Niz poteza koji su potrebni da bi zastareli televizor dobro radio. Ili uopšte radio. A sve to neodoljivo podseća na ritualni obred vudu magije.
15.03.2009. Selo Nova Crnja, nadomak Kikinde. 20:35 noću!
- Uf baba, mogla bi da nakokaš neke kokice, a ja idem da upalim televizor, počinje Liga šampiona za 10 minuta.
- NE! Ne diraj ništa, vrag te odneo! Ne znaš ti da rukuješ njime. Saće baba to da upali očas posla, nego trebao si da kažeš makar pola sata ranije, oće on da pišti dok se ne ugreje, vrazi ga izjeli!
- A daj bre, pa ’de ne znam da upalim televizor. Imam kući onoliku plazmu, a da ne znam ovo tvoje sokoćalo iz doba Jure da upalim.
- Ne znaš, ne znaš, veruj mi na reč! Nego, deder dodaj iz kredenca jednu čačkalicu da je zadenem za dugme, oće kurva stalno da iskače u pola programa, a za to vreme će baba da iščupa onu mađarsku antenu što vata RTL1 i DunaTV, da udenem ovu drugu što vata ove naše kanale.
- Ajde samo požuri, tekma počinje za koji minut.
- Pu majku mu, opet igra slika, deda ga već dvaput nosio na opravku kod Sime, al’ ništa. Dođi ovamo da ga opaučiš jedared, jači si. Ovde, ovde sa leve strane, malko tik iznad antene. Eto tako, radi k’o Doks’.
- Ma ’de radi bre baba, sad tek nema sliku uopšte!
- Iju! Smetla sam s’ uma. Dodaj de onaj sanovnik sa natkasne, da ga metem pod kabal od antene, da se malo podigne. Valjal čemu sad?
- Odlično baba, ništa više ne diraj, raspašće se ako mu još jednom priđeš. Sad me pusti, počela tekma!23 minuta kasnije...
- Baaaaaaba!
- Šta se dereš koji ocov? Je l’ ti znaš da je 9 noću?! Komšiluk već zatvorio šalukatre!
- Kako bre da se ne derem, sad kad je najbitnije počela slika da sneži, ništa se ne vidi bre jebote!
- Ajde, ajde, ne galami odma. Mo’š misliti sneži! Ništa to nije, samo se neki golub opet naklatio na antenu, saće deda diziđe da zamane metlom jedared, da ga poplaši. Znam ja, to je taj isti što vole da sedi baš kod nas, na našu antenu!
- More znaš šta?! Jebo vas i golub i majstor Sima i čačkalica i sanovnik i sve u tri kurca sa ovim vudu magijama! Daj ovamo taj ključ od kapije, odo ja!
- Ta dis sad pošo u po’ noći, ko još čestit sad orca po sokaku?
- Ma idem bre u tri pičke materine! Idem da stopiram za Beograd!
Izraz koji ti izleti kad se svojski trudiš da uradiš posao najbolje što znaš, a to neko posle omalovažava, ne ceni i još ti se ruga.
Perač prozora silazi sa 86-og sprata nebodera, posle dana provedenog na skeli na +40 stepeni. Oprao je 3756 prozora i to vrlo uspešno iako mu se tri puta kidala sajla, šest puta mu je ispala četka na 74-om spratu,pa je morao da silazi do prizemlja po nju, usput psujući sve po spisku i četki i neboderu i onom ko ih je napravio,,jedanput je prevrnuo kofu sa vodom,,udarila ga je sunčanica,posekao je prst, dva puta ga je posrao golub dok se trudio da održi ravnotežu na simsu na 82-om spratu. Tako baldisao,silazi u prizemlje gde ga čeka poslodavac koji komentariše:
" Jebote, Milutine, al' si spor,moja baba bi brže to oprala.Ček' da vidim kako si to opr'o... Pa, majku mu, jel' to nije moglo malo bolje?... vidi... eno imaš fleku od muve na 61-om spratu. Pi.... Kako si smotan....
Milutin: E,jebiga... džaba sam se napinjao da prdnem...
Osnovna odlika ljudskog roda. Pretpostavlja se da je to jedna od evolutivnih karakteristika ljudi i to cisto iz psiholoskih razloga. Gubiti nekoliko puta zaredom iliti iz jednih govana upadati u druga je veoma destruktivno po psihu. Mnogo je lakse suociti se sa porazom ako se u njemu obavezno mora naci nesto dobro. Oni koji to ne uspeju rizikuju da padnu u ozbiljnu depresiju.
Ostane ti pet ispita za septembar ali smatras da ces ako se izvuces sledece godine biti vredniji i svakako pametniji. (sto se ne desi)
Kosovska bitka, gde smo izgubili gotovo celu vojsku pretocena je u moralnu pobedu.
Golub ti se pokaki po glavi (kao za inat kada pustis kosu) i skroz se umrsis. Kako ljudi nisu mogli naci opravdani razlog za ovakav baksuz, jednostavno su tu rec "baksuz" pretvorili u "sreca". Tako, kada otfikaris ceo pramen kose, mislis kako ce te barem pratiti sreca zbog tog incidenta i kako si ti ipak onaj koji je pobedio. (dok te ne isprska auto po kisi).
Zena ili roditelji te teraju da se bolje obuces jer ces prehladiti, ali ti odbijas. Govoris sebi kako si konacno postao samostalan i kako sam za sebe odlucujes. (vratis se sa upalom pluca ili u najmanju ruku prehladom)
Najgora stvar su greske. Coveka mnogo kostaju, i on je nasao utehu u tome da ga uce da postane bolji, jer ih vise nece ponavljati. (sve je to lepo, ali se ne primecuje mnogo, jer i ona pametnija sorta koja ne treba da ponovi istu gresku tri puta da bi naucila konstantno pravi nove greske (obicno gore od prethodnih), pa ucinka nema)
Opšte je poznato da se narodu jebe za kišu, žito, stoku i ostale časne i radosne stvari, koje se vekovima prenose sa kolena na koleno. Jebe im se za sve. A to je i suština srpskog naroda - jebanje.
Od kako se nebeski narod spustio na zemlju, jedino što su imali želju da prenose sa kolena na koleno su žene, snaje, komšinice i ostatak ženskog sveta, rodno nepovezanih sa njima.
Odatle nastadoše i narodne poslovice, koje su vremenom izmenjene i izvrnute, jer su uglavnom zapisivane u manastirima. A i gde su drugo mogli da budu, kada su monasi i časne sestre jedini u zamlji koji nisu jebali, pa su imali vremena da nauče lepo pisanije.
