Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Slovenski jezik rasprostranjen po dorćolu a pogotovo u okolini oš "Stari Grad". Nije potpuno dešifrovan. Koristi i ćirilicu i latinicu ali isklučivo pomešano. Poznat po čestoj pojavi sinonimije u oblasti narkomanije i očuvanju javnog reda i mira. Koristi slovo J i slog TA češće nego srpski jezik. Opšte je prihvaćen u Masteru, Žući, Brazilu, Premieru...

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Naziv za pivo zapadno od Drine.

Ono kad nekog nisi dugo vidio.

Stari šanerski izraz za mangupa.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

Израз настао из живота нашег првог боема, Ђуре Јакшића. Укратко, Ђуру је цариник упорно питао чиме са бави а он му је упорно говорио да је књижевник што цариник није схватао озбиљно, већ више као хоби. На крају је цариник само написао "књижевник без занимања".

Ову фразу користе маторци када њихова деца одлуче да постану сликари, музичари, глумци, песници-циркузанти што би се рекло. "Нема ти од тога 'леба" узалуд говоре јер то није посао, то је више као нека забава за будале. Тако да када их кум или комшија пита шта им је млади домаћин постао они кажу: књижевник без занимања.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

naziv poznatog filma iz Sarajeva koji objašnjava kako je teško biti fin
što bi rekli stari ljudi: nikome ne ugodi, niko im ne ugodi, ti njima prst, oni hoče ruku...
u filmu dominiraju poznate srpske, hrvatske, bosanske psovke i glumci i kriminal na komičan način, smiješno i žalosno
također to je pjesma od Jale Brata dok još nije potpisao pakt s đavolom

Navući na svoj patent (čitaj: rajfešlus) neku devojku.

Kad bacimo oko na nečije lepe oči.

Nešto najbliže umiranju od smeha što se može doživeti. Hronološki prvi naredni stadijum, ukoliko kočenje ne prestane na vreme. Propraćeno je histeričnim savijanjem svih delova tela, kao i zakrivljavanjem većine facijalnih parametara do maksimuma, uz povremenu dozu kratkotrajnog uozbiljavanja radi hvatanja vazduha.

Vol. Russia 2018

Iako danas fudbal igraju svi i nema lakih protivnika uvek se nekako desi da velika takmičenja opet osvajaju samo najveće fudbalske nacije.
Svaka nacija ima svoj preslikani način života u igri... Nemci gaze poput mašine, Brazilci nekako lepršavo kroz miks geta i Sambe, Argentinci ''prljavo'' al' opet pitko uz Tango, Italijani brzinom Vespe u laganini stilu dok im se kosice vijore, samo golom više i... (Ček, ček... Talijani... Rusija '18... hehehe). Grci pak kao Spartanci, na štitu ili sa njim... (mazohisto, vrati se u 2004 - tu za nastavak). Ili izumitelji fudbala tj. Englezi koji se i dalje drže tradicije i igraju kao i pre 186 godina, te zato i pobeđuju slično. Yes.

Аli tu je i Srbija! Onomad kod Bjele, Moša i Tirke četvrti, pa Piksi Špancima, pa Mijatova prečka... Ojha! No u poslednje vreme nekako uvek ćorak... sve kao jedan miks degena, gastarbajtera i filozofa, kao ondak kad su došli na godišnjicu mature kod Antare... Milijaš loče, Lazović purnja, a ovaj treći Sale opet natego Vinjaka... Pantela i Žiga, Svrabiša i Češko...
Nego da ne tupim, bilo kako bilo, svakako mnogo je razloga zašto je fudbal sport broj jedan, ili više od sporta... jer on ima tu ''osobenost'' koju drugi sportovi nemaju a i mi više samo onako u Šešelj modu volimo da prozivkom teramo malere nego li stvarno kudimo.
Samo napred!

Termin koji naročito koriste ljudi izbosne da bi dočarali vonj prve klase.

Napiti se na žurci.
Klinački, usiljeno, pijući sve i svašta (od vina i piva, do tečnog sapuna u WC-u), da bi ostavio dobar utisak i bio priznat kao jaje.
Ovu strategiju primenjuju "manje popularni" učenici nižih razreda srednje škole, ne bi li kako došli do izražaja i obezbedili sebi snošaj u skorijoj budućnosti.
Evo i kako to ide:
1. Dođeš na žurku
2. Ošutaš se
3. Vratiš se kući, baciš ga na likušu sa slike na vinskoj flaši i zaspiš
4. Probudiš se
5. Nacrtaš nemu kartu za geografiju u poneljak

Kurčina, kalabaster, plajvaz. Penis.
Malo korišćen izraz, zatrpan je ostalim sinonimima.

Bosansko Pančevo.

Čovek koji par dana pred porođaj svoje supruge, počne da nosi majice niže vrednosti...