Prijava
   

Pivo na simsu prozora

Masonski simbol koji sugeriše prisustvo velikog majstora u unutrašnjosti objekta u izgradnji ili renovaciji.

   

Jednakost

Menjaš stare instalacije u kući. Razvlačiš kablove u zidu, stavljaš nove utičnice, prekidače...
Treba ti deset prekidača za svetlo (pretpostavimo toliko, radi lakšeg prikazivanja). Kad ih doneseš iz prodavnice, svi su oni lepi, čisti, ušuškani u one kesice... Svi su isti. Kao jaje jajetu.
Onda dođe vreme da ih postavljaš, da prorade, da počnu da služe onome za šta su namenjeni. E, to je trenutak kada čitava ta priča o jednakosti puca: jedan je za svetlo u predsoblju, drugi za kuhinju, treći za kupatilo... Jedan je stalno u toplom i čistom, ali ga čvrakaju na svakih pet-šest minuta; drugi je na hladnoći, promaji i pod vlagom, a pali se s mene pa na uštap (podrum, šupa); onaj za terasno svetlo još ređe... Itd. Odjednom, ne samo da više nisu isti, nego su im sudbine različite do neprepoznatljivosti.
A od čega zavise te njihove dalje sudbine? Od nečeg banalnog, skoro ponižavajućeg: od toga kojim si ih ti redom uzimao sa gomile. A ti si ih uzimao nasumice, jer je stvarno bilo svejedno, jer su svi stvarno bili isti.

Život.
Kod ljudi je ta različitost još izraženija nego kod ovih čvrakalica iz priče: od samog trenutka kad se dva gameta spoje i nastane čovek, on je jedan, jedinstven i neponovljiv. Ne postoje dva ista, ni u jednom trenutku. Okolnosti mu odrede dalji životni put, neko prođe bolje, neko gore (i, naravno, svima se uvek čini da su drugi bolje prošli od njih) - uglavnom, toliko o svim tim pričama o nekakvoj "jednakosti" između ljudi.
Ravnopravnost? Za nju treba da se borimo, za nju možemo da se borimo i za nju mora da se bori svako ko ima iole mozga, iole obraza i ko iole drži do sebe. Ali, jednakost?! 'Ajte, molim vas, kolika čovek mora da bude budala, pa da se zanosi tim pričama!
Nismo jednaki, nikada nismo ni bili, niti ćemo moći da budemo. E sad, koji nas je to Majstor instalirao i da li nas je zahvatao nasumice, kao ti one prekidače kada si ih ugrađivao, ili je to ipak radio planski i sa nekim smislom - o tome uvek može da se priča.

   

Gašpar taktika

Taktika nalik "Otpisanima", koji su uništili neprijatelja infiltrirajući se u njegove redove. Ime duguje majoru Gašparu, koga su Prle, Tihi i ekipa matematički preciznom akcijom neutralizovali u njegovom stanu.

- Gospodine Čanak, zašto ste ono, pre petnaestak godina, ušli u kuću Velikog brata?
- Pa vidite. U neprijateljske redove je ponekad potrebno ući i približiti im se, da bismo ih urušili iznutra.
- Pa jeste li uspeli?
- Molim?
- Pa evo, vidimo da su rijaliti programi od tada procvetali. Sada imamo farme, zadruge, dvorove, parove...
- Ja neću da trpim ovo ponižavanje, napuštam emisiju. Dajte mi moj štap...

   

Oskrnaviti grob

Kresnuti najružniju ribu na žurci.

   

Zlatno runo

Plava u međunožju.

-Brate, što si toliko srećan ovih dana?
-Pa ovaj...platili mi ortaci kurvu za rođendan.
-Ideš u đavola... I?
-Šta "i", jeb'o sam. Videli ovi moji da neću nikad sam kresati pa mi uzeli neku plavku.
-Kakva je, je l' bar bila čista?
-Ma da bre, ekstra je bilo... Nećeš verovati i dole je plava, prirodna plavuša. Pitaj Voju i Daneta, i oni su je pamprčili.
-Sunce ti jebem, pa ona kao da zlatno runo ima a ti Jason navalio sa svojim Argonautima.

   

Rezervni indeks

Takozvani "duplak".
Koristi se kao osnova za paušalno ubiranje harača od od obe babe i obojice đed(ov)a.

- Bako, ja dobio 10 na ovom ispitu!
- Luče moje, evo tebi pola penzije!...Nego, ček, ček...kakav ti je ovo pečat: Samostalno prevozničko preduzeće "Simplon" Zagužanje?
- Pa tamo sam bio na praksi!
- Ljubi te baka pametnog. Bićeš ti ko deda Stavra, enžiner!

   

Biti prosečan

Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.

I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi.
Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".

Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.

Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.

   

Prvi put platiti punu cijenu

Kada ste klinci, autobuske i druge karte su za vas često besplatne ili plaćate pola cijene za odrasle. Isto važi i za cijene hotelskih soba i sl.
Kada prvi put platite (tačnije, vjerovatno vam i tad roditelji plate) punu cijenu, to vam bude neopisivo drago, jer ste time barem na papiru dobili status odrasle osobe (a jes mi i to neki status... ali luda glava to tad nije znala). To je ujedno i jedini put u životu kad vam je drago da nešto platite skuplje.