Retke koje su zapisane u originalnom izdanju, ali danas su pogrešno tumačene. Dovoljno je samo posmatrati ih sa dozom seksualne konotacije:
- Nije sramota pasti, sramota je ne dići se.
- Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
- Batina ima dva kraja.
- Bez alata nema ni zanata.
- Bez muke nema nauke.
- Bolje je umeti, no imati.Vremenom izmenjene:
- Ne jebe kita golema, no jebe iskustvo u jebača. (Ne bije boj svetlo oružje, no boj bije srce u junaka).
- Bolje kurac izdrkati, no ga u neiskusnu stavit' (Bolje je svoja proja, no tuđa pogača).
- Bolje rob gospodarici biti, nego neiskusno čeljade podučavat' (Bolje je dobroga služiti, nego rđavu zapovijedati).
- Žbun raste, al' kita je i dalje golema. (Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada)
- Bolje sisa u ruci, no pička u Bosni. (Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani)
- Kuja se roka dok je vrela (Gvožđe se kuje dok je vruće).
- Dobra spika više jebe od dobrog kurca. (Jezik je više glava posekao nego sablja)
- Ko kitu meće u tuđu ženu, otkinuće mu. (Ko prst međ' tuđa vrata meće, otkinuće mu).
...
Ti si novajlija u svijetu navijanja. Mlad, lud… Život je pred tobom a ovo oko tebe je tvoja tribina.
Tvoja stara je vođa navijanja. Da, dobro si čuo, to nije tvoj matori; o njemu će biti riječi nešto kasnije.
Naime, ona je zadužena da predvodi navijanje i da te, čak i onda kad ti muda toliko orunjate da će se jarčevina čuti i zimi ako obučeš uske bokserice, opominje da na pjevaš dovoljno glasno ili da pak ne pjevaš sinhrono sa ostatkom grupe. Uvijek nešto popuje ali jebi ga, zaslužila je poštovanje time što ti je omogućila da budeš tu đe jesi.
E sad stari… Stari je ili najomraženiji ili najgotivniji lik na tribini. Zavisi od toga kako koristi svoj položaj vođe huligana. On je tu da se prodere kad matoru niko ne sluša odnosno da zvekne par šamara ako se prodere a niko ni njega ne sluša. Često šteka utoku na gajbi i iznosi je u vanrednim situacijama.
U suštini on je dežurni policajac (koja ironija) koji vodi računa da te niko ne dira ali isto tako traži od tebe da ni ti ne diraš druge. Pošten dil ako mene pitaš.
Međutim to njegovo iživljavanje nad ostatkom tribine može biti prisutno čak i kada za to nema povoda pa se onda tribina nerijetko podijeli na dva tabora i ti si prinuđen da biraš stranu. Jebi ga.
Elem, kako živimo u doba nekakvih eldžibitijeva, ne treba čuditi i ako se i stara ponaša kao vođa huligana. Štaviše njihove uloge katkad mogu biti i zamijenjene. Ponekad čak neko od njih i nedostaje… Ponekad i oboje ali onda to više nije prava tribina (bar ne dok ti ne napraviš svoju ali o tom - potom.)
Baba, tetke, ujaci… to su oni likovi koji su tu već duže vrijeme. Iskusniji su od tebe ali na njih ne obraćaš previše pažnje osim ako nijesu baš gotivni. Ti se ugledaš na vođu navijača i pritom se paziš od vođe huligana a oni su tu za tebe kao neki stariji klinci za koje ti se čini da te gotive samo jer ste u istoj grupi a inače bi im pucalo za tebe, međutim to je obično daleko od istine.
Braća i sestre su oni likovi koji su tu negdje tvoja generacija. Neki od njih su tebe doveli na tribinu, a neke od njih si doveo ti. To je ona ekipa sa kojom ćeš da purnjaš ispod strehi orunulih autoboskih stanica pazeći da vas kakav golub ne posere, da poslije dobijenog derbija stojiš u redu i skačeš skandirajući ime tvog kluba i strijelca pobjedonosnog gola ali isto tako i da tuguješ kad vam neki vunderkid iz Popovih Drača šukne gol u zaustavnom vremenu.
Najbolji drug… Dolazimo i do njega. On je onaj lik sa kojim si se odmah skapirao na tribini. On je prvi strejndžer koji ti je rekao “Zdravo” kada si kročio na nju. Kao da je tu došao samo zbog tebe.
Sjedićete jedan do drugog kad busom idete na gostovanja, pićete pivo na stanicama i jedan drugom paliti baklje (prim. aut: nijesam tako mislio)
Kad se usereš od protivničkih navijača ili milicije nećeš potrčati to da kažeš nikome osim njemu a on te neće zajebavati jer je i sam vjerovatno u istoj situaciji.
I tako, padaće batine, pendreci, ćuskije i ostali oblici materije koji ti mogu trajno izmjeniti fizionomiju lica i poglavine ali ono što je bitno jeste da ćeš jednog dana steći dovoljno iskustva da zamijeniš vođu navijanja, odnosno huligana, da nastaviš tradiciju kada oni odu i kažeš da si sada TI glavni na tribini.
A onda? Onda treba da dovedeš neke nove klince koji će sjutra stajati na tvom mjestu.
Dati. Proizvesti. Doneti na svetlost dana.
Uglavnom, glagol posledice izvesne kreativne sredine, situacije ili, pak, kakvog prethodno (dobro) odrađenog posla, koji se u poslednje vreme relativno retko koristi između 41°53′ i 46°11′ severne geografske širine i 18°49′ i 23°00′ istočne geografske dužine (triput pogađajte gde je to; prim.prev.). Doduše, rekao sam "koristi", NE i "dešava"...
Jer, mi smo Srbi - za sve one kojima ta činjenica do sad nije bila naročito poznata - jedan abnormalno plodan narod, toliko plodan da savremena statistika to prosto nije u stanju da zabeleži, uopšte da ne pominjem beskorisnost kvantnih računara u čitavoj priči. Mislim - da ga jebem, al' ja ne znam da l' u Srbiji ima neki vukopičkovac koji NIJE "iznedrio" barem jednog književnika/naučnika, dva ili više hajduka/uskoka, tuce narodnih heroja iz rendom fragmenta vremenskog kontinuuma u kojem se vodio neki rat (među nama - svi su bili takvi) i makar jednu jebenu vokalnu umetnicu tj. barda glumišta koji su obeležili jednako fragmentaran deo vremenskog kontinuuma u kom su imali tu čast da ih neke seljančure okote. Direktno "iz nedara", razume se.
