Sve češća pojava na slavama,svadbama i ostalim narodnim veseljima.
U zadnjih par godina sve je veći broj kreditno zaduženih stanovnika naše mnogim sranjima razorene zemlje, pa je potražnja za endemskim bićem koje neki bankari nazvaše ŽIRANT sve veća i veća. Poštovanje prema osobi koja vam pruža poslednju slamku spasa raste do do te mjere,da je čestiti Srpski domaćin spreman da izbaci rođenog kuma iz kuće da bi dotični imao mjesta za prepunim stolom raznih na kredit kupljenih đakonija.
Do pre nekih 40-50 godina standardna pojava kod nas, u nekim zemljama i dan danas ustaljena praksa. Često su se mladoženja i mlada upoznavali na sam dan venčanja, međutim fenomen tih brakova je što su bili izuzetno čvrsti, i gotovo da nije bilo razvoda za razliku od današnjih brakova (ma za sve je kriv “Seks i grad” i zapadna kultura). Neki od razloga su možda i to što ljubav dođe i prođe, osoba u 20 godina ne zna ništa, sami roditelji ne žele ništa loše svom detetu, a iskusniji su i znaju bolje da odaberu.
-Dobar dan prijatelju, sedi, ženo daj rakiju
-Vidi prijatelju, ja bih da odma pređemo na stvar, moj Stanimir ima 20 godina, zreo je za ženidbu, a tvoja Milka napunila 17 godina, zrela za udaju, svi kažu da je dobra i vredna, ti znaš da je naša kuća poštena, koliko imanje imamo…
-Slažem se prijatelju, to sve stoji, ja oću nju da dam, al mora da se dogovorimo mi, šta ko daje.
-Evo, ja spremam celu svadbu, i deca imaju celu kuću sređenu za njih. A red je da ti daš neki miraz, recimo onu njivu od 60 ari, onaj zabran dole od 40 ari i dve krave muzare, ipak udaješ ćerku, nemo se brukaš…
-Ih prijatelju, pa ne udajem je ja za ministra, ja dajem livadu od 50 ari i junicu, jel može?
-Ajde prijatelju, da ne kvarimo deci sreću, daj ruku.
mrmot je Yugoslovenska varijanta belog misha (iz Autostoperskog vodicha) - mnogo zlo i inteligentno stvorenje koje experimentishe na Balkancima - npr. Mir 40-50 godina, pa onda Rat 4-5 godina, pa looping!
vecina veliki politichari sa Balkana su dlakavi glodari (jes malo pleonazam - ali ako obrijete glodara, onda i nije vishe)
Osoba koja uvijek zahtijeva da imate više godina da biste ušli u diskoteku (samo za osobe muškog pola)
-Mali koliko imaš godina?
-21.
-Ništa,ne puštamo ispod 23.
(kad si imao 19 tražio je da imaš 21)
Osoba ciji broj su ljudi u stanju da pronadju, na mestu gde je lezao 13 godina i ni sunce ga nije videlo... ali samo kada im zatreba.
Zena: Milovane, treba dete da ide u vojsku. Jooooj nece ga valjda u neku vukojebinu, Milovane, moje dete :'(
Milovan: Cekaj zeno, vidis da trazim telefon, znam jednog sto radi u vojsci, koji moze da mu sredi, nismo se culi 10 godina, ali cu da probam... a evo ga moj stari telefon (onaj matori ericsson s 20 slojeva prasine, koje doticni ljusti s ekrana). Samo da jos odem da nadjem punjac s tavana da vidim broj i zovem ga popodne.(popodne, kada je konacno broj izvucen s mesta gde sunce ne sija)
Milovan: Halo, jel to Tomislav?
Tomislav: Da ja sam.
Milovan: Pa de si druze, 100 godina, sta radis sutra? Nesto bih da te pitam...
Prođe otad sedam godina, a niko se nije ni izvinio, a kamoli krivično odgovarao za, po svoj prilici, najveće smeće u istoriji serijskog programa naše zemlje, koje predstavlja vršenje velike nužde nad svime što su nekad pisali Kozomara, Mihić, Kovačević, pa i Pavić u mlađim danima. Neki kažu da je trebalo da bude kopija "Seksa i grada", ali prema "Lisicama", američka verzija deluje kao "Twin Peaks" ili "Homicide-Life on the Street". Ne znam sa čime bih uporedio glumu, a vrištanje Jelene Stupljanin podseća na Leu Kiš na spidu. O reditelju, koji se u sve razume, ima ga u svim novinama i emisijama, neću da trošim reči...
