelić Pantela10: Nači kacam čuo da me neka dečurlija proziva na sajtu tipa zabavnom, vrste Vukajlija, skapiro sam da odem tamo da vidim šta je to. Uđem ja vidim stvarno fazon ne znaš ništa, ko te zove u reprezentaciju, nači sve kritike vrste najgore. Naače što sam bio u karnatinu i imo sam vremena nači mnogo, pa uzmem laptop kategorije Tošiba i registrujem se da pišem nešto iz moje tipa perspektive. Postavljam ja prvu defku, nači komentari vrste pozitivni, ja srećan, vidim nije ovaj svet toliko propo. Zgotivili me ljudi tipa mnogo kacam im pričo kakve sam golove postizo u raklje i kako sam matiro golmane. Videli nači i glavni na sajtu vrste moderatori koliko sam dobar i čovek i frajer pa me stavili na naslovnu, posle poster nači stavili kad mi bio rođendan vrste trijes treći. Ima Pantela u životu sve, i pare i život, ali mi to bio najlepši nači poklon u životu. Pustio Pantela i suzu vrste srećnu. Mnogo lepo na toj Vukajliji. Nemam sad vremena toliko nači, pošto me trener stavio na klupu vrste ladnu, sad moram da dajem 200% mojih mogućnosti na travnatoj tipa podlozi, ali ja čvrsto verujem da ću da izborim mesto u timu vrste prvom. Lako mi da verujem kacam rasan. Pozdrav za sve gledaoce emisije vrste Insajder, gledo sam ja to kad su bili oni fudbaleri mafijaši, al Pantela nije taj tip, uz njega kao subjekta idu samo predikati vrste matiro, zatreso, poslo po burek i tako. Sve naače. Ljubi vas Pantela.
Dzankee: Ja sam inače mnogo dobar prijatelj sa Žeremi Malberom, trećim golmanom Grenobla. On mi je prijatelj na fejsu i od njega dobijam najbolje dojave nameštenih tekmi u Francuskoj ligi, mada ostali ih zovu zlojave ali to su samo ljubomorni ljudi koji su preko mojih dojava napravili mnogo para. Žeremi pozdrav brate, poukovo sam te na fejsu da znaš i svrati mi do njive u farmville-u da vidiš kako sam je sredio.
LOL: Džanki nećeš jebati ololololololololo
Vojislav Koštunica: Ja o svemu ovom uopšte nisam bio obavešten i za vreme moje vlade, ovakve stvari se nisu događale. Dođi mici, mici, mici. Izvinite me sada moram da nahranim moje mace.
Kurčenje na diplomatskom nivou. Spoljnopolitički žargon za napetu situaciju, propraćenu suptilno pretećim porukama, a koja može svakog trenutka eskalirati oružanom intervencijom.
- Hašime, vratio se Šeško, već je poćeo da zvecka oružjem.
- Idukurac, Fatmire, samo nam je to sad faljilo. Bež'mo dok još nije kasno!
--------------------------------------------------
- Dobro jutro, dragi. Jesi li se naspavao?
- Da znaš da jesam. Bio je red da se konačno odmorim. Ti već ustala?
- Aham. Jesi li ti zaboravio koji je danas datum?
- Zabole me, znam da je subota. A ti si to u kuhinji? Ako, ako...
- :z..c, zv.c, zvec, ZveC, ZvEC, ZVEC, ZVEC, ZVEC: Šta kažeš?!?
- Ummm, ništa, ništa. Šta će ti toliki tanjiri u rukama?
- Prebroj ih.
- Jendvatričetrpešes..., deset! Aaaa, deseta godišnjica!
Proročanstvo koje ima manje šanse da se ostvari nego sva Nostradamusova i Tarabićeva zajedno. Šatro podsticaj koji treba da te motiviše da se sa osmehom nade probijaš kroz burlesku zvanu život.
"Glavu gore, ne može ovo sranje večito trajati, biće bolje kad maknu Slobu, Koštunicu, Tadića, kad Rusi Amerima konačno jebu kevu, kad Obilić ponovo osvoji titulu, kad svemirska misija Mozambika stigne na Saturn. Strpi se, žrtvuj se još malo, do sledećeg prolaska Halejeve komete, do drugog dolaska Hristovog, samo hrabro, sve će to narod pozlatiti."
- Pozlatiće moj kurac!
Legendarni niški Ei Color TV, uglavnom starije serije (crno-beli).
Gotovo jedina električna stvar u domaćinstvu koja decenijama odoleva tehnološkom razvoju, što zbog sveopšte materijalne situacije, što zbog samog kvaliteta izrade.
Nadimak dobio po masi koja je tu negde u rangu drvenog sanduka punog jabuka i dimanzija istog.
