Uraditi malo očekivanu stvar; onu za koju ni sam nisi pomislio da se ikad može ostvariti a kamoli imao viziju da će se tako nešto stvarno i dogoditi.
Za Palmu se na domaćem terenu smatralo da je poput Titanika "potpuno nepotopiva figura kojoj ni Bog ne može ništa", ali uvek postoji onaj jedan procenat mišljenja koji se suprostavlja zakonima verovatnoće. Tako da ponekad prevagne na njegovu stranu; ne tako često, ali se ipak i to događa.
-Batko, nisam ti rek'o da počinjem sa radom od prvog.
-A nemo' da govoriš, bre? De, Devla da govoriš čačipe!
-Familije mi moje, evo ako lažem, da Bog da mi Adil bio zet.
-A gde si se zaposlio, crni Envere?
-Državni pos'o. Vodovod i kanalizacija.
-Znači, pobedio si Palmu.
___________________________________________________
___________________________________________
:zvrrrr: :zvrrrr: :zvrrrr:-Halo?!
-Dobrый denь.
-Dobro to Bog dao. Štaš?
-Эto Milovan Petrovič?
-Petrović...Ć kao ćuran!
-Turciя petuh?
-Je l' me ti jebeš? Ko si ti, čoveče?
-Menя zovut Vladimir Vladimirovič Putin.
-Putine, Srbine, otkud ti, jebote?! Odakle ti broj?
-Я brine za Serbov bratьev. Ako vam je hladno, da pojačam gas?
-Cvokoćem, leptejebo, već par dana, pojačavaj to, živela Moskva!
-Dobro. Do svidaniя.
-Čujemo se. E okreni ponek... :tuuuu, tuuuu: :tuuuu, tuuuu:
_____________________________________________________
________________________________________________
-Stigli su preliminarni rezultati glasanja u Jagodini i možemo reći da se desilo veliko iznenađenje, s obzirom da Dragan Marković nije uzeo većinu. Sa ulica Jagodine se javlja naša dopisnica Sanja. Sanja, da li se čujemo?S: Čujemo se. Evo upravo sada su stigli rezultati u kojima na prvom mestu nema gospodina Palme, što je ogromno iznenađenje. Ulice su pune naroda, pokušaćemo da pitamo nekoga za mišljenje i tumačenje ovakvog scenarija. Dobar dan, momci.
Dobar dan, lolololololo.
S: Kako se zoveš?
G: Moje ime je Gugi.
S: Čudno ime. A ti?
R: Padre... Roki Padre.
S: Nego, da vas pitam: Kako komentarišete Palmin poraz?
G: Poooooooooooojzeeeeeen. Molim, šta ste mi pitali?
R: Šta ti je, Gugi, koncentriši se.
S: Rekoh, kako... Stani bre. Vi ste oni sa Kuvajlije?
G: Nije Kuvajlija, ali suština je tu.
R: Gugi, 'ladno smo pobedili Palmu. Ova riba nas zna, jebote!
G: Ma tebe ne zna. Ti si 250 mesta ispod mene.
S: Pusti dečka na mi...
G: OĆEŠ DA TI POKAŽEM KUJ NAJLUĐI U SELO!!!
Situacija u kojoj uzmete čabar prislonite ga uz rč i prdnete.
Ahahaha matori gledaj kako sam prdno u čabar, snimijo sam
Moldavka u svetu krpa. Rumunsko - somalijski etalon jeftinoće. Koristiš i otreseš. Ako je premasna baciš.
Redovan je stanovnik buđavih sudopera, komšija čađavih roštilja, prijatelj WC šolje.
Neki tamo seljak koji ju je izmislio slučajno kad mu je pala masa za pravljenje vaginalnih dijafragmi na đon od aBidas patika sa buvljaka nije ni sanjao kakvu će mega popularanost steći ovaj artikal.
Relano, nisi lud da uzmeš lepu, normalnu, crvenim vezom prošaranu belu krpu i trljaš mašćobu sa dna lonca u kome se pasulj zadržao devet dana, a po ivicama buđ počela da se vata - zato valjda služi truleks. Samo ime govori. Nešto je trulo, u zemlji Danskoj.
Najčešće ih proizvode u bojama koje podsećaju na litavac, žuta i oker, i koverte iz policije, plava. Takve ih tačno poželiš smešati zajedno sa ispoljenim sadržajem debelog creva i povući vodu. Nije neka šteta.
- Mama, čime da obrišem ovu konjsku balegu sa patika?
- Uzmi truleks, posle mo'š da ga baciš.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Imaš sitno?
- Nemam ni ja u kasi. Može truleks jedan?
- Bolje daj žvake.
