Jasno vidljiv napredak rasta zgrade na fasadi iste . Obično se viđa na zgradama koje su imale ravne krovove i izgledale su povoljno investitorima za nadogradnju...
Što ti je fasada ovako šarena?
A, to su slojevi evolucije zgrade!
Aha...
Vidiš, kraj ove ispucale fasade je u stvari bio krov zgrade u koju se moj ćale uselio.Sledeća crta je napredak zgrade 90 ih godina, kada nas je neki baja zajebao da nadozida još dva sprata.Obećao kompletnu fasadu i još koješta za zgradu, ali čim je nadzidao-nikad ga više nismo videli. Tu ti Milenkovići i Marići profitirali, jer im ne prokišnjava više krov. A ova sledeća crta je nastala 2003 godine , kada je političar koji je kupio i spojio dva stana u potkrovlju skontao da mu je stan "nizak" i da bi mogao sve komplet da podigne za "desetak cigli"...Posle je dodao i onu neprirodnu terasu što visi tamo. Predsednik kućnog saveta kaže da ga dobijamo na sudu 100% čim njegovi spadnu sa vlasti. On je u nekoj "kombi stranci", al se nekako uvek prišljamče uz vladajuće, pa mu za sada, ništa nismo prigovarali....
Vremena o kojima se govori između memljivih zidova zadimljenih prostorija sa prizvukom nostalgije u glasu.
Taj neki period prije rata a dijelom i poslije njega koji se u nekim slučajevima dao osjetiti i u prvim godinama novog milenijuma.
Mnogo drugačije vrijeme od ovog današnjeg reklo bi se. Činilo se kako se moglo imati što se poželjeti moglo i osjećala se neka sigurnost ili bolje reći, neka iluziju iste. Iluzija koja je izgledala kao da će potrajati zauvijek...
Mada opet, koliko god se na taj period gledalo romantičarski iz ove perspektive, ostaje činjenica da se moglo al’ se nije umjelo.
A: Sad gledam nešto.
B: Šta?
A: Ma razmišljam šta sam sve mogao da imam danas da sam nekad znao sa parama. Ono mislio sam nikad mi ništa neće faliti pa mogu da se rasipam, kad pogledaj me sad. Vozim golfa dvojku kojem pritom ne rade brisači.
B: (uzdahuje) Eh, tako sam se i ja zajebao.
A: Jesi, ali niko nije kao ja. Mogao sam imati što god ‘oću danas da sam tad umio da se organizujem. Imao bih dva stana u Budvi… i jahtu bih ima’.
B: To je istina…. Da nijesi sve prokockao i potrošio na gluposti danas si mogao bit’ Bog u ovoj državi.
A: Moga’ sam i mašinu za sušenje suđa da imam pa da mi se žena ne dere poslije ručka kad treba da se pere suđe... Ma ni kombinat aluminijuma ne bi propao jer bih ga ja danas kupio…
B: (tapše ga saosjećano po ramenu)
A: I Šešelj bi se vratio kući…
Iliti kako pobeći od ovozemaljskih smarača i davitelja koji ti svakodnevno kljucaju u mozak. Bodljikava žica- jer nikada ne znaš kada će uže da zakaže.
Jutro prvo...
Svekrva: Jeli snajka, 'si videla kakav je Milankin plastenik? A ova nesreća naša sva se osušila. Gde li si kupovala sadnice da mi je znati...Jutro drugo...
Svekrva: Pi, kakav nam je grdan ovaj plastenik u odnosu na Milankin. Oni već beru krastavce i paradajz naveliko, pa ima za dve pune prikolice a plastenik im manji od našeg!Jutro treće...
Svekrva: E svaka čast Milanki i njenima! Jutros sam ih videla kako beru ananas u plastenik... A ova naša nesreća, sve mi muka da ga gledam... Zajebao te prodavac snajka, oni kupili kod Radojice, lepo sam ti rekla kod njega da kupimo...Jutro četvrto... Snajka visi sa oraha, obesila se bodljikavom žicom. Što je sigurno, sigurno je!
Svekrvo: Eto, da smo imali ljucki plastenik sad ne bismo morali da kupujemo paradajz i krastavci za saranu!
Nemiran, ne drži ga mesto pa je stalno u pokretu. A pritom je sasvim dovoljno smeten da nijedna kombinacija koju napravi nema nekog velikog smisla, čak šta više, uvek napravi veću štetu nego korist.
A: Evo cimeru 110 evra, i da častiš, na roštilj da vodiš bre, ej!
B: Kakve su to pare bre? I gde mi je mobilni, nemoj da te polomim sad?!
A: Ma tebra kombinaciju sam ti uradio boli glava. Jesi kupio Samsunga za 100 evra -jesi. Ja ga stavim na internet, turim cenu 120, al ko fol jer odma' sam stavio da cena nije fiksna. Klasična navlaka za budale tebra, i tu se jedna budala upeca za 110 i evo para maćoreu, a jesam kralj, reci??
B: More da ti jebem mater ja malo. Taj Samsung mi prodao Kiza Ćoravi, ispod cene ko rođenom bratu, vredi brat bratu 200 jevreja, jesi svestan kako si me zajebao majmune jedan??
