Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Životna želja mnogih majki na Balkanu. Kraljica Majka, svetica, velika žrtva teškog života, nesrećno udata, kipi od humanosti, sve bi za svoje čedo dala, iz očiju vrišti -deco Afrike, dođite na sisu maminu-. Na porođaju je, zamislite, porođajne bolove trpela! Zato će taj koji iz njene pičke ispade, morati do kraja života da otplaćuje istu. Ako slučajno uradite nešto što joj nije po volji, izvršiće tri samoubistva i organizovati masovnu sa'ranu, za Vaše dobro i dobrodbit čitavog čovečanstva. A to vaše nervno slomče, to je isključivo za Vaše dobro. Samo što Vi to ne znate, jer ste mali...ostaćete tako usitnjeni do kraja života...i to pitanje čijeg života...
-Ja sam te rodila, ja ću te i ubiti- samo je jedna iz širokog spektra frazetina koje treba da Vam OBJASNE da nemate prava da sami nacrtate stazu svog života.
Sve Vam je pružila i za svaki zalogaj morate platiti, jer mogla je da se uda za nekog mnogo dobrog baju, ali je trpela tog nesrećnika od Vašeg ćaleta samo zbog Vas. Zarad toga, nemate prava na svoje snove. Njene snove ima da ostvarujete, to Vam lepo osta'lja u amanet. Vaš život sa Vama lepo nema veze, ne polažete prava na taj deo večnosti, to je, lepo, njena stvar. Bolje da rovete kao mečka nego da izazivate podsmeh komšija, jer Vaša mama želi da se ponosi Vama i u to nikako ne smete da mešate svoja osećanja. To ionako nije važno, u njihovo vreme se o osećanjima nije ni razgovaralo, pa šta im fali? Prolazili su golgotu, a Vi ste razmaženo derište koje je imalo sve, komplet sve- i kraći put do škole, i tri obroka, i školovanje, čak i dezert i par golemih lutaka, i mojne da pokušavate da se vadite na oca alkoholičara, neke boleštije, zabrane izlazaka i neposvećenost, kad to s Vama nema veze, Vi ste, kao i druga stoka, bili podmireni i ima da urađate plodom! A, naravno, bez obzira na sve ti češ uvek biti mamina mala devojčica, jer ljudski je grešiti, a Božanski je praštati.
Naravno, veoma često su deca nezahvalna i pakosna, pa žive svoj život, klinčadija glupava i bezobzirna. Zato ih treba programirati. Nauko, napreduj, i, ako je moguće, napravi im i daljinski, kad upravljaju, da upravljaju do kraja!
-Sanjam tako, sine moje, ti pored mora, a on neki ubav ki upisan, zapljuskuju ve talasi i ti mi kažeš kako on ima tri fakulteta i doktorat i da ideš...
A meni se sve nešto steglo, sve oću da te spasim opet, znam da ne biraš ti baš ko što treba, pa sretnem usput nekog starog čoveka, a on mi kaže da se ne sekiram, da on ima silne vile u Ameriku, nema veze što izgleda tako skromno, ko da je siroma... Znači, ima da se udaš u inostranstvo i to bogato.
-A da li si me slučajno, u tom svom snu, pitala kako si?Dabogda nas majka rodila!
Idealna kletva za radnike EPS-a kada dođu da iseku struju ili ti uruče račun čija je visina približna računu omanje fabrike. E moj brajko, a lepo su rekli iz ministarstva za energetiku da se prištedi a ti 'oćeš i da gledaš TV i da ti gori sijalica u isto vreme. Ne može to tako, ako državni vrh steže kaiš moraćemo i mi.
- Dobar dan gospođo, došao sam da vam uručim račun.
- Dobar dan, sinko. Šta piše, koliki je račun? Ne vidim dobro a naočari mi ostali unutra. Ko' Boga te molim pročitaj mi.
- 72.832 dinara staramajko.
- Šta more toliko? Dete, nemo' se sprdaš sa mnom ja samo jednu sijalicu imam i to je sve!
- Žao mi je gospođo, trebalo je da mislite o tome kada ste trošili. Ako ne platite bićemo prinuđeni da vam isečemo struju.
