Neki izvori smatraju da etimologija reči dolazi kao akronim: Pomoli se bogu, Miči se s puta, Spavaj na kauču.
Kompleksna pojava i pipava teritorija, čija definicija uvek preti da zađe u domen šovinizma; jednom mesečno, žene padnu pod delovanje zlih čini u procesu na svaki način sličnom preobražavanju u vukodlaka: jedenje, spavanje, lajanje, nerviranje suseda i ostavljanje haosa koje treba drugi da očisti. U toku ovog prirodnog procesa žena treba da prođe kroz šarenoliku lepezu (u gorem slučaju rolerkoustr) simptoma i emocionalnih stanja. U suštini, to je period kada je ženskim osobama dozvoljen homicid i masakr nad bilo kime, zbog da može da rađa i zbog da jede govna - situacija visoko ironična za mušku osobu koja se nađe u tome (jer svi znaju da je ironija mnogo jeftinija kurva, od kurve logike).
Neki od uočenih simptoma su: nervoza, strah, napadi panike, nesanica, migrene, bol, gasovi, problem sa želudačnom kiselinom, asmatični napadi, alergije, pa sve do (u ekstremnim slučajevima) manične depresije. Primećeno je da se ovi simptomi javljaju i kod žena.
Neki od primera različitih PMS-ova uočenih kod različitih osoba:
- Moj poklon za osmi mart > vaši životi. (praznični pms)
- Ljubav je kad te dočeka s posla sa spremljenim ručkom, pa ga prebiješ, odgledaš "Srećne ljude" i legneš da spavaš (pms u stilu jednog Blica)
- Sanjala sam da sam ujela koleginicu jer me je nervirala (i Jungova žena je imala pms)
- Meni je utorak milion puta užasniji od ponedeljka KAKO TEK UTORAK JEBEM TI BOGA (pms i egzistencijalna kriza)
- Kakva sad kiša, kad sam se taman naoštrila da izađem po vagon hrane? (hleb nasušni pms)
- ADRIJANE NE LJUTI SE JEBEM TI KEVU UBIĆU NAS OBOJE ŠALIM SE BEBI NISAM TAKO MISLILA (britni spirs pms, poznatiji još i kao ledeno bipolarni pms)
- Srbija retardirana, a ja nesposobna ANĐELIMA IDE MI SE EJ DA SU MI KRILA (šalterski pms)
- MOJ NJU JIR REZOLUŠN JE DA UMREM (novogodišnji pms)
- Danas me je nagazila svaka maldita koha od "koleginica" do kasirke, opet ću da se svetim na gsp kontrolorima (GSP pms)
- Istopila sam šećer i sipala preko pomorandže, pomozite mi (glukozni pms)
Doživjeti neku težu povredu, u većini slučajeva slučajno nanešenu.
Etimološko porijeklo izraza je nejasno, zbog činjenice da dotični organ nije napravljen od nekog krhkog, salomivog materijala, no, moglo bi se povezati sa osjećanjem stida pri doživljavanju povrede. Ovaj izraz ćemo uglavnom upotrijebiti kad želimo da naglasimo da smo, uz povredu, doživjeli i nešto što se trajnije usijeca u sjećanje - blamažu, zbog čega će potiskivanje nesrećnog događaja dosta teže ići.
- Šta ti se dogodilo sa lica? Izgledaš kao da si spavao ispod valjka, čovječe!
- Ma, htio da impresioniram neke pičke tamo na klizalištu, i uzmem da izvodim neke gluposti.. Taman kad sam ih zainteresovao, sapletem se, padnem na facu i, ironije li, razbijem se k'o pička. Haj', bar su svi pričali o meni..
Godina kulture je uvedena negde s proleća 1995 od strane tadašnje ministarke kulture Nade Popović - Perišić.
Cilj te akcije je bio da se protera novokomponovana folk muzika sa ekrana državnih medija, jer je dotična gospođa sve što je novokomponovani folk smatrala šundom.
