Ultimativna doskočica među pripadnicima pojedinih generacija žitelja manjih mesta u Srbiji. Podrazumeva se da je "gracka kafana" veoma prometno mesto koje nikad ne zvrji prazno, stoga jedan takav felacio znači veliko poniženje koje bi videlo celo mesto ili čulo pre jutarnje kafe. Izraz se ne koristi u pežorativnom smislu, već ima više zajebantski karakter sa dozom upozorenja na izbegavanje budućih grešaka.

Не повиновати се стандардима друштва, које усисава у своју суморну свакодневницу као црна рупа новорођену звезду сваког човека, да постане део друштва просечан и да одговара на прохтеве оних који правила свакодневнице сачињавају. Бити на ивици те црне рупе и не дозволити да будеш жртвован због кукуруза, већ живиш у сенкама и скачеш по крововима обучен у црно док те јуре минџе, које је послао врховни минџа лорд из свој тајног скровишта које се налази у канализационом испусту, испод Савског моста где лови мутираног смуђа.
А ти мораш да се бориш против минџи, јер минџе су гадни људи, али ако си се закачио са книнџама онда ко да си изгубио јер книнџе су још зајебаније. Книнџе знају све о маргини, они су рођени у њој, обликовани у њој, док си ти само прихватио маргину. И ти тако живиш на маргини, избегавајући книнџе док лемаш минџе, јер маргина је једно бојно поље где можеш да изађеш ко човек и да се покажеш у пуном светлу, што ниси могао у црној рупи јер црна рупа не жели борбе, она жели суморан мир у коме ће ти исисавати животну енергију да храни своје ужасне прохтеве.
Неки су рођени с маргином, а можда је ипак маргина код њих већ била маргина, само још не знају и мисле да ће спас наћи у црној рупи, а црну рупу боли дупе за спасавање она само жели да те усиса и поједе и пређе на другога.

Turski živac.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Svaki stanovnik Vojvodine i Beograda, samo je pianje kada je i odakle je došao, da li iz Crne Gore, Hercegovine, BiH, Kosova, Šumadije...
Najnoviji dođoši su na meti najstarijih, iako ovi potonji prenebregavaju činjenicu da su i oni došli odnekle...

Od pre izvesnog vremena sve popularniji krik u, 'nači, beogradskom slengu, ono, brate, jebote, kad, fazon, bacaš spiku s ortacima u kraju ili, tipa, forsiraš rendom socijalne aktivnosti u dgra, tipa, dža-bu i te munje. Subjektivno kul metoda nadogradnje reči u rečenici koja, pak, objektivno najčešće biva do jaja iritantna prisutnim svedocima tj. u slučaju ako je korisnik iste teški nelord ili, jednostavno, dođoš iz provincije. Elem, samo izgovaranje novo-apgrejdovanih termina iziskuje i onu obaveznu "matori-divi-kako-šimpu-tompus-tompusa-bez" augmentaciju jednog ugla ustiju, pri čemu se dobija taj u svetu vazda prepoznatljiv beogradsko-kulersko-ljadžerski izraz lica. Koristiti s osećajem za filing ili, najbolje, ne. Ono, pozdrav, jebote.

Neki kurac u firmi, ali ne baš najbitnija osoba, to jest ona koja vodi poslove i oko koje se sve vrti. On je tu, čovek od poverenja, majstor, čovek sa vezama, tu je od osnivanja firme i probio se od običnog NKV'a do čoveka bez kojeg firma ne bi bila to što jeste. On je desna ruka gazde, ali ne drukara ili šlihtara. Proživljava sve što i ostali, čovek iz naroda, predstavnik sindikata radnika u privatnim firmama.

Inžinjera ili tehničara je lako zameniti, ali šaraf je nezamenljiv i dugo bi trebalo firmi da se oporavi od odlaska ove persone. Ali, on svojevoljno neće otići. Toliko je dugo u firmi da je gleda kao svoju. Vodi računa o svemu, firma mu je sve i svja, i nije kao ostali radnici njegovog ranga koji čekaju doručak i pet sati na dnevnom nivou, ili na mesečnom dan kada se deli plata. Jedan od retkih u firmi koji može da se suprotstavi nadredjenima ukoliko uoči nepravdu ili ako se posao ne obavlja pravilno.

Pored žene, imati još jednu, ili kulturnije rečeno, imati ljubavnicu.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Zemlje jedinstvene po tome što trgovci belim robljem, dok švercuju njihove državljanke, ne moraju da pričaju u šiframa.

Pitanje-prekretnica prilikom startovanja ribe, umnogome odlučujuće za dalji tok radnje u vezi ostvarivanja već unapred zacrtanog cilja. Upućeno vama naravno, jer vas baš stvarno bole brige čime ona zarađuje za svoj fensi život u pauzama između lakiranja noktiju, odlaska u bjuti salone i tako tog ženskog pederaja. Uostalom, to nikad nije ni bilo bitno. Ona je lepa, a ono što ti hoćeš od nje je takođe lepo.

E, a kako pravilno odgovoriti, šta reći ako si golja, studentarija, nezapošljen ili primaš 15 crvendaća mesečno, voziš ćaletovog Pezejca koga inače voli više od tebe, a ne usrati motku? Biti iskren ili slagati malo? Iskriviti i ulepšati istinu ili joj istresti sve u lice? Mislim na reči, ne na seme tvoje belo, to možda dođe kasnije. Ako te usere. Srbija batoni, zemlja prelepih pičaka s jedne, i nezapošljenih (diplomiranih) kuraca s druge strane. A one žele samo lep i situiran kurac, po mogućstvu tvrd. Ispuni bar jedan od ova tri zahteva i na kobili si.