- Secite jebo' ve otac, ne treba mi ni ova sijalica sveća će da mi svetli! Dabogda zaigrali strujno kolo sa sve Škundrićem na čelu!
U naletu novih tehnologija, (anti)socijalnih mreža i ostalih govana koje je doneo internet, pojavila se mogućnost besplatnog vajrlesa u kafićima. I pre toga su pozeri šatro kucali poruke jer ne umeju uživo da komuniciraju, a sa ovim je to samo došlo više do izražaja. Žgadija koja izadje na kafu ili pivo pre narudžbe prvo pita za šifru za vajrles pa onda naručuje piće. Jebo vas otac mulave, pa sedeli ste pre toga 3 sata za svojim ajpodima, tabletima i ostalim kurcima i sad ponovo morate da proverite ko je kome lajkovao slike. 80% ljudi sedi i trlja kažiprstom po galaksiju, samo na trenutak podignuvši glavu dok se učitava nova stranica. Izgledaju kao apatični gej roboti pozeri, popišam se na njih, njihove tablete i na kafu.
Postoje naravno ljudi kojima ne pada na pamet da budu na internetu za vreme izlaska. Ali, dostupnost informacija je dovela do toga da se svaka rasprava prekida jednom rečenicom "De udji na internet, da proverimo".
U vremenu u kome mi živimo dostupnost informacija je takva da se sve može proveriti u roku od odma. Samo treba neko da ima neki noviji telefon i sve će čika Gugloje da ti kaže kako je bilo i biće i sva tvoja prethodna izlaganja, tvrdnje i argumetni padaju u vodu.
Ovo naravno važi za kafiće i pabove. U old skul kafanama vajrlesa nema, a sve i da ga ima bio bi bitan kao i sok od borovnice.
- Anelka igrao za Liverpul ? Da ba ne budi lud.
- Aj u pare da jeste, znam valjda jebemumater.
- Igro je u Engleskoj za mnoge, al za Liverpul sigurno nije.
- Evo oš da ti nabrojim sve u Engleskoj.
- Ae.
- Arsenal, Siti, Bolton pa Čelzi, posle otišao u Kinu.
- Evo sad ću ja da nadjem na netu da vidim. Jeste, bio na pozajmici 2002.
- Esam reko.
- Pušikurac i ti sa telefonom, od kad se pozajmica računa jebala vas pozajmica.
Sizifov posao. Čovek iz Bosne nikada neće poverovati u priču da je iko, ikada, igde patio više od sunarodnika mu za vreme rata devedesetih. Najčešće se radi o tvrdoglavom tipu Bosančerosa koji umesto mozga ima suvu bukovinu u lobanji i vređa se kad mu kažeš da je Bosanac, tj. iako jeste Bosanac i sam je svestan toga, preferira da bude nazvan Srbinom iz Bosne, i izigrava dechka. Glad u Africi, Hirošime, nemiri u Kolumbiji, silovanje tri miliona Nemica od strane Rusa kad je pao Hitler -- sve je to pičkin dim u odnosu na ono što se desilo u Bosni. A kamoli Srbija.
- Brate, kako je mojima bilo zajebano za vreme bombardovanja devedezdevete... Vojni kamioni nam bili stacionirani maltene u dvorištu, keva doživela nervni slom od brige...
- E, moj jarane... Ne znaš ti šta je rat. Moj buraz imao trebu i nju i njenu rod'cu ubio snajperista jednim metkom.
- Zajebano, čoveče. Pu, pu... Ne dogodilo se nikom... Mog strica isto ranio snajperista na Kosovu.
- Nije to ništa. Ja sam komšiju voz'o ranjenog u kolima, držao je sopsveni drob u rukama, pa su pripucali na nas. To je rat. Niste vi u Srbiji rata ni vidjeli.
Konstatacija koju daje jedinka sa sela drugoj hvaleći stepen razvijenosti ovih drugih.
: A u ovoj sobi imamo klimu! Mo'š biraš koju oces. O'š mediteransku, o'š koju god! Idemo dalje-ovde imamo kupatilo-s' ve-ce šoljom. Era čučavca za nas je završena. A tek kol'ku satelicku imamo! Sve Pinkove 'vata!
