Osnovna odlika ljudskog roda. Pretpostavlja se da je to jedna od evolutivnih karakteristika ljudi i to cisto iz psiholoskih razloga. Gubiti nekoliko puta zaredom iliti iz jednih govana upadati u druga je veoma destruktivno po psihu. Mnogo je lakse suociti se sa porazom ako se u njemu obavezno mora naci nesto dobro. Oni koji to ne uspeju rizikuju da padnu u ozbiljnu depresiju.
Ostane ti pet ispita za septembar ali smatras da ces ako se izvuces sledece godine biti vredniji i svakako pametniji. (sto se ne desi)
Kosovska bitka, gde smo izgubili gotovo celu vojsku pretocena je u moralnu pobedu.
Golub ti se pokaki po glavi (kao za inat kada pustis kosu) i skroz se umrsis. Kako ljudi nisu mogli naci opravdani razlog za ovakav baksuz, jednostavno su tu rec "baksuz" pretvorili u "sreca". Tako, kada otfikaris ceo pramen kose, mislis kako ce te barem pratiti sreca zbog tog incidenta i kako si ti ipak onaj koji je pobedio. (dok te ne isprska auto po kisi).
Zena ili roditelji te teraju da se bolje obuces jer ces prehladiti, ali ti odbijas. Govoris sebi kako si konacno postao samostalan i kako sam za sebe odlucujes. (vratis se sa upalom pluca ili u najmanju ruku prehladom)
Najgora stvar su greske. Coveka mnogo kostaju, i on je nasao utehu u tome da ga uce da postane bolji, jer ih vise nece ponavljati. (sve je to lepo, ali se ne primecuje mnogo, jer i ona pametnija sorta koja ne treba da ponovi istu gresku tri puta da bi naucila konstantno pravi nove greske (obicno gore od prethodnih), pa ucinka nema)
