Zla i opaka populacija koja živi od deranja kože ljudima bez izbora. Gori su od najgorih zelenaša. A zašto?
Zelenaš će ti dati kintu na veliku kamatu, al jebajga, niko te nije lupao po ušima da moraš da krećeš u privatan biznis. Nije ti bilo dovoljno love u državnoj firmi pa si zagazio u nestabilne vode privatluka. Sad plivaj jebiga...
Stanodavac će ti uzeti zadnji dinar, ma šta zadnji, i onaj koji nemaš+kožu s leđa. I to samo zato što negde MORAŠ da živiš.
Za malu, šugavu, memljivu polu-podrumsku prostoriju, koju on tretira kao da je de-luks apartman, tražiće ti maksimalnu sumu novca koju njegovo iskusno lihvarsko oko proceni da možeš izdvojiti. Po mogućstvu 3 meseca unapred.
U stanu je polovan nameštaj. Ormančina koju nije imao gde da baci, škripavi krevet na kom je baba umrla (ovo saznaš od komšinice tek nakon mesec dana), veš mašini ne radi iskuvavanje, (ako ti treba, popravi je), šporet na kom samo ekspres ringla radi, a u reni samo donji grejač. Fiksni nema (imaš mobilni), grejanje je na struju, al nemoj da se šališ da uđeš u crveno, (nije im strano ni preusmeravanje nekih svojih potrošača na tvoje brojilo) vodu i smeće plaćate pola-pola. Iako si ti sam, a njih je gore bulumenta i troše vodu ko da aligatore imaju u stanu.
Vlage u njegovom stanu NIKAD nema. Te vlažne fleke su od kondenzacije, a ne zato što je on štedeo na hidroizolacij, kad je adaptirao garažu u stan.
Računi moraju u dan tačno da se plate, ako ti nije prošla plata, snađi se negde, nije ga briga.
Kućne ljubimce ne podnosi, eventualno neku akvarijumsku ribicu ili kornjaču bi i mogao da istoleriše. Nisu glasne, pa neće uznemiravati njegove pse, mačke i papagaje.
Prvo i obavezno pitanje im je ''Jeste li zaposleni?''

Posmatranje svadbe "preko plota", prilagođeno XXI veku.

A kako je sve počelo? Naime, doseti se jednom debeli Gazda Paja, da 'mesto obora sklepa daščaru nalik na ambar. Dovede debelu Cicu, dobro poznatu konobaricu iz kafane sa autobuske. Baba Stamena, najbolja kuvarica za svadbe i sa'rane, kazan iza šatora zamenila je kuhinjom u ambaru, inače postojbinom bar tri vrste bubašvaba. Redom se tu nakupi sve sam kadar do kadra, čak i čuveni Mile podrumdžija poznat po svom talentu obrade svinja, jagnjadi, teladi i razne pernate živine. Pripoveda se već dve decenije da kad Mile naseče prase, sve ti milo k'o samo plećkicu da jedeš.

Što se posluženja tiče, princip je ostao isti. Pocrnelo predjelo, masna supa, Stamenina sarma koja izvlači celu stvar i brojne životinje od najsitnijih pa do najvećih koje se teatralno okreću ispred, ove otmene lokacije, čisto da se dočara koliko je gazdinstvo porodica koje udaju ili žene svoje potomke. Žuti i crni sok i dalje je krasio stolove.

Uspandrcaše se mlade širom sela. Što su gore od sisate kurve Živane, pa da ne mogu i one da uživaju u blagodetima ovog divnog restorana. Blato je zamenjeno itisonom, iznad glave su imale dekoraciju od krep papira, doduše u bojama srpske zastave sa tekstom "Srećan odlazak Kuretu u armiju", ali ko mari, bitno je da nema više prokišnjavanja kroz rupe u šatoru izazvane mecima, pa se svadba mogla prirediti i u sred novembra, jer je snajka u poodmakloj trudnoći.

Sve to beše lepo upakovano i nakićeno, kao mladenačka torta margarinuša, za simboličnu šaku maraka. Mlada srećna, gošće još više jer ne moraju da menjaju flekice nakon svakog odigranog kola. Jedina pogođena grupa bili su čuveni posmatrači prekoplotaši, ukras i neizbežni deo svake velike srpske domaćinske svadbe. Imali su tako brojne pogodnosti dok im Paja nije poremetio vikend izlazak. Mogao si ravnopravno da učestvuješ u svadbi bez da daš poklon. Domaćin bi uvek rekao Miletu da iznese jedan oval preko plota, gajba piva bi ubrzo pristigla, a neretko bi se i u kolo uhvatili kada se rastegne čak do ulice.

