Zla i opaka populacija koja živi od deranja kože ljudima bez izbora. Gori su od najgorih zelenaša. A zašto?
Zelenaš će ti dati kintu na veliku kamatu, al jebajga, niko te nije lupao po ušima da moraš da krećeš u privatan biznis. Nije ti bilo dovoljno love u državnoj firmi pa si zagazio u nestabilne vode privatluka. Sad plivaj jebiga...
Stanodavac će ti uzeti zadnji dinar, ma šta zadnji, i onaj koji nemaš+kožu s leđa. I to samo zato što negde MORAŠ da živiš.
Za malu, šugavu, memljivu polu-podrumsku prostoriju, koju on tretira kao da je de-luks apartman, tražiće ti maksimalnu sumu novca koju njegovo iskusno lihvarsko oko proceni da možeš izdvojiti. Po mogućstvu 3 meseca unapred.
U stanu je polovan nameštaj. Ormančina koju nije imao gde da baci, škripavi krevet na kom je baba umrla (ovo saznaš od komšinice tek nakon mesec dana), veš mašini ne radi iskuvavanje, (ako ti treba, popravi je), šporet na kom samo ekspres ringla radi, a u reni samo donji grejač. Fiksni nema (imaš mobilni), grejanje je na struju, al nemoj da se šališ da uđeš u crveno, (nije im strano ni preusmeravanje nekih svojih potrošača na tvoje brojilo) vodu i smeće plaćate pola-pola. Iako si ti sam, a njih je gore bulumenta i troše vodu ko da aligatore imaju u stanu.
Vlage u njegovom stanu NIKAD nema. Te vlažne fleke su od kondenzacije, a ne zato što je on štedeo na hidroizolacij, kad je adaptirao garažu u stan.
Računi moraju u dan tačno da se plate, ako ti nije prošla plata, snađi se negde, nije ga briga.
Kućne ljubimce ne podnosi, eventualno neku akvarijumsku ribicu ili kornjaču bi i mogao da istoleriše. Nisu glasne, pa neće uznemiravati njegove pse, mačke i papagaje.
Prvo i obavezno pitanje im je ''Jeste li zaposleni?''
-Jesam zaposlen, naravno. Da nemam posao živeo bih još sa roditeljima, bratom, sestrom i zetom, njihovim klincima i dedom.
-A kolika vam je plata?
-Pa tu negde, oko 250 eura.
-Aha. Znači, stan 150, računi izađu oko 60, od čega vi mislite da živite? Od 40 eura?
-Pa i devojka mi ima solidan posao.
-Kakva devojka? Nju niste spominjali!
-Pa moja devojka. Neću živeti sam kao pustinjak.
-Ali onda stan nije 150 već 200 eura.
-Čoveče, nisam ja sezonski radnik pa da mi naplaćuješ po ležaju. A i ležaj ima samo jedan, tako da mu dođe isti kurac.
-Aaa nije isto. Radićete one stvari, pa ja to moram da slušam i trpim. Ima i to svoju cenu, znate.
-A jel može 250? Al da mi ne pravite problem oko buke?
-Khm, naravno da može.
-I da vam dam za 6 meseci unapred. Čisto da ne mislim svaki mesec o tome.
-E, to bi bilo odlično!
-Mogu i dvorište da vam održavam...
-Jel?
-Naravno. Ali neću! Teraj se u tri pičke materine, i ti ovaj ćumez!Definicija napisana za Mizan-trophy 2. kolo
Genijalni izum koji može uzdrmati svet. Iako mu ime asocira na olimpijske krugove šarenih boja on to svakako nije. Mada možda ima neke veze. Genije koji je ovo smislio može se lagano nazvati šampionom i momentalno mu se može dodeliti zlatnja medalja za lakovernost. Ljudi budite srećni, čovek koji je ovo smislio je naš zemljak. Srbin ljudi!
Pored činjenice da je naša nacija pametna, moramo se pomiriti i sa time da smo rođeni hipohondri. Na Zadušnicama se pored razmenjivanja recepata i degustiranja hrane drugih domaćica, vešto razmenjuju recepti i osluškuje se ime najboljeg doktora. U Domovima zdravlja redovi kao devedesetih za gorivo, šećer i ulje. Možda je za te bolesti kriva neka druga sila, možda su nas dušmani bombardovali jer smo najbolji pa im krivo, a kad su već sejali uranijum posejali su i klice za mnoge bolesti. Ali Srbin ima lek. Uvek je imao odgovor na sve nesreće koje su ga spopadale. Kostolomci, nadrilekari, babe bacačice olova i ostali stručnjaci su uvek bili tu kada Hipokratova diploma postane samo izgužvano parče papira, koje skuplja prašinu na polici pritisnuto viskijima i ostalim poklonima.
