Pustinja u Čileu, najsuvlje mesto na planeti, na kome kiša često ne pada i po više od 10 godina. Za razliku od Sahare, u kojoj kiša nije neobična pojava ili pustinje Gobi gde pada sneg, Atakama predstavlja sinonim za poptuno mrtvilo, gde je čak i poneki dašak vetra retka pojava.
Atakama je istovremeno i stanje duše onih koji čekaju svojih pet minuta, tj. čekaju Godoa. Učaureni i ukopani dugo u toj pustari, polako postaju zavisni od iste. Iako ih ta pustoš ubija i cedi im kao suvu drenovinu i one poslednje trunke optimizma, oni su slepo vezani za nju i svaki pokušaj nekoga da ih izvuče odatle izaziva kod njih Štokholmski sindrom koji nadvladava i ono malo želje za promenom. Jer za njih sreće i napretka nema na drugom mestu i pokraj drugih ljudi, već se neprestano nadaju da će prst sudbine da pokaže na njih i donese im raj baš tu gde se nalaze.
I tako im prođe još jedan dan... Sunce zalazi za horizont i njegovi poslednji zraci se polako gube iza vrhova Anda...
- Rodrigo, ajmo za Santjago. Tamo je život. Hoze i Pako su povukli nogu, hoće da idu dalje, ja idem sa njima. Makni se iz ove Atakame, ova suša ubija. Nema ovde života.
- Neka, Armando. idite vi. Možda sutra će sutra konačno biti kiše...
- Biće, biće...
Definitivno najinteresantniji i najmisteriozniji lik iz kultne crtane serije “Mumijevi”. On jebe i leti.
Radi se o vrlo kompleksnom liku kojeg ne može svako da voli. Klinci kojima je on bio omiljeni lik obično su bili zreliji od svog društva baš kao i ovaj misteriozni ploditelj u odnosu na Mumija i ostatak kompanije, jer da bi se uvažio njegov lik i djelo potrebno je imati nešto viši koeficijent inteligencije od tetkinog Miška kojem je glavna zanimacija ultimejt fajt sa svojom mlađom sestrom.
Od njegovog prvog pojavljivanja u seriji, po njegovoj pojavi se vidi da je za svoje godine mnogo toga prošao.
Uvijek je u istoj pocjepanoj odjeći dugih rukava kojom možda pokušava prikriti tragove uboda igle nastale dugotrajnim intravenoznim drogiranjem. Ovu teoriju dodatno potkrijepljuje i činjenica da Svire ima jako proširene zjenice. Romantičari pak tvrde Svire nije ćoman, već da želi prikriti tragove sječenja vena za nekom nepoznatom ženom koju je sreo na svojim putešestvijama. U svakom slučaju odjeća ga dodatno izdvaja od ostatka Doline Mumijevih jer uprkos tome što se nikada ne presvlači, makar ne ide go okolo.
Svire je mršav, i često djeluje izmoreno. Izmorenost se osjeti u njegovom glasu i pogledu ali nije ona nastala svakodnevnim istovaranjem Tamića sa tatom Mumijem, već od burnog I teškog života. Ponekad se učini da je Svire razočaran u svoju sudbinu i da se povukao u izolaciju koju mu pruža Dolina Mumijevih kako bi se odmorio od svega.
Sviretov glas nije pretjerano muževan ali je ipak dovoljno dubok i misteriozan da stimuliše lučenje izvjesnih tjelesnih tečnosti kod pripadnica ljepšeg pola. Svojim boemskim glasom govori polako i rijetko ali mu je svaka ka’ Njegoševa.
Uočljiva je i sličnost između njega i Male Mu. Neki smatraju da je sestra Male Mu dovoljno stara da ima dijete njenih godina i da je Svire rano ušao u pubertet pa bi odatle bilo moguće da je džangrizava stanovnica Doline Mumijevih začeta u jednoj od Sviretovih veselih noći.
Obzirom na sve opasnosti koje vrebaju u divljini koju on često posjećuje (naročito zimi) a koje on uvijek izbjegne ili pređe na neki dovitljiv način opravdano je smatrati da je Svire već odslužio vojsku. Neki idu tako daleko da smatraju da je dotični kao rezervista išao na ekskurziju Hrvatska-Bih ’91-’95 pa da je vrlo moguće da je razvio post-traumatski sindrom koji ga je i natjerao da se povuče u vukojebinu u kojoj sad boravi.