Ta akcija je zaživela na jesen 1995 kada je , zbog neslaganja sa predsednikom smenjen Milorad Vučelić sa mesta prvog čoveka RTS, a na njegovo mesto dolazi Dragoljub Milanović. Tada nestaju gotovo sve emisije folk muzike ( osim Leti, leti pesmo moja mila i jedne ili dve emisije Produkcije PGP RTS ) i sa ekrana državne televizije odjednom nastaje najezda klasične i rok muzike koja je uzela toliko maha da je čak i čuvena operska diva Radmila Bakočević izjavila "Otišlo se u drugu krajnost".
U to vreme, Miroljub Aranđelović Kemiš dolazi na čelo PGP RTS i uspeva bar neko vreme da zadrži vodeće pevače te produkcije da ne odu u tada neprikosnoveni ZAM. Međutim, bez medijske podrške RTS-a, PGP polako počinje da se rasipa i da propada.
Počinje dominacija ružićaste televizije...
Najveća ironija je da danas najviše kritikuju GRAND upravo oni koji su svojevremeno sa svojih medija proterali sve što je folk i, samim tim, celokupan jedan muzički pravac prepustili komercijalnim televizijama kojima je uvek na prvom mestu bio isključivo profit. Zato danas GRAND nema konkurenciju. Oni koji pljuju sve što je folk nesvesno su od PINKA i GRANDA napravili neprikosnovene lidere u diskografiji, jer su im oni sami ukinuli konkurenciju svojim uskim i plitkim razmišljanjima.
U narodu odvajkada postoji verovanje, bar u staroj školi, da kada prcneš romulanku, ima sve u životu da ti krene prosperitetno.. Žito obilno rodilo, sa jabuke u dvorištu opadaju limuni (zato što su skupi nabijemihnakurac, ako sadrže vitamine, ne znači da leče rak majkumu), krmača oprasila dva'es' pet komada, tašta umrla, žena iznenada onemela, dobiješ na lotou etc.
Jednostavno, usralo te, a što je najveći fazon, i dalje te sere.
Na tome se i bazira ovaj izraz, jerbo, svi stari basketaneri znaju da kada jednom 'namestiš ruku', uđeš u seriju i počneš da sipaš trice k'o u nerotkinju, protivnici imaju dve opcije i obe se kose sa pravilima igre.
Dakle, ili će te ubiti od batina nizom faulova i pritom te ozbiljno osakatiti, ili će napujdati malog debelog atletičara da te ujede za list u trenutku kada budeš skočio, da se i on oseća korisno u igri. Dalje nema. Tako je i u životu, makar i na kvarno (čuš makar, najčešće), sujeta čini sve da se uzdigne i uništi rivala, kao i u basketu, niko ne voli lika kojeg krene šut..
- Si vid'o Đoka sreće ti? Otkud njemu mečka?
- Jebiga bratori, kren'o ga šut, umre mu tečo iz Švice i sve ostavi njemu jer mu je najbliži rod, i to mu rod preko nekog devetog kolena, Boga pitaj kako ga je ovaj našao! A najveća ironija je što ga žena izbacila par dana pre saznanja o testamentu.
- A jes? Tip je do juče bio na njivi.
- Da, da.. Jeebiga, dosta je on jeo tuđa govna, sada se stvar preokrenula.
- Bemgaustaja.
Pagani su ljudi koji veruju u više božanstava odjednom. Uglavnom imaju vrhovno božanstvo, ali i ti ''manji'' bogovi su skoro podjednako važni.
Kako u verskim krugovima, tako to postoji i u muzici.
Klasična prepucavanja čiji je bog jači, moćniji, veći, zlobniji, dobrodušniji, blagodarniji, vuku se od pitaj boga kada (ironija li je), uvek će biti prisutna u svakodnevnici.
Od kada su prošli svi ti verski ratovi i štatijaznam, situacija se malo smirila, nema više pokolja, i ljudi vremenom naučiše da žive sa braćom drugim ljudima koji ne dele njihovo mišljenje.
Onda je jednoga dana neko vrlo pametan izmislio muziku isto tamo negde davno, i ona se lagano razvijala, onda je skontali neki Bah, Šopen i kompanija, posle tu naleteo Čak Beri, eno negde i Kurtis Lov, razni ljudi, i svaki je imao neku svoju teoriju i viziju te muzike, i tako se ona podeli na mnogo pravaca.