Čarobni krugovi su u hijerarhiji nadrilekarstva siguno na vrhu. Ne zbog toga što su nastali poslednji već zbog toga što su genijalni. Kod drugih alternativnih metoda potrebno je neko naprezanje, prizivanje i velika želja za ozdravljenjem. Sa krugovima je drugačije. Ne morate ništa raditi, na vama je samo da nađete svoj krug. Iskreno ne treba vam ni to mučenje jer ga je neko već našao za vas. Usred trave, odjednom, preko noći nastao je krug. U njemu više nije bilo trave, ostala je samo zemlja. Mora da je neka viša sila to stvorila, kako bi drugačije odjednom bio tu. Onda vlasnik tog imanja koji je imao sreću da viša sila poseti baš njega, ogradi taj čarobni prostor i raširi po svom mestu da onaj ko tu provede 15 minuta može očekivati izlečenje od svih bolesti, pa i onih najtežih. Pošto smo hipohondrična nacija, u momentu se pred kapijom ovog gospodina nađu ljudi kojima je jedino krug ostao kao uteha.
Pristup lečenju je jednostavan. Uđete u krug i tu trebate da ostanete 15 minuta. Ponašanje bolesnika se razlikuje. Neko sedi na stolici tih 15 minuta i čeka da vreme prođe, obavezno je koncentrisan i priželjkuje ozdravljenje. Neki čitaju novine, rešavaju sudoku i ukrštene reči. Oni koji su malo zdraviji i poletniji čak i odigraju kolo, a kada se uhvate za ruke osete još jaču energiju. Neverovatno, ali istinito, ako ih niste probali, pohitajte ka nekom, ima ih puno na ovoj geografskoj širini i dužini, ta viša sila je baš blagonaklona prema nama. Čulo se da je dobro i za zdrave osobe, ali vi možda samo mislite da ste zdravi, posle korišćenja kruga ćete biti još zdraviji! Naravno, nemojte zaboraviti da ostavite neki dinar, valja se! Ima i kutija!
- Je li Stanojka reci ti meni, nešto te u poslednje vreme ne čujem da vrištiš. Jel to Miloju više ne skače?
- Pa kako da ti kažem... Jeste sve je baš tako kako si rekla!
- Pa što mi ne kažeš ženo, nego ćutiš. I moj Rajko imao taj problem, pa otišao kod Gavre u taj krug, i od tad, da kucnem u drvo, ne skida se sa mene. Spopada me gde stigne. Štala, sudopera, seno, skoro i na motokultivator u prikolicu. Poludeo skroz!
- Ne pričaj, a gde su ti krugovi?
- Dole bre na krivinu, kod Pere stolara, malo ispod trafostanice!
Jasno, precizno, koncizno i pravo u metu, tj. srž problema u najboljem mogućem trenutku. Strpljiva priprema, dosta čekanja, ali savršena egzekucija i odlični rezultati.
- Kolega Matiću, priđite, molim vas.
- Izvol'te profesore.
- Šta vam piše ovdje?
- Piše... piše da je... indukovano kretanje elektrona usljed razlike potencijala dvije tačke uzrok zagrijevanja provodnika.
- Kolega, moglo je to malo kraće i jasnije. "Struja teče i grije provodnik." Snajperski.
- Profesore, da ste vi izašli na kolokvijum u stanju u kojem sam ja bio, pisali biste još veće nebuloze.
- Da, vidio sam u ostatku rada. Mada, moram da vam priznam, analogija za otporničko kolo i žene vam je skroz na mjestu. Ajde, može šest!--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dakle, koje su vaše sposobnosti?
- Pa, kao nekadašnji advokat sposoban sam da...
- Advokat? Neka hvala. Vi advokati stalno komplikujete. Meni treba neko ko će da izvršava zadatke brzo i precizno. Snajperski.
- Ali mislio sam da je ovo razgovor za posao konobara!
- Jeste, zato i niste primljeni. Plašite mi goste svojim zakonima. Ovo je kafana, a u kafani svašta biva...
Koristi se u izbegavanju odgovora(koji je neminovno negativan, tj. uvredljiv), a postavila ga je osoba koju ne bi hteli da uvredimo!
Uglavnom posle ''Šta ja znam'' ide i detaljno nabrajanje svojih nesposobnosti kako bi što više ubedili tu osobu koliko smo nestručni da damo odgovor!
Retko kada uspeva da spreči sumanutu ideju, ali nas, skoro uvek, oslobadja od odgovornosti za nastali haos!
Muž/dečko/stric/deda/komšija popravlja matori televizor a žena/sestra/baba/svastika/kuma se slučajno našla tu...
1- Šta misliš, hoće li ovo raditi kako treba? *Vraća izvađen deo nežno kao Kro Kop-ov haj kik''
2- Pa...
1- Mislim da sam ga super odradio, jeste da imam višak šrafova i mali delic neke plastike(strujno kolo), ali mislim da imam sasvim dovoljno znanje da sredim sve ovo kako je bilo!
