Prvoklasna lenčuga i manipulant koji je sve oko sebe ubedio da mu je uživancija životno zanimanje.
Noćna mora svake srpske prevare. Ako uspeš Da se Vlasi ne dosete - uspeo si!
- Šta misliš da javimo kućama da nam je u firmu up'o terorista i da nas drži k'o taoce?
- Ako si ti zdrav... Kakvi teroristi?
- Ma bre, samo tako kažemo a zabijemo se u Tečni raj do ujutro, kapiraš? Da se Vlasi ne dosete!
- Lako bi ja sa Vlasima, al šta da radim sa onom Bosankom sa papilotnama, što će me dočeka kod kuće?
Najveća laž u Slagalici.
Takmičar odalami jaču reč od kompa, pa se u sekundi preprave kad skontaju da ima i nešto duže.
Diskriminatorski natpis koji nama, štićenicima biroa rada, ograničava slobodu kretanja.
Nisam ja kriv što sam nezaposlen. Treba država duradi nešto.
Zajedničko ime i prezime svih Srba.
- Odem ja lepo tamo i kažem kuc-kuc, dobar dan-dobar dan, ja sam Tajitaj.
Nekada, dok je pošumljeni region u ženskom međunožju bio normalna pojava, sinonim za pičku. Mekana, podatna, umiljata, obrasla finom dlakom - rečju, mačkica.
Danas, kada su u modi brazilke ili odsustvo bilo kakve frizurice, to više nije kosmata životinjica, već slatkiš tipa baklavice ili bombonice.
Obično se upotrebljava u razgovoru između dva, ili više pripadnika muškog roda, kada spaze primerak lepe, odnosno izrazito lepe devojke.
- I tako ti ja matori prolazim pore....
- Ček, ček, gle onu malu tamo što je dobra!
- Uuuu... Jeste matori, dobro si je spazio. Dete bih joj prizn'o!
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Čovek kome je dozvoljeno da psuje po raznoraznim srpskim serverima, samo zato što program za cenzuru ne učitava neku vranjsku tipičnu psovku, za psovku...jer: ili je totalno loše gramatički napisana, ili je totalno nepoznata iznad reke Rasine.
Inače ovo je savršeni Monitor Šou za nekog ko gleda Vranjanca kanteraša kako igra tu istu igru. Jebi ga, volimo da smo seljaci.
*umesto Vranjanac, može i južnjak...
- A mamence vi ga selsko!
- Prdnete mi na kur...
- Kosku ti nemijenu...
- Kude ste bre na B, raskrivim li vi žljebine selske...ne vi je ovoj Ranutovac!
- Bulutine botinska, butnem li ti ga u dno grbinu kude ti se koža sabira, kude si zazevaja, pal puce!
Šupak, čmar.
Jedna od najjezgrovitijih i najonomatopejičnijih reči u slovenskim jezicima. Reč zbog koje je autor ove definicije zažalio kada se crnogorski jezik "otcijepio" jer više ne može slobodno, kao pripadnik drugog govornog područja, da se koristi takvim jezičkim blagom. Ona ZUJI, ZVEČI, ZVONI, ZVUČI, ŠUMI, GRMI, TUTNJI, HUČI - što bi rekao časni starina Preradović. Reč koja neumoljivo asocira na ono što stvarno znači i koja svojim fonetskim sklopom sama sebe opisuje. Pazite:
P - eksplozivno-bezvučni suglasnik kao priprema pred nastupajuće akustično pražnjenje
R - blagi rafal koji predstavlja neposredni uvod u buru koja će uslediti
KN - suglasnička grupa koja istovremeno opisuje i napregnutost pred eksploziju kao i sam veliki prasak
O - kao olakšanje kad uskovitlana vazdušna struja napokon napusti vaše telo kroz taj mali otvor na donjem delu leđa.
A još kada tu reč svojim kotrljajućim grlenim "r" izgovori Milo - doživljaj je potpun!