A i kako drugačije, koje pičke materine?!
• Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, posetio je danas selo Boguizanoguviće, inače mesto koje je u Srbiji iznedrilo najviše incestoidne dece u prethodnom milenijumu...
• Željko Joksimović, kanta-autor, jurovižn božanstvo i metroseksualac, na jučerašnjoj konferenciji za štampu najavio je svoj novi album koji će se pojaviti početkom maja sledeće godine. Album će nositi radni naziv "Zavet laneta", a na njemu će raditi sa čuvenim indijskim ravanahathataristom Sirtaki-Šankarom, koji je pravi virtuoz na ovom drevnom instrumentu. Sigurno smo da će saradnja između dvojice umetnika iznedriti gomilu novih hitova...
• ...na šta je Biljana Srbljanović uzvratila replikom da je "gubitak Kosova iznedrila bela kuga koja hara Srbijom, a ne višedecenijsko plansko rađanje šiptarske dece". Na pitanje zašto se onda udala za homoseksualca kad je mogla da rodi nekom drugom i time poboljša pomenutu statistiku, ostala je, pak, bez komentara...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Aleksandar Lokner: ...a mladi Aleksa Petronijević zakucao loptu iza leđa nemoćnog i do tada veoma nezaposlenog Jojkića. Ovde moramo napomenuti da je Petronijević samo jedan od velikog broja igrača koje je iznedrila fudbalska škola Bože Bateza, žive legende Mokrolužanske Lokomotive, inače kluba koji je iznedrio takve majstore na popularnom"petoparcu" kao što su Ljubomir Savić, Dejan Pomozbogić i čuveni mag "bubamare" sa ove strane Save - Milan Raičević Golub...
Nezvanična sportska disciplina, čiji je cilj da peške prodješ sve prepreke i "neoštećen" stigneš tamo gde si naumio. Nešto kao spot od RHCP za pesmu Californication, samo što si ti u ulozi momka koji je čist i lepo obučn krenuo na ciljnu tačku kako bi se našao sa devojkom, stigao do mesta na koje izlaziš, razgovora za posao..
Marfi je naravno rešio da ti se nakači na kičmu i ovaj put, i pokuša da ti zagorč život po svaku cenu..
- Izlaziš iz stana u košulji, novim farmericama i cipelama, sveže obrijan, istuširan i namirisan. Cilj je stići do devojke koju nameravaš da oboriš s nogu:
- Prva prepreka je lift, ne ulaziš u njega jer ume da se pokvari a to ti sad najmanje treba. Ideš stazom oprezno, širom otvorenih očiju, i u času se bacaš u nazad i izbegavaš hitac vodom sa prvog sprata, iz vangle kojom je baba oprala pod u stanu. Obostrano jebanje familije, ideš dalje.
- Preskačeš otvoreni šaht, i sklanjaš se krajnje desno kako te kola koja prolaze kroz baru ne bi isprskala. Nailaziš na gradilište i prolaziš ispod skele, pazeći da ti nešto ne padne na glavu.
- Skačeš po oazama čistog betona na kojim začudo nema blata, kako ne bi uprljao cipele. Stižeš do bulevara i konstatuješ da je prolazno vreme zadovoljavajuće.
- Cik-cak pokretima izbgavaš ljude koji prodaju čestitke, ćomana koji traži 100 dinara, babe koje žicama iz kišobrana nastoje da ti iskopaju oči, pijanog čiču koji mlatara pecaljkom, partijaše koji te nagovaraju da im se učlaniš u stranku..
- Preskačeš bare, izbegavaš blato, ne ideš blizu krovova kako te ne bi pokenjao golub, trudiš se da te neko ne očepi, na semaforu uredno čekaš zeleno da te ne startuju panduri. Stižeš.
- Pozdravljaš se sa devojkom, odlazite u lokal, sedate za sto, naručujete, konobar donosi porudžbinu i gledajući njene sise uspeva da ti prospe kafu po desnom rukavu..
Jedina kazna za ličnosti američkog zvezdanog neba. Sankcija za sve njihove izlive razmaženosti, debilizma i zavinosti o opijatima. Ko prizna, dobije 30 dana društveno korisnog rada, i svi zadovoljni. Mo'š misliti Lindzi Lohan vozila pijana i čvrknula babu, pa priznalo dete, neće na robiju valjda. Zato tamo neki Dzon Smit jadničak za isto delo prvo na robiju, pa kad izadje dva posla radi, kazni da se naplaća. Prvo na skelu da se zidje, pa posle na traku da se sortiraju šarafi i matice.
Jebeš ga, ali zakon je za sve isti. Ko misli da je društveno korisni rad pičkin dim sigurno se prevario...
Naomi Kembel priznala da je godinama fizički, psihički i seksualno zlostavljala kućnu pomoćnicu. Terala je da joj najfinijom kremom utrljava čmar pre spavanja, ako neće ima kablovi od pegle da rade sa sve utikačem, šta kurac?! Ona da plaća, a rob da zanoveta. Rob snimio torturu, odneo pandurima, ovi odneli sudu, Naomi priznala. Sudija rekao, tri'est dana ulice i škole da čisti, pa udario drvenim čekićem o sto.
Crna pantera dolazi na posao, šef belac-rasista.
-Dobar dan, ja sam Naom...
-Znam ja ko si ti, idi tamo obuci kombinezon radni.
-Izvinite, mislim da nema potrebe, imam ja ov...
-Tamo, oblači kombinezon. Eno baš je lep, žut ko kajgana, ajd' poleti...
-Evo obukla sam, jel mogu sad da sednem malo.
-Gde su ti čizme?! Skidaj te životinje s' nogu i čizme nazuvaj. Dobro pertle da si zašnjirala!
-Ne mogu te čizme, bojim se žuljeva, a i čukljevi da mi ne iskoče.
-Kakvi bre žuljevi, iskočiće meni šuljevi od tvojih gluposti. OBUVAJ, to su dobre čizme!
-Evo obula, jel mogu sad da sednem malo?
-Ne možeš da sedneš, al zato mo'š da klekneš. Klekni tamo na terasu, i onih golubijih govana da nema za 10 minuta.
-Pa gospodine, neću ja valjda golub...
-Nego šta ćeš, da sve pršti...krvavicu posle da jedem tamo...
