Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
*
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.
Swifftz
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.
Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.
Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.
Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.
Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!
Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.
Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Skontali se lik i riba, tipa, likuši vruća guska, ortaku arno pevac. Ma, šta pevac, močuga, bre! Nisu dugo rivali indo, granje nije moglo sa se đena nigde, lerdi iz kbloa pao u muriju, sve što su mogli da grunu bila je jedna pljaga, a kako su bili na Kališu, zbog durova su morali da je iscimaju po vojnički. Izdeliše tad prvu pljugu, a jedno o drugom ništa nisu kontali. Cava je bila Plazma devojka, a ortak običan nolajfer. Cimaju oni tako pljagu, jer nisu imali šket za džidžu, a lerdi odavno ne daju na ler, samo kažu : "Aj, paljba, ne rasmajte nas". I tako uz partizansku pljugu krene opuštena spika između dvoje mladih.
-"Ej, ribo, mogli smo na jedan kviki do moje gajbe, ali ono, fazon stara mi je ćeri, pa znam ne kako ćemo da se izakcijamo. Maš li ti neku kombinaciju?"
-"Divi, batana, kako da ti žemka... nije to toliko ni tnobi, mis'im, malo sam dobila, imam goste, kapiraš? Ne nosim tangu, furam danas zlatne gaće. Smor, znam, ali šta da radimo. Đaš mi se jako, u fulu. Možda smisliš neku drugu kciju, za neki drugi dan, taj rad?"
-"Ma... šajslu sad. Đaš se i ti meni, želim da ovo bude više od oplodnje ili blajva, tiću samo, hoću da te vodim, tipa na neku žuraju, tipa platimo ufur, izvršimo upad, ne budemo padobranci, a ako idemo na psidžu pašće i neka zgutancija, ono kao.... Žemo?
-"Eh...šta me piruetišeš sad, fazon nećeš samo moje telo, ti bi i ono tipa neku vezu? Mis'im...ako je to taj zon, to je skroz okej, ali da mi ipak potpišemo neku ćagu?"
-"Taj rad, može, poliva! Potpisujem, zato što vidim da si kul cava i nisi pasuljara sa štajge. Kulja si od svih cica koje sam zbario."
-"Ta priča, macane. I za tebe bi se reklo da kad uđeš u klub ženama gaće same spadaju. Nisi tulav, kul si, furaš bušmanke, imaš đuntu, faca si, ako ne tripujem. Aj' se zavetujemo, opušteno."
Okrenuše se oko sebe, videše parče smrdljivog Papirusa, na kom sa jedne strane pisaše nešto glupo. Toliko Glupo da je bio potreban Talenat da se to napiše. Srećom, druga strana beše prazna i napisaše na njoj nepoznate reči svoga zaveta.
Međutim, cimanju nikad kraja. Manta su se izložili kad par šištavaca počeše spiku sa njima. Neki pajdomani, tek pušteni sa mardelja.
-"Alooo, mačko! Šta trašiš na Kališu sa tim dukatlijom? Divi Gavajo, kakav je, raspad. Đido čavko da ti pokažem svoj Veliki Mali Prst! Đido, uzi ga, loma ga uzi, mojne da si cava!"
Plazma devojka se prepade, ypita lika : "Ko su ti ovi pajseri?"
-"Ma, gde znam, neki raspadi, stipu idiJote, najobičniji pinđiviši, nisu mi ni do kolena, palimo nazad do grada, inače ću da ih pobacam kao Dankan Ferguson Pola Insa u šesn'esterac!"
-"Ti si divan, moj si heroj, tipa, gotiva si i limvo što smo se skontali. Bajdvej, kako se zoveš, uopšte?"
-"Džimi".
-"Merci".
-"Blagodarim".
...i odoše u noć...
Snimi ih u mraku jedan čilager, što je tuda često garao đuntu, znali su ga od ranije, tipa Nostradamus iz kladže, ali kul matorac. Buđavi stade i tipa, krene sa zajebancijom : "Alo, klinci, pa gde ste fazon vas dvoje, lipate gajbi, a? Da vas ovaj vaš Čiča što nije u vaservagu baci ćeri? Ajte, ajte, ima mesta, jedan se digo,aaa hahahahaha,hahaha!"
Nasmejaše se i oni sa Nostradamusom, čilager odvrnu do daske na plejeru "Def Lepard" i iz đunte se čuo veliki hit :
"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
SLANG with me, I just wanna get soakin' wet
SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
All I ever wanna get is SLANG"
Baci Čiča njih ćeri, usput dobaci malom da je on dečko lampa, ako ispusti ovakvu cavu, nije ljadro, fino dete, ima torima oko za takve stvari. Rastaše se...