Što napisa neko, pozlatilo mu se pero, Gorčin protiv čovečnosti!
Čuvena policijska praksa da svakoj većoj akciji daju ime za koje oni smatraju da je jako maštovito. I dok pre par godina i nije bilo toliko strašno, u poslednjih par godina su počeli ozbiljno da lupaju gluposti.
Šef: Ok momci. Imamo već dovoljno dokaza da uhapsimo Đangovu bandu za višestruka krivična dela. Za udruživanje u kriminalnu grupu sa ciljem da otuđuju sekundarne sirovine, pa sve do pokvarenog ringišpila u njegovom luna parku. Naš je.
Inspektor Alimpijević: Al' šefe, njih možemo kada god hoćemo da pokupimo. Mislim da bi trebali da obratimo pažnju na malo opasnije grupe.
Šef: Jes' a ko će posle da ti daje platu? Ja? Dačić? Ove ćemo da 'apsimo. Javi samo ovima na B92 da apsimo neku mafiju, jebem li ga, neka bude Ringišpil-mafija. Onda će oni da puste onu njihovu paranoičnu muziku, Maša Mileusnić će da se izbeči i izgledaće kao ozbiljno hapšenje. Znaš da oni vole te mafije kada im serviramo.
Inspektor Blagojević: Dobro šefe, a kako da nazovemo akciju. Potrošili smo sve kul nazive "Pištolj", "Pevac", "Mreža", "Balkanski Ratnik". Kako ćemo?
Šef: Hmmmmm...nemam pojma. Mora da bude nekako, da ima veze sa Ringišpil-mafijom, znači sa ringišpilom, a opet oni su Romulanci i kradu bakar, šahtove i tako to....Hmmmmm......znam "Čokoladni Ventilator". Oni su crni. Ringišpil se vrti. Ventilator se vrti. To je to.
Inspektor Alimpijević: Ček' šefe, a sirovine?
Šef: Ma kud će bre veća sirovina od tebe Alimpijeviću. Idi ih apsi odma.Dobar dan moje ime je Maša Mileusnić, a ovo su vesti televizije B92.
A sada vest dana.
U policijskoj akciji "Čokoladni Ventilator", uhapšen vođa "Ringišpil-Mafije" Đango i cela njegova grupa. Ova grupa se sumnjiči da je napravila milione kradući poklopce od šahtova zbog kojih je nekoliko ljudi upalo unutra, te im se stoga i na teret stavljaju višestruki pokušaji ubistva.
Grupa je preko mreže luna parkova svuda po srbiji prala novac, a zatim ga ulagala u nekretnine u raznim favelama širom Beograda. Više o ovome u specijalnoj emisiji "Insajder - Ciganin sam, al' mafija".
Kreativci (creativus mislicus ) su vrsta ljudi u laganom izumiranju jer ih sa njihovog životnog prostora polako potiskuju naperedne, vrste ljudi koje su bolje prilagođene novim uslovima života na planeti.
Naime klanjači ( poklonicus žmuricus ) lizači ( jezicomus buljicus ) i menjači ( strancus prevrtnicus ) su nove forme ljudi pred kojima stoji svetla budućnost.
Creativus mislicus će se pridružiti austrolopiiticima, neandertalcima i ostalim izumrlim vrstama koje nisu na vreme shvatile da promene dolaze bili spremni ili ne.
Ko je spreman da se sagne, uvuče nekome u dupe i pri tom mu na prvi znak nevolje okrene mu leđa, živeće i biti veoma zadovoljan sobom.
Kreativci svih zemalja ujedinimo se da nas što teže istrebe.
Pohvala upućena na račun nekog novog lika na estradi, sportu, televiziji, bez obzira na to da li ima 15 ili 35 godina, odnosno da li je visok metar i žilet ili dvometraš.
Godina 2004, utakmica KK Partizan:
- Šta kažeš za ovog Perovića?
- Dobar mali, biće nešto od njega, pazi šta ti kažem!
-----------
Godina 2006, Veliki brat...
- Jesi gledo Mikija Đuričića sinoć u Velikom bratu?
- Naravno. Dobar mali, dobar, svima im je prco kevu!
--------
Na Vukajliji se ovo "mali" najčešće zamenjuje sa "decxko":
- Dobar si, decxko, za početnika, mada imam osećaj da si nečiji dupli.