-Ali neću moći, zbog noktiju?!
-NOKTIJU! Seci nokte, na makaze!
-Gospodine, ti nokti vrede milion dolara.
-Milion kuraca a ne dolara, SECI NOKTE!
-Evo odsekla, idem na terasu.
Posle 10 minuta Naomi se vraća se punom kesom(kilo i po') i pokazuje šefu.
-Eto vidiš, ništa to nije teško. Ajd sad predji na kereća govna pun ih je park!
...Neverovatno je da oni te prekršaje uvek iznova ponavljaju, a znaju da će morati da prožive mesec dana mukotrpnog rada i torture. Životi slavnih su "muke Tantalove"!
Ljudi koji moraju da valjaju govno ispred sebe kao zaštitni znak. Umesto dobar dan govore jedi govna. Moraju, ne znam zašto, šta se tu iskundačilo u odrastanju, u formiranju psihe, pokojni Frojd zna, Jung, Adler ko već, al da oni moraju da seru, i to na više načina, to moraju. Neka bolesna impresioniranost govnima. Jasno mi je da je neko impresioniran sisama, nebom, poršeom, ali ovo ne shvatam. Svaka tema počinje i završava se govnjivo, sve se može prebaciti i petočiti u govna, govno je vrhunska alegorija za ljubav, život, posao, sport i sve što postoji. Cenim da jedino balegari gledaju i one porniće s govnima. Podvrsta balegara su prdare koji iscrpljuju svu svoju duhovitost jednim prdežom. Vau, prdnuo si. Inače najpoznatiji balegar u Srbiji je Bora Čorba:
Osećam se ko poslednje govno...
Danas nema mleka danas nema hleba zato jedi govna možda tako treba...
Mala nužda jedan a velika dva... (ovde je doduše na tragu samo)
Govnovalj svoje govno kotrlja, pao sam u svedah ko šljiva u govno
Večera je gotova ima puno otrova svi imaju kolko treba govana i hleba
Doživotno ista sranja pokraj tebe mrtav ležim
Još jedan šugav dan (tu ga cenzura sjebala inače je trebalo usran dan)
praziluk mi iz dupeta viri
Ja joj kažem aj ne seri...
Svi imate strašnu cenu a serete po terenu...
i tako dalje i tako dalje...Mali balegar - jaooo vidi mama šta sam iskakio pa vidiii ga pa dođi brzo da vidiš!
- Da sine balegaru moj maleni. To je govno, i to kakvo, bolje od tatinog. Svaka čast. Nastavljaš lozu.- U sad ovu govnjivu subotu sam popio litar onog usranog pelina, sutra mi govno bilo tamnozeleno ko vrhovi zelengore, posle u nedelju najeo se na proslavi onog sranja od pečenja, počelo već da se oseća, a govno mi se posle stvrdnulo nešto, skvrčilo, zapeklo, moro sam da šmirglam wc šolju, a u ponedeljak ono govno od šefa mi došlo da sere nešto, a mene neki proliv poterao a usranko sere pa sere ne staje, pa ga gledam onako, reko u sebi poserem ti se u usta bre...
- E, balegaru aj dosta više, nije da sam Emilija Popadić al pretero si ga, ako ti se prosralo i u opisivanju govana piši esej pa šalji na Tarzaniju il gde već... i uopšte bre završio si ipak neke škole, jel može po nekad bar malo da se foliramo dok pričamo, čisto ono, za promenu?1 primljena poruka
(uh konačno je odgovorila)
otvara se...paf!
ZvonkoBalegar:
Sve je govno. Ja sam govno.
(Idi bre Zvonko u pizdu materinu i gde padosmo u isto odeljenje da te ceo život trpim s tvojim govnima)
Baksuz, ma šta baksuz, zlotvor, neopisivo veliki zlotvor koji je ujedno i izuzetno mator. Živi za to kako bi nekom zagorčao život i jedina osoba koja bi mogla da dočara kakav je on ustvari je Kristofer Li, poznati holivudski glumac čiju su karijeru oeležile uloge velikih negativaca.
-Ej bre što si pojačao toliko muziku, smanjuj to brzo!
-Šta ti je bre, nije ni na 50%.
-Prvi put dolaziš kod mene pa sam zaboravio da ti kažem, imam mnogo zajebanog komšiju, diže frku za svaku sitnicu a i paranoičan je, imamo mnogo problema s njim
-Pa što bre, što te zeza?
-Uh brate imao bi do sutra da ti pričam, ne prođe ni dan a da ne izbije neko sranje sa njim. Prijavljivao mog ćala redovno, kad sam se ja rodio mog ćala priveli jer je pucao od sreće u vazduh a ovaj tvrdio da je gađao njega, to mi ćale stalno prigovara kad napravim sranje, kaže da je trebao ili da prizna i odleži ili da taj metak pukne sebi u glavu, da me ne gleda, a kad ispizdi na komšiju kaže da je ipak trebao da gađa njega.
-Pa jel živi s nekim, šta radi?
-Ma penzioner, radio valjda kao računovođa u Titovo vreme, ima samo neku mačku koja ima 20 godina sigurno, pa ja je pamtim još od kad sam bio mali, 2 psa mi je otrovao jer su je jurili. Ta mačka je ili besmrtna kao on ili je klonirao. Lud čovek bre, ni sa kim ne priča, ubacio kamere svuda oko kuće, neki bezbednosni sistem, jedno veče mu se zakucao golub u prozor, zasviraše neke sirene, mislili smo da je vazdušna opasnost. A zamisli ovo, pre neko veče prijavio moju sestru da je imala seksualne odnose sa Šomijem na javnom mestu tu negde 100-200 metara ovde i da su prekršili javni red i mir, zamisli molim te tu paranoju.
-Mislim da u tom slučaju nije paranoja, jer Šomi kaže…
-Molim?!
-Ništa, ništa, zaboravi, ej vidi pauk, otkud on ovde.
-Baš me briga, jednom nas kreten prijavio i ćalu digli auto, otad je u garaži stalno, i leti i zimi. Nego gde si se ti parkirao?
-U jebote!
Savremeni način života često dovodi do medicinske dijagnoze: prekomerna gojaznost. Što bi rek'o naš narod, debeo kao svinja. Iz takvog stanja može se izaći dijetom, fizičkom aktivnošću ili kombinacijom ove dve stvari. Ali...
