Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.

1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.

2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.

3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.

Patetični i suludi statusi koje pročitate na fejsu, a zbog kojih vam momentalno zaigra živac i dan provedete pitajući se kako je moguće da vas okružuju ljudi koji tako razmišljaju.

Severnokorejski disident u pokušaju.
Njegov otac, S'e Ok Re, novinar, 60-tih godina prošlog veka, poslat od strane Dragog Vođe na proputovanje kroz komunističke zemlje, kako bi usavršio doktrinu komunističke propagande, upoznaje mladu studentkinju žurnalistike poreklom iz Bosne. Zajedno odlaze u Koreju i tamo zasnivaju porodicu.
U U Du Re-u, iako je odrastao uz oca koji sve vreme radi na idolizaciji i veličanju Dragog Vođe, tinja vatra balkanskog inata i s' vremena na vreme on podigne glavu i usprotivi se nepravdi koja ga okružuje, ali ga čvrsta ruka komunizma, a ne retko i čizma, vrate na mesto.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Vujaklija ima vise znacenja:

1) kao ime
Po pravilu je ime koje se daje naruznijoj muskoj bebi u celoj bolnici...
2) kao naprava
Naprava koja jako lici na blender, i vrsi funkcije predodredjene za blender, al' nije blender!
3) kao sprava za mucenje
Sprava za mucenje koju su koristili srednjovekovni vladari u bezuspesnom pokusaju da prekrate vreme...
4) kao izraz
Izraz koji se koristi da opise totalnog debila (cesto se izgovara sa ienom kao nadimak)
5) kao stvorenje
Vujaklija predstavlja finalnuformu Pokemona "Vuka-mon"; takodje se koristi da se opise neprirodna (nezdrava) mesavina Vuka-mona i Teletabisa?!?

U naletu novih tehnologija, (anti)socijalnih mreža i ostalih govana koje je doneo internet, pojavila se mogućnost besplatnog vajrlesa u kafićima. I pre toga su pozeri šatro kucali poruke jer ne umeju uživo da komuniciraju, a sa ovim je to samo došlo više do izražaja. Žgadija koja izadje na kafu ili pivo pre narudžbe prvo pita za šifru za vajrles pa onda naručuje piće. Jebo vas otac mulave, pa sedeli ste pre toga 3 sata za svojim ajpodima, tabletima i ostalim kurcima i sad ponovo morate da proverite ko je kome lajkovao slike. 80% ljudi sedi i trlja kažiprstom po galaksiju, samo na trenutak podignuvši glavu dok se učitava nova stranica. Izgledaju kao apatični gej roboti pozeri, popišam se na njih, njihove tablete i na kafu.

Postoje naravno ljudi kojima ne pada na pamet da budu na internetu za vreme izlaska. Ali, dostupnost informacija je dovela do toga da se svaka rasprava prekida jednom rečenicom "De udji na internet, da proverimo".
U vremenu u kome mi živimo dostupnost informacija je takva da se sve može proveriti u roku od odma. Samo treba neko da ima neki noviji telefon i sve će čika Gugloje da ti kaže kako je bilo i biće i sva tvoja prethodna izlaganja, tvrdnje i argumetni padaju u vodu.

Ovo naravno važi za kafiće i pabove. U old skul kafanama vajrlesa nema, a sve i da ga ima bio bi bitan kao i sok od borovnice.

Сизифов посао. Човек из Босне никада неће поверовати у причу да је ико, икада, игде патио више од сународника му за време рата деведесетих. Најчешће се ради о тврдоглавом типу Босанчероса који уместо мозга има суву буковину у лобањи и вређа се кад му кажеш да је Босанац, тј. иако јесте Босанац и сам је свестан тога, преферира да буде назван Србином из Босне, и изиграва децхка. Глад у Африци, Хирошиме, немири у Колумбији, силовање три милиона Немица од стране Руса кад је пао Хитлер -- све је то пичкин дим у односу на оно што се десило у Босни. А камоли Србија.

Priznanje momka ocu da mu spava ćerku koje je pošlo po zlu.

Prosječan stan u sirotinjskim naseljima Hong Konga.

Sakupiti. Naređati. Zgomilati. Kolektirati ( nije hrvatska reč ).