A: Aide brate popij pivo, jednom se živi. Nećeš valjda da se ljutiš na rođenog cimu zbog nekih tamo para, telefona... Šta ćeš sa tim tiganjem, ne... ne... zar na cimera... aaaaaa
Ovo se moze čuti jedino kada ciga pokušava da te smota na brzinu ,da mu daš neku kintu ili kupiš od njega neko kinesko,šareno sranje,koje bilo gde možes da nadjes jeftinije.Ova izjava uvek ide u kombinaciji sa pominjanjem dece iz samo njima poznatog razloga...
Zeleni Venac ,pola pet popodne i tolika gužva,da i ako novcanik staviš u gaće,velika je verovatnoća da ces ostati bez njega.Zajebao si se i zastao pored kutije na kojoj ciga prodaje neka plastična kineska govna i baterije...
"Bato, 'oćes da kupis nešto,evo vidi šta sve ima ,a jeftino"
"Ma,neću samo gledam"
"Ajde bato,moram i ja decu da na'ranim,nema se ,beda i sirotinja..."
"Hvala ,ali zaista mi nista ne treba"!
"Ajde bato, ljubim ti kurac,da mi deca ne budu gladna..."
"More....djavo te odneo,taj mi taj paket baterija na kojima pise Sonqshi,pa nek ide život"!
"'Fala bato, 'fala,živ bio sto godina i sreće uvek imao..."...i tako dok ciga nastavlja da sere i da te hvali,izlaziš iz podzemnog prolaza i bacaš te baterije u prvu kantu,iz koje ce ih neko ciganče izvaditi čim malo zamakneš i spremiti za sledeću žrtvu!
Fin izraz za vađenje situacije kada se pretera sa bockanjem, podjebavanjem, kada počne da se poima pravo značenje prenesenog licemerja, pa bude neophodno da se malo zalomi i sarkastično provuku razna sranja kroz prizmu dvosmislenosti i sprdnje.
Oni lukaviji osim što se povade nakon obilnog pišanja po mučeniku, sumnju dotičnog i potrebu za objašnjavanjem šale, vešto iskoriste taman da bocnu još koji put i onako na kraju pobednički otresu kitu, ispadnu jako kul a žrtva bukvalista.
Aca: I tako... čudan je ovaj svet, ne znaš šta nosi dan a šta noć, evo kako je ova Mićina odjednom rešila da ode na studije u Italiju a on i dalje ovde s nama.
Mića: Samo da mi sredi papire pa idem i ja.
Aca: Stvarno? Nisam znao da ćeš da pališ.
Mića: Aha.
Aca: A je l' to komplet fax ili kao neko stručno usavršavanje?
Raja: Meni više liči na ''stručno usavršavanje'', s obzirom na talenat i laku ruku, hahaha!
Mića: Šta sereš bre ti?
Raja: Pa mislim ono, vešta je, ide joj od ruku!
Mića: E pazi šta pričaš!
Raja: Daj bre šta se čivtaš odmah, kažem samo figurativno, udarala mi injekcije pa znam. A ti odmah da gruneš na mene?
Mića: Izvini, malo sam nervozan u poslednje vreme.
Raja: Ma ništa burazeru, pa ne bih ja tebe nikada zajebao. Je l' se sećaš da sam ti prvi rekao kad te varala sa Dačom?
Naziv psiho-fizo-emo-analize kojoj pribegavaju uglavnom mlađani devojčurci kada se nađu u vezi, ili kada je ista na pomolu. Ovo je, u stvari, uznapredovala tehnika gledanja u šolju, gde gledačica ugleda đevrek, a kaže da je prsten („neko će te zaprositi“); tako i analitičarka u ovom slučaju tumači znakove po sopstvenom nahođenju.
Unutrašnji dijalog:
Ž: „Mmm, baš je sladak, ne deluje kao neko ko bi me zajebao, ima onaj kučeći pogled koji se sreće kod dobrica...“
M: „Eh, kad bih samo znao koliko dugo treba da se pravim fin...“
Ž: „Ne gleda me u oči, stalno spušta pogled, mora da je stidljiv, mica...“
M: „Faca – umereno do potpuno oblačna, ali zato ima dobru butkicu...“
Ž: „Aha! Jesi videla kako je podigao levu obrvu kada si pomenula ljubav, mora da traži ženu svog života...“
M: „Kakva, bre, ljubav, ćero? Nisam, valjda, bolestan...“
Ž: „Gleda na sat, izgleda da sam ga smorila...“
M: „Ako ti ne da do keca, bataljuj...“
Ž: „Gle, kakav uplašen pogled! Sigurno se plaši da će se vezati za mene...“
M: „U, jebote, prdnuo sam! Valjda nije osetila...“
Ž: „Kakav je ovo sjaj u očima, mmm?“
M: „Lele, al’ sam ga odvalio, štipa za oči... Beži kući, bruko!“
Ž: „Odlično! Ne navaljuje na prvom sastanku, ide korak po korak, odlazi da ne bi prešao granicu sa mnom...“
M: „Ma jebeš i ovaj seks kad treba da molim...“
Ž: "Nije pomenuo sledeći sastanak, hoće da me drži u neizvesnosti..."
M: "Šta li ima kod kuće da se jede..."