Na žalost mnogih meštana, pojaviše se pokvareni ugostitelji i uništiše ovu špijunsku idilu. Ali spas se pojavi u sokoćalu. Stigla je zamena, kojom će bakute širom Srbije biti zbrinute za nedeljnu dozu abrova. Jeste da nema Mileta da doda koji oval, ali svakako više nema ni zuba da se to žvaće. Prednost je bila ta što uvek može da se odgleda repriza, ukoliko se propusti da li je svekar u mladosti poprckavao priju i zbog čega se tast ne slaže sa tim brakom kao i enigma kako je mlada trudna šest meseci ako je mladoženja iz zatvora izašao pre tri.

Genijalni izum koji može uzdrmati svet. Iako mu ime asocira na olimpijske krugove šarenih boja on to svakako nije. Mada možda ima neke veze. Genije koji je ovo smislio može se lagano nazvati šampionom i momentalno mu se može dodeliti zlatnja medalja za lakovernost. Ljudi budite srećni, čovek koji je ovo smislio je naš zemljak. Srbin ljudi!

Pored činjenice da je naša nacija pametna, moramo se pomiriti i sa time da smo rođeni hipohondri. Na Zadušnicama se pored razmenjivanja recepata i degustiranja hrane drugih domaćica, vešto razmenjuju recepti i osluškuje se ime najboljeg doktora. U Domovima zdravlja redovi kao devedesetih za gorivo, šećer i ulje. Možda je za te bolesti kriva neka druga sila, možda su nas dušmani bombardovali jer smo najbolji pa im krivo, a kad su već sejali uranijum posejali su i klice za mnoge bolesti. Ali Srbin ima lek. Uvek je imao odgovor na sve nesreće koje su ga spopadale. Kostolomci, nadrilekari, babe bacačice olova i ostali stručnjaci su uvek bili tu kada Hipokratova diploma postane samo izgužvano parče papira, koje skuplja prašinu na polici pritisnuto viskijima i ostalim poklonima.

Čarobni krugovi su u hijerarhiji nadrilekarstva siguno na vrhu. Ne zbog toga što su nastali poslednji već zbog toga što su genijalni. Kod drugih alternativnih metoda potrebno je neko naprezanje, prizivanje i velika želja za ozdravljenjem. Sa krugovima je drugačije. Ne morate ništa raditi, na vama je samo da nađete svoj krug. Iskreno ne treba vam ni to mučenje jer ga je neko već našao za vas. Usred trave, odjednom, preko noći nastao je krug. U njemu više nije bilo trave, ostala je samo zemlja. Mora da je neka viša sila to stvorila, kako bi drugačije odjednom bio tu. Onda vlasnik tog imanja koji je imao sreću da viša sila poseti baš njega, ogradi taj čarobni prostor i raširi po svom mestu da onaj ko tu provede 15 minuta može očekivati izlečenje od svih bolesti, pa i onih najtežih. Pošto smo hipohondrična nacija, u momentu se pred kapijom ovog gospodina nađu ljudi kojima je jedino krug ostao kao uteha.

Pristup lečenju je jednostavan. Uđete u krug i tu trebate da ostanete 15 minuta. Ponašanje bolesnika se razlikuje. Neko sedi na stolici tih 15 minuta i čeka da vreme prođe, obavezno je koncentrisan i priželjkuje ozdravljenje. Neki čitaju novine, rešavaju sudoku i ukrštene reči. Oni koji su malo zdraviji i poletniji čak i odigraju kolo, a kada se uhvate za ruke osete još jaču energiju. Neverovatno, ali istinito, ako ih niste probali, pohitajte ka nekom, ima ih puno na ovoj geografskoj širini i dužini, ta viša sila je baš blagonaklona prema nama. Čulo se da je dobro i za zdrave osobe, ali vi možda samo mislite da ste zdravi, posle korišćenja kruga ćete biti još zdraviji! Naravno, nemojte zaboraviti da ostavite neki dinar, valja se! Ima i kutija!

Jasno, precizno, koncizno i pravo u metu, tj. srž problema u najboljem mogućem trenutku. Strpljiva priprema, dosta čekanja, ali savršena egzekucija i odlični rezultati.

