Priča o korici hljeba

Био једном један хљеб. Фришак, тако рећи тек печен. Тај хљеб је био срећна заједница 3 народа: Доње коре, Средине и Горње коре. Ова три народа живјела су заједно у срећи и весељу све док се нису појавиле сепаратистичке идеје Горње коре. Горња кора је мислила да је боља, чвршћа и укуснија од остатка 'љеба. Није жељела да се дружи са њима мекушцима, то јој је било испод части. Мислила је у себи, чвршћа сам, ишла сам у соларијуме па сам руменија, и укуснија сам - немам шта да радим са овим губитницима. Једног дана јој је досадило свега и Горња кора одлучи да се одвоји од остатка и како замисли тако и учини. Одвојила се по страни и чекала, мислила је да што више остане по страни да ће бити чвршћа, затегнутија - лепша. Али то мишљење по њу је било кобно, постала је толико тврда да није више служива своме занату. Онако уништену бацише је свињама да сврше са њом, једном за свагда и тако и би. Сметао јој је мир зато је и настрадала.