...ja sam više intelektualni tip."
Ovo ćete čuti od mnogih pseudointelektualaca. Osoba koja ovo izgovara želi da naglasi kako ste vi glupi fizikalac pa makar i Gerniku naslikali, dok je ona s druge strane tako misaona i apstraktna da joj ruke ne bi ni trebale kad bi se stranice knjige same okretale. Protura logiku da ko zna da napravi nešto - mora da nema mnogo u glavi, iza koje se krije pouzdanje da, obzirom da joj je manufakturna kreativnost bogom zakinuta, mora da joj je onda nadoknađeno moćnim intelektom. Ovakva logika opovrgava ovo poslednje.
- jao, nisam znao da tako dobro crtaš, divno je. Ja ništa ne znam da radim s rukama, ja sam više intelektualni tip
- jedi govna. Srukama
Jebeno jeziv prikaz.
Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.
Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako.
Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)
Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.
Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.
Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.
Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava!
Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.
Definicija napisana za Mizantrophy.
Poslednji vapaj očajnika za uspehom. Nesrećnik kojem u životu ne polazi ništa za rukom, kojem se život toliko puta posrao na svaki pokušaj da nešto učini kako bi promenio tu konstantu, I kojoj je da se tako duhovito izrazim, čak i sudba rekla sajsi galoma kao i ona kojoj je svaka postelja, Prokrustova.
1:Divi što sam upoznao jednu ribu, da je malo kulja, mogao bih reći i da je plazma devojka , znaš kakv...
2: :prekida ga:
E, a znaš...ti si dobar sa ribama, je l' bi mogao meni nešto da nabaciš, zarad starih dobrih vremena :Džimi Vejls pogled: ?
1:Taj nerad sinak, svakoj ribi koju sam ti nabacio uspeo si da ogadiš muški rod do te granice da su se neke i zamonašile odmah posle snošaja s tobom!
2: Ah, sudbo tužna, bolje da sam se rodio bez kurca nego bez sreće
1: Šta sereš? Pokori se sužnju... i prestani više da sve svaljuješ na sudbinu nego radi nešto povodom toga?
A i što bez kurca, ajd' da kažeš bubreg pa da čovek i razume....
2: Da imam sreće našao bi onda nekako i kurac šanse da mi poraste...ovako samo mogu da ga duvam i da gledam 'njavu kući...
Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.
Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.
Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.
Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.
Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.
Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.
Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.
Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!
Definicija za Mizantrophy
Mitsko mesto zagrobnog života vlaške nacionalne manjine.
Ogromna kula čiji ulaz čuvaju dva gipsana lava koja je specijalno prevezao Grga transport iz Beča. Raskošna i puna luksuznog nameštaja sa kovanim gvožđem na balkonima i velikom podzemnom garažom popunjenom nemačkim automobilima. Sa zvučnika raspoređenim širom kule bije Radio Morava, naravno samo sa vlaškim hitovima tipa onaj "Ljulju ljulju ljulju ljuj" koji je standardno na top listi najpopularnijih numera.
U Vlahalu ne može svako ući. Za početak moraš dvajes godina da živiš u državi gde je jedan od zvaničnih jezika nemački. Kao drugo, nećeš jebati Rumunku na versaće posteljinama u odajama Vlahale ako za života nisi izgradio bar tri sprata visoku kuću u rodnom kraju i ako nisi imao bar četiri različite životinjske vrste na ogradi. I treće, najvažnije, moraš da izgineš da bi zaradio mesto međ besmrtnim vlaškim gastosima. Kao i oni bradati Šveđani sa svojom lošom kopijom. To najlakše postižeš ako umoran voziš petnaest sati iz Hamburga pa se zakucaš u kamion koji ti dolazi iz suprotnog smera, tako uspevši da se nađeš u dnevnom izveštaju Nade Macure.
Naravno, podrazumeva se da umeš da barataš crnim mađijama i da si bar dvojicu komšija zajebo poturivši im neki začarani artifakt u avliju.
Divno mesto.
-Dobro nam doš'o. Da čujem.
-'Vako, švajcarsko državljanstvo od '87-e, dva mercedesa i audi, dve kuće i novi ajfon. Skončao život sudarivši se sa autom punim Turaka na autoputu.
-Turaka? Alal vera. Evo ključ od sobe i sa srećom, sad šaljemo sms za čestitku na Moravi.
Prosek.
Mrtvi prosek.
Srednja linija trapeza.
Fulam u Premijer ligi, Nikolas Kejdž među glumcima, Opel Kadet u srpskog seljaka, torta sa grožđicama i bademom tetke Leposave za posni Jovanjdan. Jedna od. Aritmetička sredina. Žvaćeš i smeškaš se kao "haha, ima petica, ima", ali znaš da nije to to! Ti ZNAŠ da fali jaja! I ovo nije fil, to su jebene žele bombone!