Uvek ima to - ali. Da bi se krenulo u proces mršavljenja potrebno je da se desi nešto vrlo bitno što će te naterati da shvatiš da nisi krupan, korpulentan, masivan nego da si baš prava svinja debela. Taj trenutak sramote, samospoznaje i stida pred samim sobom je pravi razlog za dijetu.
Oduvek sam bio malo popunjeniji. Pertle iz očiglednih razloga nisam vezivao još kao klinac. To sam opravdavao nekom reperskom modom. Poslednji put sam potrčao još u srednjoj školi. Sa ribama nikada nisam imao problem. Da li zbog inteligencije, duhovne lepote, lepih crta lica ili zato što ne spadam u siromašniji sloj, tek pičetina mi nikada nije nedostajala. Od kada sam se oženio i pojačao dnevnu dozu piva kilogrami su počeli sve više da se talože. Klince ne vodim u prirodu i ne jurim se sa njima, iako bih voleo, zato što oni više vole da zure u displej. Ove zime sam dodao još kilaže, ali ni kada sam video da mi je vaga pokazala 126 kila nisam se zabrinuo.
Danas sam srao kao i svakog dana. U poslednje vreme sve mi je teže da obrišem dupe. Ne mogu da dohvatim. Znam da mi se ruke nisu skratile i da mi se telo nije produžilo. To je od debljine. Nekako dohvatim rupu, ali ne mogu da se obrišem pravo, nego sve razmažem preko guzova. Probao sam i levom rukom i opet se dešava ista stvar. Samo razmažem govna po guzovima. Okretao sam se, stenjao sam, sav sam se zaduvao, ali dupe nisam mogao da obrišem. Više sam se umorio dok sam brisao dupe nego dok sam srao. Tako usran i umazan, na WC šolji, danas sam se postideo pred samim sobom i rešio sam da ovako više ne ide. Od sutra držim dijetu, a možda ću i da počnem da vežbam. Kada sam video da sam sav govnjiv, ustao sam sa šolje i ušao u tuš kabinu. Žena pitala, šta mi bi da se tuširam usred bela dana kada se obično tuširam na svaka 3-4 dana. Ništa joj nisam rekao, samo sam se strovalio u fotelju, jer sam bio preumoran. Napeto sranje, onda izvođenje gimnastičkih pokreta u pokušaju da se dohvati dupe i na kraju tuširanje za samoočišćenje me prilično iscrplo.
Sve u svemu, na ličnom primeru sam shvatio da razlog za dijetu može da bude samo ogroman stid čoveka pred samim sobom.
Legende sporta. Ponekad je zanimljivije bilo slušati njih nego gledati utakmicu. S druge strane postoji i neki žešći smarači.
Smarači:
Dodao je loptu, sada ju je ovaj šutnuo. Pored gola. Golman ide ka lopti, deganžira. Lopta je pogodila nekog u glavu. Ronaldo trči i idalje trči, sada je dodao...Full komentari komentatora sa balkanskog područja:
1) Vera Nikolić je na startu, čeka samo metak.
2) Izvinjavamo se na smetnjama, ušao je golub. Sada je sve u redu, poslali smo ga u raj.
3) I zanimljivije je gledati sveže ofarbani zid kako se suši.
4) Kakav smeč Bobe Živojinovića! Ova lopta je bila opasnost za pilote AER-FRANCE-a
5) Kiša pada po terenu, a bogami i po aut liniji.
6) Kakav šut, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.
7) Šut po zemljiiiiiiiiiiiiiiii, prečka
8) Ovo je takmičar iz San Marina, male ostrvske državice usred Atlantskog okeana.
9) Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica.
10) (Izmena u 22. minutu zbog povrede, izlazi Bergkamp, a na ekranu se ispisuje 22. Minutes 10. Bergkamp out) U igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22!
11) Dobro veče dragi gledaoci javljamo se iz Londona sa stadiona Park prinčeva. (Inače, to je stadion od PSG-a, Francuska)
12) Evo Hrvatska je trinaesta, ispred Šveđana koji su diskvalifikovani, što je dobar rezultat, jer je ispred Kine. A znate li koliko oni mogu napraviti štafeta?!
13) I neizvesno, ko da više koševa, pobediće!
14) (Rezultat je 5:0) I ovo je već šamaranje mrtvog magarca.
15) Ide Blažović, probija, šuuut i brani golman, ali opet Blažoviiiić, ništa, još jednom glavooom iiii ništa, pa oćeš li ga dati više pas mater ti je*em.
16) Ovo će biti velika prilika iz slobodnog udarca. Šutira Carlos, iiiii, ma sedi mali pi*ka ti materina.
17) Ide Gabrielo, kakav klizeći, ali nastavlja Gabrielo, još jedan start, i izgubio je loptu... (Dodaje drugi komentator) Ma padni tu pička ti materina.
18) Trči Usein Bolt, ide, ide, više ni kamera ne može da ga isprati!!!
Odavno te je prošla svaka moguća euforija u vezi sa fakultetom, upoznao si uglavnom grad u koji si kao goluždravi ptić stigao da učiš školu i uputiš se u dalji život, družiš se sa ljudima sa kojima je vredelo družiti se, ne skupljaš više potpise, kolokvijumi te ne intrigiraju, jetru si načeo po stanovima, kafanama, ispred domova..Žao ti je što nisi više jebao, ali život je svakako pred tobom i da se nadoknaditi. Ne brineš više o budžetima, rokovima, znaš da će se sve nekako završiti i onda upadaš u priču oko traženja posla, iznalaženja ćaletovih veza iz vojske i škole, tralala..E, došao je trenutak kada treba da se zapitaš zašto si i upisivao fakultet pre svega? Ionako ništa nisi naučio osim popunjavanja uplatnica i pisanja molbi, čak se nisi navikao ni na redovno ustajanje, ili odlazak na predavanja obrijan i ispeglan. Dakle, nije li sve bilo uzalud? Ništa te ne čeka kad diplomiraš na tacni, ništa nisi zaslužio, ništa ti ne garantuju..Ali nemoguće da su sve te pare straćene na četiri, pet godina pukog obitavanja? E, pa nisu. Kako stvari povlače jedna drugu, a skrivena pouka stvari je često značajnija od one na prvi pogled vidljive, tako je i upisivanje fakulteta u stvari bio potez od značaja i vrlo bitan korak u tvom životu. A evo i šta te je sve naučio:
CIMEROVANJE : Ako si imao tu sreću ili nesreću da upadneš u dom, naučićeš na više težih načina koliki značaj imaju četiri gola zida, pod, jedan prozor i jedna vrata koja mogu da se zatvore i zaključaju. Ako si pak osetio čari stanovanja u stanovima sa jednim ili više ljudi neodgovornih skoro koliko i ti, dobro si upoznat sa činjenicom da se sudovi ipak ne peru sami od sebe, krš se pojavljuje na najneobičnijim mestima, a borba sa istim ni malo nije zanimljiva. Sve ovo te dovodi do jednog nepobitnog zaključka koji je zasnovan na četiri godine napaćenom iskustvu: nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Dakle, jednog dana kada u sred rasprave sa svojom klimaktičnom i unesrećenom ženom naletiš na pitanje - Koji sam kurac i oženio ovog zlotvora? - pred oči će ti izaći svi oni kućni poslovi na koje si zaboravio a koje tvoja draga supruga revnosno obavlja, i umesto da podneseš zahtev za razvod, otićeš kao i uvek do tada u kafanu na koje pivo, doći kući u dva, skljokati se na krevet, preživeti tri dana bojkota razgovora i život će po nekoj svojoj inerciji nastaviti da teče dalje.