Svire je i značajan klimatski faktor u Dolini Mumijevih. Krajem jeseni, on odlazi na jug gdje ostaje do pred sami kraj zime, kada kreće da se vraća nazad kako bi svojom usnom harmonikom označio dolazak proljeća. Kako se Mumijevi u tom periodu bude iz zimskog sna i time ponovo postaju aktivni članovi društva Doline Mumijevih, može se reći da je Svire na taj način i značajan socijalni faktor u istoj.
Sin: Tata, tata, prebaci na trojku.
Otac: Ne može sine, vi'š da pratim tiket.
Sin: Ali tata, proć'e mi Mumijevi. sprema se da zaplače
Otac: Ko ti je omiljeni lik iz Mumijevih?
Sin: Svire!
Otac: prebacuje kanal Gledaj sine! Bićeš ti jednog dana tatin nasljednik, najveći jebač u selu!
Ili: Definicija sportskih novina Srbije.
(Sport, Žurnal...)
Na stranu to što su naše sportske novine element (negde i osnovni):
- Podizanja cena Žlj igračima naslovima: "Vujadin Savić u Mančester Sitiju."
- Paljevinstva pred sportske događaje: Slika Troickog, Tipsarevića i Obradovića kako se smeju - komentar: "Ovi misle da će da nas dobiju!"
- Treš novinarstva: Izbor za Mis i Mister sporta za 2005. godinu.
i sličnog, ove novine su pune svakojakih bisera, (ne)namernih štampraskih grešaka koje ponekad ulaze u domen osnovnih sportskih pojmova.
- Argentinac Horhe Larionda,
- Filip Lam protiv Argentinca Filip Lama,
-------------------------------------------------
- Pogrešno zapisani rezultati utakmica, pogrešne tabele i slično.
-------------------------------------------------
I najsmešniji sindrom Vladimira Radmanovića.
Neki tekst o njemu kako pomaže siročićima Rejvena, Alabama, i umetnuta slika gde je on s nekim crncem, neki skrinšot sa neke NBA tekme. Crnac je levo, a Radman desno.
I ladno ovi iz sportskih novina napišu: Vladimir Radmanović (desno)!
Ko da ja ne znam da je belac na slici Radmanović!
Jedna od najzajebanijih karakteristika slabijeg pola. Oruđe koje bez mnogo muke otupljuje oštricu tvog besa i nadrkanosti, posebno smrtonosno u kombinaciji sa treptanjem.
Može ona da zasere bilo šta, da tvoj novi fensi sako greškom da Romulancima, da slučajno (a možda i namerno) razbije flajku tek prispele prepečenice, da čukne auto... džaba je, čim je čuješ kako cvrkuće oprostičeš joj pa da si sto puta muško. Jebiga, ako si stvarno prs'o za njom (a jesi), svi mačo fazoni padaju u vodu. Ne mora ona da bude neka valkira, ne, daleko od toga. To je ona koja su izabrao i ne možeš nazad sve i da hoćeš. Dovoljno je da te pogleda i da joj čuješ glas i tvoj izliv besa se pretvara u nerazgovetno mumlanje i umesto da ti u tom trenutku prođe kroz glavu: Čoveče, sa kim ja živim! ili barem: Jebote, koja sam ja papuča!, sve što možeš da pomisliš je: Pa dobro, dešava se svakome. A i baš dobro izgleda danas. I ma koliko njeno cvrkutavo pravdanje zvučalo ziljavo, pa možda čak i folirantski (dešava se), od njega ipak nema odbrane.
- Aaaaaaaaa, pa šta si mi ovo uradila sa novom košuljom, da li si ti jebeno normalna, znaš koliko je koštala???!!!!
- Izvini ljubavi, zvala me je Maja i pričale smo pola sata, a ja sam zaboravila da isključim peglu :trep, trep:. A ne ljutiš se, je l' tako da se ne ljutiš mavi moj Kvinkenštajne :trep, trep: :cmok, cmok, cmok:. Evo spremiću ti za večeru sve što najviše voliš i kupiću ti novu košulju jednog dana i nadoknadiću ti ovo, ako me razumeš :trep, trep:
- Ehhh, hmmh, važi. 'Ajde, ne moraš da kuvaš, vodim te u neki restoran.