Pesma "Def Leparda" probudi u njima želju za slengom, za žargonom svetim, poželeše da odu na Rečnik slenga, da vide ima li tamo nešto za njih, ali jebeš ga...Tamo im jave da je ta pojava odavno endemska, ali nije zaštićena, na tom mestu nađoše sve sem presvetog žargona, razočarani nastaviše da pevuše refren "Def Lepardove" pesme, oboje se nađoše na stihu "I just wanna get soakin' wet", pogledaše se, videvši da je sleng mrtav, jer ga oni koji su trebali nisu sačuvali, misli im skrenuše ka krevetu... A šta je tamo bilo dalje, da li mu je dala plinaru ili samo blajv, nikada niko neće saznati, iako će svakog na Rečniku Slenga to interesovati više nego zašto smo dozvolili da ubijemo sleng.
Prototip šabana sa kintom. Seljak koji ništa u životu ne zna da radi osim kurčenja po kraju. Do kinte je došao nekim mutnim radnjama ili mu je ćale neki veliki budža. Nema obrazovanje, glup je k'o tocilo, ne zna da sastavi dve prosto proširene rečenice, ali ima džip od 50 soma evra kojim pali žiljave klinke i lokalne kurave koje bi da se pojebu za svakim za jedan krug. Naduven je k'o da ga je izujedao roj pčela ubica jer se pali na Kristijana, pa se ne vadi iz teretane i pije pola Zorke Šsbac dnevno. Mišići su mu progutali vrat, pa mu je ćelava obrijana glava nasađena direktno na ramena, što mu ipak ne smeta da nosi dva kila lanaca i katanaca u podnožju svoje glave. Uzor je svim malim šabanima koji hoće da budu kao on kad porastu.
Po meni prvi savet u životu van zakona.Znači da ćeš na svom putu razvoja od džeparoša sa Zelenog venca pa do nekog glavonje u BMW-u (ako stigneš dotle) naići na razne likove u toj ulici koja se zove život.Neki će se povući ako im pripretiš, neki će se povući ako im izbušiš gume, biće i onih koji će krenuti na tebe i koje ćeš zgaziti kao opušak.A možeš da naletiš i na neke sasvim druge tipove.One kojima samo smrt vredi, jer život im ništa ne znači.U tom slučaju postaćeš samo još jedna recka na spisku.
Ovo je stari izraz koji upozorava na takve ljude.
To su ljudi koji su pročitali jednu knjigu i drže se toga što su pročitali u njoj i smatraju da je to sva pamet ovoga sveta.
Najčešće su to fanatici koji čitaju Kuran, Bibliju, Mein Kampf , Marksov KAPITAL i takve knjige.
( što se tiče biblije i kurana ne želim da vređam ničija religijska osećanja )
Deca cveća, večito mladi dugokosi momci i devojke, danas ipak umorni i uglavnom nemoćni starci od 60-70 goina. Ljudi koji su tih ne tako davnih šezdesetih i sedamdesetih pokušavali da promene svet na bolje, veovali su u univerzalni mir i ljubav, povratak čoveka prirodi, i iznad svega borili se za prekid krvavog rata u Vijenamu.
Vozili su svoje šarene autobuse i kombije, iscrtane cvećem i pisevima, ložili velike vatre oko kojih su sedeli, pevali uz akustične gitare, ili goli igrali.
Verovali su da čovek ne treba da se stidi sebe takvog kakav jeste, da je predivan i da treba da živi u skladu sa prirodom. Borili su se za seksualne slobode, pravo glasa, prava mladih, prava životinja, protiv gladi, rata, tlačenja..
Poširivali su vidike uz LSD i razne druge opijate, verovali u slobodu, znali da je život jedan..I bili su srećni.
Danas na njih možda gledamo kao na gomilu narkomana, deluju pomalo smešno kada ih vidimo, i čudimo se onima koji još uvek veruju da možemo promeniti svet. Deluju kao osilni ostatak jednog nepovratno prošlog vremena..
Ali to vreme je ipak bilo zdravije i lepše. Imali su svoje ideale koje su sledili i u koje su verovali. Imali su jedan Woodstock, Hendriksa, Dorse i Morisona, Dženis Džoplin, Smoke on the wather, dugu kosu koju su nosili sa ponosom, čistije reke, poljane, nebo, svoje zvezde, i jedni druge.
U glas su pevali Dust in the wind, u šta su se na kraju i pretvorili..
Knjiga u kojoj se objašnjava kako da se lepo ponašaš, a u kojoj se nudi hiljadu opcija kako da ispadneš smešan, ili da misle da nemaš muda, ili da deluješ kao manijak ili čudak.
Bacimo pogled na nekolicinu pravila:
PRAVILO: Osoba niža po položaju se ne obraća osobi višoj po položaju dok joj se ova ne obrati.
POSLEDICA: Vraćamo se u period klasnog raslojavanja. Ako si kmet, ima da ćutiš i trpiš i nikom da se ne obraćaš.
____________________
PRAVILO: Razgovor sa muškarcem obavezno započinje žena. U prisustvu žene je poželjno smeškati se i gledati u oči.
