Mindža, guska, veverica, ronđa. Pička, ali kao ženski polni organ, ne karakterna osobina.

Izraz često korišten kao pokazatelj drugoj osobi da il' a) ne zeliš više da se dopisuješ sa njom , ili b) želiš da prekineš vezu. Ovo je jednostavan način da se izvuče iz neugodnih, nepoželjnih situacija.

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.

To postane čovek koji je hteo da bude pesnik, a rekli mu da mu pesme ne valjaju

Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Osobina kvarljivosti originala.

Каже се за веома стару фору која више никоме није смешна. Или је била добра првих пар пута па је сморила Бога или се ради о старим пензионерским фазонима.
Мисли се на Трнавчевићa јер је он нешто старији од Кркобабића па то даје јачи ефекат.

Kreativnost (stvaralaštvo) je pojam koji se u naučno-tehničkoj literaturi koristi na sličan način kao i u svakodnevnom jeziku za označavanje misaonih procesa kojima se dolazi do rješenja, ideja, umjetničkih oblika, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi.
Kreativnost je aktivnostje aktivnost koja daje nove, originalne proizvode, bilo u materijalnoj ili duhovnoj sferi, pri čemu se ti proizvodi ne mogu pripisati imitaciji već ranije postojećih proizvoda jer su od njih bitno drugačiji.Ti novi proizvodi, nastali kreativnim procesom, trebali bi bolje, uspješnije i racijonalnije udovoljavati individualnim i društvenim potrebama od ranije postojećih proizvoda.
bla bla bla bla kreativnost je bla bla bla kreativnost bla bla bla kreativnost bla bla bla... Jel vam dosadno,verujem da jeste! to je zato što u ovom tekstu nema ni trunke kreativnosti(a i copy-paste je) već objašnjava stvari, koje verujem da su baš svi upoznati kao sto su činjenice: Zemlja je okrugla, Sunce nam daje svetlost i toplotu, Srbi su najbolji i najpametniji narod, hi-men je gej, nisi gej ako oko si voleo da gledaš taj crtani(možda malo), nisi gej ako si obrisao bulju uloškom zato što je nestalo tolet papira, nisi gej ako ti se digo na Chris Crockera, jer strašno mnogo liči na žensku fuficu (nije dokazana činjenica), nisi gej ako prićaš mnogo o gejevima( nisam gej),i tako dalje...

Za razliku od Pandorine kutije ona u sebi skriva mnogo veće zlo. Kutija se ne otvara često. Najviše za vreme demonstracija i utakmica visokih rizika. Sadržaj kutije je upravo najpoznatiji demonstrantima i navijačima ali i običnom narodu. Svako poznaje bar 2 čoveka koji su osteli na svojim ledjima njen sadržaj. Pendrek i pištolj su osnovni članovi kutije ali ima i dosta drugih zanimljivih spravica, za kojima naši ,,čuvari reda" vrlo rado posežu.

ono šta od vas svaka cura traži prije nego je možete imati
hrabrost, smjelost, junaštvo
bukvalno možete slomiti vrat
u vratolomije se možete upustiti tako što vozite auto što brže, skačete sa mostova kao u Mostaru, penjete se po stijenama, neboderima i slikate se, ili borilački sportovi poput đijuđicu, karate, đudo, ninđicu, hrvanje, boksanje, kik boks, gimnastika (tad možemo slomiti noge)

Jedino mjesto gdje je društveno prihvatljivo biti robijaš. Čak i poželjno.

Категорија људи која неодољиво подсјећа на јединку разумног човјека, бар по свом физичком изгледу. Оно што их разликује од хомо сапијенса јесте њихова способност да поставе толико глупо или иритантно питање да то није хумано.
Свеукупно, појава иритантнија од Амиџићева смисла за хумор и сценско-музичког правца Сејо боја.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Raj za osobu koja obožava kućne žurke. Ne prođe ni petnaest minuta od kako su roditelji otišli, on napravi haos sa ekipom.

U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.

Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

У току три дана протерати некога са гајбе, гањати га по читавој земљи, осудити на смрт, њему и његовој жени кркнути метак у чело и побацати их у необележен гроб.

Izraz označava nešto što se desilo vrlo davno, za šta nema živih svedoka,
nešto što se možda nije ni desilo, nešto obavijeno velom tajne i misterije.
Otprilike u rangu sa Izildurovim odsecanjem prstena sa Sauronove ruke.

Početkom devedesetih Ceca nije bila srpska majka već popularna mlada pevačica.
U narodu je bila poznata kao Cvetak Zanovetak po svom prvom hitu.
Zaljubila se u Hajrudina - Haru Samardžića, bivšeg fudbalera i vlasnika restorana.
Inače muslimana. Haro je zajedno sa Cecom živeo u Švajcarskoj oko godinu ipo dana.
Za to vreme Ceca ili nije dolazila u Srbiju ili je dolazila retko.
Ali se nije pojavljivala u javnosti, jer je navodno nastupala samo u Harinom restoranu
gde su se (što je i logično) okupljali muslimani.
Da mlado srpsko pravoslavno piče, peva muslimanima na uvce u Švajcarskoj?
E takvu sramotu Srbin nije mogao da istrpi, a najveći Srbin tada je bio... Arkan.
Zato je Arkanova ekipa upala kod Hare u restoran i otela Cecu radi odbrane Srpstva.
Arkan nije mogao lično da ide u Švajcarsku - imao je neke komplikacije sa vizom.
I tako, kada su doveli Cecu Arkanu, prvo je ošišao, a zatim bacio na prevaspitavanje.
Strogi režim pravoslavnog posta na hlebu i vodi, da zaboravi obrezani kurac.
Kao što to obično biva, otete, prebijene i ošišane devojke se obično zaljube u svog otmičara (Stokholmski sindrom) , pa smo uskoro imali svadbu veka u Sabornoj crkvi.
Komandant u srpskoj uniformi i pevačica u beloj venčanici - simbolu nevinosti.

Žanr pod kojim moja baba podrazumeva pojedine pomodarske etno- grupe koje poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše. U njima uglavnom kukaju i mekeću alternativne hipster cavulje , kojima je sve živo mejnstrim . Ima i onih kojima je i ovo mejnstrim pa ovakvu muziku kombinuju sa zvucima bušmana koji duvaju u list akacije i gitarskim rifovima Đorđa Davida , pošto on ništa ne odbija.