Prijava
   

Najstariji alat na svijetu

Pička, da prostite.

   

Promena teksta u narodnim pesmama

Vrhunac jednog srpskog veseljaka - poznavanje što više tekstualnih remiskeva u narodnim pesmama. To znanje direktno se odražava na popularnost, status u kafani.

" Avlije, avlije, u toploj noći, srce se pita hoćeš li moći...! "

- "Aaaaa, slušaj Mileta cara, nanu li mu ludu! Majstore, turu za Mileta!"
. . . . . . . . . . . .

" U troje, u troje, kad vas nema bolje da se nisam ni probudila...! "

- "Majstore! Donesi mikrofon čoveku!!!" (udara se tanjirom po sred čela)

   

Cupara

Upoznah se sa likom 2011. ili 2010. godine i mogu Vam reć' da mi se tada učinjelo da je baš baš ono. A kako tad WOW nijesam ni znao da igram pa mi čo'ek objasni masu toga učinio mi se toliko dobar momak, a čega dobar, strašan momak za ne vjerovat'.

I tako, počinjemo Doticu malo ovo, malo ono, i garili smo tu WOW jer u Dotu je bio nub prevelikih razmjera, družili smo se baš baš ono skorosvaki dan. Igrali i tako.

Onda me upoznao tu sa njegovim drugom sigurno najboljim Dovijem. Počesmo sa njim onda WOW da igramo sigurno svaki dan, znači svaki dan, odlično nam bilo svaki dan, kad god mi nešto trebalo, neki torrent, tu je bio Cupara, kad god mi je bio potreban neki crtani, tu je bio Cupara da bez pogovora pomogne. U WOW nije bio nešto ali se trudio, u Dotu je bio ništa i nije se trudio ali nije to bitno sad za priču.

No, kako to obično biva, dođe mu fakultet nekakav i ode čo'ek, ka' da je u zemlju propa', ode, tu smo se nešto isprekidano čuli i svi vi mislite dobar momak, strašan momak, i ja sam to mislio ali jednu noć riješili Dovi, drug mu, i ja, drug mu, da krenemo mu put kuće i ono šćeli da ga iznenadimo, odemo mu od pozorišta onamo u centar do kuće mu, pješke, a on živi u Tološe mrtve, i dođemo mu do kuće, četiri sata hoda, i ovaj Dovi, drug mu, ga zove na telefon da izađe, a ovaj veli da je sad legao i mi nalijevo krug i kući i eto kakav je čo'ek, eto kolika je to ubazda od čo'eka.

   

Kot'o tamo peva

Ekspres lonac.

   

Sig

Nema rasprave.

Banjo, najjači igrac u CG sig

   

Kako joj miriše pička?

Poslednje pitanje koje proleće kroz glavu pre nego što očima prešaltaš na sledeću. Pogurano vrelim letnjima danima pri kojima je mašta potpuno suvišna i nepotrebna stvar. Sve fino servirano, tu na pljuvomet. Prozirni kineski gajtani za sisodržače (ukoliko ih uopšte i nose), pritiskaju oznojena, mladežima ukrašena leđa, sise koje samo što te ne pogledaju bradavicama, sveže obrijane noge o koje se odbija žarka sunčeva svetlost, sa tih nežnih, krhih, željenih tela odiše miris kokosa, bora i čitavog "Bravo" multivitamina. Stopala spakovana u platnene sandale, fut fetiš, fak jea.

Posmatraš, besan si na sebe što u takvim momentima ne fantaziraš, jer zapravo i nema potrebe da fantaziraš, pa sebi postaviš jedino pitanje na koje ne znaš odgovor.

Prstima nežnim po obrazu tipka
gledam kako plače, svaka od tih suza je pitka
kako li joj samo miriše pička

Sergej Ćetković

   

Srednje ime na facebook-u

U 85% slučajeva ime kojim nas niko ne oslovljava

Mika: "E, tebra, dodao me na fejsu neki Bojan Terminator Milenkovic, znaš možda ko je taj?"
Pera: "Ma znaš ga bre, onaj Bole Vrljavi iz ulice niže..."

   

Neko je skočio sa Brankovog mosta

Vrtložna struja u glavi. Ljuljanje u polumagli. Zvižduk u ušima. Poznate pijane propalice sklupčane u ćoškovima ulica. Mokre patike i blatnjave nogavice. Neuredna kosa. Sene oko napregnutih veđa, belo u zenicama, belo usred najcrnje noći od začeća.
Živeti je najbolja stvar u univerzumu. Ali on nikad nije umeo sa najboljim stvarima. Mnogi se rode da budu osrednji i najgori, a to se teško nosi.
Poslednji korak ka tački koja sužava prostor. Leteti je odista lako umirući.
Za padajućim ne vape zvezde, samo ga nežno ušuškaju u svoje daljine.
I dok se miris krvi i rasparčanog mesa meša sa Beogradskim smogom, za njega je to sloboda koju i smrt prezire.