Koristi se u izbegavanju odgovora(koji je neminovno negativan, tj. uvredljiv), a postavila ga je osoba koju ne bi hteli da uvredimo!
Uglavnom posle ''Šta ja znam'' ide i detaljno nabrajanje svojih nesposobnosti kako bi što više ubedili tu osobu koliko smo nestručni da damo odgovor!
Retko kada uspeva da spreči sumanutu ideju, ali nas, skoro uvek, oslobadja od odgovornosti za nastali haos!

Umetnost prdjenja kod "mladjih" muskaraca je neobican i znacajan psihosocioloski fenomen.
Pojacava se drugarstvo kroz zabavno neustrucavanje, kao i mastovite prdez igre bez granica.

Емоциа-кардио!

Извођач који музичко дело износи и срцем и душом, па тек онда вокалним путем. Особа која се телесно прожима са мелодијом коју продукује и тиме плени миозвуком околину, те изазива трансфер доживљаја целокпуног перформанса.

(Општенародна чињеница да је Шапке некрунисани краљ емоције песама, а успут је и почасни члан жирија Грандових звезда, те је као тај и такав узет као еталон ове компарације.[1])

Била једном на обали Јадрана једна плажа, цитадела и градић са њом.
У близини се нашло и једно острвце острвце, са аутохтоним кућама, црквом и превлаком.
Време је пролазило и живот је текао.
Неко од полуга власти би посадио одмаралишта за своје радне људе, кампове... Класе радника и пролетера ту су налазиле свој педаљ јадранске обале, тек колико док не прође годишњи одмор.
И тако је цела та слатка симбиоза градића и острва обитавала и животарила током социјалистичке доби док постепено није почела да се мигољи и јури за шаком новаца, одлазећи све чешће под архитектонске цртеже и планове импозантних грађевина које ће се родити убрзо. Постала је предмет права својине оних који имају много материјалног и жуде да увећају своје благостање још мало преко.
Све се завртело. Свако ко је имао парче земље, градио је станове, куће, апартмане и исплатило му се. Капацитети су вечито на ивици попуњености, сваке године све више пучанства. Отварају се установе и предузећа, хотели, ресторани и наравно, све што воле млади у Србији, клубови.
Срце и душа.
Заштитни знак.
Синоним.
Хорде омладине се извози сваке године на летовање тамо и увози исцрпљено, изјебано, поцрнело али и задовољно. На читавој Јадранској обали, нема места где су:
журке луђе; где су најлепше девојке; где се могу видети све те познате главе; где су јахте и највеће; где је хотелска ноћ скупља; где се возе најбржа кола; где виновници живе на хлебу и води по дану, а увече, уштеђевина им одлази на пиће, дрогу и улазницу у театар снова са Лукасом као протагонистом.
Мали је постао Јадран, нема нам равних. Нема конкуренције. Будва је на врху, на топ хилу. А Европа? Кога тамо има?
''Ако не можеш да их победиш, придружи им се''.
И тако смо се збратимили. Јер тамо далеко има једно место које је мало веће и мало скупље и још је на Западу. Ми смо њихова филијала. Црногорски Сен Тропе. А још смо и на српском тј црногорском тј можеш да причаш на матерњем, а и ближи смо. Свега неких 12 сати. аутобусом. И можда неће бити воде баш свако вече. Али нема везе, наше је, најбоље је.

Октобарфест 18

Ekspert u izvrtanju istine na najmaštovitije moguće načine i kreiranju vrhunskih laži u koje povjeruje čak i isti taj koji ih izgovara. Takvi bukvalno stvore više svjetova okovanih raznim neistinama i u svaki uvrštavaju ljude s kojim komuniciraju na bilo kom nivou. Pažljivo smišljaju svaku svoju laž, i od prvog izricanja iste, njeguju je i hrane dok ne naraste do neslućenih visina, dubina ili daljina. Vrsni i iskusni predstavnici ove vrste naroda mogu istovremeno da operišu sa mali milion svojih "čeda" a da se ne zajebu i klupko neistine odmotaju očas posla. Ovi neiskusniji uglavnom dobiju žestoke disciplinske mjere, a u zavisnosti od veličine i komplikovanosti laži, neki dobiju i po 10 godina ili doživotnu.

Česte profesije navedenog tipa su sitni lopov, krupni prevarant, pisac, a u posljednje vrijeme, najčešće političar.

Урнисати се од алкохола. Напити се до те мере да ти позавиде и чеп, и гузица, и скаути Детроита ђутуре.