Radi se o fenomenu koji se pojavljuje kod roditelja koji ne mogu da prihvate da njihovo dete nije vise...pa, dete. Ma koliko godina njihov potomak imao i kakva god sranja pravio, oni idalje veruju da je on desetogodisnji andjeo. Koliko god dokaza da im se stavi pred nos, naci ce neko alternativno objasnjenje koje je samo njima jasno.
-13 godina, roditelji u sobi svog mezimca nalaze upaljac. Logicno zakljucuju on ne pusi, nego da pali petarde.
-15 godina, drugari ga vracaju unezverenog od alkohola. Ma, mora da je popio jedno pokvareno pivo, ne bi se on napijao...
-16 godina, nalaze mu rizle; mora da se igrao i zavijao duvan sa drugarima.
-18 godina, u 3 ujutru im zvoni telefon: policija. Na trens zurci su skidali malisana sa ograde visoke 3 metra; bio je go. Jedino sto im pada na pamet je da se dokazivao pred drustvom. Ne bi on uzimao one hemije!
-20 godina, primaju poziv sa VMA. Njihovo detence je skoro overilo od dopa; sigurno mu je neko nesto sipao u sokic.....danas ima svakakvih probisveta....
Najučestalija racionalizacija nečijeg neuspeha i objašnjenje zašto neko ko je sprcao trideset i kusur godina u dupe nema ni dana radnog staža i i dalje živi sa mamom i tatom i grebe se od njih za cigare.
- Gde si Mićko, sto godina?! Šta ima, radiš li šta?
- Evo, buraz, bio na nekoj izložbi u galeriji, naivno slikarstvo, takav kolorit, takvi prelazi...
- A, čuo, čuo, to ono što bila i neka klopa i pite posle za džabe,da? Nego, šta radiš brate, radiš li negde, si završio faks, jesi?
- E, ma ne radim, batalio faks pre par godina, ne dam da me sistem šablonizuje i melje, ipak sam ja preveliki individualac, umetnik...
- Dobro brate, ali od čega živiš, kakav si mi ti umetnik, šta, izlagao negde?
- E, nisam buraz, imam par akvarela i grafika, ali ne želim još to da delim sa publikom, znaš, rano je, ne bi ljudi to razumeli sad.
- Pa, ako misliš na onih par hamera od pre deset godina za njih nikad neće ni da dođe vreme, iskreno. Uzmi šljakaj nešto, od toga se ne živi, nismo više klinci brate, radi to u slobodno vreme.
- Ma, imam brate i par drvenih skulptura i klesao ja, umetnička duša, šta ćeš.
- Ako misliš na ono što si baba Dari cepao drva pre par godina kad je slomila kuk brate, to nije umetnost.
- Ma, ne kapiraš ti to brate, ja sam umetnik!
- Pa, ako ćemo tako brajko svi smo mi pomalo umetnici!
Rakija, stara bar 15 godina, koja se pije uoči smaka sveta.
-Brate, 'ajmo kod Žike na žurku, poslao mu deda smakovaču... čuvao je stari za njegovu svadbu, ali utripovao nešto oko ovog smaka sveta i poslao mu, za svaki slučaj, da ne propadne... kaže ,,dunja stara bar 20 godina".
-Pa što si ćutao do sad, ajde ustaj! Jel pozvao i neke pi*ke?
Reč koja je postojala u srpskom jeziku do pre desetak godina.Označavala je žensko ljudsko biće od rođenja do otprilike 17-te godine, koje bi onda preraslo u devojku. Izraz je danas gotovo potpuno zamenjen izrazom "devojka" koji se odnosi čak i na bića starosti 10 - 11 godina. Ponekad ga koriste starije generacije da označe devojku koja im je u srodstvu starosti oko 7 godina
U osvit parlamentarne demokratije i višestranačja u Srbiji devedesetih godina prošlog veka činilo se da su i četke i metle ništa više do baljezganje jedne priproste i izgubljene duše.
Dvadeset i kusur godina kasnije, živimo u Augijevim štalama i idalje čekamo Nea.
Al' Nea boli kurac, kako lepo reče pesnik.