A onda neka tamo naizgled srećna devojka, pijući čaj od lipe i sitno se kikoćući s majkom u nekim bezazlenim satima, čuje slučajno rečenicu na vestima Neko je skočio sa Brankovog mosta.

   

Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš

Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.

Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.

Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.

Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja...
-----------------------------------------------
Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem...
---------------------------------------------------
Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...

   

Neo-gusle

Savremeni pravac u struganju konjske dlake, u okviru kojega se praktikuje veličanje Miloša i Lazara, zajedno sa svima onima koji su se u nekom periodu srpske istorije istakli tako što su nekoga roknuli, mnogo zaboli, ili oslobodili nešto od nečega. Potpuno zanemarujući hronologiju, od Nemanje do Novaka, pa nazad na Čiču, jer je guslar bio faciniran Nolanovim "Mementom", ili mu je što je mnogo verovatnije, toliko pucao da slaže po redu.

Junaci su raznoliki, da se ispoštuje tradicija ubaci se neka bicuri iz crnogorskog krečnjačkog krša koja je svojom lepotom zasenila celu Sinjajevinu, pokojni Cecin muž i Ljupko Petrović.

GUSLE PROMO NOVO 2011

Intro: tuuu ruu ruu ru tuuu ru ru ru

Ginuli su vitezovi, čast je preča od života
za Čavića srpskog sina, sa gusala ječe strune
a lopova Majkla Felpsa, srpski narod i sad kune

Đorđije Koprivica's solo: tuuu ru ruuu ru tuuuu tuu ruuu tuuu ru

Proklet bio Brankoviću, sa megdana što uteče
Nole, Arkan, kapetan Dragan, Šešelj, Draža, Karađorđe

   

"Volim te"

Najveća problematika u američkim filmovima/serijama. Naime, ovu rečenicu je gotovo nemoguće izgovoriti ako x lik tako zaista i ne oseća. Čovek je u stanju da sebi povisi pritisak na 260, dobije padavicu, prolivčinu i gonoreju;stiska se, ispadaju zubi, prostata zabrinjava...ali ne. On neće reći "Volim te" ako to zaista nije tako. Dobiće pedalu u dupe od najbolje pičke, prekinuće vezu sa švedskom groficom, razvešće se od žene (znajući da će mu na sudu ostaviti samo par gaća i siledžijku) ali neće uspeti da kaže TU rečenicu.
Posle pedalisanja, on u sobi plače i urla u jastuk, sluša Green Day..ali on ne bi mogao da slaže.
Interesantno, na trusnom Balkanu problematika ove rečenice nikada nije dovedena u pitanje niti je predstavljala veliku moralnu dilemu.

Orson Hodž: Bri, da li me voliš?
Bri: (kreću suze) Orsone ja...ovaj...ja te...(podrhtava lice, rezultat svih plastičnih operacija kreće da se ljulja) ....ja....(vilica svira kastanjete)...ovaj...ti si mi drag, Orsone.
Orson: Znači tako...(sledi harakiri)

Žika: (pokupio random kuravelu sa štajge, vodi je u mračni kutak na fircanje) Ajmo Monika, skidaj ćega, znaš da si mi ti posebno draga..
Monika: Žile, jel me voliš?
Žika: Volim te, ti si mi sve na svetu, cvetu najslađi, livado moja rano okošena i slanom orošena...a sad napokon zini.

   

Odo' da čuvam ovce

Ne znam kakva je to mađija koja izaziva da svi, kojima je dokurčilo sve, spas vide u čuvanju ovih pufnastih, sporih, glasnih biljojeda koji su na granici retardiranosti. Ultimativna neostvarena pretnja jadnika koji više ne može da sluša o velikomučeniku Andreju, ne može peti put da polaže statiku ili (uspešno) smuva ribu koju muva tri godine. Zato su tu te ovce. I ta neka planina. I neki pašnjak na kome će iste pasti, a koje će dotični morati da brani od vukova, proverava na antraks i posle šiša i šta sve ne. Nemam pojma šta sve tu mora da radi, ni ja ih još nisam čuvao. Verovatno ni taj isti nema pojma kolika je to petljancija. Ali čuvanje ovaca je neka sigurna luka svakog gradskog deteta. Poslednji trzaj protiv sistema. Naravno neuspešan. Ali ipak, opcija uvek postoji, jer samostalno isključiti komp i televizor pa onda spaliti redakciju Blica i Kurira zahteva hrabrosti koju prosečna srbenda ima samo na internetu. Zato, sve je kul, trpeću ja još malo, a kad mi stvaaaaarno dokurči, odoh da čuvam ovce. Ali stvarno.