2- Ma šta ti ja znam, ne razumem ti se ja u tu elektroniku(ali znam da pajser, čekić i testera koji se nalaze pored tv-a nemaju ulogu u popravljanju bilo čega iole delikatnog), niti me je ikada zanimala, tako da ti je bolje da mene ne pitaš...
*Koristi momenat nepažnje i izlazi iz prostorije*
1- *Uključuje tv* *ššššššššššbrauuubum.... csssssssss*----------------------------------------------
(Glup primer)
Umetnost prdjenja kod "mladjih" muskaraca je neobican i znacajan psihosocioloski fenomen.
Pojacava se drugarstvo kroz zabavno neustrucavanje, kao i mastovite prdez igre bez granica.
1.Guzni Bacac plamena:
Tako sto se najjace moguce okine prdez ispred upaljenog upaljaca. Iskusni bace plamen i do pola metra, sto nekad moze biti ubojitije od pravog rucnog plamenobacaca.
2.Prirodni dzakuzi:
Varijanta na bazenima, po ugledu na film "Kolo srece" i Edi Marfija, gde se prdi u vodi i pravi se prirodni dzakuzi.
3.Nadprdjavanja:
Kako kom igracu nadodje, akumulirani pritisak izbacuje po prethodnom dogovoru (najjace, najpiskavije, najcudnije, najduze, najpromenljivije itd.)
Neki su toliko talentovani, da samo sto ne progovore na dupe.
4.Povuci me za mali prst:
Kad nahvata naivnog druga ili drugaricu, lukavi zajebant ponudi mali prst na povlacenje, moze pod izgovorom grca, i kad zrtva povuce, ovaj sinhronizovano okine rovcinu.
5.Podprdjavanja:
To su najrazlicitija prdezna podjebavanja, moze medjusobno, a pozeljno je naci nevinu zrtvu, narocito devojcicu, pa joj se prdne i pobegne, ili prdne pa se ona okrivi za prdez i slicno.
Izvođač koji muzičko delo iznosi i srcem i dušom, pa tek onda vokalnim putem. Osoba koja se telesno prožima sa melodijom koju produkuje i time pleni miozvukom okolinu, te izaziva transfer doživljaja celokpunog performansa.
(Opštenarodna činjenica da je Šapke nekrunisani kralj emocije pesama, a usput je i počasni član žirija Grandovih zvezda, te je kao taj i takav uzet kao etalon ove komparacije.[1])
-Cigojnjeru, aj sad onu moju, danas mi je lego regres i trinaesta plata...
-Nemoj kume!
-Ćut bre! :zauzima solistički stav: Tri četri saad!
"Tebeeee da zaboraviiiim, tebeee da zabaroaviim, tebee da zaboo ra viiim..."
-IJAOOO!
-Kume moj... :kroz suze mu kaže: Ovaj kad peva i Šapke plače...
-:kum se zadužuje kod konobara jer je spicko pare već kod prvog stiha:
""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""
Cuca:"E, a slušaj sad ovu...Khm...-Joooj Tadija ne muči me, šta da radim bez kučine? Duge noći preko zime, ne može se bez kučine!- "
Šaban:"Cuco, brat nemoj više..."
Bila jednom na obali Jadrana jedna plaža, citadela i gradić sa njom.
U blizini se našlo i jedno ostrvce ostrvce, sa autohtonim kućama, crkvom i prevlakom.
Vreme je prolazilo i život je tekao.
Neko od poluga vlasti bi posadio odmarališta za svoje radne ljude, kampove... Klase radnika i proletera tu su nalazile svoj pedalj jadranske obale, tek koliko dok ne prođe godišnji odmor.
I tako je cela ta slatka simbioza gradića i ostrva obitavala i životarila tokom socijalističke dobi dok postepeno nije počela da se migolji i juri za šakom novaca, odlazeći sve češće pod arhitektonske crteže i planove impozantnih građevina koje će se roditi ubrzo. Postala je predmet prava svojine onih koji imaju mnogo materijalnog i žude da uvećaju svoje blagostanje još malo preko.
Sve se zavrtelo. Svako ko je imao parče zemlje, gradio je stanove, kuće, apartmane i isplatilo mu se. Kapaciteti su večito na ivici popunjenosti, svake godine sve više pučanstva. Otvaraju se ustanove i preduzeća, hoteli, restorani i naravno, sve što vole mladi u Srbiji, klubovi.
Srce i duša.
Zaštitni znak.
Sinonim.
Horde omladine se izvozi svake godine na letovanje tamo i uvozi iscrpljeno, izjebano, pocrnelo ali i zadovoljno. Na čitavoj Jadranskoj obali, nema mesta gde su:
žurke luđe; gde su najlepše devojke; gde se mogu videti sve te poznate glave; gde su jahte i najveće; gde je hotelska noć skuplja; gde se voze najbrža kola; gde vinovnici žive na hlebu i vodi po danu, a uveče, ušteđevina im odlazi na piće, drogu i ulaznicu u teatar snova sa Lukasom kao protagonistom.