Današnji muzički pagani se (uglavnom) ne kolju i ne ubijaju oko muzike, ali redovna prepucavanja se mogu čuti svakodnevno oko toga čiji je muzički bog valjaniji, koji je više odgovorniji za destrukciju jetre, koji za napušavanje do kome, koji za hedbengovanje dok ne dobiješ frakturu lobanje i tako dalje.
Sve u svemu, paganizam je jedna vrlo zajebana stvar.
Primeri su random, i nema namernih uvreda.
Nekada:
- Alo bre, ti tamo, Grk, šta sereš ti bre, kakav Zevs bre?
- Šta kakav Zevs bre majku ti, bog groma! Da ispiša munje po vama svima!
- Ajde bre ako vam pustim vamo Šivu sada, ima da vas pocepa ko svinja mastan džak.Sada:
Alo bre metalika, gasi ta govna bre, alo!
- Ajde šabane, nabijem te na kurac sa tim sranjem.
- Majmune bre, ti lepo kažem da gasiš! Ti znaš da sa mog fona fura Sinan bre, alo! Jetru sam mu duŽan!
Postoji tendencija u mladalačkim društvima da većina insistira na emotivnoj kopulaciji dve osobe, među kojima ne postoji hemija ni u tragovima. Nekako prećutno se izglasa ko su najveći jadnik i najveća jadnica u ekipi, i većina insistira na krljanju/snošaju/braku/unucima dotičnih osoba, iako te osobe nemaju ni trunku zainteresovanosti jedno za drugo.
Tako su i dva barda domaćeg glumišta iz naslova u velikom broju filmova spajana u bračne parove, uglavnom disfunkcionalane, kojima je od želje za snošajem ostala samo post-koitalna cigareta. Bata bi sigurno radije taslačio Danicu Maksimović iz tog vremena nego malog novosadskog pampura, a Mira bi se sigurno upustila u kuglične igrarije sa Gagom Nikolićem, ali ko je njih šta pitao.
- Kako bilo na sedeljci kod Ane sinoć?
- Ništa, posle dve vodke me startovala mala Maja da me ubeđuje po stoti put da treba da krešem Radu Goblina, a ja joj blenem u sise, rupu na brusu sam joj očima napravio...
- Brate, najveća ironija je što ćeš ti na kraju, hteo-ne hteo, da završiš sa Goblinom, i to dugometražno.
- Pa kad nas cela okolina spaja ko Batu Stojkovića i Miru Banjac, na kraju ću da popustim i pred svima da ga surduknem Goblinu pod rep, samo da bih udovoljio govedima.
Tako sam jedino mogao nazvati pojavu koju sam pre neki dan video na ružičastoj televiziji, na njihovom najgledanijem show-u, to svakako i jeste šou !
Vidim voditeljka najavljuje, pominje 2 koncerta u Areni i sere još po nešto. Rekoh Parni Valjak nije toliko umobolan da ode u Grand te sam posumnjao na Aciku Lukasa.
Aca dolazi na podijum ( mesto gde se otvaraju usta ), prati ga ekipa, e tu je meni pažnja bila zaokupljena !
Vidim dolazi Aca onako u rokerskom fazonu, Rey Ban nabacio čovek, mokra duga kosa, baš fino rekoh.Pogledam oko njega vidim njegov bend, da nisam okrenuo Pink i video Grand i Lukasa u njemu, reko bih da je ono Death Metal bend.
Likovi sa kosom do lopatica drže instrumente ( jedan Gibson-Les Paul, drugi bass, treći klavijature, hmmm bubnjeva nema, to bi već bilo previše ! ). Svaki od nih u crnini, baš kao na sarani/koncertu death metal grupe, i sa raznim accesories-ima, od ogrlica do killerica. A što je najgore, verovatno onaj što je trebao da ponese bubnjeve ni manje ni više drži harmoniku !