Vrsta homosapiensa sa sledećim osobinama:
Stanište: Najčešće se nalazi na prostorima bivše Jugoslavije, ali je od devedesetih godina primjećen i mahom u srednjoj Evropi (Njemačka, Švajcarska, Austrija), dok u manjoj mjeri naseljava Skandinavsko poluostrvo, Sjevernu Ameriku i Australiju.
Tipična visina i težina: 150 - 180 cm, > 100 kg u 93.4% primjeraka.
Ponašanje: Izraziti nivo samouvjerenosti, obrnuto proporcionalan nivou inteligencije. Ono što on smatra kao smijanje, to je većinom kreveljenje proprećeno ispuštanjem zastrašujuće-neartikulisanih-rokćućih zvukova tokom recitovanja njegovih poluidiotskih fazona. Većinu dana provodi po kafićima, sportskim kladionicama ili po prodavnicama bespoštedno smarajući djevojke i žene koje tamo rade, dok ne odu u invalidsku penziju prouzrokovanu psihičkim smetnjama nastalim mahom zbog dejstvovanja gore pomenutog specimena. Sredovječni šmeker je pun raznovrsnih priča u kojima opisuje kako je zajebao neke Ruse za dva kamiona cigara; kako je za jedno veče stigao odigrati 3 utakmice malog fubdala, opaliti jednu klinku u Novom Sadu, kasnije otići na svadbu u neku selendru kod Kostolca, gdje je smuvao dvije bliznakinje - Korejku i Crnkinju i kresao ih "z' guza dok su im bile noge na njegovim ramenima". I da - to veče je popio 3 bokala vina, 3 litre viskija i pola gajbe piva.
Izgled: Uredno podšišana kosa (ono što je preostalo) ofarbana u tamnocrveno-smedju boju, uz vidno primjetne izrasline sijedih. Seksi stomačić je uredno upakovan u "Sweet Years" majicu, vrlo često sa florescentnim natpisima "Versace" i "Dolce Gabanna". Kod siromašnijih primjeraka se može vidjeti i "Nikkke", "Gucchy" i tako dalje. Iz nekog misterioznog razloga na tjemenu mu se nalaze kul cvike sa pozlaćenim natpisom sa strane, koje zbog te iste misterije najčešće tu i obitavaju, a bivaju stavljene na oči samo kad dotični ulazi u svoje prevozno sredstvo ili sjedi u bašti kafića. A kad smo kod prevoznog sredstva, to su najčešće: "VW Passat", "VW Golf" IV i V, "Audi" 4, 6 kao i "Mercedes", za one malo nostalgičnije. Oni malo manje uspješni voze "Golf" II, "Audi jaje" itd., ali to ne umanjuje nivo njihovog samopouzdanja. Većinom su vlasnici tezgi na pijacama, vlasnici kafića i kladionica, a često ih ima medju taksistima ili propalim fudbalerima.
Parenje: Vrlo rijetko se desi, najčešće sa ženkom koja poluprepadnuta sjedi kući pod pritiskom bračne obaveze i straha, brine se o potomstvu i nema ama bas nikakva ljudska prava. Često pokušava da se pari sa ženskim osobama mladjim od 25 godina, što mu inače teško polazi za rukom - izuzev ako dotična nema IQ jednak njenoj težini "žive vage"- znaci oko 65. Takva ženska osoba na početku biva obasipana "sklepanim i stereotipnim komentarima", a za uzvrat čitava "ljubavna gimnastika" sa njom (ako se desi) biva ispripovjedana stilom kao u Filipa Višnjića, uz dodatak mnogo hiperbola i pohvala sa sebe samoga.
Ritual zavodjenja: Ritual zavodjenja je vrlo jednostavan. Počinje od ulaska u odredjenu prostoriju ugostiteljske radnje (da budemo preciziniji kafića, redje kafane), jedna obrva je malo podignuta odavajući iskusan i zajeban stav dok mu je većina moždanih funkcija angažovana u pustanju pjesme u glavi ""Gde si bila kad sam bio niko..." ili "Krenulo mi u životu, ja sam dete sreće...". Ritual se upotpunjuje drzanjem mačo stava, sa ponosnim isticanjem stomaka kao krunskog dragulja njegove figure, nerijetko ćelava glava je uglancana i svježe ispolirana. Jedan od ključnih i presudnih momenata udvaranja i romantike se sastoji u ostavljanju ključeva na sto kao i mobilnog telefona, koji osim funkcije razgovora ima i mikrotalasnu, frižider, i svemirski demodulator kao dodatne funkcije i košta više od 5 prosječnih plata u Srbiji.
Zanimljivosti: Interesantno je primjetiti da sledeći pojmovi izazivaju nalete gromoglasnog smijeha kod ovih specimena: "studiranje", "knjiga", "muzej", "zagrljaj", itd.. Pored ograničenog dijapazona moždanih funkcija, vrlo je interesantno da su pomenute individue u stanju da naizust izrecituju imena svih rezervnih igrača pretposljednjeg kluba treće turkmenistanske lige. (O vrsti sporta nećemo ni precizirati, podrazumjeva se da je to fudbal.) Takodje tvrde su vrlo informisani o ljubavnim istorijatima žena u regionu od ~ 60-ak kilometara (koja je kome dala, kada, koliko često, itd.). U njihovom govoru ne postoje fraze: "Zamolio bih Vas..", "Postoji mogućnost da nisam siguran...".