Један од занимљивијих примера гаскојновања су наводно последње речи и дела Хемфрија Богарта, у којима износи свој закључак шта га је то омело да последње јутро проведе као неко ко није пожелео да из крампона истегли последње капи алкохола: "Нисам смео прећи са вискија на мартини". И онда је у том бунилу последњи пут склопио очи, јбг.

Израз настао по чувеном Гранде Гази, коме су пороци (прво чашица, а онда и цртица) уништили потенцијално блиставу каријеру. Према његовим речима прави тренутак да се налије јесте онај када се чаши угледа дно; и тако је наливао без престанка, све док једног дана није и сам завршио на том истом дну.

Epitet koji može da zasluži samo prozivod vrhunskog kvaliteta. Obično se radi o domaćim radinostima kao što su na primer flaša dedine komovice stare preko dvadeset godina, prva ovogodišnja tegla babinog ajvara koja se načne ili neki baš zajeban haš iz Albanije ako više volite urbano da se relaksirate.

Što bi stari ljudi rekli, sve sitnice od kojih rastu malje na grudima.

1. Drevna srpska borilacka vestina, svi do jednog poteza pocinju sa "Da bog da ti...", pozivaju se na vasu porodicu i uzu rodbinu do 27 kolena, strucnjaci za bacanje istih su izvesne 'clanice' "SRS-a"...
2. Pesma bosanskog thrash metal benda Monolit...
3. Pesma srpskog progressive/power metal benda Dargoron...

-Znaš li ti sine kad je ćaća igrao za FK Polaznik iz Vrbasa?
-Ćale, taj klub ne postoji.
-Ti znaš, balavče jedan! Hoćeš da čuješ priču ili ne?
-Naravno da hoću.
-Eh...

Bilo je to davne devedes' treće. Igrala se prva liga Vojvodine. Polaznik je tokom cele sezone bio u dnu tabele. Takva je bila situacija sve dok trener, ser Mihail, nije otkrio mladog talenta, khm... mene.
Igrao sam treću postavu, tačnije, bio zamena ukoliko se neko iz druge povredi. Na nečiju nesreću, a moju tada sreću, to se i dogodilo. Petar Janković slomio je nogu na utakmici protiv Radničkog iz Kruščića. Dobio sam priliku da pokažem šta umem. Zaigrao sam u prvoj postavi!

Sudija je svirao početak utakmice. Lopta mi je istog trenutka došla do nogu. Teren je bio toliko veliki da sam shvatio da je ovo zapravo jedna veoma laka igra. Poigravao sam se. Davao fantastične pasove, asistencije, a na toj tekmi pala je i petarda. Postigao sam pet fantastičnih golova. Tri solo prodora, jedan iz slobodnjaka i jedan glavom. Talenat je otkriven!
Ređale su se pobede. Moj tim je dostigao drugo mesto na tabeli. Ja postao novi Ćavi ekipe, dobio desetku i kapitensku traku. Ali sledi ono najslađe. Derbi!
Vojvodina nam je bežala bod, a bilo je to zadnje kolo u ligi. Svi smo bili uzbuđeni, a od mene se najviše očekivalo, što je, jelte, logično.

Počelo je! Njihovi igrači bili su tako brzi, eksplozivni, uigrani, a mi... mi smo bili još bolji na čelu sa mnom. U prvih deset minuta ništa se nije događalo, ali onda fantastičan špic iz, kako vi klinci kažete ''Voše'', zabio nam je golčinu sa trideset i kusur metara. Podržavao sam saigrače, govorio im kako to nije ništa, al' do poluvremena smo dobili još dva komada. Bilo je 3:0 za Vojvodinu.
U svlačionici trener nije imao šta da nam kaže, shvatio je da nismo na njihovom nivou, a ja sam baš mislio suprotno.
Počelo je drugo poluvreme, šutnuo sam ljutito loptu sa pola terena i pogodio prečku. Mnogi su se smejali, ne sluteći da je to zapravo bio tek početak pretnji.
U sedamdesetom minutu rezultat je bio isti. Kao da sam se samo ja trudio. Lopta je došla do mene, a u glavi mi je bilo ''Sada je tvoj trenutak'', i bio je! Sa lakoćom sam prešao tri igrača i fantastičnim lob-šutem savladao golmana. 3:1! Navijači su se digli na noge i sada je sve imalo smisla. Sledeći napad dosuđen je slobodnjak za FK Polaznik, ne moram ni da ti pričam da sam bio strelac tog gola. 3:2!
Stadion je goreo i čekalo se samo na gol izjednačenja. Bio je devedeseti minut, Vojvodina je igrala bunker, a sudija produžio samo 60 sekundi. Svi smo bili u napadu. Njihov golman ispucao je loptu do kraja šesnaesterca, a tamo je stajao čovek koji je bio najgora pretnja po njihov gol. Izvanrednim volejem sam zabio loptu međ' dve stative i odveo naš tim do produžetaka. Igralo se na zlatni gol.
Kada je počeo prvi produžetak išli smo samo na jedno, da što pre damo gol i odemo putem šampiona. Dao sam pas mom kumu Miloradu, on je przinom vetra proturio loptu do aut linije i ubacio u šesnaesterac, direktno meni na glavu. Dok je lopta bila u visu, razmišljao sam da li da postignem gol za pobedu ili da odložim Milenku. Opredelio sam se za drugo. Grudima sam spustio loptu Mićku, pravo na nogu, a on nas profesionalnim šutem odveo na prvo, šampionsko mesto. 3:4! Sve je bilo kao u bajci, a prase koje smo uveče jeli bilo je toliko slatko, valjda zbog pobede...