Ironija je nastala kad je pesmica počela, pesmica u fazonu likova koji se ne vade iz krčme od pre 20 godina.Naravno zvuka gitare nigde, bassa da i ne pominjemo, jedino se mogu zapaziti klavijature i harmonika koju svira metalac, i to onako ubedljivo, ko zna, možda i zna da svira.Šta će, muka ga naterala !
Aca : Za pet minuta smo na stejdžu ( srče viski i ustaje )...Ajde kupite opremu pa lagano !
Lik 1 : Ajmo da završimo i to...
Lik 2 : A bre Aco gde mi dade harmoniku, pa nisam harmonikaš čoveče !?
Aca : Ćuti tu i sviraj !
Voditelj radio Fokusa, inače ostrašćeni fan Tome Nikolića, koji je pre toga bio ostrašćeni fan Voje Šešelja. Malo mu fali da postane doktor (pravnih nauka). Poznat po napušavanju sa gostima ukoliko postoji razlika u mišljenju. Nekad napuši i nekog sa kime se slaže. Situaciju u državi vidi kao katastrofalnu, zbog čega javno napušava kompletnu vladu Republike.
Vlado: Imamo nekoga na vezi, izvolite, u programu ste!
Gost: Ja bih prvo pohvalio potez Tadića...
Vlado: Ma šta ti ima da hvališ Tadića!
Gost: To ja ironično...
Vlado: Koja ironija. Čoveče, jes ti normalan, zemlja je u rasulu!
Gost: Slažem se Vlado...
Vlado: Jebo ti Vlado mater jes čuo!
Prekid veze
Vlado: Zamolio bih slušaoce da se ne javljaju sa ovakvim glupostima ipak je ovo radio sa nacionalnom frekvencijom.
Igrač koji ne može da veže dvije pobjede zaredom, odnosno samo niže poraze.
Nižu se loši rezultati Viktora Troickog, juna 2011. bio je 12. igrač svijeta, sad je tek 40. Bio je na pragu TOP 10, a sad je na putu da ispadne iz TOP 50, do kraja sezone, lagano. Gubi od anonimusa, slabije rangiranih, navijači mu poručuju da ide na odmor. Ironija, Viktor a gubitnik, blamira se na svakom kraju svijeta i tamo gdje je nekad blistao, a sad gotovo bezvoljno igra i prijeti da otme titulu vanserijskog igrača Jeleni Janković.
Oni postoje. Među nama su. I to niko drugi nego – studenti!
Ali… Radi se o posebnoj vrsti studenata. O studentima „korisnicima“ čitaonica. Konkretno, to su oni koji dođu u čitaonicu, ostave svoje stvari – i odu. I jednostavno ih više nema. I tu sada niko drugi ne može da sedne. Na stolu su uredno postavljene knjige, sveske i pribor za pisanje, ali njih nema. Samo zvrlji prazno mesto na kojem se savršeno može zamisliti živa i učeća osoba. Ali nje nema… Tu je samo praznina. Duh. Duh koji sedi i čita. Dok njegovo telo tamo negde ispija kafu i bezbrižno toroče o koječemu, on sedi i čuva mu mesto. A ti, otelotvoren i živ, stojiš tu i gledaš, i nemaš gde da sedneš.
Duha ne možeš da zamoliš da se pomeri, jer ga nema, ne možeš da sedneš na to mesto, jer ipak su tu te knjige koje kao da neko čita. Ostaje ti da se smoriš, da se nerviraš, da popizdiš. Možeš da počneš da se svađaš sa njima, ali uzalud… Samo će da ćute.
I na kraju, kada te slomi paradoksalnost cele situacije, i ti ćeš, iznemogao, da ostaviš svoje stvari na jedinom slobodnom mestu u čitaonici (sa stolicom s tri noge) koje si upravo primetio, i polako ćeš izaći napolje… na pljugu, da se smiriš… A ironija će doći po svoje, jer će konačno, i iza tebe da ostane – samo duh.