Izuzetno cudan sindrom. Mi, kao "deca", mislimo da cemo sa napunjenih 18 godina, steći neka prava koja nismo imali dok smo bili ispod 18. Tu je recimo spada dozvola da koristimo ćaletov auto kad nam zatreba, da zapalimo pljugu ispred matoraca bez straha, ostanemo do ujutru u gradu ako nam se ostaje, i slično. Stvar je u tome što naši roditelji izgleda smatraju da smo punoletni tek kad započnemo život negde drugde, da to nije "ispod njihovog krova". Recimo kad odemo na studije, to je to. Oni tad za nas smatraju da smo mi odrasli, dovoljno zreli i pametni da se sami snadjemo sami u novom, velikom gradu. Ali tu je kvaka, deca k'o deca, ako je trpelo svakakve zabrane i embargoe od roditelja dok su bili maloletni, sada kad su sami svoji, poželeće da nadoknade sve ono što nisu proživeli onda kad su trebali. Onda kreće rasulo, prve žešće pijanke i budjenja na nepoznatim lokacijama sa nepoznatim ljudima, prvo trežnjenje u marici i tako dalje i tako dalje.
Znači, roditelji, ako je vaše dete loš student, zapitajte se da nemate možda vi nešto sa tim ?
Jebeno napeta igra! Kibiceri sa strahom očekuju sledeće poteze svojih favorita.
Da pojasnimo:
Kralj:baja koji se malo pomera, dok ga ne potera(ne mislim u wc).
Kraljica: Riba koja šeta po celoj tabli i mnogim piunima pomrsi planove i uzme dušu.
Laufer(onaj bliži kraljici): Švalerčina i hvatač krivina.Sumnja se da je u vezi sa kraljicom, a iz nekih krugova sam saznao da će biti žrtvovan na sledećem boju.
Laufer (onaj do kralja):Zajebant, i lakrdijaš. Takođe hvatač krivina. Voli da pomrsi planove neprijateljskoj artiljeriji.
Konji: Većinom pijandure. Idu nekako čudno. Taman krenu pravo, i misliš da su dobri, onda kao da imaju Tureteov sindrom zajebu i jedno polje naglo skrenu levo ili desno. Ponekad skrenu odma' posle prvog polja, pa nastave nekoliko u tom prvacu. Kad malo bolje razmislim, i oni su hvatači krivina. Nepredvidivi i nimalo naivni!
Topovi(artiljerija): Ma oni su vam u pravom smislu reči topovi. Pucaju samo pravolinijski. Opasni su i često naprave čuda neprijateljskom kralju ili kraljici, ali, kada dođu teški momenti, neoprezni top može da zagine od bilo koje figure sa table.
Piuni(zadnji ali ne toliko nebitni): Opasni patuljci koji mogu da naprave čuda. Verni i požrtvovani. Neretko ne dožive kraj partije, ali ne zaboravite, jedan dobar piun je vredan kraljice!
Tehnika kojom su ljudi nekad izbegavali obavezni vojni rok.
Kapetan: Alo momak, šta se tu praviš grbav?! Ja sam u svoje vreme armirani beton kitom lomio, a ti?! Evo tebi lepo pešadija da ispraviš ta leđa, a dobićeš i lepe velike čizme za te ravne tabane!
Ha! Kreno mali golim dupetom na ježa... Šetnja! Sledeći!
Ime čuvenog pisca horor knjiga (Stephen King) prilagođeno srpskom jeziku.
( I ne, nije Stevan )
Zagoreli fan: "Kako je samo extra *Uporište 3. deo* ! "
Neki njegov prijatelj: " A ko je to napisao? "
Zagoreli fan: " Stiven King! "
Neki njegov prijatelj : " Ko? "
Treći lik koji se pojavljuje jer ima sindrom *seoskih baba* ( to je ono kada se nađeš na pravom mestu , u pravo vreme da prosipaš svoju pamet ) : " Ma, Stevica Kralj, brate. Onaj sa Keri. "
Neki njegov (fanov) prijatelj: " Ahaaaaa! "
Akutni afektni fetišizam je psihološko stanje vrlo često primećeno kod stanovnika zapadnog Balkana, a naročito prostora nekadašnje SFRJ.
Ova pojava se ogleda u nezadrživoj želji da se u afektom stanju žestoko, jasno i vrlo glasno izrazi svoj fetiš. Praćenjem nosilaca ovog psihološkog stanja je utvrđeno da su Sunce i hleb dva najčešća fetiša u Srba. Svakako, u stopu ih prate svetac, slava, danak; a ponekad i neki ređi i arhaični kao što su crkven direk, sitno žito ili panaija.