Proces koji u velikoj meri utiče na naša dostignuća u životu i koji služi da sami sebe opravdamo (pred samim sobom!) za sve ono što nam u datom trenutku pada teško da učinimo pa tu radnju samovoljno izbegavamo. Nešto poput mehanizma odbrane od sopstvene savesti.
Često nas ovaj proces dovodi do same ivice maštovitosti sopstvenog uma.
Subota: Ugojila sam se, sutra počinjem da vežbam, ionako imam višak slobodnog vremena.
Nedelja: Dosadno mi je, mogla bih da vežbam, mada mrzi me, danas je nedelja... loše bi bilo da počnem u nedelju ipak je nedelja dan za odmor ne bi valjalo stvarno.Početak godine na faksu: Neću više da prenosim ispite, ne da sam se zajebao prošle godine nego strašno! Lepo dođem sa faksa oko 3 odmorim i cepam učenje 2 sata, tako svaki dan i eto mene na budžetu. E tako ću i da uradim!
Prvi dan posle predavanja: Uh, umoran sam, trebalo bi da učim ali ipak je prvi dan šta mi znači dan više-manje, uostalom neću baš ja jedini da učim od svih prvi dan, odoh da cepam PES...
(i tako do ispitnog roka)Subota jutro: Mogao bih da joj priđem večeras, ma prilazim sto posto, samo da izađe večeras i moja je!
Subota veče: Jao eno je, prići ću joj, mada...Ko je bre jebe, šta je digla nos?! Mogu ja da joj priđem ali ona je do skoro bila sa onim likom (do pre 3 meseca), verovatno nije raspoložena, a i ne izgleda nešto...
(izgleda kao avion)
... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.
- (ulazi u ortakovu sobu) ajd' čoveče sa nama na basket nisi dugo izašao.
- (gledajući u monitor dok igra neku epi igru) maaa ne mogu nešto. Ne da mi se. Neki drugi put.
(kasnije)
- (zove ga na telefon) ej! Dođi do trga. Došao Tarzanov brat pa će nas voditi u neki klub. Kaže biće pičaka. Dugo nisi ništa, a nisam ni ja.
- Bih ja, al muka mi je jako. Pojeo sam neku salamuru otvorenu pre pitaj kurca koliko dana.
- Ma jedi bre govna.
- (prekida telefon i nastavlja da piše defku, pritom izdahnuvši u stilu "nije meni lako, možda sam se zajebao") ufffff.
(te večeri)
- (opet preko mobilnoga) slušaj bre! Ovo ti je zadnja prilika. Znaš bre koliko ovde ima pičaka.I to sve izgledaju kao radodajke. Ima i za tebe i za mene. Dolazi!
- Rekao sam ti da mi je muka! (prekida i psuje zato što ga je neko levi-desni roknuo u canteru).
Zet u očima ženine familije.
Jednom prilikom, čuo sam izreku koju sam dobro zapamtio, a ona glasi : „Ko ima zeta ima i magarca“. E, sad. Provalio sam da je tvorac ove izreke bio malo blagonaklon muškom rodu ili možda nije bio oženjen, pa je to rekao onako, u prolazu.
Zet u kući je kao konj. Može i mora da povuče, jer ga slabo ko pita, a i on je kriv ako ne učini ženinom ocu, majci, sestri ili bratu. Ja volim da kažem, najebao je!
Ženin otac – tast. Gotivan čovek, uvek će te braniti kad nešto zasereš, mada, zna da bude opasan napor. Onog dana kad si se upoznao sa njim i rekao mu da pored diplome koju poseduješ, imaš i zavidnih majstorskih veština, zajebao si se, bratac. Koji te kurac terao da mu kažeš da umeš da radiš sa knauf pločama, da znaš da pokrivaš salonitom, da znaš da radiš oko kola i čamaca, 'ajd sad ti meni reci? Jebiga, kenjao si, sad trpi. Njemu neće biti strano da te pozove da preterate neki materijal za vikendicu, a da ti pritom ne napomene da ćeš ostati čitav vikend da odradiš par pregradnih zidova, izgletuješ već postojeće i odradiš par sitnih radova, vezanih za razvođenje vode i sanitarija. Isto tako ćeš kad krene nevreme, da letiš sa njim da vadite čamac iz Save da mu oluja ne bi jebala majku.
Ženina sestra – svastika. Hmmm... ovako u poverenju i međ' nama, ona je jedna opaka ribetina (čitaj, kategorija „Hot Milf“, podkategorija „Office“). Radi kao marketing menadžer, miriše na novi Pako Raban, nosi samo Dior i pršti od keša, ali i seksipila. Ona će uvek biti tu da te pozove da joj voziš klinca na trening ili utakmicu, da je odbaciš do aerodroma kad krene za Kušadasi, da joj ispoliraš novog Megana (bez polir mašine, utrljavaj to ručno, konju). Zna da dođe na kafu vikendom ujutru, onako, u lepršavoj letnjoj haljinici koju podiže letnji vetar, a ispod ništa... kurac ništa, idiote. To u tvojim pokvarenim mislima. Ona za tebe dolazi u bundi, zakopčana do grla, sa ruskom šubarom. Kuš!
