Ah, Sega. Kompjuter mog detinjstva. Super Mario, Tenkići, Goku, Nindža Kornjače do besvesti. Svi su to pre cepali. Bio si glavni baja ako furaš segu. A onda izađe nešto bolje, novije i savremenije. Baci senku na kultnu Segu. Sada je niko ne igra, ona sad sakuplja prašinu, ako je još čitava. Baš tako je i sa našom akterkom ove priče. Riba koja je bila glavna atrakcija u gradu. Najbolja cava. Svi su se lomili oko nje. Kroz nju su tutnjali kurčevi kao kamioni kroz tranzit u Bugarskoj. A onda je prevaziđena. Jebi ga, dođe neka nova, nerazvaljena koju nije overio svaki drugi balvan u gradu dok ova druga biva prevaziđena baš kao i Sega iz prethodne priče.
-Ej ćao. Baš mi smor, hoćeš da se heftamo?
-Beži bre u kurac, prevaziđena si kao Sega, za tebe je majka devet Jugovića nevinašce! Ne treba mi da fasujem neku boleščinu ili da saznam kakvog je ukusa kita komšije Dragana.