U bukvalnom smislu, ispoštovati davnašnji običaj da se u temelj svake građevine ugradi nešto živo da bi građevina dobro stajala i odolevala svakoj nepogodi. Prema važnosti same građevine odlučivalo se koji će nivo žrtve biti pa se, tako, u velike mostove i tvrđave ugrađivao čovek, a u male građevine neka od rogate marve.
U simboličnom značenju koristi se kao duhovna odrednica, da se svetle ideje velikih prethodnika i očeva nacija ugrađuju u sam temelj društva i na njihovom slavnom primeru gradi nova budućnost.
Danas je od tog običaja preostalo samo da se pri pokrivanju kuće obrne nešto na ražnju, po mogućnosti rogato, pa ko koliko ima.
- U ovoj nesreći jedino dobro je kako smo se organizovali i kako je vlast pravovremeno reagovala. Te svetle primere treba ugraditi u temelje buduće Srbije kako bi uvek tako postupali!
- Sine, nije Srbija pilićarnik da joj se svašta u temelj ukopava. Drš' se ti kosovskog boja i svetosavlja, a možeš i Cera i Kolubare. Tu su naši temelji.
Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.
-Ali rekla si juče da ti se sviđa što znam toliko o člankovitim crvima. Da se diviš mojoj posvećenosti književnosti i izučavanju istočnjačke kulture. Čak šta više rekla si da sam jako dobar dečko.
-Isuviše dobar dečko!
Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak?
- Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac.
- Dobro šta galamiš odma...
Pogrešan naziv za klasičnu muziku. Ozbiljnu muziku slušaju isti oni koji čitaju Tolstojevskog. Ovaj izraz se koristi čak i u štampi, pogotovo u najavi programa. Ozbiljna je svaka ona muzika (bez obzira da li je veselog tona ili ne) čiji autor je nije stvarao kao sprdnju, već kao svoj kreativni izraz, kakav god on bio.
A: Šta slušaš?
B: Sve sem ozbiljne muzike i metalike.
A: Znači samo neozbiljnu, a?
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Bog i batina svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu iz lakta ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.
Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada pola veka kasnije počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB! Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.
Deda: E, je l' dolazio danas Dragan da zakači tanjiraču?
Unuk: Dolazio jutros i rekao da... :u tom trenutku počinju vesti, paralelno sa unukovim izlaganjem: ...će da vrati do sutra... U Koceljevoj nađeni... i pitao za tebe... ostaci mrtve pande... rekao sam mu da... za koju se sumnja da je... si otišao u...
Deda: Bre, da li možeš da ućutiš više, breeeee?
Unuk: MARŠUPIČKUMATERINU, BRE!
Pederast. Feminiziran. Na džuboksu bira "Makarenu" ili nešto lagano od Eltona Džona. Kraj njega prolazite uvek sa dodatnim oprezom i refleksima nategnutim ko helanke prosečne drolje. I dovoljan je još samo jedan gej momenat da ga proglasite mozgom operacija gej lobija u vašoj mesnoj zajednici.
Pesnaja na gotovs. Dupe uza zid.
Upoznao sam ga pretprošle godine u maju, na nekom Saboru Srba ovde u Berlinu.
Moja draga i ja tek dođosmo u ovo čudo od grada i, ne poznajući nikoga i ne znajući gde ćemo i kako ćemo, u jednom trenutku se obratismo za pomoć lokalnoj srpskoj zajednici; jebiga - možda neko zna nekog ko izdaje stan a da pritom ne moraš da priložiš hiljadu jebenih potvrda i levo plućno krilo k'o prokletim Švabama. Elem, naša potraga nije previše dugo trajala i na kraju nas odvede do čoveka iz naslova, čudnog ali dopadljivog čikice koji je, eto, slučajno im'o stan od 60-ak kvadrata na izdavanje, ispostaviće se kasnije stan u kojem i dan-danas živimo i srećni smo. A baš takvim - srećnim - delovao je i Herr Milorad kada sam mu prvi put stisnuo ruku, te 2012 god. na pomenutom Saboru. Ćelav, nosat, plavook, nekih 60-ih godina, obučen u crnu "adidas" trenerku - likom je podsećao na one nadrkane poštenjačine iz prizemlja stambenih zgrada koje uvek prete da će deci probušiti loptu ako im upadne u dvorište ali to nikada i ne učine, samo ga je "adidas" treša odavala da je gastarbajter, i to onaj zavetni - iz