Mali je postao Jadran, nema nam ravnih. Nema konkurencije. Budva je na vrhu, na top hilu. A Evropa? Koga tamo ima?
''Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se''.
I tako smo se zbratimili. Jer tamo daleko ima jedno mesto koje je malo veće i malo skuplje i još je na Zapadu. Mi smo njihova filijala. Crnogorski Sen Trope. A još smo i na srpskom tj crnogorskom tj možeš da pričaš na maternjem, a i bliži smo. Svega nekih 12 sati. autobusom. I možda neće biti vode baš svako veče. Ali nema veze, naše je, najbolje je.
Ekspert u izvrtanju istine na najmaštovitije moguće načine i kreiranju vrhunskih laži u koje povjeruje čak i isti taj koji ih izgovara. Takvi bukvalno stvore više svjetova okovanih raznim neistinama i u svaki uvrštavaju ljude s kojim komuniciraju na bilo kom nivou. Pažljivo smišljaju svaku svoju laž, i od prvog izricanja iste, njeguju je i hrane dok ne naraste do neslućenih visina, dubina ili daljina. Vrsni i iskusni predstavnici ove vrste naroda mogu istovremeno da operišu sa mali milion svojih "čeda" a da se ne zajebu i klupko neistine odmotaju očas posla. Ovi neiskusniji uglavnom dobiju žestoke disciplinske mjere, a u zavisnosti od veličine i komplikovanosti laži, neki dobiju i po 10 godina ili doživotnu.
Česte profesije navedenog tipa su sitni lopov, krupni prevarant, pisac, a u posljednje vrijeme, najčešće političar.
- Marinko sine, pa kako ti je onaj drugar završio u zatvoru?
- Šta da ti kažem stari... Ispade da mi i nije bio neki drugar.
- Kako to? Zar ti nije rekao da će da te prebaci preko grane? Jebem mu miša, zašta sam ti pare davao?
- Ni za šta ćale. Ispada da je Goran zapravo Dragomir, i da nema veze s Njemačkom, Švicom ili bilo čim ostalim.
- Aaaa???
- Kaže milicija da su ga ganjali jedno 10 godina da mu nakače nešto, da ga uhapse. I eto, ja budala, dao mu zadnjih 200 evra iz kuće, novčanice bile falsifikovane i utrapili ga.
- MILE MI DAO FALŠ 200 EVRIĆA???
- Ne znam ćale, al ovaj Dragomir je prejebao izgleda pola Evrope. Jebote, baron Minhauzen bi mog'o na njegove maštarije 'vata bilješke.
- Uh... Jebem ti... Srč... Ka... Zovi... Aa...
- MAMAA!!! TATA IMA SRČKU!!!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
AV: Biće nam bolje za dve godine!
Urnisati se od alkohola. Napiti se do te mere da ti pozavide i čep, i guzica, i skauti Detroita đuture.
Jedan od zanimljivijih primera gaskojnovanja su navodno poslednje reči i dela Hemfrija Bogarta, u kojima iznosi svoj zaključak šta ga je to omelo da poslednje jutro provede kao neko ko nije poželeo da iz krampona istegli poslednje kapi alkohola: "Nisam smeo preći sa viskija na martini". I onda je u tom bunilu poslednji put sklopio oči, jbg.
Izraz nastao po čuvenom Grande Gazi, kome su poroci (prvo čašica, a onda i crtica) uništili potencijalno blistavu karijeru. Prema njegovim rečima pravi trenutak da se nalije jeste onaj kada se čaši ugleda dno; i tako je nalivao bez prestanka, sve dok jednog dana nije i sam završio na tom istom dnu.
- Dule. Dule, sine! :kucanje na vrata:
- Beži, bre, majko, tamo u kuhinju, bre!
- Sine, je l' mogu da uđem?
- Ne! Rekao sam ti da odeš u kuh... Nisam rekao da uđeš.
- Opet si došao pijan?
- Jesam. Pa šta?
- Ne valja ti to, sine.
- Nisam mali, Slavice. Aj, molim te, ostavi me samog malo.
- Zašto piješ? Meni možeš sve da kažeš.
- To nije bitno sad, otpada mi glavudža, pusti me.
- Sine moj... :seda na krevet pokraj njegove povraćke: Bio jednom jedan čovek. Zvao se Šiler. On je rekao da kada alkohol uđe u nas, onda neke čudne stvari izađu.
- Znam.
- Kako znaš?
- Malopre sam se usr'o na frotir. 'Nači, kao trudna foka.Definicija pisana za takmičenje: Oktoberfest Vukajlija 2018
Epitet koji može da zasluži samo prozivod vrhunskog kvaliteta. Obično se radi o domaćim radinostima kao što su na primer flaša dedine komovice stare preko dvadeset godina, prva ovogodišnja tegla babinog ajvara koja se načne ili neki baš zajeban haš iz Albanije ako više volite urbano da se relaksirate.