Čitava večnost prodje dok se uključi.
Prvi modeli su bili bez daljinskog upravljača. I pored toga što je i hvatanje frekvecija ručno, ekran ispupčen, analogna slika u 4:3 i doživljaj gledanja ostavlja utisak da je TV samo obična kutija, svima nam je jače sećanje na "milje" koje je se na njemu nalazilo, nego emisija TVB1/2.
Neizostavan je iz kombinacije sa Loga ili Tera antenom.
Vrlo je verovatno da sadašnji LCD i plazme neće dočekati ni polovinu njegovog radnog staža. To je možda i do samog menadžmenta firme. Naime, kada je smeće poput VOX-a upalo na srpsko tržište, bilo je jasno da se njima isplate servisiranja isl.
Za razliku od njihovih, naš "Color" je imao i ima još uvek svoju dušu!
Mnogi ga danas čuvaju kao oldtimer ili pak neku vrstu nostalgije za mladjim danima...
"U razgovoru uz jutarnju kafu, u svom toplom domu sa našim novinarom, g-din Koštunica je doduše prethodno vidno iznenadjen ovom posetom, pokazao i svoj televizor i to, nećete verovati, iz 1968. godine! Na programu je upravo bio emitovan animirani film "Tom i Džeri".
Na TV pored milja je i crkveni kalendar i bedž "Kosovo je Srbija", a na polici iznad drvena čuturica, kalašnjikov, zastava Srbije iz doba Stefana Nemanje, slika ispred skupštine 5.10.2000. i nekoliko neplaćenih računa za komunalije."
Neki tamo lik koga niko živ ne jebe ni 1,2% a umislio je da je neki kurac. Mnogo smara i nije naročito pametan. Ima jako visoko mišljenje o sebi, gotivi tako neku nadribudaletinu tipa Julijus Evola ili tako neki kurac.
Njegova biografija se najbolje opisuje kao jedan red. Znači svi koji su ga ikad poznavali stajali su u tom redu i svi su ga na neki način dobrano izjebali.
Vitomir Pajić
Milorad Dodik
Ante Prkačin
Luka Boljanović
Dušan Boljanović
Vedran Puljić
Vojislav Šešelj
Vuk Drašković
Marko Perković
Miroslav Škoro
Aleksandar Vučić
Dragoš Kalajić
Nikola Tesla
Sejo Kalač
Aco Pejović
Toma Zdravković
Marko Kordulup
Leonardo Živković
Miroljub Živković
Izet Nanić
Miljan Vuković
Aleksandar Damjanović
Radomir Jokanović
Ivana Kovač
Novica Berberović
Jelena Popović
Nikola Boljanović
Igor Berak
Andrija Berak
Srđan Rosandić
Marija Rosandić
Vaso Bakočević
Dušan Džakić
Zoran Milanović
Srđan Mrkaja
Marko Gajin
Društvena igra za mrtve kojom prekraćuju ionako previše slobodnog vremena. Verzija prizivanja duhova prilagođena mrtvima, jer kako EU nalaže niko se ne sme diskriminisati pa tako ni duhovi.
Tadić: Lep si Borise, jesi, jesi mačko mrnjauuuu!!! Šta je sad ovo koje pičke materine? Gde sam ja?
Sloba: Dobar dan, Borise!
Tadić: Dobar dan i tebi Slobo, valjda. Jesam ja to riknuo?
Sloba: Ma jok opusti se, reko da se ispričamo malo! Saće i Vojvoda!
Tadić: A kako sam uopšte došao ovde ako nisam mrtav?
Sloba: Ma prizivao žive, hehe. Ko i vi duhove, imamo i mi naše metode!
Šešelj: Šta je ovo? Jebem vam majku svima počevši od...
Sloba: Od Hansa Polcijusa znamo, znamo Vojvodo! Oladi bre malo.
Šešelj: Slobo?!! Jesam ja to...
Sloba: Nisi bre, vidiš da je i tufnica tu, kao što rekoh njemu već prizivao sam žive malo. Moramo ozbiljno da popričamo.
Tadić: O čemu? Onaj tvoj me zajeba samo tako, uvali mi karinu od po metra. A mislio sam da me voli, još kad zavrti onim njegovim repićom, ihhhh!
Sloba: Nemoj leba ti Bokice da plačeš, pusti sad to. Prakac te je zajebao, zajebo je i mene! Nego Tomica me muči.
Šešelj: Taj izdajnik, ta gnjida. Vevolvevom bi ja njega, može da mi se napuši kuvca! Vvatiće se Vojvoda, jebaću im majku svima počev od Tome pa sve do pičkoustog!