Kuršumlije. Otišao ranih 70-ih iz rodnog grada, ni punih 18 nije im'o, kaže, i od tada se svake godine dva puta vraća dole - nedelju dana za Božić, još jednom toliko oko Đurđevdana. Išao bi on i češće, al' jebiga - kome, čemu...Roditelji umrli odavno, supruga Verica pre par meseci, sin, snaja i unuci dve stanice U-banom od njega..."Moj život je ovde", veli i ne žali se kao svi ostali. "Jedu ono što se ne je', moj Beograđane. Imaju, bre, i ne znaju šta imaju al' im u krvi da gunđaju, kukaju, seru. Eh, moj Beograđane, mi smo ti Srbi teška govna...", a opet se blago smeška kad kaže to Srbi i otpija još jedan gutljaj rakije. Dade mi posle dve flaše, "da zaključimo ugovor", reče i ode da odnese unucima malo jagnjetine sa Sabora. Video sam ga još samo 2 puta posle toga. Kiriju smo mu plaćali preko bankovnog računa, nije bilo potrebe za viđanjem i uručivanjem koverte. A i ta koverta je bila "tanja" nego što je stajalo u ugovoru. "Neću da derem svoje zemljake, pa još Beograđane, hehe", prekinuo me je u pola mog ponositog Molim Vas, nemojte da..., ali me nije zbog toga osvojio. Taj čestiti, nepoznati čovek koga samo upoznao, koga smo oboje upoznali, bio je prva osoba koja je učinila da se osetimo prijatno ovde, u ovoj daljini, i da pomislimo da će na kraju ipak sve biti u redu. Jebemliga zašto, ali tako je bilo. Možda je Herr Milorad bio onaj znak od Boga poslat a koji svi mi ponekad čekamo kada se nađemo na određenoj rasputnici životnoj. Možda je i njemu tako neko pomogao kada se prvi put našao u Nemačkoj, pa je on sad "vraćao dug"...tek, nikad nisam saznao ni čime se bavio. Umro je u ponedeljak, danas smo mu bili na sahrani...
Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.
Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.
Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.
Dušmani.
- Šta ćemo od priloga?
- Malo luka, aleve, pavlake, ljutenice, salate, paradajza...
- Momak, da ti metnem sve?
- Može!
- Evo ga. Ti, mali?
- Ništa.
- Šta?!
- Neću ništa od priloga.
- MRŠ!
- Izvinite?
- Odjebi gejska sotono!
- Ali...
- ČIBE!
Lažno opravdanje, koje prethodi bitnoj informaciji.
Naravno da ovo znanje nije slučajno, već posledica spoja špijunsko-tračerskih veština i radoznalosti rase nastale ukrštanjem svrake i snajper-babe. Ili, čak, rezultat direktne umešanosti u predmet razgovora i informisanost iz prve ruke.
- A, kevo, kakvu je klopu spremila Sojka, a? Kažem vam ja da ume da kuva.
- Hm.
- Šta hm, sve napravljeno od nule, supa, glavno jelo, gabon-torta vrh.
- Pa, sasvim slučajno znam da je ova torta kupljena u prodavnici.
- A? Otkud ti to znaš?
- Pusti je, sinko, kopa po đubretu, ko forenzičar. Sigurno našla račun u kanti. Ja kući ništa zato ne bacam u smeće, spaljujem sve, bre, pa zakopavam pepeo iza šupe.
_____________- Džimi, hoćemo na neku bleju večeras?
- Eee, idem sa Biljom na veče ruske minijature, ne mogu.
- Smuv’o si se sa Biljom? Au, brate…
- Jesam, bogami, što?
- Ma ništa.
- Kaži, brate, nemoj da me krčkaš sad.
- Ma… Sasvim slučajno znam da je mala dragstor, ako me razumeš.
- Daj ne bulazni, Bilja je bre klasa, kulturiška, sluša Hajdna na MP3 plejeru. Neko te ložio, a i ti bre slušaš svakog.
- Dobro, neka onda, nebitno. Samo obrati pažnju, kad kaže “Banzaiii”, tad je blizu vrhunca, pa teraj još malo.
- Šta?!
- ‘Ajde pa čujemo se, matori.
Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.
Vrsta muškaraca u izumiranju. To je onaj koji ženu navede da više veruje njemu nego rođenim očima, onaj koji na svako sumnjičavo žensko pitanje ima minimum tri odgovora, i to argumentovana. Ne postoji loš postupak koji žena neće da mu oprosti jer on svakom rečenicom ume da joj nahrani sujetu i dušu.
Nijedan kompliment koji on izgovori ne može da bude izlizana fora sa fejsbuka, već lično njegova pažljivo odabrana misao upućena samo njoj. Nekad od morbidne stvari naprave rečenicu od koje gaće same spadaju, tipa "voleo bih da sam hirurg, da ti otvorim grudni koš i poljubim te pravo u srce!"
znam da laže...ali taaakooo dobro laže!