Što bi stari ljudi rekli, sve sitnice od kojih rastu malje na grudima.
- Ne mogu više.
- Šta ne možeš bre?! Evo ti još jedna rakija, tako... Ajde jedi sad.
- :Njam njam: Ali... :Njam:
- Nema "ali". Ajde uzmi još malko slaninice. Ja pastrmio. Znaš kakva je... Pre će da poletiš od nje, nego od Red Bula. Tako. Uzmi i luka obaška.
:Otavaraju se vrata:
- Aman bre, ćale... Je l' mogu nekad da te ostavim sa detetom, a da ga ne truješ sa rakijom i slaninom?
- Šta ga bre trujem? I mene su moji tako kad sam bio njegovih godina, pa šta mi fali? To ja sve da bi on poraso, blago dedi. Ih, ja sam u njegovim godinama...
- Ti si u njegovim godinama krenuo u školu. Jeste... Ajde dođi sad da popiješ lekiće, pa da spavkaš malo.
1. Drevna srpska borilacka vestina, svi do jednog poteza pocinju sa "Da bog da ti...", pozivaju se na vasu porodicu i uzu rodbinu do 27 kolena, strucnjaci za bacanje istih su izvesne 'clanice' "SRS-a"...
2. Pesma bosanskog thrash metal benda Monolit...
3. Pesma srpskog progressive/power metal benda Dargoron...
"Da bog da ti Jelena Karleusa/Michael Jackson(R.I.P.) predavala/o estetiku..."
"Da bog da mi namigivao sa vesala..."
"Da bog da se uclanio u SPS..."
"Da bog da ti ukinuli internet..."
"Da bog da lokatori tvojoj deci bili omiljena igracka..."
"Da bog da ti zenu sisao frizer Sabana Saulica..."
"Da bog da te Tajson uspaljivao..."
"Da bog da gostovao na "Palmi"..."
"Da bog da ti muz koristio viagru kao Crnogorac mobilni..."
"Da bog da te policija crtala kredom po autoputu..."
"Da bog da ti se dok seres kuca zapalila..."
"Da bog da te JAT-om do hrvatske odvezli"
"Da bog da se sa strujom u kolo hvatao..."
"Da bog da ti pankeri po grobu skakali"
"Da bog da ti "metalika" detetu predavao gradjansko/veronauku..."
"Da bog da ti dete kosu pustilo, "sektagrame" pokazivalo i u blatnjavim cizmama po novom 'persijskom tepihu' setalo...."
"Da bog da Franjo Tudjman(R.I.P.) jeb'o cerku u dupe nad kevinim grobom ispod obesenog sestrinog trupla dok mu tvoja zena pusi kurac..."
"Da bog da ti ime zapisali malim slovom na nadgrobnoj ploci..."
"Da bog da ti deca igrala skolice po minskom polju..."
"Da bog da ti apoteka menza bila..."
"Da bog da ti keva prdnula na roditeljskom..."
"Da bog da ti keva ljubila crno - belu sliku na banderi..."
........................................................
-Znaš li ti sine kad je ćaća igrao za FK Polaznik iz Vrbasa?
-Ćale, taj klub ne postoji.
-Ti znaš, balavče jedan! Hoćeš da čuješ priču ili ne?
-Naravno da hoću.
-Eh...
Bilo je to davne devedes' treće. Igrala se prva liga Vojvodine. Polaznik je tokom cele sezone bio u dnu tabele. Takva je bila situacija sve dok trener, ser Mihail, nije otkrio mladog talenta, khm... mene.
Igrao sam treću postavu, tačnije, bio zamena ukoliko se neko iz druge povredi. Na nečiju nesreću, a moju tada sreću, to se i dogodilo. Petar Janković slomio je nogu na utakmici protiv Radničkog iz Kruščića. Dobio sam priliku da pokažem šta umem. Zaigrao sam u prvoj postavi!
Sudija je svirao početak utakmice. Lopta mi je istog trenutka došla do nogu. Teren je bio toliko veliki da sam shvatio da je ovo zapravo jedna veoma laka igra. Poigravao sam se. Davao fantastične pasove, asistencije, a na toj tekmi pala je i petarda. Postigao sam pet fantastičnih golova. Tri solo prodora, jedan iz slobodnjaka i jedan glavom. Talenat je otkriven!
Ređale su se pobede. Moj tim je dostigao drugo mesto na tabeli. Ja postao novi Ćavi ekipe, dobio desetku i kapitensku traku. Ali sledi ono najslađe. Derbi!
Vojvodina nam je bežala bod, a bilo je to zadnje kolo u ligi. Svi smo bili uzbuđeni, a od mene se najviše očekivalo, što je, jelte, logično.