Ova pojava ponekad evoluira u bizarnost. Pri tom su najčeći akteri bliska svojta i psi.
Široko je prihvaćeno verovanje da su najteži slučajevi ovog fenomena razvijeni kod kočijaša. Premda u današnje vreme nema puno kočijaša, moderna nauka ne može da potvrdi ovu tezu. Ipak, teški oblici su primećeni kod sportista, političara, vozača i u redovima ispred šaltera.
Ovakav fetišizam jošuvek nije prihvaćen u širokim društvenim krugovima. Neki ga se gnušaju javno, drugi ne smeju sebi priznati da su pogođeni sindromom. Nije poznato da li postoji neka organizacija koja se bavi ostvarivanjem prava ili organizacijama parada akutnih afektnih fetišista.
Postoji inicijativa u uskim naučnim krugovima da se naziv ovog poremećaja promeni u Vilićev sindrom, po izvesnom gospodinu za kog se smatra da ima sve klasične simptome AAF-a.
Svako ko radi od 8 do 16h, pa kad se na to doda i put do kuće, za život mu ostaje samo veče. Živi uveče, dakle - večernjak.
U tih recimo 6 sati (od 17h do 23h) - kada bi trebalo da se odmara (jer je čitav dan rinto ko konj) - njemu ili njoj treba da stane sve ono što čini život. Pošto tu ima dosta esencijalnih stvari poput pripremanja hrane, jela, pranja suđa, održavanja stambenog prostora u normali (od običnog usisavanja pa na dalje), održavanja lične higijene, vršenja fizioloških potreba... jako malo vremena ostaje za takođe izuzetno bitne, zapravo takođe esencijalne potrebe, kao što su provođenje vremena sa svojom djecom i VASPITAVANJE iste, provođenje vremena sa partnerom, seks, druženje sa prijateljima, itd... a gotovo ništa vremena ne ostane za fakultativne stvari, a koje bi zapravo trebale da budu glavne, kao što je posvećivanje vremena stvarima koje nas stvarno interesuju i do kojih nam je stalo, vrijeme za sebe, kulturni život, čitanje, itd... A da ne pominjemo to da ako nekad i dođe do toga da mu se otvori neko vrijeme za te aktivnosti, uglavnom će biti isuviše umoran i mentalno trom da bi ih na pravi način doživio. (Sindrom gledanja "kroz film" umjesto gledanja filma.)
Večernjaci se prepoznaju po hroničnom manjku D vitamina i izgubljenom osjećaju za Sunčevu svjetlost, te poslovnom pristupu vikendu - pošto pate od hroničnog nedostatka vremena - imaju imperativ da vikend što pametnije iskoriste i da im ni slučajno ne propadne.
Ja sam takođe večernjak - ali za razliku od hardkor večernjaka, koji imaju porodice, ja još imam taj luksuz da uveče lelemudam i zajebavam se, koliko toliko, ali opet, samo uveče.
Moja bivša tašta. Em je dlakava ko vukodlak, em ujeda, doduše i kad je pun mesec i kad nije.
Svaki puta kad sam imao posetu od nje, morao sam da saljevam strave kod babe Petkovice(tako smo zvali lokalnu travarku). Spavao sam sa srebrnim krstom u rukama i pištoljem napunjenim sa srebrnim mecima ispod jastuka. A posledice koje i dan danas imam kao postreumatski sindrom i dalje ne mogu da izbacim iz glave. Često je sanjam kako se preobražava u vuka i kako me izjeda iz noći u noć. Očitam i molitvu, ali teško pomaže.
Bože pomozi sadašnjem dečku moje bivše supruge, jer jadan on sa vukodlačicom.
Idu li i vama na polni organ sagovornici koji u međusobnom razgovoru ponavljaju vaše reči? Da li i vi poželite petom da nagurate govna u usta ljudskom primerku koji kao najučestaliji vid komunikacije koristi upitnu rekapitulaciju već izgovorenog? E, pa, sa ciničnim odjebom iz naslova ne morate više da prljate vaše cipele ili potpetice a njemu i njoj će valjda biti jasno koliko svojim ponašanjem transferogeno utiču na vašu cenjenu malenkost. Kraj definicije.