   

ekipa s interneta

Oni su ulogovani 24/7/365, a ako nisu, čim im se odgovori, baš će se onda slučajno ulogovati da vide šta ima.
Njihovi postovi otmeno odišu citatima iz urbanih filmova, ima ih više nego njihovih rođenih rečenica. Šabanska ili intelektualna verzija, jedno je uvek isto: pripadnice grupe visoko premašuju i Merilin Monro po seksepilu - imaćete prilike da uživate u dostignućima Fotošopa (otkrivanje identiteta dovodi do dijaloga poput: -Gremlin? -Sigurno nije Greta Garbo!), dok su muški članovi iskusni uzori svih jebača po selu i okolini (čitaj: hteo da jebe kravu al nije htela da se izvrne na leđa).

Sada shvatate da je potpuno prirodno da su u epicentru zbivanja na forumu/sajtu.
Zbog njihovih postova je i izmišljeno "pet minuta slave".
Njihove replike se citiraju.
Njihov login je događaj dana.
Često se loguju u paru ili kao "crna trojka" da na nekom novajliji pokažu kako Oni umeju vrhunski da spuste.
Njihovo mišljenje je nedodirljivo, masa nije sposobna čak ni da ih shvati a i ne pada im na pamet da bilo kome bilo šta objašnjavaju to im je ispod nivoa.
Njihove interne fore su vrhunska odvala koja apsolutno svakog zanima i svima je urnebesna (čitaj "serem kockice" i slični odrazi telegencije autora sa tri Ahahahahhahah kralju posta ispod).
Ceo sajt jedva čeka da izleti neki detalj iz njihovog prekul života.
Oni su urbane legende.
Oni nekako - ne znam kako - postanu moderatori, a ako ne postanu, onda svejedno obitavaju na sajtu i pošto ga napusti petnaest generacija korisnika (u smislu godišta)...
Stoga se često podsećaju kad svrate s članovima ekipe kako je bilo dobro na sajtu/forumu dok su oni bili tu i bili face (naravno i dalje su tu i i dalje su face) a danas eto smor (koji oni jadni moraju da trpe u nedostatku njih dostojnog društva i eto vade prosek)...
Ako im neko slučajno nešto prigovori kako teraju ljude, oni će odmah da mu objasne - ali ne to tako možda nekom izgleda ko ih ne zna ali oni su 100% gotivni i sa svima se druže a i šta malo zajebancije jbg nisu izdržali hehehe (tj. ekipa ničim izazvana nije izdržala da ne obogati ozbiljnu forumsku temu psovačkim maratonom i ismeje članove u njihovom odsustvu po random metodi) ma oni su superdruželjubivi al eto dugo se znaju pa tako to ispadne a inače naravno da uopšte nije tako-
Obično vođa klana postaje mod da bi omogućio iživljavanje ostatku grupe. Ko ne poliže čizmu i ne priznaje da su superkul, uskoro postaje glineni golub.

Nagledao sam se otkako imam internet... zato ovde ne idem ni na forum ni na chat ako je i ovde isto bolje da ne znam...

   

Udarac iz ugla

Batine dobijene u klasičnoj sačekuši iza ćoška.

-Crni Srele, ko ti ofarba facu u plavo ljubi te majka?
-Ništa me ne pitaj kevo. Udarac iz ugla, nisam stigao ni da opsujem majku.

   

Razmišljanja članova srpskog benda za vreme svirke

Pevač: Jao kakav sam ja šmeker, svi se lože na mene, ima da pevam balade celo veče da naložim ribe još više, a posle ima sigurno da padne neki seks, možda i trojka... Sledeću sviramo od Gansa "Don't You Cry Tonight".

Gitarista : Jao kako sam dobar, ima da pržim gitaru celo veče. Posle kad uzmemo kintu ima da kupim novi procesor, pa novo pojačalo ...ohoho

Basista : f, f, f, g, g, g, f, g

Bubnjar: AAAAAA!!! Ima da popijem ovo pivo, pa posle da uzmem neki viski, ima da se olešim. Ima i da se pobijem sa nekim! Vidi onog pozera u prvom redu, pa sad ću da mu...

Klavijaturista: Vlasnik nam je dao 25 evra, i od pića imamo 20 evra, od ulazica imamo 25 evra...

   

Ne pratim fudbal

Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.

Sale:”Ne znam da li ti smeta, ali ja ne pratim fudbal…”
Jovana, misli: NAJZAD JEDAN!: ”Ne smeta mi, zaista. ”
Sale:”Hoćeš da se nađemo večeras?”
Jovana:“Može oko 21h.“
Sale (grozničavo računa: Poslednja tekma počinje oko pola devet, plus oko 2 sata...):”Bolje u 23h, vidi kakve su vrućine.”
Jovana:”Važi, u 23h!”, misli: Kako je pažljiv, pa on je ostvarenje mojih snova.

   

Upotrebna vrednost prstiju na nogama

Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.

   

Budi muško!

Tipična rečenica pripadnice ženskog pola upućena muškarcu kada doživljava neki fizički bol. Uzrokovano iracionalnim shvatanjem da muškarci nemaju receptore za bol.

Mužjak: AAAAAAaaaaaaaAAAAA...
Glupača: Budi muško!
Mužjak: Budi žensko, umukni i marš u kuhinju!

   

Drumska impotencija

Uobičajena slika na pružnim prelazima kada železničari spuste rampu 5 minuta pre nego što voz naiđe i podignu je 5 minuta nakon njegovog prolaska.

?
+1504
75
definicija