Počelo je! Njihovi igrači bili su tako brzi, eksplozivni, uigrani, a mi... mi smo bili još bolji na čelu sa mnom. U prvih deset minuta ništa se nije događalo, ali onda fantastičan špic iz, kako vi klinci kažete ''Voše'', zabio nam je golčinu sa trideset i kusur metara. Podržavao sam saigrače, govorio im kako to nije ništa, al' do poluvremena smo dobili još dva komada. Bilo je 3:0 za Vojvodinu.
U svlačionici trener nije imao šta da nam kaže, shvatio je da nismo na njihovom nivou, a ja sam baš mislio suprotno.
Počelo je drugo poluvreme, šutnuo sam ljutito loptu sa pola terena i pogodio prečku. Mnogi su se smejali, ne sluteći da je to zapravo bio tek početak pretnji.
U sedamdesetom minutu rezultat je bio isti. Kao da sam se samo ja trudio. Lopta je došla do mene, a u glavi mi je bilo ''Sada je tvoj trenutak'', i bio je! Sa lakoćom sam prešao tri igrača i fantastičnim lob-šutem savladao golmana. 3:1! Navijači su se digli na noge i sada je sve imalo smisla. Sledeći napad dosuđen je slobodnjak za FK Polaznik, ne moram ni da ti pričam da sam bio strelac tog gola. 3:2!
Stadion je goreo i čekalo se samo na gol izjednačenja. Bio je devedeseti minut, Vojvodina je igrala bunker, a sudija produžio samo 60 sekundi. Svi smo bili u napadu. Njihov golman ispucao je loptu do kraja šesnaesterca, a tamo je stajao čovek koji je bio najgora pretnja po njihov gol. Izvanrednim volejem sam zabio loptu međ' dve stative i odveo naš tim do produžetaka. Igralo se na zlatni gol.
Kada je počeo prvi produžetak išli smo samo na jedno, da što pre damo gol i odemo putem šampiona. Dao sam pas mom kumu Miloradu, on je przinom vetra proturio loptu do aut linije i ubacio u šesnaesterac, direktno meni na glavu. Dok je lopta bila u visu, razmišljao sam da li da postignem gol za pobedu ili da odložim Milenku. Opredelio sam se za drugo. Grudima sam spustio loptu Mićku, pravo na nogu, a on nas profesionalnim šutem odveo na prvo, šampionsko mesto. 3:4! Sve je bilo kao u bajci, a prase koje smo uveče jeli bilo je toliko slatko, valjda zbog pobede...
-Sine, ti to spavaš?!
Opis najgoreg mogućeg scenarija kojeg ni u snu nisi mogao da zamisliš.
-Kako je bilo na roditeljskom, bruđice?
-Ne pitaj...
-Je li nema novog lap-topa ili...?
-To je ništa kakvu sam kaznu dobio. Obrukalo me odeljenje na roditeljskom samo tako...
-WTF?
-Govorilo mi je da smrdim, okrivljavali me za neke stvari koje nikad nikom ne bih uradio...
-Pusti govna, uči bre, ko njih jebe, zaglaviće kao klošari...
-Lako je to reći, a teško je mesec dana ne izaći napolje... Čoveče, uspeo sam da doguram 5.00, i sad da mi govna od drugara sve upropaste... Jebote, da sam bio u paklu, bolje bih prošao! Malo je falilo da dobijem tužbu od drugaričine mame za nešto što nisam uradio...
-Lep te jebo, dokle je danas otišlo prijateljstvo...
Komentatorski ziljavizam namenjen opisu pozicije najčešće veznog igrača na travnatoj podlozi. U pitanju je fudbaler ne preterano zavidne tehnike i inih sposobnosti, zadužen da pičkenjsko-kurvinskim startovima kvari igru protivničke ekipe, a onda i svoje. Time želi da na jedan bizarno-glup način da ekipi jedan bod, s tim što će ga svi zvati pičkicom koja pola terena ne sme da pređe.
Aca Lokner-Loki: "...dok će na sredini terena u ekipi "Bulbulderca" delovati Mitić, Petrović, Galić i legenda fudbala s ove strane Zvezdare, Milan Katić zvani Kosač, koji će kao i uvek biti zadužen da opstruira igru protivnika. Iiiiiii počela je utakmica, žuti karton za Katića..."
_______________________________________________________________________
-E, brate, el idemo večeras na tu žurku?
-Naravno, matori, baš mi se nešto prijela piletina, moram priznam, hnjohnjo... Koga zoveš sad?
-Pa Srkija, samo mu kažem da idemo zajedn...
-Dalilud Siti, brate?? Pa znaš kako je opstruirao igru prošlog puta a mogli smo lagano da zabijemo u gostima, ej, da l' si realan da ga zoveš?!
-A daaaj, ortak nam je...
-A realno... Daj fon samo začas, samo proverim vreme...
-Eo...
-Hvala, brate...:HATRŠ!: Ae zovi ga sad, pička ti materina!
