Bio jednom jedan hljeb. Frišak, tako reći tek pečen. Taj hljeb je bio srećna zajednica 3 naroda: Donje kore, Sredine i Gornje kore. Ova tri naroda živjela su zajedno u sreći i veselju sve dok se nisu pojavile separatističke ideje Gornje kore. Gornja kora je mislila da je bolja, čvršća i ukusnija od ostatka 'ljeba. Nije željela da se druži sa njima mekušcima, to joj je bilo ispod časti. Mislila je u sebi, čvršća sam, išla sam u solarijume pa sam rumenija, i ukusnija sam - nemam šta da radim sa ovim gubitnicima. Jednog dana joj je dosadilo svega i Gornja kora odluči da se odvoji od ostatka i kako zamisli tako i učini. Odvojila se po strani i čekala, mislila je da što više ostane po strani da će biti čvršća, zategnutija - lepša. Ali to mišljenje po nju je bilo kobno, postala je toliko tvrda da nije više služiva svome zanatu. Onako uništenu baciše je svinjama da svrše sa njom, jednom za svagda i tako i bi. Smetao joj je mir zato je i nastradala.
NAREVOUČENIJE: Nikad ne veruj gornjoj kori, sjebaće te 100 %.
Добро, није баш да нећу, јер боље горњој кори да верујем, него меканој средини... :-)
аууу који си почетник, послушај ме. Добро је да си налетио на ово упозорење :)
Узећу у обзир, то је највише што могу. :-)
Јако занимљиво и добро написано. Пример јебено поентирао! +++