- ...ja u veseli centar, kad tamo Maja i još jedna, kleče na kolenima i blajve konobaru!
- 'Ladno Maja i još neka blajvile konobaru?!
- Ponavljanje je majka shvatanja, brate...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta te pitala rospija?
- Uh...Pa, prvo pitanje je bilo o gastroezofagusnoj refluksnoj bolesti,...
- ...Gastroezofagusna refluksna bolest...
- ...onda me nešto smarala za cistične melanome...
- ...cistični melanomi...
- ...a na kraju mi jebala kevu sa Pejdžovim Sindromom.
- ...Pejdžov Sindrom...
- 'Sti jebeno retardiran, brate?!
- "Da li sam jebeno retardiran"?!
- Ponavljanje je majka...Šupičku materinu, znaš!
Znate, to je ona mala korisna stvarčica, koje je već boje, oko vaše ruke sa kojom ulazite na festival, spavate u šatoru na pesku u sred Novog Sada, kupujete šta ja znam već...
Ali nije poenta u kupovini i spavanju. Naime, široko rasrostranjeni sindrom u srpske omladine, ne znam dal' je i ovijeh stranaca što dođu ovde da se leše od života i da skrnave do iznemoglosti, da posle ovog kulturnog događaja kako ga osnivaoci zovu, nose narukvice još jedno cirka dve nedelje.
E sad... šta je problem... problem leži ako niko ne primećuje da ste vi, zamisli koji luksuz, bili 4 (slovima: četiri) dana na prestižnom Exit festivalu,busate se u grudi ko da ste išli na rafting rekom Kolorado,ili na Madridsku koridu,a ne na Exit, gde je lakše pokupiti sifilis nego u bugarskim selima južno od Varne, i da ste se tako ludo proveli, da vam je žao da skinete istu sa ruke, ko da je Swarowski pravio svojoj unuci u miraz lično.
Sledeća stavka je čekati pitanje prijatelja, poznanika, tetke na šalteru studentske službe da li ste bili na tom veleleponom događaju. Odgovor mora početi mimikom očiju... pogled negde u levo ili desno, ne pod velikim uglom, podizanje ruku u fazonu ''ako nisi bio, bolje 'si se ubio'', i žaljenje sagovornika ko da je propustio ekskurziju pijanih, sisatih Šveđanki, koje čim bi ga videle, digle bi nogu preko glave.
Svaka čast majstore, samo skini to govno sa ruke, molim te... počeće još iz guče da donose listove kiselog kupusa.
Mile, majke ti, što ne skineš to govno sa ruke, proš'o ti je Exit još pre 10 dana!
E seljačino jedna, ti znaš šta je exit. Idi u selo svoje, nije to za tebe.
Najbolje da odeš na centar da staneš pred katedralu, pa da pokazuješ svima, vijaj ljude ko oni što skupljaju prilog za narkomane iz Drajzerove i decu sa Kosova.
Ti si seljačina, ti bi se na exitu izgubio koja je to ludnica, majmune!
Ajde beži mi sa očiju, jebem vam sunce narkomansko, letos kad ste bili kod mene u selu na slavi, svi ste padali pod sto na narodnjake, tri puta ste večerali prase sa ražnja, sad si mi kao postao pro evropljanin. Sikter!
Lik iz društva koji je uvek raspoložen za zezanje, nekad čak i previše. On uveseljava društvo svojim forama, ali je poznat i po tome da ume da pretera i da od veoma dobrog zezanja napravi svađu.
Sve počinje nekom forom na koju se i sama žrtva nasmeje, tako da zezator ponešen atmosferom i opštim zezanjem ne zna da stane.
Završava preteranim šalama koje počinju polako da vređaju, a njemu ostaje da se jednom izvini (uvek samo jednom), a u slučaju neprihvaćenog izvinjenja nateraće te da pomisliš da si ti taj koji je kriv zato što ne zna da podnese zezanje (čitaj: vređanje), a ne da je zapravo on taj koji je drkoš koji ne zna za kraj.
-Brate, pao sam vožnju. Nije bitno, ionako sam znao odma' da ću da padnem.
-Ma nije bitno, svi kad tad polože. Na primer, moja ćorava tetka položila... iz šestog puta!
(svi se smeju, par likova pada u nesvest od cerekanja)
-Ma jok bre, polažem iz drugog sigurno.
-To je i Sunđer Bob rek'o!