Ženin brat – šurak. On? Kul batica. Zna da uleti sa kešom kad ne legne plata na vreme, a ide rata za auto. Isto tako zna da traži keš kad se zakopa na ruletu vikendom. 'oće i da pozove na fudbal u balonu, kad im fali igrač za 5+1. Voli da dođe na soni trojku, neće cigan da kupi, pa aka tuđu, aaaa neka, samo prati.
Ženina majka – tašta. Comment removed. Šalim se. Postoje dve vrste. Ona koja te ne voli i ona koja se pravi da te voli, a ovamo krije onaj bodež u rukavu kao batica iz Assassin's Creed-a. Ja mislim da Dante nije bio oženjen čim je stavio devet krugova Pakla. Tašta ti čini deseti krug, a proteže se i na jedanaesti. Otrovna je kao kobra, brza kao gepard, vidi kao orao. Ima moć da čuje na daljinu i vidi kroz zidove. Kad se okrene, ne lupati se po laktu ili hvatati za vršnjaka.
-Zvao me sad tvoj ćale. Treba mu pomoć oko vikendice, moram da mu premestim brojilo, da povežem ona dva bojlera i namontiram ih, a jebemu mater, treba klincima da ocenim radove. Imali smo pismeni sad u toku nedelje, rekao sam im da će ocene u ponedeljak.
-Aaaa, maco... znaš ti da moj tata voli da mu ti pomažeš... 'ajde meni za ljubavvvv....
-Jebote, Majo... je l' me ti čuješ šta ti pričam? Treba da ocenim pismene...
-Sve je uvek bitnije od mene...
-Ma, ko šta priča o tebi? Samo ne verujem da je baš hitno da se ov...
-Hitno je! Da znaš da je hitno! I jebi se više! On je mogao tvom ocu da pomogne da onaj plac srede, a ti njemu ne možeš običnu stvar da pomogneš...
-Šta bre, običnu stvar? Je l' znaš ti koli...
-Ti to meni namerno, nema veze, nemoj ići...
...Koka-Kola, Marlboro, Suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, to je život, to nije reklama...
-Eee, čika Mire? Jesam, kod kuće sam... ma, došao ranije, pustio decu kući posle velikog odmora... aham, aham... važi, poneću kompresor... i hilti, ok... 'ajd, tu sam kod tebe za pola sata, četr'es' minuta... 'ajde.
Mala, odoh s' tvojim ocem za Ljig, vidimo se u nedelju uveče.
-Ti si moje srce, jedno veliko!!!
...par minuta kasnije...
-E, maco... ode ovaj moj sa tatom u vikendicu... ma, da rade nešto, sve je ok... aham... važi pile... važi.. nego znaš, 'ajde ti i Jaca dođite večeras kod mene, ima neki film sa Konerijem, pa da gledamo zajedno, smor mi samoj... ponesite i spavaćice, budite kod mene ceo vikend. Neće se vraćati, opet sam ga na glumu sjebala... 'ajde... Ljubiiiim...
Neverovatno, ali istinito. Na svakoj slavi čućete kako su Srbi najstariji narod na svetu i kako smo mi dok su Švabe i Englezi kao zveri jeli rukama kidajući komade mesa, bili teška kultura pa smo imali srebrne i zlatne kašike i viljuške. Sve to je naravno bilo još na dvoru Nemanjića. Onda se naravno na sve to nadoveže priča o Srbima-nebeskom narodu i Caru Lazaru, pa o podeli na Karađorđeviće i Obrenoviće, pa na četnike i partizane...Uz litre špricera, vina i neke domaće brlje, stvarnost i fikcija gube jasne granice i tada sve postaje moguće....Bar u pričama.
Deda sedi u čelu stola i počinje svoju besedu:-Sveti Aranđel, to ti je komadant božije vojske! On ima plameni mač i komanduje ostalim anđelima da idu u rat protiv nečastivog!Pričao mi je jedan čovek iz mog sela, kad je bio mlad upao je u zaleđenu reku i bio je u nesvesti i pao je u komu smrzavajući se.Kaže da mu se javio sveti Aranđel i dvanaestorica Apostola i rekao mu da ne brine da đe živeti još dugo, svaki mu daje po deset godina...
Mladi mu se klibere i pokušavaju da to sakriju, razmenjujući vragolaste poglede...
Deda značajno diže prst i kaže:-Samo se vi smejte, ali ko se Aranđelu smeje, prde mu za dušu...! Ma sve je vas zajebao Tito, jer je ukinuo veronauku u osnovnim i srednjim školama, pa ste svi neznabošci! Jao, sine Dragane kakav si ti to domaćin kad decu nisi osnovnim stvarima naučio!
Sin Dragan kaže starome da ne smara i da je pijandura...Deca se i dalje smeju...