: Blago vama, koji ste vi gradjani.------------------------------------------------------------------------
: I ondak? Sigurno si je poveo na sijeno u Mikinu štalu?
: Ne. Ne'o kod mene kući, ne mekani krevet!
: U jeee,koji si ti gradjanin!
--------------------------------------------------------: Vid' sad. Samo staviš Turbo2350plus automatsku-kravomuzilicu kravi na vime. Taaaakoc. Pritisneš ovo dugme, i on sam muze! Sad mozeš na miru da skupljaš jaja ispod kokoši.
: Ajde bre, koji si ti gradjanin! Gospodin co'ek!
Priznanje momka ocu da mu spava ćerku koje je pošlo po zlu.
- Poštovanje, čika Žile...
- Ooo, zdravo, Matija! Otkud ti, sinko? Jel‘ si opet doš’o da učiš ruski sa mojom Marijom?
- Ovaaaj…ne…mislim, DA!...hoću da kažem...Jel‘ mogu nešto da razgovaram sa Vama, gospodine?
- Pucaj, sinko…
- Pa, ovaj, znate…Ja i Marija…ja sam…ovaj, mi smo...
- ‘Ste gladni, a? Nâ, uzmi ovo i idi kupi pice, palačinke ili šta vi mladi već jedete...
- Ma ne, ovaj, ne treba, hvala…nego...Hteo sam da Vam kažem da Marija i ja…ovaj...mi se, ovaj, družimo i to i, ovaj, definitivno učimo i to ali u poslednje vreme…ovaj…mi, kako da kažem…
- Šta? Ne ide ruski, a? Pa, vidi…Ja sam ga učio jako davno učio ali эto kak ezda na velosipede, ahahaha...
- Hahaha...khm, khm...Ma, nije ni to, negoooo...znate...Meni se Vaša Marija baš dopada i ja njoj i tako to i jedna stvar je vodila drugoj i, ovaj...
- Aaaaa, tako znači! ‘Oćeš da odvedeš moju Mariju u bisokop ili tako nešto pa me kao vaspitan dečko pitaš za dozvolu? Nâ, drži ovo i da je vratiš do 12, xexexe...
- Ama, hteo sam samo da Vam kažem da...
- Nemaš kola, a? ‘Vataj ključeve i evo ti za benzin...
- Krv ti jebem, bre!
- Znam, sinko, znam...al‘ da si i ti znao za bebu koju si napravio, ovo bi ti najmanja briga bila!
Obavezna situacija u svakoj sladunjavoj istražiteljskoj TV kreaciji. Lik pobio pola Central Parka mačetom i zapalio benzinom, savatali ga kul istražitelj koji ne skida cvidže za sunce i njegove kučke pomoćnice na osnovu toga što se popišao na obližnje drvo, a ovacije na sve strane. Pravda je zadovoljena. Čak i ptice radosno cvrkuću, a drveće se radosno njiše. I američka zastava isto, u svakom drugom kadru. Ko ga jebe kad piša na drvo.
*Kul istražitelj i sedam patuljaka kucaju na vrata zlog ubice crnca*
Kul istražitelj: Gospodjo, je l' tu Bagzi Kiler?
Keva: Tu je, šo? :čačka uvo:
Kul istražitelj: Ma izmakljao preksinoć neke ljude toljagom pa ih bacao pod voz da podmaže šine. Da apsimo?
Keva: Au, ma uvek je bio vragolan, majke mu ga skarabudžim! Hapsite govedo!
Ćale (proviruje iza frižidera): Ša bilo? Opet mamlaz napravio sranje?! Držte govno i vodite ga!
Keva: Stavljajte mu te lisice! Fak jea!
Ćale: Bravo kul istraćitelju! Bravo patuljci! Bravo bradata debela ribo kul istražitelja! Pravda je konačno zadovoljena! Gad bles Amerika, bičez!
Bagzi: Alo pičke, saću zovem Deni Krejna! Ćale, kevo, vidimo se brate...
Kul istražitelj: Jebe mi se. Ju al sam prdno.
Ćale: Vodite ga bre više, oladi mi se burek!