(derilijum u društvu, jedan lik se valja po podu)
-Dobro brate, nisam ja tol'ko loš...
-Nisi bre... Ti si još gori! Sunđer Bob je položio iz 46. puta, ti nećeš ni tad! Ahahahahahahahaaha
-E aj zajebi me, preterao si.
-Dobro ajde, izvini...
-Ma šta izvini, jebi se brate...
-A šta se odma ljudiš, jel sam ja kriv što ne znaš da primiš foru? Jel sam ja kriv što ne znaš da voziš?
Ladovina. Umetnik života. Osoba koja elegantnim pokretima metle čisti sebi put ka sigurnoj budućnosti. Opušteno, svirkajući svoju omiljenu pesmu, odradi poslić i ide kući da uživa. Ne zanima ga viša matematika pa nema profesionalnu alopeciju studenata tehničkih nauka. Nije opteretio svoj mozak svim mogućim bolestima koje mogu da ga zadese te nema hipohondriju karakterističnu za medicnare i farmaceute. Filozofiranje bez preke potrebe no ga interesa, niti psihologija, niti sociologija pa nema izgleda da razvije psihološku nestabilnost, fobije, panične napade ili stres. Menadžerski sindrom? Ma kakvi, on i ne zna šta je to.
Njemu stiže platica na račun uredno svakog meseca (uglavnom, zavisi od firme) tako da su mu male šanse da skrene u ludilo poput akademskog slikara koji na sred ulice grozničavo pokušava da utrapi prolaznicima svoje delo.
Za vreme koje je potrebno da prosečan student završi fakultet, izvolontira, pronađe privremni posao, pronađe stalni posao, skine se sa roditeljskog starateljstva, osnuje porodicu, krene da vraća studetski kredit i plaća kiriju u golubarniku od 30 kvadrata u potkrovlju nadogradnje - Laganezi je nasvirkao 15 godina staža, završio sa otplatom poslednje rate državne penzije, sprema sina za drugarsko veče i uživa u skečevima Kursadžija zavaljen u svojoj fotelji kraj kamina, u svojoj kućici na kraju ulice...
Fakultet. Grupa studenata sedi kraj automata za kafu i posmatra Čistača kako prazni pepeljare.
Student 1: (obraća se tiho kolegama) Čisti, čisti kad nisi hteo da učiš, he he.
Student 2: Brate, kad vidim ovog jadnika ne pada mi teško da učim za onaj kolokvijum.
Student 3: (dobacuje Čistaču) Draganče! Kako to da asistenti dolaze pešaka i biciklama na pos'o a ti nepismen cepaš novog Logana?Draganče prekida melodiju koju je zvižduckao, okreće se ka studentariji. Uspravlja se i upućuje autoritativan pogled. Uzdiže se. Sad je iznad njih. Oblak svežine sa uniforme koju je žena oprala i opeglala prethodne večeri poklapa vonj studentskih masnih kosa koje se osećaju na duvan i menzu. Kiselež dukserica sušenih u Domu je nemoćan spram Dragančetove kolonjske vode. Dramska pauza. Draganče diže obrvu. Muk. Okreće se i nastavlja da elegantno prazni pepeljare i zvižduće svoju omiljenu melodiju...
Jedan od najpatetičnijih načina da odbranite svog majmuna od sina ili ćerke. Naravno, to što su postali tempirane hormonske bombe pred vama nema apsolutno nikakav značaj i svakako će najebati, ali pred drugima bar malo opravdava štip sisate drugarice za dupe, ne sise, ili nošenje minića na čas matematike. Ili skakanje u baru. Skakanje s mosta. Skakanje sa mosta sa motkom. Sve je to normalno za tinejdžera i u produženom tinejdžerstvu bar do dvadeset šeste. Ali na taj način se diskriminišu stariji, koji bi po pravilu trebalo da budu stabilne ličnosti. A nisu. Uglavnom.
-Iju, komšija, uhvatila sam vašeg malog kako me špijunira!
-Jao, pa izvinite komšinice, znate kako je to, hormoni, hehe.
-Pa i vi ste bili sa njim.
-Da, da, jao izvinjavam se, znate, ja imam paraneoplastični sindrom...
-Imate šta?
-Ma imam neki tumorčić, pa je znate malo podivljao i mutirao i počeo da proizvodi testosteron kao lud. Ups, hehei, izvinite za štipkanje. Nije namerno, to su sve hormoni. šljap
-Jao, baš mi je žao.