Znači, opet rsmo dan. Lacio izgubio od Rome sa 3:1. Jebiga, tako je to kad je Pilat na čelu najveće imperije na svetu i ujedno predsednik Rome. A ja uporno igram na jebeni Lacio, navijački, i nadam se da ću nekad nekako da povratim gomilu denarijusa koje mi ćale daje za užinu u školi a ja trošim na kladžu. Srebrnjak u životu ne videh na svom dlanu, osim onda kad je matori napravio stolariju za onog gastabajtera Teofilusa što švercuje kožnu galanteriju iz Sirije. A i taj srebrnjak otišo na rashode i na lečenje gube četvrtog brata, Jovanotija. Hahaha, smejanje bilo kad je onom svojom raspalom rukom jurio mušice po zidovima, a keva (bog da joj dušu prosti i dabogda otpao tuki onom lavu što je raskomadao u areni) jurca za njim i viče: ''Mojne da si blesa tolika Jovo, mrzi me više da ti prišivam prste bre''! Ćale neverue, a mi koma jebote! Hehe, lepa vremena to bila, keve mi moje.
Sećam se kad me malo drmno pubertet, a ja tinejdžer, pa kacmo snajperisali onu kuravu Mariju, moju komšiku, dobra čka bila. Na nju sam prvi put i drkao, sa sve svrškom. Čuo sam da su je posle kamenovali i da je neki tipus sa bradom i dugom kosom šatro spasio. Ja to nisam video, sedeo sam tada na brdu, popularna Goldža, tako smo mi klinci prekrstili Golgotu, sa ekipom i duvanili nešto što smo završili od jednog Saracena. E onda je sve otišlo u kurac. Ćale nije mogao da se oporavi od kevine smrti, opijao se i kockao po kafanama, sve dok nije rešio da prati onog kosijanera. Zajebao se kad je ovaj počeo da hoda preko vode...rekoh, sekta to sve bila.
Dvojica najstarijih od braće otišla u vojsku, Jova umro na operacijskom stolu, ja ostao sam. Kud ću, šta ću, aj da pratim tog dugokosog pekara. Kud svi, tu i mali Mujo lolo. Mislim da je pekar bio po zanimanju jer gde god da prođe, svi viču - ''mesi, mesi!'' Ili mesija, jebem li ga kako već ga zvali, ionako sam se navuko na neki žljut od onog Saracena, tako da mi bilo svejedno. Mada, da ti kažem iskreno, pekar znao da pravi dobre žuraje tada, ozbiljno. Ili stvarno, ili sam se ja tripovao, ladno lik pretvarao vodu u vino i te forice. Imao tu spiku, koja te bratanac, pogađa u srce. Ali mene je boleo kurac za to, jelo se i pilo kad si u njegovom društvu, vr' čke obitavale oko njega samo tako. Imao sam i ja neku korist od njega hehehe. Samo nisam pravio grešku u koracima ko moj ćale onda, ako me razumeš. Znao sam kad da stanem. Nisam bio fanatik ko moj ćale i moj pra-pra-pradeda pre njega kad bežao iz Egipta, preko Crvenog mora. I to pešice jebotebog! Stalno me ćale podsećao na tu dedinu bežaniju kad god sam trebao da idem do dućana da kupim leba i so, a mene mrzelo. Govorio: ''Mrzi te, a? A misliš da tvog dedu mrzelo da bije put šice iz Egipta do ovde, a?'' Znao je da smara s' tim jebenim dedom...
Elem, kad navataše pekara i strpaše ga u tvorza, takva buka se digla da nisam mogao da spavam nekoliko dana. Će izbije rat jebote, sranje! Ali sve se kuliška završilo kad ga natakoše na neke rašlje, što bi reko moj brat Jova, pod prečku! Sve sam to gledao stondiran sa ekipom na drugoj strani brda, jer smo tamo imali najbolji pogled na stadion, derbi bio. Kakvi to tripovi bili kad cela rulja počela da plače zbog pekara jebote, ko da Tito umro. A onda, nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, Lacio dao gol jebote! Izlazim tiket!
Zbun efekat tipa ma nek si ti nama živ i zdrav. Jedna od uskočica koje se koriste da dekoncentrišu smarača i izbace ga iz kolosijeka. Dovoljno je suptilno da ostane ispod radara podjebavanja, ali efektivno da sasiječe dalji pravac priče. Umjesto ovoga se nekada ranije koristilo kako otac u tebe, ali to može da bude netaktično kod nekih ljudi.
- E idemo da pijemo negdje večeras. Konačno je prošao rok, više o ispitima neću da čujem ni jedne. Večeras se resetujemo na nulu.
- Može matoree. Kupimo prnje i idemo. A evo ga i Ilija.
- Joj, nemoj mi njega, znaš da lik smara na sto metara.
- De kul je lik, šta fali!
- Dobro, ali tebe držim odgovornog ako ovaj opet počne da tuši.
- Niks frksoje!
Par gajbi piva kasnije
- E i onda ja gledam, da li da transponujem ovu matricu, ne bi trebalo, ali jebem joj majku, znam da je ono Iričanin pričao nešto na predavanju o tome...
- E Ilija...
- Ali opet, i dalje mi nije jasno šta će matrica u integralu, i kontam da nisam nešto fundamentalno pogriješio...
- Ilijaaa...
- Pa krenem ispočetka da provjerim kako ide sve, da nisam negdje u izvođenju šta zajebao.
- Iiiikoooo!
- Šta?
- Nabaci matoree!
- Ha? Gdje sam ono stao?
- Ma pošao si kući, da hvataš ovaj noćni. A baš šteta što moraš da ideš, ali kako reče, valja ti rano ustajati.
Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.
Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.
Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...
Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.
Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!
Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...
Da se navučem? Ma važi!
Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Seda za sto. Kočoperi se u sintetičkoj košulji odvratnog dezena iz koje mu viri stomak. Pantalone mu stegle dupe i izgleda ko neka debela snajka. Priča tanušnim glasićem nešto o nekim tupavim crepovima i ciglama. Vadi ove nove digitalne ključeve sa znakom BMW i stavlja na sto pored telefona, cigara i neke pederuše. I sve postaje ok. Jednim potezom ruke je izbrisao ovo prethodno i pokazao da on nije ustvari seljak gedža, već perspektivni biznismen.
Ovako izgleda svet iz ptičje perspektive glupe sponzoruše. One drže ovu filozofiju u životu.
Ali, ova priča nije o ovom debelom gore. Nije ni o sponzorušama. Ova priča je o tebi, studentu koji je prihvatio ovu filozofiju a zajebao fakultet, izmolio ćaletovog polovnog-novog fiata stilo karavan, naprčio neku tupavu šarenu na roze košuljicu, obuo lakosta patike i bele pantalone, i krenuo u grad da jebeš.
Nećeš jebati.
U tvojim mislima je dovoljan ćaletov auto i sponzoruše će odmah da vlaže. I sa tom mišlju, ti i drugari lepo izađete u grad obučeni ko pederi, a one neće. Ne da neće da vlaže, nego neće ni da pogledaju. Džaba ključevi na astal. Džaba parkiranje ispred i ljubljenje u obraz sa ortacima da izgledate mafijaški. Zalepiće se za nekog bilmeza.
I tako napaljeni i jadni, izaći ćete pijani, i krenućete da se trkate sa drugima, eventualno vozeći jednog od ortaka na zadnjem sedištu koji sedi sa dve ribe i žvalavi se sa nekom što izgleda malo ružno, dok ga ti i suvozač zajebavate. Ustvari sad kad je zagledate, i nije ružna. Jebozovna je skroz. On će jebati.
Ti nećeš jebati, zato što si glup. Zato što ne kapiraš da tupava košuljica i ćaletov auto ne privlače sponzoruše. Zato što ne vidiš od tih sponzoruša najmanje 4-5 koleginica koje bi ti tako fino naduvale kurac i samopouzdanje. Zato što novi porodični auto ne može sakriti tvoje neiskustvo, koliko god se jadan trudio. Treba još nešto.
Sponzoruše koje promovišu ovu filozofiju ćeš gledati, zamišljati i drkati na njih. Ali nećeš jebati. Nećeš zato što to nije tvoja filozofija, ti je ne kapiraš, a pokušavaš da je slediš. I sledićeš je dosledno ako se ne opametiš.
Kupiće ti ćale Opela samo za tebe. Nećeš završiti fakultet. Otići ćeš do Beča na godinu dana. Vratićeš se sa minusom. Ostaćeš prazan, šupalj i dosadan. Pokrenućeš neki svoj posao preprodaje ili usluga. Pogledaće te sreća, krenuće posao i naći češ jednom tako praznu šuplju i dosadnu ženu, polu-kvalitetnu sponzorušu koja je izgledala lepo, ali je ladna ko frižider. I kupićeš najzad BMW na koji ćeš drkati. I razvešćeš se. I postaćeš debeli seljak gedža sa dobrim automobilom. Ložiće se klinke na tebe. Neće ti se baš uvek dizati, i brzo ćeš da se umoriš i završiš, jebi ga, holesterol, pušenje i alkohol ne štede baš. A i ne možeš baš da se pohvališ nekim iskustvom...
Ali, izbacićeš ključeve na sto dok pričaš sa nekim preduzimačem kako da zajebete drugog nekog preprodavca, da mu uvalite onaj škart crep, i prenašminkana klinka sa susednog stola će ti se nasmejati.
Čestitam.
Daska koja ima preko metar devedes'
-Si upecao nešto noćas torima? Pre nego što sam zapalio, snimio sam da ideš u atak na neku plavušicu!
-Ma, zajebi. Završio sam sa njenom ortakinjom.
-Pa jel valja?
-Zipa vako - dok sam prilazio, nisam joj video glavu od lustera. Al' posle, kad sam malo počeo da šikam, učinilo mi se da je slatka. Jeste da sam morao dogledom da je posmatram da bi joj video facu, al' smuvao sam je.
-I?
-Odveo sam je u sobu, kad ona skida top, skida jedan brus, skida drugi, vadi čarape, skida treći brus...
-Pa ti si se baš ozbiljno zajebao. Jel bar zna da se jebe?
-Ne znam, buraz. Dok sam joj se popeo uz stidne dlake da je izližem, crk'o sam ko konj, zaspao sam dok sam ga ubacivao. Šta je ona meni posle radila to ne znam, ujutru nije bila tu, da nisam našao neke čudne kedla na krovnom prozoru, mislio bih da sam sanjao. Loše. Takve visoravni odsad ostavljam sportistima.
Uporno insistiranje ljudskog mozga da odgovori na pitanje šta je bog/umetnik/priroda/sagovornik hteo da nam kaže ovim što nam je rekao. Jednostavno, nismo nikada zadovoljni očiglednim odgovorom zato što je istinit i ruši nam celu koncepciju o savršenstvu.