Keva: Jes bre, burek! Aj vozdra!
Ćale: Jea! Burek!
Sakupiti. Naređati. Zgomilati. Kolektirati ( nije hrvatska reč ).
- Đe ćeš, komšo?
- Idem, komšija, kući da ubijem sina malo...
- Što, ba?! Jel' zbog onog što je...
- Ma, eto me sa roditeljskog sastanka, slagao me, majmun, da nema nijednog keca a ustvari nakarikao 7 komada! Jebaću mu milu mamicu kad ga do'vatim!
- Aaaa, dobro. Ja rek'o zbog onog što je sinoć sa drugovima krao pivu iz traf'ke...-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mali, jel' se sad dolazi na posao, a?
- Joj, izvinite, šefe, bio lančani sudar na auto-putu, nakarikalo se skoro dvadeset vozila!
- Dobro al' što kasniš?!
- Ma, uspavao se...
Rečenica koju upotrebljavaju osobe smorene nečijom pričom. Ovaj odgovor ima potrebnu oštrinu, jačinu, decidnost, da nagovesti sagovorniku da vas njegova priča smara, iako je on upotrebio veliku "Rečitost". Stalnim ponavljanjem ove rečenice, kod sagovornika sa budi neki osećaj, koji mu govori da je dosta bilo priče, koja je malo je reći banalna i trivijalna. Smarač(sagovornik) iznenađen vašom, nezainteresovanošću, popušta, iako je mislio da su sve vaše sive ćelije, bile usmerene ka njegovor priči.........
A:"I tako ti ja odem na utakmicu, uslovi su bili loši znaš, a ja mlad, laik takoreći, al sam branio ko' zmaj".
Ba:"da,da,da".....
A:" Ide ekipa u kontranapad, idu dva na jedan sa mnom, jedan šutira, i pazi sad, krene da doda loptu drugome, ja uklizam, i izbacim u aut".
B:"da,da,da".....
A:"A ja sam tad imao, pa otprilike, četrdeset, a ovi su bili tako ko' ti"...... (15)
B:" da,da,da"...
A:" I tako....","dobro, ništa odoh ja, ćao".
B:"Ajde ćao".
Pojava koja vrlo često može biti pogubna po psihofizičko (mada više fizičko) zdravlje čoveka. Nastupa kada neko nešto odvali toliko debilno da prosto ne možete da se suzdržite da ne prokomentarišete (ako uopšte dodjete do daha od smeha). Opasnost proporcionalno raste sa brojem prisutnih ortaka oko dotičnog mentola (izblamiraš ga u društvu), a tek najebeš ako tu sa njim bleje i neke ribe.
-Neki tenkre koga zovu Džoni Knele: ...i kažem ti ja brte kad je Tesla izumeo vozove, kola, konje i ostale stvari za voženje to je bila znači ludnica brte. Svi su ga zgotivili i srbi su bili najjači bre...
-Ortaci moroni: TO MATORI!!! TAJ FAZON!! BRAVO DŽONI!!! DŽONI KNELE ZA PREDSEDNIKA!!! TESLA ZA PREMIJERA!!! NAPRED ZVEZDA!!! (ovog specifičnog što je odvalio ovo poslednje ostali pola minuta gledaju blago telećim pogledom uz debilski osmeh, pa onda nastave) JESTE NAPRED I ZVEZDA!!! I ZVEZDA ISTO ZA PREDSEDNIKA!!!
-Neca Njutn: Ali, Tesla je mrtav još od...
-Džoni Knele: Ša si reko?! Oš da ti ja malo polomim pičku bezobraznu, a?! Oš da kažeš da sam ja glup, a?! Glup sam, a?!
-Neca Njutn: (u sebi: jesi brate glup si ko karleuša posle izvršene lobotomije) Nenenene kkkkknele nemoooooj moooolim teeeeeee!!! Pa ja sam ti drug, ja ti svaki test rešim, zahvaljujući meni si imao dvojku iz prirode i društva, pa Džoni...!!!