ISHRANA : Sećaš se svega onoga što kao razmaženi klinac nisi hteo da jedeš? U drugom semestru ćeš zaključiti da i nije bilo tako loše, kada ti paštete, sapunjave salame i u redjim prilikama naresci i viršle, izbiju na nos. Do četvrte godine, kevina i babina kuhinja koju budu dovozili prolazni autobusi će i kod tvojih prijatelja postati deo repertoara svakodnevnog nadanja, i prerašće u svojevrsnu legendu. Dakle, na teži način si naučio jednu važnu lekciju : nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Zato jednog dana kada pogledaš svoju klimaktičnu, pohabanu i unesrećenu suprugu, biće ti lakše da progutaš sva ona govna koja se gutaju posle doručka a pre ručka i večere, uglavnom svim danima. I kada poželiš da joj prebaciš kako ne kuva ni blizu kao tvoja majka, setićeš se da kuva bolje nego tete u menzama, oćutaćeš, i rutina zajedničkog odgajanja dece će nastaviti svoje kotrljanje pod teretom inercije nakupljenog bračnog staža.
Pored toga da se računi ne moraju plaćati baš uvek na vreme, i da je pivo u staklo bolje od onoga u limenci, fakultet te u stvari i ne nauči baš nekim naročito korisnim stvarima. U stvari naučiće te, ali kada se oženiš, izrodiš decu i nadješ prosečno usran posao koji te čeka tamo ili ovde, te stvari neće biti često primenljive.
Dakle, ako si već oženjen i zaposlen, mrzi svoj posao, slušaj rokenrol i ceni entitet koji te pere, pegla, sprema decu za školu i povremeno ti nešto skuva. Ipak ni sa tobom nije tako lako podnositi svakodnevicu koja nas sve troši.
Opis seksualnih vještina dotičnog gospodina. San svake žene. On kad jebe izbija pregrade na krevetu. Kad on jebe u susjednom stanu ne znaju „il' grmi il' se zemlja trese, il' udara more o bregove“. Ako jebe u autu hvata zalet dok mu guzica ne dodirne prednju šajbnu. Kad ga taj zaturi mala se sedam dana podviruje da vidi da se nije zalomio.
Probudi me sunce kroz prozore brljave, musave... Odem do klozeta krenem da pišam i više ispišam na oči nego na kurac. Boli k'o kad pjeva Laza Magistrala.
Podvirim se, nije dobro! Ne znam šta da radim, kome da se obratim. Hodam k'o usran, i odmičem gaće od kurca jer svaki dodir sa stranim tijelom mi se sveti za sinoćnju jebačinu. Utom i ćaća ulazi u sobu...
-Jebem ti krvavo sunce, ko ti je trenerku popar'o nacjelo u predjelu kurca, šta si radio?
-Ne pitaj stari ništa, kakva je ofanziva bila dobro sam živ ostao.
-Da se niste pederili ti i one tvoje pijanice u neznanju, jebem li vam pičku na materi?
-Nismo, a i da jesmo, vidiš đe je procjep, to znači da sam u svakom slučaju ja bio taj koji je gur'o! Nego, navatam sinoć neku bedeviju, i napravim pizdariju strmu, pa sad ne znam šta da radim, kome da se obratim.
-Čuj kome da se obratiš, pa ko ti je pelene previjo kad se usereš, skidaj gaće da vidimo u čemu je problem. SKIDAJ GAĆE!Skidam gaće...
-A SVAKA TI ČAST! JUNAČINO TATINA! MLADIĆU! GENERALE MLADIĆU! OKO TATINO ODERO' KURAC BUKVALNO! TAJSON TATIN! DIKA TATINA, RECI SVE ŽELJE RECI ŠTA TREBA!
-Daj stari nemoj me zajebavati, reci šta ćemo?
-Ništa, imam ja druga iz vojske u bolnici, idemo njemu taman da se pohvalim junačinom, nikad ponosniji nisam bio.
-Nemoj stari nikom pričati, sramota me.
-Ma kakva sramota! Ali dobro, ti si džentlmen. UH LJUBI TAJO OBOJICU...Kod doktora...
-Dede mali skidaj da vidimo belaj...
-UF MOMAČKI NEMA ŠTA! JA TI ČESTITAM! Ja otkad sam počeo kuću dizati nije mi se digo, muka pritisla. Mora da si majstorski jebo...
-Ne pitaj doktore, da mene neko onako jebe ja bi ga puškom do Kostajnice gonio. Iscjedila me k'o limun, zaspao sam k'o beba.
-Eh kad spomenu san, ni to ne mogu od kad zidam Skadar, up'o u kredite, počnem brojiti ovčice, ne da se, pa onda jadan počnem zvati šljemeriju, sve vičem „evo ga doš'o i donio gajbu pive...“
Nego , evo ti antibiotici, na ti i ove kapi pa stavljaj, i nemoj raditi ništa, nemoj u prljavo. I mani se jebačine neko vrijeme.Ali morao sam na selo tad. Raditi. Srećom, stari je stao na moju stranu i oslobodio me uz bučno negodovanje ostatka rodbine. Odjednom, baba je naslijepo stala na moju stranu, i tiho mi rekla:
-Sokole, znam ja šta ti je dok si se tako uspandrc'o! Ništa se ne brini, zna did kako je to i njemu se dešavalo . OJED. Samo svinjske masti, i malo rakije, ako možeš durati. Na ti pare idi pred prodavnicu i ladnu pivu među noge stavi...