Sloba: I Borise, šta se desilo? Kako si sebi dozvolio ovako nešto, zaboravio si šta sam ti rekao pre no što me predaste Hagu?
Šešelj: Jebem im majku svima počev od...
Sloba: Dobro je Vojo majku mu jebem, znamo bre!
Tadić: Pa znaš Slobo eto omaklo se, demokratski izbori i to.
Sloba: Prosipaj to negde drugde!
Tadić: Pa malo se zaigrali na pokeru, i eto izgubio predsedničku poziciju ja imao ful haus ali Toma poker i eto...
Sloba: Pa jebemu mater, sa grobarom si našao da se kartaš! Ali nisi samo ti kriv!
Šešelj: U pvavu si Slobo, davno je tvebalo da ga maknem. Vevolvelom! A i onog pičkoustog joooj!
Sloba: A što nisi Vojo, vidiš šta učini sad? Blamira me čovek po svetu, moj tečni engleski zamenjen onim njegovim sricanjem! A kako sam divno samo pričao setite se: Birds are running, bees are running, everybody is running because of the bombing! Bila su to divna vremena.
Šešelj: Izvini Slobo, vešićemo to. Natevaću Jadvanku da ga uzjaše to će ga dotući!
Tadić: I ja se izvinjav...
Sloba: To je jedino što radiš! Uozbiljite se inače sledeći put dolazite ovde trajno, ako me razumete! Ajd sad mršte!
:odlaze:
Izađi Sranjo slobodno sad, jes video kako su se uzentale budale hahahhahaha, šta sam ti reko! Aj sad da zajebavamo ove tvoje.
Tuđman: Ajde i ne zovi me Sranjo, jebali te indeksovci! Ja ću Josipovića a ti Jadranku. Josipović Ivo, Josipović Ivo...
Situacija u kojoj poželiš da je sve ovo GTA. Ne stvarno, ne znaš kako da se iskopaš iz govana. Ovaj put nemaš nikakvu ideju na umu. Dao si sve od sebe. Sedeo i plakao, nije vredelo. Smejao se sam sebi, ne vredi - ne pomaže. Nemaš kome da se obratiš, gluvi su za lepu reč i objašnjenje, za pokušaj objašnjenja..Samo šifre.
- Daj mi Bože neku šifru, ne mogu više ovako! Molim te!
- Kaži sine, šta te muči? Stislo?
- Stislo Bože, stislo..
- Ne sekiraj se sine, videćeš - jednog dana ćeš se svemu smejati, biće sve u redu. Na tebi je da veruješ. Nego - hoćeš PANZER da daš sebi oduška?
- PANZER! Tenk, je l tako?
- Tako je.
- Hoću! Hoću tenk! I napuni ga molim te nekim važnim taocima i daj da može da puca kolko oćeš! Može?
- Može sine, evo (pada tenk sa neba, u njemu vezani Bil Gates, Monica Belucci i Koštunica).
- Hvala ti Bože! HVALA!
- Evo ti i dozvola, a ako te zaustave viči da ti dam šifru za zatvor. I nemoj da pucaš po civilima!
- Neću Bože, samo da nanesem materijalnu štetu kapitalističkim institucijama koje su mi nanele bol.
- Samo se ti izduvaj, gledam ja šta oni rade. Provozaj se i po regionu slobodno. Nemoj po crkvama, sinagogama i džamijama, i nemoj pijan za upravljač!
Reči osobe neprijatnog spoljašnjeg izgleda.
Sudija Antoaneti: Ajmo, ljudi, okupite se da proslavimo! Konačno smo priveli sve ratne zločince...
Tužilac Najs: Bio bi red da napravimo jedan grupnjak...ovaj, grupni sliku sa svima. Šta kažete?
Šešelj: Može, ali samo ako prihvatite da mi popušite kujac!
Karla: Šeki, ne zanovetaj! Nego, dajte fotoaparat, ja ću da vas slikam!------------------------------------------
- Čuo sam da ti je na rođendan došla Isidora Bjelica...Ali nisam je video na slikama?!
- Bila je, ona nas je slikala.
Sa aspekta većine roditelja u Srbiji, buduća struka studenta koji nije baš uzoran.
Roditelj: Ako ne daš godinu*, odma' te vraćam kući i zapošljavam! Ima ti brale da kopaš kanale pa da vidiš kako je to kad se ne uči! Neću ja tebi da plaćam da se ti zajebavaš po Beogradu/Novom Sadu!
*U zavisnosti od stepena tolerantnosti i zahtevnosti roditelja postoji više level-a uslovljavanja:
easy - ne postoji - da je lako završiti fakultet, ova definicija ne bi postojala
standard - dati uslov
hard - očistiti godinu u oktobru
very hard - očistiti godinu u junu
expert (u narodu još poznat i kao Šešelj level) - završiti fax za 2,5 godine sa tendencijom da se doktorira u minimalnom roku.