-Džoni Knele: (završava sa češanjem bulje i vadi bejzbolku iz gepeka golf dvojke)Džoni Knele Kizi Caru posle par meseci mukotrpnog razmišljanja: A kako brte i ja i zvezda da budemo predsednici? Ma ustvari šo se mene tiče, sve može, al samo da ne moram da čitam nešto...
Tri titule vezane za tri vrste brade:
1- brada znanja
2- brada zvanja
3- brada sranja
Svaka od te tri brade određuje, označava i opisuje osobe koje ih nose. One ostavljaju beleg za dug period nositelja iste, bilo da su one sasvim po meri (da vlasniku iste stoje taman kako treba) ili da su promašaj nad promašajima (što znači da vlasniku iste stoje kao piletu silikonske sise).
Brada znanja:
Divi ga vajo, š'o je nabacio bradicu! Kao neki Gandalf si, keve mi. Draža se sa onog sveta javlja i traži ti pelcer, da može posle reinkaranacije da se širi.Brada zvanja:
'Alo bre! Da, ti što ličiš na četničkog pripravnika! Da, bre - ti! Hajd' dođ' 'vamo, imam neku radžu, taman pravu za tak'e junake ka' šo' s' ti!Brada sranja:
Dobro, reci ti meni šta ti glumiš? Šta, hoćeš da budeš kao oni iz ZZ Top? Pa, kako to misliš da izvedeš sa tom paučinom? Pravo da ti kažem, ovo kao da si skupljao vlasi sa glave, seckao ih i lepio. Bolje budi ćosav i dostojanstven, nego da glumiš budalu.
Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!
Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!
Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.
Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!
Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....
Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.
Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!
Nego, jebeš udarac u glavu, bosanska je, neće joj biti ništa, 'oće tebi škodit' tol'ke palačinke?
Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.
Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.
Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?
Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!
Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.
- Ej, majmune, šta to radiš?! Pa, porazbija mi celu kafanu, idiote!!!
- Ćuti, gazda, zar ne znaš ko je to???
- Ma, ko je da je - saću da ga upucam k'o vepra!!!
- To je, bre, rođeni sin Miodraga Čajetinca Čajke, čuvenog srpskog ratnog heroja! Pa, on ti je svojeručno udavio čitav jedan nemački bataljon i to usred bela dana, eeej!!!
- Uh…nisam, ovaj, znao…Idem po metlu…
Dupla Pirova pobjeda.
Bosanske vrleti 1942. godine
Tito: Auu MTB, nestade mi leda za Nikolu Šetača.... vojsko - PO-KRET, pravac Igman! Ja ću vas pričekati na Brijunima.
Osoba koja izađe na prvi sastanak (a nerijetko i na drugi, treći) zajedno sa dečkom i djevojkom koji su se tek upoznali. Najčešće je riječ o "manje atraktivnoj" djevojčinoj drugarici čija je osnovna svrha da bude okosnica taktike "moram ići, drugarica dobila mecu" ukoliko se dečko ne pokaže vrijednim materijalom za vezu/dalja viđanja. Takođe, na ovaj način je nemoguće da dečko pokuša manevar "jednokratka konzumacija sa naknadnim ignore-om". Dakle, ovdje imamo primjer nepogrešive i uvijek uspješne ženske strategije kojom se vrlo lako mogu filtrirati poželjne prilike od "napasnika" koji jedino žele seks.
U slučaju obrnute varijante, tj. muškog satelita koji "orbitira" oko veoma atraktivne djevojke, stalno je u njenom društvu, izlazi na mjesta na koja nikad ne bi išao sa drugarima, ali pošto je ona u pitanju, išao bi i u svinjac na "Pomije cocktail party" - u pitanju je dečko koji potajno obožava svoju drugaricu, zaljubljen je u nju od trenutka kada su se prvi put vidjeli, mašta da će ona jednog dana uvidjeti da je on "onaj pravi" za nju i da će na kraju živjeti "srećno do kraja svog života." Naravno, nema petlje da joj to kaže, a i da se odluči na takav sudbonosni postupak - nema nikakve šanse da izađe iz "frend" zone.
-Jes' izlazio sinoć s onom malom?
-Ma jesam...
-I, je l' bilo šta, bolan?
-Ma povela satelita, onu Mariju iz IV2.