S obzirom na to da najčešće konzumirana piva u Srbiji nose nazive po životinjama (zasad imamo Jelena i Lava), logično bi bilo da i svi drugi proizvođači svojim pivima daju životinjska imena (da bi povećali prođu na tržištu).
U zavisnosti od svojstava piva i njihovog dejstva na konzumenta, trebalo bi birati i životinju.
Primeri piva bi bili:
Vepar pivo
Pretvara konzumenta u smrdljivog vepra, koji se preznojava, valja se po blatu, češe se leđima o ragastole, prdi i podriguje celo veče. Ovo pivo je u principu najveća brlja među svim pivima, i jedno je od piva koje žene konzumenata najviše preziru.Grličje pivo
Izaziva proliv i ne tako retko čak i useravanje direkt u gaće. Takođe subjekat počinje da se proserava kao grlica (narodski rečeno), smarajući kompletno društvo oko sebe.Golub pivo
Izaziva nadimanje stomaka, gasove i učestalo puštanje golubova i podrigivanje. Smrad koji se širi oko konzumenata je većinom nepodnošljiv i štipa oči.Miš pivo
Izaziva priviđanje dijapazona raznih vrsta miševa (beli miševi, slepi miševi, pacovi, Džeri, Miki Maus). Miševi pritom obavljaju najrazličitije vrste radnji (od letenja oko glave, do igranja kolca i ždrokanja rakije) i ludo se zabavljaju u mašti pijanca.Sova pivo
Nakon ispijanja veće količine uspavljuje do te mere da konzument može zaspati u sedećem, stojećem, poluležećem stavu, u položaju neke borilačke kate, naglavačke, dijagonalno, uzduž i popreko, a ponajčešće ispod stola.Lenjivčevo pivo
Usporava pokrete, uništava svaki trag refleksa, otupljuje čula. Broj obrtaja prilikom govora se smanjuje na apsolutni minimum, tako da je govor moguće razumeti samo ubrzavanjem izgovorenog desetak puta.Hrčak pivo
Posledice ispijanja (manje količine ovog piva) su hiperaktivnost, konstantno trčkaranje u krug, trčkaranje po kafani. Takođe izaziva ogromnu potrebu za grickanje raznih grickalica (od kikirikija, preko pistaća, grisina i čipsa, pa sve do polomljenih čaša).Poskok pils
Poskok pivo najviše udara na bešiku, puneći je ogromnom brzinom do maksimuma. Nakon toga, naravno sledi pojačano poskakivanje (čitaj cupkanje) ispred vrata WC-a. Takođe, nakon što se WC oslobodi, dolazi do munjevitog uletanja u kabinu, uz siktanje na osobu koja je upravo izašla.Lešinar pivo
Preterana konzumacija ovog piva dovodi čoveka u komatozno stanje, izaziva bledilo i ukočenost (ovaj stadijum je vrlo blizak smrti). Ovakav čovek može biti primamljiv jedino lešinarima, zbog čega je pirvo i dobilo ovaj naziv.Majmun pivo
Pretvara u kompletnog majmuna (od glave do pete) koji se blamira na najneverovatnije načine. Može doći do kačenja na lustere, skakanje po stolovima, krovovima automobila, nekontrolisane dreke i konstantnog keženja.Ris Pils
Veća količina ovog piva povećava razdražljivost, i dovoljna je najmanja sitnica da izazove neverovatan bes i agresiju, tako da konzument počinje da liči na risa. U 90% slučajeva će doći do teške i masovne tuče, sa nepredvidivim posledicama.
Gossip-girl tvog komšiluka. Njoj je radno mesto dnevna soba svih komšinica. Više voli da ide u komšiluk na kafu, nego da joj dolaze, jer tako može lakše da odredi koliko će se zadržati u četovanju sa jednom osobom, dovoljno da pokupi sve tračeve, ne predugo da ne stigne da ih u istom danu prenese dalje. O tebi zna pojedine stvari bolje nego ti sam. Specijalnost joj je preuveličavanje tračeva. Zapitaš se da li se ona ikada nalazi u sopstvenoj kući, pošto je uglavnom viđaš na prelasku iz jednog u drugo dvorište (tuđe, naravno). Veliko je pitanje i kada stiže da ode na posao.
-'dee si Jeeelooo, ja došla na kafuuu.
-(ma da se nosiš ti u pičku materinu, sad sam stavila ajvar da se kuva, našla si ka'ćeš) Eeeee Millleva, dugo se nismo videli, još od juče, pa šta ima novo??
-Joooj ženo, da ti pričam, umro Zagorkin muž!!!!
-(Hu d fak iz Zagorka) Eeee, nemoj da pričaš, pa kako, majku mu???
-Joj ženo, strefila ga srčka dok je zalivao cveće! Ja lepo kažem, ne treba da zaliva dok ne padne mrak, ono sunce udarilo, meni se jedan golub srušio u dvorištu!!
-Ma nemoj da pričaš??
-Eeee al' da vidiš, sa'rana bila mnogo lepa!
-Kako, pobogu, sahrana može da bude lepa??
-Pa lepo. Zagorka obukla baš lepu 'aljinu, crnu...
-(Jok, žutu će)
-...stavila naočare, mislim da je i išla kod frizera, nekako joj mnogo lepa bila kosa, i... Inače, baš su lep govor održali, malo se naricalo, znaš da ja to ne volim, al' dobro, a da vidiš tek posluženjeeee... Baš su sve redno! Predjelo, pasulj, pečenje, kolači... Onako, domaćinski, da se ne kaže sutra, Zagorka nije...
-Meni je to bezveze, iskreno, mislim, šta ima tu da se deli hrana, pa doš...
-Maa kaaakvi ženo, ćuti, zamisli sutra tvoj Slobodan, ne dao Bog, odapne, pu pu pu, pomeri se s mesta, ženo, i ti ne napraviš ništa, pa ima da kažu- vidi nje, jedva čekala da ode, nije ga ni ispratila kako valja...
-Dobro, dobro.
-E a inače, kad je ono tvoje dete došlo iz grada?
-Šta znam, oko čet'ri, što??
-Eeeee? Ma moj Milija ustajao do vecea, znaš ima mnogo problema s bešiku, ne znam kud ću s njim, i vrag mu mater, probudi me, i ja čula kola neka, ja rek'o ko je u ovo doba, kad vidim, tvoj mezimac... kasno doš'o, i dovez'o komšiku Cecu, a je l' oni nešto...?