Zavisno od tipa zabave ,razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta dostizanja vrhunca zadovoljstva..
hevi-metal koncert:
nasminkani gitarista solira na gitari ,oko njega dim ,publika skace ,gubi se ,prosipa se pivo ,i na kraju krece sutka..psy-trance:
gutaju se pilule ,razna svetla ,publika u psihodelicnom trensu skacu u mestu masu rukama ,izvode besne gliste. svi funkicionisu i igraju za sebe..odlikuje je ga i bolenje kurca za sve oko sebe.rap zurka:
MC drzi mikrofon u jednoj ruci ,drugu koristi za gestikulaciju upravo optpevanih reci ,ostali stoje u mestu ,njisuci se kukovima ,i jednom rukom sa ispruzenim palcem i kaziprstom oponasaju mc-a...pozeljne su dukserice sa kapuljacama..narodnjacka zurka:
pevac-pevacica(ako ih ima) zavijaju u mikrofon. Ostali se grle ,pevaju i skacu cak i ako se ne znaju reci ,to nije bitno..osoba sa kojom si se zagrlio od jednom ti postaje najbolji prijatelj...obicno se sve odvija u zese alkoholisanoj atmosferi..zesce narodnjacka zurka:
ziva svirka ,svi ustaju ,krece uzicko kolo ,celokupan auditorijum se hvata za ruke i poskakuje uz uzvikivanje..
Kad uđete u našu bivšu, i buduću, prestonicu, sa severa, iz pravca Batočine, i prođete Filip Kljajić, fabriku, propalu, privatizovanu, propalu, s jedne strane i Halu, khm, Jezero, s druge, i čim vam cigančići, bome i ne baš cigančići već debele cigančine operu šoferšajbnu, brzo ćete, nastavljajući dublje u grad, da li se ukotvljavajući u njega ili nastavljajući dalje prema Kraljevu, naići, posle prvog semafora i čekajući na drugom, na oveću, noviju, zgradu, s desne strane, zgradu koja dominira prostorom, zgrada koja deluje kao da samo što nije završena i spremna za useljenje, u skelama zgrada je, vas u skelama bila je, ali ostale su dole i dalje skele neke, ama uporne skele neke, skeletine, skelti, skeleti, skeletoni i skeletori neiskorenjivi. Heh, pomislićete, vi neovdašnji, ok, gradi se i ovaj Kragujevac, zgrada ko zgrada, poveća malo i ništa to ne bi bilo neobično da se ta zgrada uopšte ne završava niti useljava godinama već, evo niko i ne broji više godine, to stoji na 99 posto ko napunjena baterija i nikako da mrdne do 100. I ajde sve, al najčudnija stvar su te skele, i na trotoaru skele, smetaju skele, nizašta skele, tu-skele-kao-takve-skele, eto dovode decu iz škola kad oće da im pokažu šta su skele za čas iz OTOa u prirodi ah što bar ne pomere skele ako neće da završe zgradu, godinama prolazim ispod skela i kaplje voda ljudima na jakne ili na šta već nose, na kapute, na ćele, na skele koje ispod ljudi nose negde (to su skele br. 2) kaplje, kaplje sa skele (br. 1) i cevi skelne oko tebe smetaju ti nekako zarobljavaju loše, loše skele
Šta je razlog nezavršavanja ove zgrade i svojevrsnog statusa kvo znao sam ali zaboravio jer je neka klasična priča lokalna građevinsko lopinska i boli me kurac više šta je ustvari u pitanju, znam jedino za skele, skele.
Uzidavanje kao u pesmi kapiram da ne ide, ali da, pre neku godinu pala je i žrtva, neki mlađi lik se napio, otišo da piša valjda tu i pao negde sa visine i poginuo ama ova građevina se ne dovrši i pored toga, natrpajte silikon u prozore napravite ogromne veštačke sise na zgradi da dočekuju na ulazu u grad, zvaće se posle sisata zgrada, biće turistička atrakcija, dolaziće mađarski erotski sajam kod nas i neka kaplje mleko i kreč odozgore na ljude, milkšejk nedeljom ali nek bude konačno završena, zaokružena hehe i bez prokletih skela konačno, skela babuskera skela kad u tom prolazu neko sporo ide moraš i ti iza njega sporo da ideš ili da pretrčiš neoprezno ulicu ili da skočiš uhvatiš se gore za šipku od skela i nogom bam u pešaka ispred tebe bam.
Mošnice, testisi, mudašca, džinglbols, klik-klak. Nemi posmatrači snošaja (poližeš mi jaja... ne, ček, to bi već bilo uticanje na svedoke).
Idem tako od švalerke ulicom i u susret mi ide jedna prepička. Nigde nikog, pa je startovah rutinski...
- Hej, devojčice, ćao ćao!
- Ouvaj... ćao. Izvini, ali ne mogu da se setim odakle se znamo.
- Ni ne znamo se.
- Molim?!?
- Nemoj mi zameriti, prosto me je zanimalo da li uz tako predivnu pojavu ide i podjednako divan glas.
- Je l'?
- Da. Izvini sad, nastavljam svojim putem, samo to me je zanimalo.