-Znači ništa?
-Ništa.-Bolan, što ne priđeš onoj maloj tamo? Stalno baca farove prema tebi.
-Ma brate, gle kol'ki je onaj što je s njom, ima da mi savije kičmu u perecu.
-Ma daj ba, to joj je satelit, znam ga ja, loži se na nju već pet godina al' ne'a muda ni da joj kaže, ma on je vozi kući posle kres varijanti!
-Ne pališ me?
-A valjda se znamo!
Pulen čuvene i nadasve poštovane familije Rac, perspektivni sin Šipua, a unuk Gokua.
Nakon godinu dana provedenih u fabrici pločastih materijala u Kuala Lumpuru, gde je dogurao do radnog mesta koordinatora za iverično-šperpločni mastering, vraća se u rodni Sišikaru na Osaki. Na svoj deseti rođendan, pronalazi u zapećku porodične kuće prašnjavi album sa fotografijama iz kog saznaje da mu je otac bio vrhunski fudbaler i odlučuje da se oproba u istome sportu.
Odlazi na imanje svoga djeda, Gokua, trenutno visoko produktivnog neofeudalnog vlastelina i uživaoca halucenog pirinća, gde ga ovaj podučava naredne dve godine. Kao finalni ispit, Mlatiku pred saborom Ujedinjenih Čokerista izvodi diplomski šut - takozvani Šuriketo-Mavaši-Kapa-Lambda lob i dobija umesto diplome hromirani kantar i mapu Beograda sa ucrtanom Kvantaškom Pijacom, Mirijevskom i Kalenić pijacom i Zelenjakom uz poruku da tamo vaga papriku baburu i bostan dok ne sakupi dovoljno para za modrozelene Diadora kopačke - drevni spisi Master Kitojaho Gedanbarai-ja govore da su one preduslov za internacionalnu slavu.
Šest godina trebalo mu je za taj poduhvat, te kreće na probne treninge u svim cenjenim evropskim klubovima, poput Omladinskog fudbalskog kluba Fap, Intera i sličnih, naravno, uz talične kopačke. Ipak, sudbina ga šalje u Danski ''Mlitjoland'' gde se zaljubljuje u izraelsku emigrantkinju kojoj je napravio i četvero dece, buduću radnu snagu porodičnog fast-fuda. Preko dana, uspešan je na utakmicama, čak dovodi svoj klub u Liku Šampiona gde poentira dvaput po utakmici i potpisuje ugovor za sliku naslovnicu PES-a.
Tri godine kasnije, par gospodina upada mu u stan opremljen u slobodnom grčko-rimskom stilu, krade mu talične kopačke, obveznice stare devizne štednje i nešto tozle. Mlatiku pada u depresiju, bataljuje sport, ženi cepa papire, a dece se odriče putem teleteksta. Postaje nesposoban za sve u životu i ne uspeva da zaradi ijedan novi dinar. Vreme provodi na utakmicama petlića, gde nabeđuje očeve da im deca veze nemaju.
-Ćale, je l' bi mogo da mi daš, paa, 170 evra? Najk izbacio šuškave gilje, znaš kake su, taman si reko da se uljudim za onu svadbu u nedelju.
-Sine, mojne si mlatikurac, idi zaradi pare pa kupuj te šatlove.
Retka ali veoma čudesna pojava kada ti se roditelji toliko obraduju pa izgovore isto.
Vraćaš se iz vojske .
Keva te ugleda na pragu kuće kako stojiš , umoran , sa 30 kila manje i sva srećna što vidi svoga sina izusti : Sineeee padni mi na grudiiii !
Ti šta ćeš i ovako bi pao na patos koliko si umoran pa ti više prija padanje na grudi nego na pod od kuće koji još nije poparketiran .Saopštavaš ćaletu da ćeš postati otac , a on nažalost deda .
Sin : Ćale znaš ja i Maja .... Dobićemo bebu !
Ćale : Jel me zajebavaš ?
Sin : Ne bre , šo bi te zajebavao ?
Ćale : Jao sine padni mi na grudi junačke , daj ovamo onu prepečenicu što sam peko kad si se rodio da se ubijemo ko majke !