Poluironični šuk predstavljanjem neke proste istine. Po mogućstvu lepo upakovane.
Doza suptilnosti može da ugrozi uspešnost ovog izraza, jer sagovornik ne oseća ironiju, pa preostaje primena drugih, sirovijih sredstava suočavanja sa činjenicama.
- Kakvo vreme došlo, svet se raspada, kontinenti se smanjuju.
- Koji kontinenti?
- Pa Evropa.
- Kad sam poslednji put proveravao, bila je iste veličine.
- Proveri ti to ponovo, nije ti Britanija više u Evropi. Sa kakvim koštunicama se ja družim, eej- Ko ti je ono sinoć bio na suvozačkom mestu, neko dete? Kad sam poslednji put proveravao, napred je moglo da se sedi tek sa navršenih 12 godina.
- Mala jedna iz komšiluka, ne zezaj, ima sasvim dovoljno godina, hehe, idem sad kod nje da joj nešto pomognem.
- Kontrolni iz Prirode u petak, a?
TV dnevnik devedesetih, devedesete samo što ovi sada imaju drugog gazdu. Gazde inače ne plaćaju, i jedne i druge plaća narod. RTS narod plaća direktno, što bar daje ljudima pravo da laju protiv istog. A ovi su šatro medijska kuća kao i ostale. S jednom razlikom - napad na B92 je napad na demokratiju, civilizaciju i budućnost Srbije... Tako kažu na njihovom dnevniku.
- Marš ekstremne desnice 11. Svi antifašisti da budu spremni
- Prava Roma najugroženija u Srbiji
- Sigurna kuća, al' ne za Ratka Mladića, njemu ni u Hagu ne bi bilo sigurnosti
- U sledećem insajderu više činjenica o udruženom zločinačkom poduhvatu DB-a, Vojske, Crkve, Akademije, Jedinice, Masona i Biciklista
- Koštunica nije već mesecima na vlasti, ali nema veze, pljujemo ga i dalje
- U svetu je ekonomska kriza, ali to se kod nas neće osetiti (iako je Beograd Svet)
- Uspešnim radom ove vlade 2028. ćemo prevazići sve negativne efekte devedesetih
- Srbija možda neće ući u Evropu (pardon, EU) 2012, to je zbog opstrukcije radikala
Sigurno utočište za poštene ljude, domaćine. Kad ti žena sakrije rakiju, kalaš i Dražinu sliku, valja negde otići na dezinfekciju i detoksikaciju od današnjih vremena.
Obično je lociran u nekoj vukojebini, između stolarske radnje i mesnice koja prodaje samo krmetinu. Poslužuje jedro devojče ili se služiš sam. Nemaš baš neki izbor pića, ali budimo realni, nisi ti došao da degustiraš Kaberne Sovinjon iz osamdestreće, već da se malo okadiš evaporisanim salom sa obližnopekuće majke prasice i sedam prasića i drmneš jednu domaću. Tu nikome nije dosadna tvoja priča o srećnim vremenima, kada si hladno i manje hladno oružje mogao da potegneš i radnim danom, a ne samo u lovu i o verskom prazniku, kad se spavalo u jendeku, a ne pored žene koja ti kenja zašto si jebo majku dezertersku danas polovini ulice. Enterijer je uređen bogato i raznoliko, sa Čičinim slikama iz raznih perioda života, kako bi svako mogao da nađe nešto što najbolje odgovara njegovom ukusu.
Ne gledaju se prenosi utakmica, jer što da gledaš gomilu obrijanih izdepiliranih pedera, koji se šljapkaju po dupetima, kada već možeš Vojvodu. Tada se izbaci televizor marke Ei Niš ispred lokala, dijagonale ekrana metar i dvaes, malo je sjebana slika jer je riknula visokonaponska kaskada još pre petnaes godina, a poslednji majstor koji je znao da je popravi pre dvaes, ali nisi blesav da ne znaš kako izgleda Vojvoda, šta će ti bolje. Odvrne se ton do maksimuma, jer nisi ti slušao Stravinskog pola života, već maestra Kalaš Šaržerevića, u punoj snazi. Prati se sa pažnjom uz povremene salve odobravanja i ako-si-mu-rekovanja i česta psovanja majke američke crtica ustaške.
Tako očišćen i okađen, možeš da se vratiš ženi i deci. Sinovima koji nikada neće postati ljudi, ćerki koja se zabavlja sa šalovanim pederom, koga ni na krmaču ne bi pustio i šefu koga bi za primer streljao, majku mu kapitalističku i ratnoprofitersku ja.