- Ček, ček, gde si pošao? A utisci su?
- Da očajno zvučiš.
- Štaaa?!? Stvarno tako misliš?
- Ma jok, nego vidim da si već pala na mene, pa pokušavam da se izvučem nekako.
- Zašto da se izvučeš?
- Malopre sam bio kod prijateljice, ehehe. Uglavnom, iscedila me je skroz, on izguljen i crven, a svedoci bole. Mislim da su se nagledali seksa za danas. Mada, možeš mi ostaviti broj, nije frka.
Rečnik savremenog beogradskog žargona definiše dizelaša kao kratko podšišanog mladića, u trenerci, sa zlatnim lancem oko vrata, koji ima mobilni telefon (eventualno i dobar auto) i koji je često povezan sa kriminalnim radnjama. Šta je u njihovim glavama to samo Bog sveti zna.
Al dobro. On je dizel.
(Klinac pokušao da prebije pedera, ali bezuspešno. Okreće se kolo sreće. Klinac dobija batine. Nekoliko ogrebotina po čelu.)
Na putu za urgentni...
- A ti, je l' ti pada na pamet da je i peder nekome sin, brat, ortak?
- Ne, brate, samo mi pada na pamet da je nekome dečko. Hahahah! Šta je bre tebi? Šta braniš te ženice!?
- Dečko, više treba tebi. Da te brani, vidiš da te ženice prebijaju.
- Brate, koji ti je kurac, ono, aj prestani! Šta sereš tako?
- UMUKNI!
- Šta sereš bre, a? Šta je bilo?
- Vidi, ajde iskuliraj izliv dizela u mozak dok ne izađemo iz auta, može? Pa ćemo da raspravimo.
- Oćemo brate!Izlaze iz auta. Ispred ugrentnog.
-E sad, vidi, ovako ćemo...
- Šta je bilo, bre, a?
- Da ne bude da smo došli uzaludno, ući ćemo unutra i...
- Šta je bilo, bre, a?
- Jel ti mozak učitao RANE samo do te rečenice pa sad baguje, šta?
- Brate, šta, je l' sutra treba i pedofili da prave parade, a?
Epitet koji u zavisnosti od nacionalnosti govornika može imati dva potpuno suprotna značenja.
-Gospodine, Stamenkoviću, naredno kolo igrate u Pazaru gde vas čeka, ove sezone već standardno, vruć teren i paklena atmosfera sa tribina, kakve su vaše prognoze?
-Što se tiče prognoze, ne brinem se, rekoše na erteesu da je prošao ovaj tropski talas koji nam dolazi iz severne Afrike, tako da će uslovi za igru biti izvanredni, a što se ekipe Novog Pazara tiče, nema tu šta mnogo da se priča: oni su jako ambiciozna ekipa tipa "spoj mladosti i iskustva" koja na svakoj utakmici ide na pobedu i nalaze se u izvanrednoj formi od deset remija, dve pobede i ni jednog poraza.
___________________________________________________________________-Gospodine, Horvat, kakve su prognoze za narednih tjedan dana.
-Uh, mila, ne znam što bi ti reka, nastavlja puhati jugozapadnjak sve jaće i jaće. Već sutra se oćekuje izvanredna situacija u kontinentalnoj unutrašnjosti a sjevernije će bit djelomice sunćano sa apokaliptićnim intervalima tako da našim sugrađanima slijedi usljedbena tjelospojka, da se tako duhovito izrazim.
Mufa, Kiki i ja su akteri nekoliko legendarnih pesama Zabranjenog Pušenja i živi svedok da su neki ljudi ipak bili proroci. Isti izraz se može servirati kao odjeb starijoj generaciji koja krene palamuditi.
- Šta radiš sine?
- Evo ćale, učim kineze engleski za 5 dolarčina po satu, pa ću posle da ga drvim na neke azijatkinje. To je nama naša borba dala. To i štrokav internet.
- Što ne izađeš sine vani iz te sobe, nađeš pravi posao, devojčicu? Ehhh, kad se setim, ja, Primož Peterka, Fran Krsto Frankopan i Aljeti Azimi na radnoj akciji, ko braća bili, zadnju paštetu delili. Posle junačkog a neplaćenog krampanja svi u kolo i slavimo mašinbravara, a vi tako danas eeee. Ni posla poštenog da nađete. Zar smo se za ovo borili eeeeee.
- Dobro ćale, mani me tih Mufa, Kiki i ja priča. Jednu državu ste razjebali jer vam nije valjala. Od nje ste napravili desetak kojima je zajedničko da su sve u kurcu. I dalje ste svi u duši iste komunjare, tako da tvoj potomak nema posla jer ti nisi bio nikakvo mudo, niti ćeš ikad biti. Sad me pusti da malog Čang Lija naučim nepravilne glagole, pa da ti mogu dati 500 dinara za cigare.
- Eeeeeeeeeee...