Današnje vreme:
I evo dolazimo do čuvenog dela "Zalazak sunca", iz umetnikovog crvenog perioda. Primetićete da je slika u tonu zalaska sunca, iako, ukoliko se pogleda položaj sunca sa okolnim pejzažom, koji postoji i danas, kao i senke, sunce je na istoku. I to ne nisko. Očigledno je da je umetnik na ovaj način hteo da se poigra i da nam pokaže na opštu depresiju tog doba i da je svaki tračak nade koji je postojao još pre podne utihnuo. I tako prelazimo na naredno delo...Vreme stvaranja dela:
-Pa jebo ti pas mater, jel sam ti reko da kupiš plavu boju! Pizda ti materina nedokazana opet te zajebao ovaj. Šta sad da radim, imam milion crvenih a fale mi ostale, a već sam započeo sliku...
-Izvini gazda.
-Šta izvini koj kurac! I šta sad da radim? Da slikam nebo crvenom bojom? Jebem ti budalu a i mene budalu što uzimam daltonistu za slugu. Tebi je sve crveno, jel da?
-Nije gazda. Izvini. A može i crvena gazda...
-Šta može? Tebi može, tebi sve isto. Aj beži u kurac.
....
-Mada možda bi i moglo. Ajd, valjda neće niko da provali.*******************************************
Današnje vreme:
-Ovo je njegova poslednja zapisana pesma. Kao što vidite pesma je vrlo snažna, i za razliku od ostalih, u obliku satire. Oštro kritikuje tadašnju vlast. Pesnik je verovatno dugo posmatrao tadašnja zbivanja i najzad rešio da objavi ovu pesmu, potpuno svestan posledica. Nažalost, poslednja je zato što je pesnik nakon objavljivanja ove pesme završio na robiji i vrlo brzo, po zvaničnim spisima umro od tuberkuloze. Pretpostavlja se da je ubijen dok je bio u zatvoru.Vreme stvaranja dela. Nepoznata kafana:
-Ne smeš!
-Smem!
-Ma ne smeš!
-Smem bre!
-Ajde kladim se u dve ture da ne smeš!
-Ajde! Daj papir i olovku.***************************************
Današnje vreme:
-Moja draga je kao Vojvodina.
-Kako? Plodna kao njiva pod pšenicom u Banatu? Ili možda mirna kao Bačka. Ili možda...
-Ma jok bre. Ravna.
Razlog letnjih okupljanja, raznih festivala na kojima ljudi piju, duvaju i jedu dok se ne šlogiraju. Naravno, njima to nije na prvom mestu već su tu da bi razmenili iskustva sa strancima o nastavnom programu kvantne fizike na Farskim ostrvima ili pak prodiskutovali o rodu kukuruza u Portugalu, koji je ove godine znatno manji nego prošle... Ili bar tako kažu organizatori ovih skupova.
- Ja, kao ponosni organizator ovog festivala, imam tu čast da kažem da smo se ove godine okupili u znatno višem broju nego prošle.
- U čemu je značaj ovog festivala, osim što se u toku njega pijanci teturaju ulicama grada, posle njega Urgentni bude krcat a komunalno narednih nedelju dana ne može da očisti haos?
- Pa prvenstveno zbog širenja tolerancije, dobrosusedskih odnesa sa mladima koji žive u državama u okruženju a i onih koji su nam malo dalje i kojih je sve više, pretežno zbog toga što kod njih ne mogu tako jeftino da piju i žderu dok ne dobiju proliv. Ja, naravno nemam neku veliku korist od toga već ovo radim da bih spajao mlade a i nemate pojma kakva je muka prebrojavati novac posle ovoga...
- Baš lepo, pa to je pravi evropski duh! Imate li još nešto da poručite?
- Vutru više ne nabavljajte kod Simketa jer nas je prošle godine zajebao i umesto avganistanca nam doneo neku krdžu sa babinog imanja. Eno Buksne tamo sa kapuljačom, on je naš oficijalni diler, pa se obratite njemu. E da, ima i nekog muzičkog programa gore na bini.
Obračunska metoda i metoda naplate potraživanja koju koriste osiguravajuće kuće i uterivači dugova.
- Dakle, da vidimo šta smo imali: fraktura lopatične kosti, 100% naknade, nepotpuna fraktura ključne kosti, 50% i iščašenje ramena 30%. Dakle, gospodine, naša kuća Vam za ovo plaća po tarifi 450 hiljada. Ukoliko imate dodatne zahteve, ostvarićete ih u redovnom parničnom postupku protiv izazivača nesreće.
#
- Gazda, ovaj neće da plati, kaže da nema a znam da je pre par dana prodao njivu.
- Ništa, ispostavi mu frakturu obe potkolenice, pa će da plati.
#
- Gazda, završio sam sa onim što vam je dugovao pare.
- Znam, zvao me je iz bolnice i rekao da će poslati ženu da mi donese sve pare. Baš je malopre otišla, donela mi sve sa kamatom. Nego, čekaj tebi da obračunam i platim: dakle, da vidimo šta smo imali: fraktura leve potkolenične kosti, 100% naknade, nepotpuna fraktura desne potkolenice 50% i iščašenje ramena 30%. Tvojih je 500 evra, i sa srećom da ih potrošiš. Dobar si, jes da si zajebao stvar sa desnom potkolenicom, ali si završio posao.