-'de znam, nek' radi šta 'oće, njegov život, a i Ceca nije loše dete...
-Ma znaaam, nego znaš, jednom sam videla, jes' ono, to davno beše, neki je mangup dovez'o na motor, ko zna iz koju je familiju, a i opasno to čudo bre...
-Ma kakve to veze ima, pusti decu bre, lepo im je...
-Jeste, jeste, igraju se deca, posle kad bude-deca prave decu, nemoj da Mileva nije ništa rekla...
-(Joj Bože, pomozi) Dobro, Mileva, dobro... Znaš, ja moram ovaj ajvar...
-Ma dobro, ženo, samo radi, ja da ti ne smetam, odo, moram i ja nešto da odradim...
-Ae ae...
(5 minuta kasnije, sin se budi i silazi sa sprata) Dobro jutro, e kevo, sad sam čuo kroz prozor, reci mi, što se komšinica Mileva obesila Radi na ogradu i priča da ćemo Ceca i ja da se uzmemo?
-...
Dakle evo, posle prvog i drugog dela, naiđe i treći, kao što sam se već zavetovao, a i kao što je red.
U prošlom delu sam se zaustavio u trenutku kada su Srbi rešili da Prvi ustanak ipak okončaju oružjem, pošto su nas Rusi ispalili na pregovorima sa Turcima. Naravno, ustanak je okončan pogubno. I sad, nemojte zaboraviti da su ustanički lideri, najpre, i otpočeli sa vojevanjem da bi spasili svoje gilipterske glave, a slično su postupili i sada. Ukratko, sa izuzetkom nekolicine, pobegli su glavom bez obzira- neki u Austriju, neki u Rusiju, a neki u neku treću pizdu lepu materinu. Međutim, ovog puta, poenta će upravo biti na toj šaci jada koja je ostala, rizikujući glavu pred prilično nervoznim Sulejman pašom Skopljakom. Među njima se isticao jedan mladi vojvoda, koji će uskoro postati knez (iliti knjaz), a za koga je stvarno sramota što nema niti jednu poštenu defku, a da nema nekakve veze sa kiselom vodom, ili šprcerom.
Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.
Situacija kada je neko na dve pozicije koje su na neki način povezane i na kojima ubira korist, nebitno čijim zaslugama je na te pozicije došao ili pretenduje.
Čovek je čudno govedo pa bi uvek da nekako izvuče i jare(mada je prase trenutno in) i pare pa se neretko desi(e, desi, e) da dolazi u ovu situaciju. Jebiga, povuče te milina pa se ne bi odrekao ni jednog ni drugog-vamo med, vamo mleko.
...ulazimo mrak palim svetlo kaže nemoj bolje ovako romantika jebe mi se za romantiku dobra je ko zdravlje mislim se ipak gasim ko ga jebe možda je stidljiva da se ne popišmani sad krećemo ka sobi stiskam je oko struka guram ka tamo opire se šta je sad koji kurac jebem ti sranje nije valjda u fazonu da pričamo mora do klonje ok ja sam tamo oćeš da piješ nešto imam neko vino dobro portugalsko ostala mi flaša od sinoć kupio 4 oči mi gladne vadim čaše tj tražim nemam one za vino prljave ili polomio otkud znam daj ove hello dobio negde valjda nemam pojma mogu i one ko ga jebe eee seljačino ljudi za to vino rade po ceo dan a čaša za frutelu jebenu najača frutela imaš crnu i žutu evo je izlazi da bre ona je tu jebem joj mater ja i zaboravio na nju mora da je kenjala dokurca jebote usran čmar neka ionako ne preferiram ko ga jebe pička je bolja e jesi gotova ajde ovamo šta muzika daj ne zajebavaj pa nećemo da plešemo evo vino izvini za čašu nisam stigao da operem klabingujem već tri četri dana našiban sam kao đani ćurčić izgubio pojam o vremenu a nema veze jelda haha dođi sedi spusti to dupence ovamo a da pa i nije dupence u pravu si lepa komadina dupeta rispekt brate ja se ložim na dupe sise su mi nekako ako ima ima do jaja ako ne nema veze kreće da igra koji kurac jebote pa nisam pustio muziku auuuu pa njoj je bolje nego meni moram se popravim malo da se zna ko je ovde ćale ustajem svlači mi farmerke zapelo sa kaišem haha jebiga mila naduo mi se stomak malo videla si kako točim u sebe ko u rezervoar službenih kola evo ga snašla se dobro je nije nubina kreće da puši au brate ne da nije nubina nego pravi od kurca budalu čekaj majmune usredsredi misli tako dobro je ma šta dobro vrh je jebote stvarno puši profi reći ću joj da je zovem sutra i misliću ozbiljno dobro prekosutra samo slepci zovu odmah sutra jel vreme da ga stavljam jeste sto posto napeo se ko da nosi mladu preko praga dal da ga stavljam uopšte jebote prosuću se brzo a i pušenje je ful šta da radim nemam pojma smoriće se ako joj ga ne stavim ali ono ipak sam ja bitniji jebiga au nemoj to au pa kurac neću ni da te jebem sada ovo mi je omiljeno a možda ipak ma bre boli me kurac svršiću ali kako da ne naguzim ovo dupe pu jebem ti mater filozofsku nemoš ni da svršiš ko čovek bez dileme ma daj bre koji kurac NA PLANINI NA JELICI SASTALI SE SVI ČETNICI DŽERONIMOOOO
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6)
I, eto, prošlog puta stigoh sa ovom epopejom do dela kada je Srbija napokon oslobodila sve teritorije koje je smatrala svojim, i još se pripremala za ujedinjenje sa Crnom Gorom i svima koji to budu želeli. No, ne lezi vraže!
Srpska vlada nije bila blesava: kada vam neko duž granice gomila trupe, koje pritom povremeno pucaju po vašoj pograničnoj straži, normalno je da preti da izbije (još jedan) rat. Jedino što su Pašić i ekipa mogli da urade, jeste da ne daju nikakav povod. No, baš kao što ni na stadionu vođe navijača ne mogu da kontrolišu sve budale koje bi sudiju i protivničke igrače gađale novčićima, mobilnim i upaljačima (zbog čega voljeni klubovi moraju da plaćaju visoke kazne), tako ni srpska vlada nije mogla da kontroliše sve svoje građane. A naročito ne Srbe izvan Srbije.
Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.*
Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.