Rečenica koju upotrebljavaju osobe smorene nečijom pričom. Ovaj odgovor ima potrebnu oštrinu, jačinu, decidnost, da nagovesti sagovorniku da vas njegova priča smara, iako je on upotrebio veliku "Rečitost". Stalnim ponavljanjem ove rečenice, kod sagovornika sa budi neki osećaj, koji mu govori da je dosta bilo priče, koja je malo je reći banalna i trivijalna. Smarač(sagovornik) iznenađen vašom, nezainteresovanošću, popušta, iako je mislio da su sve vaše sive ćelije, bile usmerene ka njegovor priči.........

Доживети душевни мир на лежаљци у 'ладовини док крљаш сладолед и слушаш гранџ.

Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.

Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!

Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!

Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.

Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!

Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....

Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.

Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!

Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.

Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.

Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.

Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?

Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!

Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.

Дупла Пирова побједа.

Osoba koja izađe na prvi sastanak (a nerijetko i na drugi, treći) zajedno sa dečkom i djevojkom koji su se tek upoznali. Najčešće je riječ o "manje atraktivnoj" djevojčinoj drugarici čija je osnovna svrha da bude okosnica taktike "moram ići, drugarica dobila mecu" ukoliko se dečko ne pokaže vrijednim materijalom za vezu/dalja viđanja. Takođe, na ovaj način je nemoguće da dečko pokuša manevar "jednokratka konzumacija sa naknadnim ignore-om". Dakle, ovdje imamo primjer nepogrešive i uvijek uspješne ženske strategije kojom se vrlo lako mogu filtrirati poželjne prilike od "napasnika" koji jedino žele seks.

U slučaju obrnute varijante, tj. muškog satelita koji "orbitira" oko veoma atraktivne djevojke, stalno je u njenom društvu, izlazi na mjesta na koja nikad ne bi išao sa drugarima, ali pošto je ona u pitanju, išao bi i u svinjac na "Pomije cocktail party" - u pitanju je dečko koji potajno obožava svoju drugaricu, zaljubljen je u nju od trenutka kada su se prvi put vidjeli, mašta da će ona jednog dana uvidjeti da je on "onaj pravi" za nju i da će na kraju živjeti "srećno do kraja svog života." Naravno, nema petlje da joj to kaže, a i da se odluči na takav sudbonosni postupak - nema nikakve šanse da izađe iz "frend" zone.

Пулен чувене и надасве поштоване фамилије Рац, перспективни син Шипуа, а унук Гокуа.
Након годину дана проведених у фабрици плочастих материјала у Куала Лумпуру, где је догурао до радног места координатора за иверично-шперплочни мастеринг, враћа се у родни Сишикару на Осаки. На свој десети рођендан, проналази у запећку породичне куће прашњави албум са фотографијама из ког сазнаје да му је отац био врхунски фудбалер и одлучује да се опроба у истоме спорту.

Одлази на имање свога дједа, Гокуа, тренутно високо продуктивног неофеудалног властелина и уживаоца халуценог пиринћа, где га овај подучава наредне две године. Као финални испит, Млатику пред сабором Уједињених Чокериста изводи дипломски шут - такозвани Шурикето-Маваши-Капа-Ламбда лоб и добија уместо дипломе хромирани кантар и мапу Београда са уцртаном Кванташком Пијацом, Миријевском и Каленић пијацом и Зелењаком уз поруку да тамо вага паприку бабуру и бостан док не сакупи довољно пара за модрозелене Диадора копачке - древни списи Мастер Китојахо Геданбараи-ја говоре да су оне предуслов за интернационалну славу.

Шест година требало му је за тај подухват, те креће на пробне тренинге у свим цењеним европским клубовима, попут Омладинског фудбалског клуба Фап, Интера и сличних, наравно, уз таличне копачке. Ипак, судбина га шаље у Дански ''Млитјоланд'' где се заљубљује у израелску емигранткињу којој је направио и четверо деце, будућу радну снагу породичног фаст-фуда. Преко дана, успешан је на утакмицама, чак доводи свој клуб у Лику Шампиона где поентира двапут по утакмици и потписује уговор за слику насловницу ПЕС-a.

Три године касније, пар господина упада му у стан опремљен у слободном грчко-римском стилу, краде му таличне копачке, обвезнице старе девизне штедње и нешто тозле. Млатику пада у депресију, батаљује спорт, жени цепа папире, а деце се одриче путем телетекста. Постаје неспособан за све у животу и не успева да заради иједан нови динар. Време проводи на утакмицама петлића, где набеђује очеве да им деца везе немају.

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.