Ova vrsta depresije nastaje nedugo poslije gledanja gore navedenih serija. Nekih 40 minuta dnevno srpski tinejdzeri gledaju kako njihovi vrsnjaci u Americi sa 16 idu u skolu sa skupim kabrioletima, puse dobru travu i jebu se kao stuke, sa sve 16 godina. A o sposobnosti americkih tinejdzera da za jedno poslije podne savladaju kompletno gradivo obradjeno u toku skolske godine, i uz to skinu nevinost najzgodnijoj djevojci u skoli da i ne govorim.
Kada srpski tinejdzeri ugase tv, ostanu sami sa sobom, ne jebu nista a smrdljiva baba ce im i sutra u busu zvocati kako nemaju kulture ni da ustanu starijim u autobusu i kako kao takvi nikad nece uci u Evropu.
U sta drugo da padnu nego u depresiju?
Nesto najgore sto postoji. Jos ako je u kombinaciji sa "ova danasnja", pa to ne vredi ni po kurca. Tako bar kazu ovi sto vise ne spadaju u tu grupu. Cudna je stvar sto ta "danasnja omladina" ni pre 10 godina nije valjala ni po istog onog kurca pa je opet vecina izrasla u kol'ko-tol'ko normalne ljude. Ovo je i najbolji pokazatelj da je mladost k'o seoska kurva. Dok uzivaju u njoj, svima odgovara. Pocinje da ne valja tek kad dodje red na nekog drugog.
-Ma sta koj' kurac, ta danasnja omladina, to se ne zna casnog krsta. Secam se ja kad sam bio mladji, pa to je bilo druzenja, bilo igranki... Jok k'o sad, prvo puste neku muziku pa mlate glavama k'o bikovi u jaslama. Posle popiju dva piva i smrcu onaj dzoing pa ujutru ne znaju ni da l' su se jebali ni ko je koga jeb'o.
Iliti Ridža, čovek koji podmladi autobus čim uđe u njega, pošto svi od 18-35 godina kažu da imaju 16, a ovi stariji bez karte jednostavno izađu.
Kontrolor:Karte na pregled, molim.
Lik:Nemam.
K:Koliko imaš godina?
Lik:Šesnaest.
Neka baba: U al' si porast'o, ljubi ga baba, pa zaguzičio!
Poklič koji se najčešće mogao čuti po TV salama studentskih domova u Novom Sadu (kao i u drugim univerzitetskim centrima, stecištima budućih akademskih građana poreklom iz krševite, ali ponosne republike) za vreme utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka.
Naime, Dejo Genije Savićević jeste bio virtuoz s loptom, ali nije baš bio u milosti selektora zbog svoje prevelike potrebe za soliranjem te je mečeve često počinjao s klupe....
Igra se treći minut prvog poluvremena, Mehmed Meša Baždarević šalje pogrešan pas. Dva prva reda u TV sali (rezervisana još u cik zore kratkom porukom: "Ko ođe šjedne kukala mu majka") istog momenta skaču na noge junačke i kreće bujica komentara:
- Ama viđe ovog nesoja što čini!
- Ma vadi govna napolje, jadan!
- Ubači Deja, oca ti jebem!
- Ubači Deja! - horski odjekuje TV salom...P.S. Eh, kakva su to fudbalska vremena bila kad jedan Genije nije imao sigurno mesto u nacionalnoj selekciji (iliti repki što bi rekli savremeni ljubitelji fudbala).
Naziv za sposobnost određenih ljudi koji iz svog organizma mogu izvuku gigantsku, gustu, žutu šlajmaru i da je još, pritom, lansiraju nekoliko metara ispred sebe.
Sredovečni ljudi sa oko 20-30 godina radnog staža, takođe često umeju da izvuku jednu "detinju", onu pušačku, i to obično u jutarnjim časovima, kada krenu na posao. Ona se tako zalepi za lavabo, da bi samo nitrorazređivač mogao da je skine.
Prostom gradacijom možemo dobiti pravu sliku o snazi šlajmare "iz detinjstva":
- iz grla
- iz pluća
- iz peta
- iz zemljine kore
- iz detinjstva
- "Vide li ti, majke ti, pre neki dan kakvu je Caki šlajmaru izbacio...?"
- "Da, u usta ga jebem... prvo je odskočila pola metra od betona, pa se tek onda slepila..."
- "Ha ha, da... ta je bila iz detinjstva..."
Rečenica koju je Dragan Jovanović rekao u ''Profesionalcu'' prije desetak godina, a koja se danas manifestuje u svom punom značenju!
Ko je sad kriv, kad nema Slobe, koju pičku materinu?!