Zgrada vlade Crne Gore...
Milo: Filipe, pa đe mi je kiśela uz kavu, jebem ti oca u prrrkno!
Poslednje misli pred noćni san. Uspavanka čiji su stihovi ispreplitani ironijom i sarkazmom, bude melahoniju u čoveku koji bi najradije zaboravio da se probudi. Hajlajts svih sranja kroz koje je prošao i mora da prođe, osvrt na limenku sa praznim rezervoarom koja se nalazi ispred kuće koju je iznajmio a sa kojom jedino može sutra da dođe na posao i sastanak sa šefom.
Šef je upola mlađi, nadobudan, nosi sako iz čijeg prednjeg džepa viri partijska knjižica. Inteligencija mu teži nuli, prosipa fore iz domaćih filmova i serija kao da su njegove i sve to treba proći i istrpeti. Neprijatnih par sati i bol u vilici od veštačkog osmeha stvara dozu gađenja prema samom sebi ali treba imati posao koji će platiti ratu za kredite i alimentaciju. Kuća prazna, kamin ugašen, neplaćeni računi otvoreno pismo od brata pun kofer praznog života i nada da će biti bolje sutra su blagi uvod u još jednu uspavanku.
Ono što ćeš dobiti kao odgovor na bilo koje pitanje prvog dana na poslu. A obično ti se zalomi neka "prekaljena majstorčina", zadrigla i zajapurena od rakije kao vepar.
"Majstore, mogu ruke da obrišem? -Gle ti njega! Nemaš ni tri pišanja u firmi, a 'oćeš ruke da brišeš?! Marš tamo pod mašinu!"
"Majstore, mogu da idem da jedem? -Da jedeš?! Pa pička ti materina, tri pišanja u firmi nemaš, a ti bi da jedeš. Ajde marš tamo, kuvaj kafu."
"Majstore, mogu da idem da pišam? -Ma ne moraš ni da me pitaš, svašta s tobom! Idi sine slobodno. Al' oribaj i klozet kad si već tamo."
P.S. Poslednje je primer kad ti je ćaletov drug nadređeni. Tada te tretira, kako oni popularno kažu, "kao sina". Sin mu kod kuće sigurno riba klozet.
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović?
- Kao tačne.
- Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju.
- Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače.
- Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne?
- Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje?
--------------------------------------------------
- Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet.
- Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti!
- Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa.
- E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede.
- Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus?
- Sereš!?!
Institucija. Svetinja. U samom vrhu kriterijuma, tu negde posle neta i prozora u klonji, kad tumaraš po gradu sa hrpom Halo oglasa u ruci tražeći gajbu za studentski život.
Povad za sitne sate. Budžiš heroja, gledaš obdaren-mladić-gej-stop video čet na lokalnoj televiziji jer zbog sobne antene ne hvataš ni RTS 1, ili očajnički čekaš Raduljicu da pređe granicu 2,5 za soma, a lik sedi na klupi i češe jaja. Srećan jer ne moraš da budiš matorog za auto da odeš do pumpe kao u vukojebini odakle si, ustaješ, oblačiš jašu i prelaziš ulicu da uzmeš pljuge, keks i crveni klaker, virneš radnici u sise koja, smorena, po deseti put čita isti broj "Blic žene".
- Zdravo, komšika! Daj mi neki ogroman kurton, idem da jebem!
- Konačno i ti da isprazniš ta nabrekla muda. Znaš da bih ti dala ja pičke da se nisam udala skoro.
- Ma gde bre, zezam se, koje crno jebanje... Daj cigare, al' neke jeftinije, da mi ostane sutra za 'leba.
Retardirani rođak fudbalskog stadiona, čiji zeleni tepih podseća na lice tinejdžera sa opasnim problemom vezanim za samopouzdanje.
Kada klub ostane bez sredstava, na Džombas areni se obrne jedna sezona krompira kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje i deblokada računa. Ionako je odavno spreman za setvu.