-Nacrtaj mi jednu ovcu.
-Eeeee, znaš kako sam razmišljao da batalim ovo pilotiranje, odem tako na pašnjak i uživaaaaaam... Nabavim jednu keru i zabole me za birokratiju, ratove, kraljove, careve, tiranine, precednike i ostala govna...
-Au, kako nemaš pojma sa životom, ovo što si nacrtao je koza, ne ovca! Nacrtaj drugu!
-I ono, ceo dan si napolju, u prirodi... Posle odeš u kućicu, spavaš kao top, čekaš sunce i ptice da te probude...
-Ova izgleda kao da je slomila nogu, kakav si retard, ne umeš ni na papiru da ih čuvaš. Nacrtaj drugu!
-Mali Prinče, evo ti kutija i da se nosiš u tri pičke materine!

   

Vrtlog Bespuća

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

Kao crvi u cistama, gmižemo priljubljeni, a opet daleki, ograđeni tvrdim prozirnim opnama u kojima se ne možemo skriti. Na kraju nas svakog čeka po neki panj, i svaki panj čeka na nekog od nas. I sve sto ostaje u ovom vrtlogu bespuća je taj topot koraka i kiše koji mijesi zemlju, topi je i otvara, sprema je za nas.

   

Džared Leto

Znate ga, sigurno. Gledali ste filmove u kojima on glumi, a možda ste čak i bili te nesreće da čujete njegov bend, "Tries sekundi do Marsa". Da, oni metiljavi emo pank smarači. Ono što je za njega karakteristično, jeste da ako si muško imaćeš neodoljivu želju da ga fizički povrediš svaki put kada ga ugledaš na ekranu. Jednostavno ima tu neku pičkastu facu i pedersku auru. Iako nije gej, budi neku sumanutu homofobičnost u tebi za koju imaš osećaj da bi nestala samo ako bi mogao da mu odvališ onako junačku šamarčinu preko lica. Da li je u pitanju neka ljubomora izazvana činjenicom da on "taki, kaki je" može da ima bilo koju ribu ili je to do njegove kenjkavosti koja ti budi poriv da automatski uspostaviš dominaciju, nije poznato. Ono što je sigurno, jeste da je svaki režiser u čijem je filmu Džared glumio, imao o njemu potpuno isto mišljenje poput tebe.

- Kada je Džared došao na audiciju za "Borilački klub", režiser Dejvid Finčer verovatno nije razmišljao više od pet minuta šta će sa njim. Tako je ovaj dobio ulogu lika koga Edvard Norton uništi od batina, te ostatak filma nosi masku preko lica. U drugom Finčerovom filmu prvo mu sprže facu, pa ga ubiju.

- Meri Heron, rediteljka sumnjivog seksualnog opredeljenja, Džekiju je, u svom filmu "Američki psiho", uvalila ulogu iritirajućeg japija koga Kristijan Bejl izmasakrira sekirom.

- U "Rekvijumu za snove", Daren Arnovski imao je drugačiji pristup - dao je Letou ulogu pajdomana koga heroin potpuno razjebe, pa fasuje gangrenicu i odseku mu ruku. Takođe, keva mu prsne, a riba mu postane kurvetina.

- 2004. godine, Oliver Stoun, shvativši prirodu ovog glumca, dade mu ulogu pedera koji umre na kraju.

Oprezspojleri.

   

Zagonetni osmeh

Način da i glupavi ispadnu pametni.

"Na pitanje novinara kako će naša zemlja da vrati kredite MMF, Svetskoj banci i Ruskoj federaciji, ministar finansija i predsednik Vlade se samo zagonetno osmehnuo."

   

Rasprava o tragediji i patnji s ljudima iz Bosne

Sizifov posao. Čovek iz Bosne nikada neće poverovati u priču da je iko, ikada, igde patio više od sunarodnika mu za vreme rata devedesetih. Najčešće se radi o tvrdoglavom tipu Bosančerosa koji umesto mozga ima suvu bukovinu u lobanji i vređa se kad mu kažeš da je Bosanac, tj. iako jeste Bosanac i sam je svestan toga, preferira da bude nazvan Srbinom iz Bosne, i izigrava dechka. Glad u Africi, Hirošime, nemiri u Kolumbiji, silovanje tri miliona Nemica od strane Rusa kad je pao Hitler -- sve je to pičkin dim u odnosu na ono što se desilo u Bosni. A kamoli Srbija.