Svima dobro poznat broj, a za one zaboravne "62-96-97, marketing, tv pink"... reklama koju smo toliko puta čuli i koja nas sve na trenutak podseti na doba sankcija, inflacije, turbo-folka, Slobodana Miloševića, SPS-JUL-a i čuvenog slogana "JUUUL je kuuul" - pesma u čijem spotu manekenke zevaju, smeše se i poziraju nesrećnom narodu...
A ono sto me je navelo da napišem ovu definiciju i što je u stvari najveća ironija je ono sto sam malo pre čuo od moje mame kada sam je pitao: "Je l' se sećaš ti ove reklame", a ona će na to: "Da, to si ti večito pevao", na sta sam ja zbunjeno rekao "Ja pevao to?!", "Da, znao si napamet!"
- Reklama:
http://www.youtube.com/watch?v=R5RziEmscY4
- Nostalgičari nek' pogledaju ovaj video-klip u kom su umiksovane najpoznatije špice, džinglovi i video-spotovi TV Pinka '90-ih godina:
Na čuvenu repliku iz filma "Mi nisma Anđeli" (moramo da saznamo šta je to Zapa!) odgovor je Frank Zappa,
Američki muzičar, kompozitor, gitarista, režiser...svojevrsni filozof.
Pored tog pominjanja u filmu, ljudi su najčešće čuli za njegovi iritirajuću plačljivu stvar na nekom sumanutom lokalnom radiju, neodoljivo podseća na Ljubu Moljca, a njegov duh je prisutan kroz Ramba Amadeusa koji je u potpunosti prihvatio Zapin fazon i trudi se da ga skine (ali daleko je on od Zape), Dejan cukić je napisao knjigu o Zapi "Muzika je najbolja".
Poznat je u svetu po tome što je snimio jezivo mnogo albuma ali ni jedan MTV hit, jer jednostavno to nije hteo.
Ljudi ga obično prepoznaju po oštrim skandaloznim tekstovima i
po (njegovom ličnom zaslugom) savršeno usviranom bendu koji ga
je pratio - "Mothers of Invention", gde je i Steve Vai učio da
svira...
Zappu uglavnom slušaju muzički znalci i intelektualci privučeni
njegovim tekstovima, stoga važi za umetnika sa užom, elitnijom,
publikom.
Frank Zappa je čovek koji je između ostalog poznat po tome što
je sarađivao sa Zubin Mehtom, zatim kao prijatelj Vaclava Havela i promotera Češke (dospeo na češku krunu-vidi sliku). Ironija je to što je većina ljudi čula za njega u pesmi "Smoke on the Water" - radnja pesme se odigrava baš na Zapinom koncertu. Zappa je napisao i prvu Rock operu Joe's Garage i režirao film "200 motels"(ludilo!).
Umro je 1993.god. od raka prostate, što to ga je nažalost sprečilo da se kandiduje za predsednika Amerike.
9.Avgust se u Baltimoru obeležava kao "Frank Zappa day", svake godine se u Nemačkoj oržava festival u njegovu čast Zappanale,
a po njemu su kasnije nazivane neke vrste riba, jedna vrsta pauka i asteroid - (3834) Zappafrank.
Bio je i ostao uzor mnogim bendovima.
poslušati: Joe's Garage (Stick it out, Catolic Girls, po meni najbolje)
Bobby Brown - najpoznatija stvar,
disco boy..
videti:
http://www.nndb.com/people/737/000024665/
Trenutak dezorijentacije. Kratak period u kome se zaobilaze granice koje definišu vreme, prostor i odlazi u neki novi, senilni univerzum koji sebično grabi sve fantastične ideje.
-Kad krećemo za Kairo?
-Za pet dana. Jedva čekam, prosto ne mogu još da verujem da su nas zvali da držimo to predavanje o tajnama konstrukcije velikih piramida.
-Dobro nemoj da nas potcenjuješ, dugo se mi bavimo tom tematikom, imamo dosta objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima.
-A vidiš tu ironiju, oni sa štapom i kanapom podigli te piramide, a mi danas sa svom silnom naukom, mašinama, helihopterima, čudima, jedva napravimo tako nešto.
-Štap, čudima, ironija.
-Šta mlatiš?