- Predsedniče Guzdo, je l' dočekujemo Hajduk sledeće nedelje na našem stadionu?
- Junaci, heroji, fudbalski velemajstori! Iako smo neprikosnoveni u ovoj predivnoj igri i cilj nam je osvajanje Lige Evrope, neprijatelj nam beše kiša koja nam je sprala teren, tako da sad više na njega neće ni uskoci a kamoli Hajduk.
Upozorenje promiksuitetnoj devojci da ne pušta baš svakog da prođe kroz nju na moru. Nije lepo otvarati rupe strancima. Potajna nada da će baš tad zablistati i da će je samo sunce opaliti. Devojka od nepoverenja.
- Idemo Anamarija, Budisavka, Marinela i ja na more!
- Dobro bre Žaklina, uigrane ste ko Zvezdina odbrana. Njih tri se svako drugo veče geng benguju u plinaru.
- Ma, opusti se.
- Alo, prošli put ste upoznali Nigerijce. Protutnjaše kroz vas kao stampedo.
- Nikada nisam videla tolika njihala strave.
- Šta ima da gledaš?! Da nisi urolog?!
- Ništa se ti ne brini.
- Brinem se! Nemoj da si Krneta. Ščula?
- Ko?
- Onaj iz Zvezde, kog svi jebu. Još se čovek sam naguzi i skine gaće.
- Nisam ja takva.
- Da, ti ne nosiš gaće.
U ljudskoj prirodi, bar u domaćim prilikama, je da stvari dele na dobro i loše, naše i njihove, domaće i kupovno, zvezdu i partizan, istok i zapad, Ameriku i Rusiju, narodno i zabavno, egzit i Guču, selo i grad, lekara i babin lek, četnike i partizane, demokrate i nedemokrate i još zilion drugih stvari oko kojih moraš odlučiti na kojoj si strani.
Takva je stvar i sa vremenom-stižeš na vreme(ili malo ranije) ili kasniš, opet dve strane, nema između jer je i "akademsko kašnjenje" opet kašnjenje makar ga nazvao i "Bogovskim kašnjenjem".
Stalna prepirka i čest povod svađa je činjenica da su neki ljudi organizovani i sve stižu na vreme neretko se odričući raznih zadovoljstava poput zornjaka, obroka pred polazak, šestog špricera u kafani jer žure, razgovora sa tek upoznatom devojkom na ulici, dremke, završavanja misije na igrici, zadnjih 15 minuta utakmice i ostalih čestih razloga kašnjenja da bi stigli na vreme i da ih neko ne bi čekao. Lepo od njih, ali da li je i korisno?
Em što su se odrekli sitnog(ili ne tako sitnog?) zadovoljsta em još moraju nekoga da čekaju. Nekoga ko je rešio da npr izdrka još jednom jer će možda večeras umočiti pa da se ne obruka. Da li je to nagrada za organizovanost i etiku? Jeste, kao što je devojci nagrada da je posle čoko moka zaliješ zlatnim tušem.
Dok iz druge tj suprotne perspektive to izgleda ovako:
Ma bole me jaja da žurim ionako je sranje pre ponoći a i moram da vidim hoće li Gojas doći iz iksa...mogao bih i da promenim gaće jebiga, nisam od prošlog petka a i nešto miriše u kuhinji u pičku materinu. Da nije ona mala na fejsu sada...jebote čim je se setim drka mi se a drkao sam pre pola čuke...moram još jednom, ne vredi...au, ala kasnim jebote, ma boli me kurac, bolje da me čekaju nego da ih čekam!
Dovesti devojku u stan i obavezno imati snošaj sa istom. Kulturan način da se nekome saopšti da je skoro pamprčio neku ribu u svom ili ortakovom stanu.
- I kako je na policijskoj akademiji? Kakve su pandurke? Jesi li priveo koju?
- Jedino što sam priveo su par džeparoša dok sam bio na praksi.