- Brate, kako je mojima bilo zajebano za vreme bombardovanja devedezdevete... Vojni kamioni nam bili stacionirani maltene u dvorištu, keva doživela nervni slom od brige...
- E, moj jarane... Ne znaš ti šta je rat. Moj buraz imao trebu i nju i njenu rod'cu ubio snajperista jednim metkom.
- Zajebano, čoveče. Pu, pu... Ne dogodilo se nikom... Mog strica isto ranio snajperista na Kosovu.
- Nije to ništa. Ja sam komšiju voz'o ranjenog u kolima, držao je sopsveni drob u rukama, pa su pripucali na nas. To je rat. Niste vi u Srbiji rata ni vidjeli.

   

Lajfer

Super je. Izlazi. Pozdravlja se sa devojkama u gradu. Ima jednu majicu koja je pola roze. Nosi je kadgod nije prljava. Šalje poruke. Ljudima. Smeje se dok objašnjava fudbal devojkama. Uživa u filmovima na TV-u. Voli lepe dane i sunce i espreso. Dan je lep i sunce. Super je.

   

Promuvaj se malo po gradu

Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.

Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?

Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?

• Sine majkino, ustani malo s kompujera, nije to zdravo toliko...
- Daj kevo, pusti me sad, vidiš da mi je poster ušao u popularne...nemoj da mi malerišeš sad...
• Kakav poster, pa pusti poster, pa nije to toliko bitno valjda? Čuj se malo sa društvom, promuvaj se malo po gradu, ajde daće ti majka i para...onog tvog drugara, malog Savu više ni ne poznajem, a do skoro nam nije izbijao iz kuće...
- Njega mi ne spominji! Zbog njega ni ne izbijam iskuće. Kad smo ob...odrađivali smenu u trafici, njega nahvatali i on me odma' druknuo...ja šta ću krijem se, sreća pa budala nije mog'o da se seti prezimena, inače bi me do sad zaprašivali protiv vaški. Nego pristavi mi kafu, noćas nema spavanja, moram pratim skor.
_______________________________________________________________________
• Sine, slušaj, majka je nešto razmišljala...da ti kažem...
- Aa? Nećeš valjda u vojsku da me šalješ? Joooj kevo, ti znaš da sam ja pacifista.
• Ma nije to...nešto drugo je u pitanju...
- Da šljakam? Kevo breee, pričali smo o tome...tek mi je dvaes sedma, polako, ćivot je preda mnom!
• Ama pusti me da završim! Razmišljala sam, ooouuuvaaj, što se malo ne središ, upicaniš, pa da se malo procunjaš u gradu, neki diskać, nešto...? Evo i ćale ti daje ključeve, da ideš Šervoletom, a ne da se smucaš trolejbusima...
- A? Otkud to odjednom, pa sinoć ste mi rekli da više ni na pišanje ne smem, k'o da sam se ja namerno ispovrać'o po ćalovim lakovanim cipelama. Bio mokar spid kevo, loš, nisam ja tu kriv ništa!
• Ah, jesi u pravu si...al iskreno...ćale ti se napalio k'o četnik na rambo nož, oće da me spava!
- Hah, kevo idukurac, prvo sam pomislio da si našla moje tabletice...opušteno, odoh, al' da mi ćale lično kaže da mogu kolima!
• Nemoj tamo, rek'o je da sprema nešto specijalno, (skin'o gaće i leg'o na leđa, prim. aut.), nego ajde ti polako...
- Ok, meni još bolje! Navalite, otiš'o saaam!
• Ček, ček, i evo ti para, natoči pun, znaš ti njega, kad navali, ne silazi...
- Znam kevo jašta, znaš da su nam zidovi od medijapana...

   

Vegetarijanci

Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENJE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi.
Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta.
Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi.
DA SE KOLJU BILJKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!!
Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam.
Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj.
A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALJUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka.
Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!!
Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?

Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo?
P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!

   

Gde je taj Masaro!?

Izraz koji koristiš kada lucidan, ali u isto vreme i neprecizan, najčešće prejak pas nekog fudbalera ne biva ispraćen od strane njegovog saigrača. Nastao početkom devedesetih dok je Dejo Genije igrao u Milanu, a utakmice istog sa velikom strašću prenosio čuveni crnogorski komentator Milorad Đurković. Zbog velikih emocija, kakve danas još jedino Gojko Andrijašević ima prema Nemanji Vidiću, koje je gajio prema liku i delu ovog bez sumnje velikog igrača, Milorad je svaki njegov pogrešan potez svaljivao na dušu nekog Dejinog saigrača, najčešće nesrećnog Daniela Masara.

I evo sada Savićević prima loptu, vuče je kroz sredinu terena. Sjajan pas (ne bi ga stig'o ni Usein Bolt) izmedju dvojice odbrambenih fudbalera, ali lopta odlazi u gol aut. Ljudi moji, gde je taj Masaro!?

#340
+10141
225
definicija