-Pa da. To je to, ima logike, to objašnjava sve.
-Šta bre?!
-Pa tako su bre napravljene piramide, ima logike, kreće se preko trougla i težišta do.... pa odgovor nam je bio sve vreme ispred nosa, postaćemo nobelovci, ovo je otkriće veka, sve se poklapa!
-Pa daj bre reci, kako, šta, uzmi nacrtaj, napiši.
-Daj papir, brzo, vidiš, aaaa...
-Pa šta je sad?
-Ode mi misao.
Albus Percival Wulfric Brian Dumbledore, Chuck Norris u svetu čarobnjaka. Zajeban je ko kratak jorgan i sitna slova zajedno, pa na kvadrat.
Apsolutno nenadjebiva persona, taj bez opekotine iz vatre izlazi, pa ni onaj dug sivi mantil što uvek i u svim prilikama nosi ne ožari makar malo, po kiši hoda izmedju kapljica, pertle vezuje na gordijev čvor, ma ni metla mu ne treba da bi leteo.
Taj će u 168 dela knjige/filma da mudro ćuti i gleda svoja posla, radi potpuno nasumične stvari uokolo dajući na najjednostavnija pitanja odgovore toliko kriptične da ćeš pre da dešifruješ hijeroglife na Keopsovoj piramidi, i taman kad pomisliš da je konačno usrao motku i pogrešio, u 169-om delu će se ispostaviti da je cela priča bila njegov plan od samog početka, i da je poslednji živi genije (ironija je namerna) na planeti, a uz sve to će samo lagano i dobrodušno da se smeška izrazom dobroćudnog dedice, kao da to što radi nije apsolutno ništa.
A osim u tome, njegova ogromna nesebičnost i podcenjivanje samog sebe ogleda se i u tome što kroz celu priču čuva ono debilno derle Harija kao poslednju kap vode u pustinji, ne samo zato što je ''odabrani'', nego što je dedica zlatan pa voli da pomogne, a mogao je u startu da skenja Voldemorta, ubedjen sam u to, umesto da juri one glupe horkrukse i pogine u procesu, samo da bi ga ''odabrani'' ubio jer je to njegova ''sudbina''. Ali avaj, priča se onda ne bi zvala Harry Potter, i ne bi bila podjednako interesantna..... Ma koga ja farbam, bila bi bolja.....
A polumesečaste naočare nosi samo kao modni detalj, jer taj vidi sve, čuje sve, i zna sve, baba Vanga mu nije ravna, Harry Pottera možete da mrzite i kao pojedinca (ni sam nisam veliki obožavalac istog), i kao priču koliko hoćete, ali Dumbledoru jednostavno ne možete ništa.....
Uzvik upozorenja s ciljem odvraćanja pripadnika starije populacije od činjenja ishitrenih, nepromišljenih i njihovim godinama, neprimjerenih poteza. Kada čovjek mladost provede u grču egzistencijalne borbe, što one fizičke koja uključuje nemaštinu, što one duhovne koja uključuje promišljanje, starost dočeka neispunjen i neiživljen. Kockice prirode se, kod iole zdravorazumskog bića koje strijemi napretku, uglavnom poslože tako da u poznijim godinama raspolaže sa više resursa nego što je to bio slučaj u mladosti, a sa obezbjeđenom egzistencijom u fizičkom smislu, kroz maglu se vraćaju i ona egzistencijalna promišljanja duhovnog aspekta, u svojoj neproživljenoj divljoj formi.
No ironija života sa posebnim guštom miješa karte običnom čovjeku, stvarajući rascjep između onoga šta je mogao biti i šta jeste. Jer kao što je čovjek najpotentniji u kasnom pubertetu, tada ima najmanje znanja i umijeća da se ogrebe o vulvu, a kasnije, kada ima znanja i resurse, potrebna mu je Viagra da bi digao vršnjaka, ili antidepresivi da bi uopšte bio voljan da to čini.
