Krezava veštica mi glođe falus koji kao samosvesni entitet oboleo od lepre zviždi pesme Rada Lackovića... Sifiličan, raspao, iz njega curi zeleni ekskrement...Gleda me onako jednook i krvavo zaklan veštičijim smrdljivim desnima i kaže: DA IMA LJUBAVI LAKŠE SVE BILO BI, DA IMA LJU-BA-VI!

To nije tiho ispevan psalm veštice...ona ne postoji. To je zelena muzika iz moje frule...

Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Добро јутро, Колумбо, Америка ти испред очију.
Одавно се знало да ће се то десити, само је било питање времена. Очигледно још од Креманског пророчанства.

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

Visok nivo dosade prouzrokovane boravljenjem na mestu koje ima negativne posledice na intelekt subjekta. Odnosno osećati se kao čuveni Stiven Hoking (naučnik koji je postavio teoriju o crnim rupama u svemiru) na Singidunumu ( trči pišaj fakultetu).

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Nekako njah - nit' smrdi, nit' miriše. Mož' da prođe, ali i ne mora ako nije baš preko potrebno.

Može se odnositi na sve i svašta: od neke pesme nekog izvođača, preko nekog filma ili klope, pa sve do neke trebe.

Jednostavno: nije da šteti, nije da ne koristi ali, realno, čemu sve to?

Део ибарске магистрале на ком се налази хотел Ере Ојданића.

Osoba koja govori izuzetno upakovanu laž. Dovede te gotovo do granice poverenja, međutim dođe do momenta kada oblanda u koju je ova laž zavijena napukne pod teretom izmišljotina. Mada ima lakovernih očajnika, koji budalaštine ovakvog sagovornika prihvataju oberučke.
Nešto nalik čuvenoj "kupovini iz fotelje". I kada bi me ubedili da su Šo Gun kuhinjski noževi, zaista najbolji, priča bi im "pila vodu", dok sa njima ne bi počeli da seku aluminijumske cevi i bakarne šipke... i to sve za samo 1999,00 dinara.(!?)
Da se redovnim i mukotrpnim treninzima stiže do lepog fizičkog izgleda, jasno je i vrapcima na grani, ali da to postignete za mesec dana i to samo sa nekoliko minuta vežbanja dnevno i za samo 4999,00 dinara(!?) , pa koliko god bili verodostojni primeri , i koliko god bili lepo građeni manekeni koje koriste za svoje promocije, nemoguće je!

Klasični app ubac za bubac. Nije legla na čupri, nije joj strujica prošla niz kičmu na draškanje uvceta, nije pišnula firnajz na zlatnu rajfajzen karticu - cura ima bag. Iz iksa u iks ribe padaju na te i samo te teške stvari. Moraš matori da se saviješ štiklu da joj ližeš. Sve se to sad strujom jebe, tečin kurac joj se ogadio još sa 14 dina. Nema se tu šta razmišljati, klizeći sa dve noge ili direktan crveni ili joj pete masiraš morskom zvezdom. Posle brt vodiš je na sutlijaš i dok šapućeš šta bi voleo da joj radiš svećom, gutaš ponos, tradiciju i vaspitanje sa lošim izgovorom za limunadu. Jbg tako stvari stoje, ne može ceo život da se jebu studentkinje iz Podrinja.

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Pojava koja se dešava kada neku oblast krenete detaljno da izučavate, ali pošto još niste profesionalac, ne možete je nazvati profesionalnom deformacijom. Npr. ako neko uči o web dizajnu, amaterska deformacija je da na koji god sajt naleti, počne da mu analizira dizajn, uočava raspored, smanjuje i povećava browser da vidi kako se sajt ponaša pri raznim uslovima i sl. Dakle u suštini identična pojava kao profesionalna deformacija, samo prisutna kod amatera.

Opis problema koji imaju ljudi sa preuranjenom ejakulacijom.

Dve veoma često ukucavane reči u web pretraživače.
Ako ste ih i vi ukucali, a pojavila vam se Vukajlija zadržite se malo ovde jer je u toku akcija snižavanja stresa po kvadratnom centimetru mozga.
Verovatno vam ova akcija neće naći posao, ali će vas sigurno nasmejati. Ukoliko vam pomognemo da snizite stres i eventualno posle opuštanja na našem sajtu nađete posao odužite nam se vašim kvalitetnim definicijama.
Dobro nam došli i još bolje se smejali.

Nokti u staramajke. Bojom najvise podsecaju na proprzene listove krompira, a mirisom na sir ili grcku salatu (u zavisnosti od debljine carapa koje ih pokrivaju).Odlikuje ih visok stepen cvrstoce, te se za njihovo potkresivanje vrlo cesto pribegava hirurskim zahvatima motornom testerom (u slucaju da sechice ne pomazu).
PS:Ukus je potpisniku ovih redova ostao nepoznat - traze se dobrovoljci i dobrovoljke da okuse nesto novo i tako doprinesu razvoju najkultnijeg web recnika na ovim prostorima.:)

Posledica krajnje nepromišljenog dovođenja samog sebe u situaciju da se samo jednim pogrešnim potezom potpuno ostane bez helta i krajnje tragično skonča.

Izraz sličan onom Ja njega hljebom, on mene kamenom, ali mnogo drugačije, jer se ovde radi o vašem mezimcu. Ovde se radi o nekome ko se više raduje 1. maju od vas samih, jer ste naravno nezaposleni i bez kinte u džepu, a kada ga ipak nekako proslavite, i nahranite debeljka, on vam se oduži sa par krpelja koje je pokupio negdje usput. Nema veze, ionako me izdržavaju roditelji.

Velika sisa. Bog joj dao zdravlja.

Filozofija je jedna od najkompleksnijih nauka današnjice, a tako će i ostati. Jer sve dok je ljudi kojima 'leba uvek pada na stranu zdžemom (Marfijev zakon) i koji bi pritom da shvate zašto je to tako, biće i filozofije.

Tradicija filozofiranja (lelemudovanja) se proteže čak od 500 godina pre Džizsa Krajsta, što će reći od dve 'iljade i po od danas. I sve se to ne bi desilo da nije bilo dokonih Grka koji su se po ceo dan smarali, cirkali vopsa ispred trafike i varili, umesto da kao Egipćani vuku cigle i prave piramide. Zato su danas pred bankrotom.

Dvojica najzaslužnijih za stvaranje filozofije su bili Sokrat i Platon. Bili su veći kuleri od Sajlent Boba i Džeja sve dok ih mešavina jeftinog piva i gudrovina prskana heroinom nije spičila po malom mozgu. Nakon toga je, štono kažu, istorija.

Najbolji opis skorojevića koji su nekako došli do malo love, nabacili neke mišiće, imaju opasno društvo i zbog toga se kurče po gradu.

Znam te puško, kad si pištolj bila, mojne meni prodavati tu čupri.