-Sine, ti to spavaš?!

Opis najgoreg mogućeg scenarija kojeg ni u snu nisi mogao da zamisliš.

Komentatorski ziljavizam namenjen opisu pozicije najčešće veznog igrača na travnatoj podlozi. U pitanju je fudbaler ne preterano zavidne tehnike i inih sposobnosti, zadužen da pičkenjsko-kurvinskim startovima kvari igru protivničke ekipe, a onda i svoje. Time želi da na jedan bizarno-glup način da ekipi jedan bod, s tim što će ga svi zvati pičkicom koja pola terena ne sme da pređe.

Zavisno od tipa zabave ,razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta dostizanja vrhunca zadovoljstva..

Kad uđete u našu bivšu, i buduću, prestonicu, sa severa, iz pravca Batočine, i prođete Filip Kljajić, fabriku, propalu, privatizovanu, propalu, s jedne strane i Halu, khm, Jezero, s druge, i čim vam cigančići, bome i ne baš cigančići već debele cigančine operu šoferšajbnu, brzo ćete, nastavljajući dublje u grad, da li se ukotvljavajući u njega ili nastavljajući dalje prema Kraljevu, naići, posle prvog semafora i čekajući na drugom, na oveću, noviju, zgradu, s desne strane, zgradu koja dominira prostorom, zgrada koja deluje kao da samo što nije završena i spremna za useljenje, u skelama zgrada je, vas u skelama bila je, ali ostale su dole i dalje skele neke, ama uporne skele neke, skeletine, skelti, skeleti, skeletoni i skeletori neiskorenjivi. Heh, pomislićete, vi neovdašnji, ok, gradi se i ovaj Kragujevac, zgrada ko zgrada, poveća malo i ništa to ne bi bilo neobično da se ta zgrada uopšte ne završava niti useljava godinama već, evo niko i ne broji više godine, to stoji na 99 posto ko napunjena baterija i nikako da mrdne do 100. I ajde sve, al najčudnija stvar su te skele, i na trotoaru skele, smetaju skele, nizašta skele, tu-skele-kao-takve-skele, eto dovode decu iz škola kad oće da im pokažu šta su skele za čas iz OTOa u prirodi ah što bar ne pomere skele ako neće da završe zgradu, godinama prolazim ispod skela i kaplje voda ljudima na jakne ili na šta već nose, na kapute, na ćele, na skele koje ispod ljudi nose negde (to su skele br. 2) kaplje, kaplje sa skele (br. 1) i cevi skelne oko tebe smetaju ti nekako zarobljavaju loše, loše skele

Šta je razlog nezavršavanja ove zgrade i svojevrsnog statusa kvo znao sam ali zaboravio jer je neka klasična priča lokalna građevinsko lopinska i boli me kurac više šta je ustvari u pitanju, znam jedino za skele, skele.

Mošnice, testisi, mudašca, džinglbols, klik-klak. Nemi posmatrači snošaja (poližeš mi jaja... ne, ček, to bi već bilo uticanje na svedoke).

Rečnik savremenog beogradskog žargona definiše dizelaša kao kratko podšišanog mladića, u trenerci, sa zlatnim lancem oko vrata, koji ima mobilni telefon (eventualno i dobar auto) i koji je često povezan sa kriminalnim radnjama. Šta je u njihovim glavama to samo Bog sveti zna.
Al dobro. On je dizel.

Epitet koji u zavisnosti od nacionalnosti govornika može imati dva potpuno suprotna značenja.