Vrhunac jednog srpskog veseljaka - poznavanje što više tekstualnih remiskeva u narodnim pesmama. To znanje direktno se odražava na popularnost, status u kafani.
" Avlije, avlije, u toploj noći, srce se pita hoćeš li moći...! "
- "Aaaaa, slušaj Mileta cara, nanu li mu ludu! Majstore, turu za Mileta!"
. . . . . . . . . . . ." U troje, u troje, kad vas nema bolje da se nisam ni probudila...! "
- "Majstore! Donesi mikrofon čoveku!!!" (udara se tanjirom po sred čela)