Laži, laži, laži kako znaš i umeš, nije ti prvi put, ali skeniraj prvo um svoje protivnice, vidi koj kurac već oće i šta očekuje, pa napadaj na finjaka. JEBANJE!

1) Ako ne radiš:

a- laž;

Dobar si student, voliš noćni život i splavove, vraćaš se taksijem. Smisli već nešto konstruktivno.

b- istina;

Batalio si studije jer si prokockao prvu ratu školarine u kazinu a ostatak u kafani, matori te hejtuje najviše, keva fazon - nek si živ i zdrav. Suština.

2) Ako pak imaš posao(?)

a- laž;

Svršio studije u roku sve kuliška, radiš u ćaletovoj građevinskoj firmi kao arhitekta već par godina, plata super 'vo'no, voliš noćni život, splavove, imaš već za svaki slučaj i mobilni žene omiljenog taksiste raduljica. Hobi ti je... heraldika! To bre!

b- istina;

...je tužna, znaš i sam već...smejanje.

Kuhinja očajnih domaćica, u kojoj uglavnom obitavaju ugljenisana tela životinja.

Vaspitna mera.
Marker teritorije.
Biološko poreklo rakije.
Svrstava nas u svetske sile.

Прешалтовати из левела "Бојана Стаменов" у "Софија Вергара" мод. За то је, како жене воле да кажу, потребно пуно одрицања, воље и самоконтроле да би се изгледало као авион са приколицом. Крвав је то 'леба, нема социјално, нема топли оброк.

Kada zbog ličnih principa ili neprijatniih iskustava konzumiraš strogo određen spektar pića.

Izraz koji se koristi kada neko, u žučnoj raspravi, pokaže izuzetan nivo gluposti i ograničenosti. Defka je inspirisana načinom na koji je kažnjen Matija Gubec kada je pokrenuo seljačku bunu, koja je opisana u istoimenom romanu Augusta Šenoe. Za one sa kupljenim diplomama, plemići su mu stavili usijanu krunu na glavu, koja u ovom izrazu preuzima ulogu kohera oliti rešoa. Ovim izrazom vi naglašavate da je osoba toliko glupa i ograničena i da za nju nema nade, već da joj se samo može spržiti mozak... usijanim koherom.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Srce pumpa, krv ključa, vratna žila bije ritmom hiljadu bubnjeva, dok se iz grla hiljada mladih, napucanih momaka otima ovaj stih ponosa i lokalne samouprave! Bohore, decxko, pokrij tu tetku na plećki, Smare, ljepoto, omaži taj majonez sa bicepsa - ovde je primerke napucala brza hrana a tetovirala priroda...ili ćale, dok je još bio u mogućnosti, phahaha. Gde je to "ovde", pitate? Znajte, tako nešto se ne pita, hnjo. Tako nešto se ZNA i to, ako ne iz nekih drugih razloga, onda zbog radi lične bezbednosti. Ono, matori, kročiš u verovatno najopasniju teritoriju na svetu, tu endemsku beogradsku opštinu (otkinuće me zbog ovog "beogradsku", al' zaslužio sam) naspram koje i Bronks, i Harlem deluju k'o amiške vukojebine a brazilske favele kao godišnji odmor za vaše unutrašnje organe, nači, ne bi bilo loše znati gde i dokle se ta teritorija uopšte prostire. Što se ortodoksnih Zemunaca tiče, tu dileme nema: na severu je sâmo nebo granica, dok je na jugu to čuvena i po svemu legendarna palačinkarnica "Pinokio" u Karađorđevoj ulici, ta mitska "point of no return" kota, to omiljeno fast-food stecište zemunskih lobanja s početka ovog oproštajnog pism...NAČI, BATEEE, SAD SI REKO BEOGRADSKA OPŠTINA I NIKAD VIŠE, ŠČUO???

Ultimativni podjeb koji bude izgovoren na nečiju konstataciju da će pasti / u toku pada.
Doduše nije uvek istinit. Uvek može dublje (čitaj 3 metra pod zemljom).

Razne titule i zvanja od magistra i doktora, preko vođe i paše, pa sve do kralja i cara. U taj metar ulaze i ona smešna obraćanja sa visočanstvo, ekselencijo itd. Dodatak ispred imena koji pojedinca odvaja od mase po logici sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih

Niko ne voli osobe koje ističu svoje zvanje ispred imena jer su obično ego manijaci ali je svako kao klinac poželeo da bude neko mudo. Nešto u fazonu palata, harem sa 'iljadu i devetsto devedeset devet žena, lova do krova i slična sranja. Pošto su šanse da se rodiš kao najstariji sin kralja Saudijske Arabije ravne šansama prosečnog predstavnika Jelen Super Lige da se kvalifikuje u grupnu fazu Lige šampiona ostaje ti samo da svoj ego nahraniš nekim zvanjem iz polja nauke ili religije, a kako život u celibatu nije nešto na šta bi mogao da se obavežeš ostaje samo nauka.

Elem, kako postati jedan dr ili bar mr? Stariji pričaju da je to nekad bilo jebeno teško i da nije bilo zajebancije kao sad. Seru. Kao što sad pišu doktorate na temu prostorno planiranje u jednom vremenskom ciklusu na Megatrendu i Singidunumu tako su i nekad završavali direktorske fakultete po Skoplju i po Prilepu za nedelju dana. Jebi ga, tad narod nije bio ni napredan kao danas, a ni nešto preterano ambiciozan al' ja ih razumem. Ko je lud da se dodatno troši uz kurac? E, da... Zaboravio sam da kažem da se to dr i mr može da se nakalemi na ime i ako se završi neka silna škola al' zašto kad možeš da platiš ko čovek i boli te tuki za štrebanje.