POSLEDICA: Stojiš pored žene, ćutiš, gledaš je u oči i keziš se kao manijak, a ona se usrala, gleda kako da pobegne od tebe, misli da ćeš da je siluješ.
____________________
PRAVILO: Ako je stepenište široko, muškarac ide ispred žene niz stepenice, a uporedo uz stepenice. Ako je stepeniše usko, prednost treba dati ženama.
POSLEDICA: Penjete se uz usko stepenište, a ti pustiš komšiku da ide ispred, pa ona pomisli: ''Garant hoće pod suknju da mi gvirne. Manijak!''
____________________
PRAVILO: Ako pri ulasku u lift primetite još nekoga u hodniku, treba zadržati vrata i ponuditi im da uđu u lift.
POSLEDICA:
- Gospođice, ulazite u lift?
- Ne, hvala! (U sebi misli: Bože, hoće čovek da me u liftu napastvuje!)
____________________
PRAVILO: Prilikom vožnje liftom, treba stajati licem okrenut ka drugoj osobi.
POSLEDICA: Ona stoji i gleda se u ogledalu, a ti stao iza nje, isto se gledaš u ogledalu. Ona misli: ''Šta hoće ovaj ludak i što mi diše zavrat?''
____________________
PRAVILO: Muškarac je taj koji treba da zove konobara, ali nikako mahanjem ili dozivanjem, već očima.
POSLEDICA: Ti kolutaš očima pola sata i bečiš se konobaru, a on te ne konstatuje, pošto gleda u sise onoj ribi što sedi pored šanka.
____________________
PRAVILO: Pri dolasku na posao se obavezno pozdravljamo sa ostalima. Tokom razgovora sa kolegom se možemo interesovati za njegovu porodicu i ljubazno postaviti pitanje.
POSLEDICA:
- Kolega, šta Vam radi žena?
- Šta te boli kurac šta mi radi žena?
____________________
PRAVILO: Čak i kada smo ubeđeni da naš sagovornik ne govori istinu, nikada mu ne treba reći ''Lažeš!'', već prećutati ili eventualno reći ''Možda se varaš''.
POSLEDICA:
- Jebote, opalio sam sinoć onu komšiku. Kako je dobra jebaljka, ne bi mi verovao. Triput smo se kresnuli!
- Možda se varaš.
- Ti mene zajebavaš?
Još jedan od stadijuma pijanstva, kada mozak polako otkazuje i ne uspevaš da dovršiš rečenicu, a pije ti se još...
Eeeee, daj mi deci bel... (og i deci kisele ostaje fragmentovano negde na kraj mozga).
Slika na kojoj smo svi realno ispali ko retardi.
Bedak je kada ti riba sa HOT LINE-a spusti slušalicu.
Simpatična ekipica, koja bi u Srbiji naletela na neočekivano i niz neobjašnjivih fenomena što bi za posledicu imalo drastično opadanje rejtinga gledanosti ukoliko bi snimili neke epizode upravo kod nas.
MythBusters
Andam & Jamie testiraju da li je moguće da prođu Knez Mihajlovom sa šalom i Partizana i Zvezde, a da im niko ništa ne ospuje. Epilog - Adam bio 2 puta na reanimaciji, Jamie prošao sa lakšim povredama glave uz jednu infuziju. Obojica dali otkaz. Myth Confirmed.
Man VS Wild
Bear Grylls kolapsirao ispred crkve Svetog Marka. Pošto nije uspeo da zapali vatru jer mu lokalni predstanvici vlasti nisu dozvolili, niti je uspeo da odvoji jestivi deo crva svojim nožem koji nosi gde god da pođe jer su mu ga šlapili, moli obližnjeg popa za pomoć ali je on zauzet sa prebrojavanjem para sa ikone. Moli kamermana za pomoć ali ovaj leži odmah pored njega, snima telefonom jer su mu kameru ukrali. Tim eksperata pobegao dok je mogao. Ova dvojica se 2 dana kasnije vode kao nestali.
Brainiac
Thaila Zucchi zatrudnela nakon izgovorenog "How h...". Nakon drugog pokušaja i potpunog izgovaranja "How hard is your thing" kamenovana. Kamenje je ostalo čitavo i ocenjeno ocenom 9 na prvom testu.
Destroyed in seconds
Promenili naziv u "Destroyed in nanoseconds" nakon što su videli da je moguće uništiti celu jednu kompaniju za nezamislivo mali vremenski interval.
I shouldn't be alive
Na zahtev onih koji su temelj njihove emisije, promenili naziv u "I wish i died". Traume od lokalnih huligana su bile prevelike, čak su i doktori koji su lečili njihova psihička oboljenja i sami oboleli.
Time Warp
Emisija ukinuta zbog nedovoljno savršene tehnologije. Kamera nije uspela da snimi prosečno džeparenje u autobusu.
Dirty Jobs
Prodali autorska prava FOX-u, koji je počeo da snima emisije u metaforičnom značenju pod ovim nazivom.