-Da, da, strašno stvarno.
-Komšija! Pa vaša ruka mi je u gaćama!
-Ups, izvinite, hehe.
Jedan poodmakli stadijum hronične nejebice koji u pakovanju sa očajem dovodi do ove krajnje morbide misli. Međutim, kao da realnost zabole, da prosti ovo dete, čkapi za morbidnost.
Ali ko te jebe kad si nolajfer kojem je jebeni LoL oterao curu jer nisi imao vremena za nju i sve lošije si je trsio, pa je našla zamenu u vidu malo manjeg nolajfera koji ima malo više vremena jer ionako nema šta da radi do oktobra, dok ne izađe novi fudbal menadžer. Ovaj stari je nezanimljiv jer Ibra sad igra u Pesežeu, a van Persi u Junajtedu.
Sad je sve otišlo malo dalje. Cure nema i opušteno jedeš luk, kiselo mleko i podrobicu, sve ono čega se ona gadila. Nesvesno si spustio higijenu na stepen niže, na nivo pedantnog avganistanskog neobrijanog talibana, kad je malo verovatno da bi se ogrebao za drk, a tek za jajoliz od polovne verzije Olje Bećković. Onda rešiš da se konačno odazoveš pozivu drugova za izlazak. Al' prc! Nema dezodoransa jer si, već gore pomenuti, nolajfer koji je potpuno zaboravio na tu zajebanciju, a čisto bi reda radi da se štrcneš koji put.
- Brate, dokle ćemo više ovako sa sindromom teniskog sudije?
- Ako ništa drugo, barem sakupljamo materijal za na suvo.
- Ne znam za tebe, al' ja sam zagoreo k'o gibanica. Poslednji put, mislim da je bilo pre dva meseca, sam dobio blajv od bivše i to je sve iz mog seksualnog života u skorije vreme.
- Ti si još i dobar. Ja sam poslednji put osetio žensko na svojoj koži onomad pre one žurke, kad sam pozajmio sestrin parfem.
Sindrom HJNA sticete registrovanjem i postavljanjem prve definicije na Vukajliji.
Idemo redom :
"Saglasan si da definicija postaje vlasništvo sajta i da nemaš pravo da zahtevaš njeno uklanjanje. Naravno, prilikom svakog prikazivanja definicije na sajtu, biće navedeno tvoje ime."
Napravi se sranje oko sadrzaja definicije, neko te prijavi, ti najebes.
Postane defka mnogo popularna, svi koriste fazone, ti kinte niti slave ne vidis, samo se zna da je bilo na "Vukajliji", ime ti se samo spominje.
"Saglasan si da moderator ima pravo da obriše tvoju definiciju ako proceni da ona krši neko od ovih pravila: "
Konkretno - da li definicija valja je sasvim subjektivno, i ako moderator ima zatvor ili ga boli glava...
Navodni konkretni razlozi iz koji brisu definicije :
"Nije definicija
definicija nema formu definicije već vica, pošalice, bisera i sl."
Treba da bude smesna, mislim, takve su sve definicije na Vukajliji (cast izuzecima)
Sto znaci da one automatski krse pravila, ali su opet tu.
Ide Djura ulicom i padne sa garaze. I slicne gluposti - ponekad prodju.
Inace - Kvalitetne definicije su UVEK SMESNE. - Kontradiktornost? Ili samo lazan razlog da ti obrise defku jer si se setio pre njega?
"
Nema smisla
definicija nema smisla širem auditorijumu (primer su "interne fore")"
Koliko sam ja ovakvih defki video (mozda i sam par postavio, nisam licemer, verovatno su te one obrisane, ali...)
Ima ih koliko hoces o samoj Vukajliji, zar ne cine defke o Facebook-u interne fore (Ja nemam facebook pa pola ne razumem.)
Zasto ja moram da gatam izmedju GSP u Beogradu, da li je to "Gradski prevoz" ili "Govno Sisa Picka"?
"Eksplicitno vređanje
definicija sadrži vulgarnosti i sl."
Retko kada vidimo cistu defku za decu 7-10+ godina, ili na jeziku bez psovki... Psovke su postale svakodnevnica, te je ova stavka takodje tu samo kao blag razlog (ako vidi jedno jebote i defka mu se ne svidi, obrisace je, a ako mu se svidi, moze da stoji svasta jos (kao pusi kurac, jebote x 10, picka itd...)