Tako je i sa kosom koja, kada jednom posjedi, daje znak da je vrijeme da se prestane sa zajebancijama poput ekstremnih sportova, posjetama javnim kućama i kupovini motocikala od 1000 kubika. Kada snijeg padne na glavu, znači da su proljeće i ljeto prošli, a da je zima sa sobom donijela odgovornost kako da se preživi hladnoća i na put iznjedri nova generacija, koja će, uz malo nade, bolje proći u mašini života. Pozne godine su vrijeme da se prežali period kada je život prolazio pored nas dok smo ga nijemo posmatrali, usredotočeni na trenutne probleme, nesvjesni prolaznosti i nemogućnosti otkupljivanja vremena. Bijele dlake iz nekad crnomanjaste grive signal su da se prihvati odgovornost i ostatak života proživi u miru, povučeno i staloženo. Jer neke želje su s razlogom zapisane da ostanu neispunjene.
- Mali, de mi reci, kakav si ti ono motocikl gledao na Kupindu?
- Što, deda?
- Ma imam neke ušteđevine od penzije, pa bi ti deda malo dodao da kupiš, ako mi daš da se malo provozam.
- Deda, nemoj se ljutiti, ali snijeg ti je na glavu pao. Baba kaže da te artritis dobro drma. Nemoj da bude da sam te ja nagovorio da sjedneš na motor, pa da me ćale presauga ko onomad kad sam komšijinog ovna pustio na put za vrijeme moto trke.
Verovatno najgluplji mogući pokušaj duhovitosti koji je jedan ljudski i obavezno NEDUHOVITI primerak u stanju da izusti. To i ono izlizano govno "Na kurcu te nosam". Izraz koji je toliko arhetipno nelordski da prosto vrišti 'Aaa, koliko sam je nelordski izraz!'. Floskula ultimativno debilnog zvuka i smisla da vređa inteligenciju čak i onima koji istu i nemaju.
Ruku na srce, možda je nekada, davno, još dok su jebeni mamuti hodali plavom planetom i nisi mog'o ni do komšije u pećinu dodeš a da te ne skenja neki vulkan, ovo bila kul fora i sjajan način da ispadneš facetina međ' plemenskim življem. Možda je tada bilo baš nekako ekstra kada bi neki prašmeker i dlakavi predak Ivana Ivanovića po povratku iz lova rekao 'Boća danas ubio mamuta praćkom...al' kad bi se zezali!' ili kada bi na komentare o onom monolitu uzvratio rečima 'Monolit?? Jeste, jeste...al' kad bi se zezali!'. Mislim, možda je na uštrb takvih vicoidnih fleški i povalio koju majmunicu više. Možda. Nekada. Davno.
U međuvremenu, pak, u vokabularu vascelog Čovečanstva pojavile su se tako interesantne reči kao što su cinizam, ironija i sarkazam, a mora se priznati da su se i gestikulacija i mimika jednog homo-sapiensa od tada značajno razvile u pogledu svojih obima i nijansi izvođenja. Oslanjajući se na ove neoborive činjenice, ovih dana morao bi isključivo da budeš težak retard - kako bukvalni tako i onaj figurativni - da bi transferogeni sufiks potvrdnim rečenicama, koji imamo priliku da vidimo u naslovu, koristio u svrhu kazivanja nečeg smešnog sleš duhovitog. On to, na žalost i dalje velikog broja korisnika, NIJE ali će se možda u nekoj bliskoj budućnosti ponovo vratiti u modu...al' kad bi se zezali!
Je l' vidite kako je lejm?
- 'De ode Mare?
- Otiš'o do one ribe za šankom, pokušaće da je smuva...
- Smuvaće je, smuvaće je...al' kad bi se zezali!
- E, brate, ae tiću, keve ti. Ono - dovoljno mi što nas blamiraš sa tom kariranom šuljom, još će neko da te čuje i kako pričaš pa će da nas izbace iz kluba, ok?---------------------------------------------------------------------------------------------------
Bonu(k)s materijal - jer ste VI to tražili!
Planeta zemlja, 3750 p.n.e.,
- Boćo, ne čačkaj taj monolit!
- Ali samo sa hteo da...
- Boćo, ne čačkaj taj monolit kad ti kažem!