"
Plagijat
definicija je po sadržini veoma slična nekoj drugoj definiciji"
E ovo realno razumem, jer prosto, sto bi imali duplikate definicija, ionako se realno posle 48h autorom smatra sama Vukajlija.
"Nekvalitetna
definicija je trivijalna, neduhovita, nekreativna, neinformativna, ..."
I ovo je nekako OK, ali.. - Neduhovita? Zar se to ne poklapa sa "Nije Definicija"? Koji djavo ponavljanje... A po ovoj sturkturi 99.9 % definicija bi moralo da ode...
Takodje, definisi trivijalno - kao da ce ti neka defka ovde znacajno pomoci u zivotu ili poboljsati isti... Ostali razlozi (nekreativna, neinformativna su jako subjektivni i glupi do bola.)
"Degutantno
definicija je degutantna"
Ne dodje li mu ovo isto kao "Eksplicitno vredjanje"?
Ako primenim crni humor - jer onda degutantna...
Evo jos da bude i to, posto sam verovatno sve ostalje kriterijume ispunio.
Uzme beba zilet i pojede ga kao bonbonu.
Na kraju krajeva - HJNA sindrom mogu iskusiti clanovi kada postave dobru definiciju, a moderator je obrise jer mu se nije svidela ili iz nekog drugog subjektivnog razloga nevezanog za samu definiciju (osveta, neki kucni stres itd...)
Ko ih jebe bre - Inace, sta je to ktitor? Oni su kao mnogo vazni...
Po ovome je ocigledno da ja sada prelezavam HJNA.
Prosto mi se danas psuje Vuka, jer moderi prava dosta sranja, dosta dobrih stvari brisu.
+ ili - ako podrzavate.
Dodatak na iskaz kada znaš da nisi u pravu ili nemaš pojma o čemu pričaš.
-Recite nam da li smatrate da treba dozvoliti gej brakove?
-Naravno, oni treba da imaju sva prava kao i mi ostali, potpuno podržavam gej brakove! To je samo moje mišljenje, možda grešim...-Ko je po vama najbolji srpski pesnik?
-Mika Antić naravno, ko bi drugi bio, Miko oplodi me neraspakovanu!!! Ali to je samo moje mišljenje, šta ja znam, ja sam samo promoterka na sajmu atumobila...
Izraz označava nešto što se desilo vrlo davno, za šta nema živih svedoka,
nešto što se možda nije ni desilo, nešto obavijeno velom tajne i misterije.
Otprilike u rangu sa Izildurovim odsecanjem prstena sa Sauronove ruke.
Početkom devedesetih Ceca nije bila srpska majka već popularna mlada pevačica.
U narodu je bila poznata kao Cvetak Zanovetak po svom prvom hitu.
Zaljubila se u Hajrudina - Haru Samardžića, bivšeg fudbalera i vlasnika restorana.
Inače muslimana. Haro je zajedno sa Cecom živeo u Švajcarskoj oko godinu ipo dana.
Za to vreme Ceca ili nije dolazila u Srbiju ili je dolazila retko.
Ali se nije pojavljivala u javnosti, jer je navodno nastupala samo u Harinom restoranu
gde su se (što je i logično) okupljali muslimani.
Da mlado srpsko pravoslavno piče, peva muslimanima na uvce u Švajcarskoj?
E takvu sramotu Srbin nije mogao da istrpi, a najveći Srbin tada je bio... Arkan.
Zato je Arkanova ekipa upala kod Hare u restoran i otela Cecu radi odbrane Srpstva.
Arkan nije mogao lično da ide u Švajcarsku - imao je neke komplikacije sa vizom.
I tako, kada su doveli Cecu Arkanu, prvo je ošišao, a zatim bacio na prevaspitavanje.
Strogi režim pravoslavnog posta na hlebu i vodi, da zaboravi obrezani kurac.
Kao što to obično biva, otete, prebijene i ošišane devojke se obično zaljube u svog otmičara (Stokholmski sindrom) , pa smo uskoro imali svadbu veka u Sabornoj crkvi.
Komandant u srpskoj uniformi i pevačica u beloj venčanici - simbolu nevinosti.
- Sećaš li se kada je Arkan šamarao Minimaksa?
- Sećam se. To je bilo kada je Arkan ošišao Cecu... Koga to još interesuje?