- Ali hteo sam da vidi šta će se des...
- Ovo će se desiti! :ŠLJIS!: Au, ljudi moji, sa kakvim ja majmunom delim pećinu...
Vekovima zastareli, ali nažalost još uvek društveno-prihvatljiv sistem koji insistira da muškarci trebaju biti dominantni, da ne smeju da plaču, da ne smeju da budu "pičke" (što je direktno pljuvanje u lice svih žena, jer znači da si ništa ako si sinonim za ženski polni organ), da su žene inferiorne, da su niko i ništa i da je njihova uloga da služe.
Crkva je početak patrijarhata. Ljudima se soli pamet kako je žena stvorena od Adamovog rebra, što znači da je ona od početka donja. A zna se da je i Bog muškarac, iako ne postoji i iako je sve ovo teška izmišljotina.
Patrijarhat kaže da je muška boja plava a ženska roze. Kaže da dečaci treba da se igraju sa autićima i drvenim pištoljima a devojčice sa barbikama. Patrijarhat podržava, opravdava i oprašta fizičko nasilje muškaraca nad ženama. Silovanje faktički ne postoji jer je očigledno da sve žene znaju duboko u sebi da "hoće i žele kurac" i nije važno kako ga primaju
Patrijarhat osuđuje žene sa više seksualnih partnera i zove ih kurvama, droljama i sponzorušama, a bez ikakve logike uzdiže muškarce sa više seksualnih partnera u vasionu
Patrijarhat uzgaja muškarce koji vremenom postaju emocionalno zakržljali. U patrijarhalnom sistemu, muške reakcije osim agresivnih, nasilnih i dominantnih nisu u redu.
Patrijarhat je razlog zbog kojeg je Nikola Kojo bez treptaja mogao da na neandertalski način izgovori "kako vole da ih biješ" u filmu Lepa Sela Lepo Gore. Jeste film, ali nije komedija, niti sarkastična ironija nego ozbiljni odraz društva u kojem živimo.
Patrijarhat je društvena bolest koja negativno utiče na muškarce isto kao i na žene i treba je se otarasiti
...Muž dolazi s posla...
M: Ženo gde je večera?
Ž: Nisam je stigla napraviti večeras od peglanja, pranja i dece
M: šamar Nemoj da se to ponovi! Znaš li ti ko sam ja?
M: Otvara pivo, češe jaja i bulji u ligu šampiona
Ž: Jebi ga tako ti je to, šta ja tu mogu, hihihi nastavlja da pegla mužu za sutraJadno
Omiljen način svake majke da održi ćerki životnu lekciju o bilo čemu. Umesto tri tačke, najčešće se javlja: se ne budeš šminkala, ne hodaš ispravljeno, ne naučiš da kuvaš, pereš, peglaš, budeš mnogo pametovala, ostavljaš stvari po nameštaju umesto da ih uredno slažeš u ormar, budeš stalno neraspoložena(ovo se najčešće javlja u adolescenciji, kad patite zbog ljubavi čije srazmere vaša majka ili bilo ko drugi nikada ne bi mogli da razumeju).
Majka: Ako ne budeš naučila da slažeš stvari lepo, nego ih samo naguraš u ormar svaki put, nikada se nećeš udati!
Vi: Dobro...
Majka(ocu): Već si islfelkao majicu?!!Pa, malopre sam je oprala!..Ti si stvarno stoka...Pa, ja ne mogu da stignem da ti operem stvari brzinom kojom ih ti prljaš..
Otac: Dobro, bre!!...Ćuti, vidiš da je kraj poluvremena...Samo zvocaš, da si toliko zvocala kad smo se upoznali, nikada te ne bih oženio!
Majka: Uuu, da si ti bio tako udebeljen kad smo se upoznali, nikad se ne bih udala!
Majka(vama): Da si odmah složila orman!(izostavlja očiglednu poentu-Vidiš šta ćeš da propustiš ako se ne udaš!).P.S. Ironija je što vi ipak želite da se udate, samo ne za nekoga sličnog vašem ocu i upamtićete da ne zvocate ko vaša majka.
Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