Kvalifikuje se, ali za kup UEFA. Prođe, ali kao druga u grupi. Prijavi se za maraton i nosi broj 31. Stigne na cilj, ali osma. Ceo život se lomi da sjebe kompleks i piša po sirotinji, ali, šta god pokušala, beznadežno zakucava na pola stepeništa.
Nema za tebe lifta do vrha i nikog nije briga što si kupila ploču Smešin Pampkinsa za četri evra u Bugarskoj. Nisi pokazala ništa. Ti si broj u masi. Glasačko telo. Deo intelektualnog tržišta. Publika u "Sve za ljubav".
Niko te neće pamtiti, odrasti i nauči da živiš sa tim.
I, ne, stvarno ne znam ko prodaje gramofon.
On je poseban, on je izvan klišea, on na svet gleda sa cirostratusa. Prezire malograđanštinu, klasiku priznaje samo zbog toga što predstavlja fundament za avangardu, sve što je novo i nerazumljivo drugima njemu je vrhunac estetike i kreativnosti. Ne, on sam nije avangarda, već samo ljubitelj iste jer je to, zaboga, namenjeno samo odabranima.
Avangarda mu je u genima jer je njegov otac slušao EKV još dok su se zvali Katarina II, a majka je završila kurs modernog baleta dok su njene drugarice cupkale u KUD Abrašević.
Ako vidite nekog odevenog u crno-žutu kombinaciju sa tirkiznom maramom oko vrata, lebdećeg hoda i pogleda koji prolazi kroz ljude oko njega, znajte da je to ON - ljubitelj avangarde.
Ljubitelj avangarde (LJA) doveo svoju pratilju na konceptualni performans mlade avangardne umetnice Sisi Konjović...
LJA: Pogledaj samo ovu stolicu sa tri noge, predstavi samo tu simboliku invalidnosti našeg univerzuma...
Pratilja: Ali to je običan tronožac, moj deda u Stepojevcu ima takvih kolko oćeš...
LJA: Ha, draga moja, ovo je avangarda. Pogledaj, ta stolica u sprezi sa ovim ugaslim fenjerom sugeriše kataklizmu...
Pratilja: More, šupičkumaterinu i ti i tvoja avangarda. S kim ja izgubih čuku vremena...
Sposobnost ili dar da možeš da sklopiš oči i ne samo najobičnije zamisliš nešto, nego to vidiš tako živo i tako jasno, da ne želiš otvoriti oči uopšte, a toliko si nešto jako zamislio da ti jeza prođe kroz kičmu.
Sposobnost da čitaš slova koja ti je neko napisao, da ih pretvaraš u slike u svojoj glavi i to slike od kojih ponekad izgubiš dah i gutaš knedle koliko te je pogodilo to što si zamislio.
Sposobnost ne samo da vidiš nešto i stvoriš sliku, već sposobnost da pored toga i osetiš, i odeš na neko mesto gde bi sada želeo da budeš a nisi, a opet maštom, ako je poseduješ, možeš makar delimično da budeš tamo, makar samo malo. Onoliko malo koliko ti je potrebno da preživiš još jedan dan.
Možda ne može da zameni lepotu stvarnosti ali ponekad je jedino što imaš.
Maštam da nas je troje i da smo tamo. Čekamo. Njima se oči sklapaju ali neće zaspati. Neće. Sačekaće oni budni jer znaju da dolaziš. Znaju da smo došli kao troje a odatle odlazimo kao četvoro. To znam i ja i ne mogu da dočekam. Ali dobro je što znam da ću dočekati, jer ovih dana sam maštao samo o tome. Iako maštanje nije isto kao stvarni zagrljaj, ipak sam maštanjem pregurao svaki dan do ovog dana kada ćemo, ja sa tvojom torbom, a ti držeći njih za ruke, zajedno otići u naš univerzum gde nam je uvek najtoplije.
E ovako... Pre n'o počnem da serem, čisto da spomenem jednu staru poslovicu... „U kafani radi il' lud il' pijan“. Asocijacija slična psihijatriji. Kao što psihijatri vremenom sliče na svoje pacijente tako i ugostitelji na svoje goste. Il' pak obrnuto. Dakle...
Kafana! Jebeno tesna rupa bez dna. Đavolja varoš prepuna neograničenih resursa koji produktuju more poroka i čak više od toga...
Jedan od mogućih resursa, jeste „rakija“. Ne šljivovica, ne loza.. Već prava grehovača. Ispečena isključivo u đavoljem kazanu. Servirana u maloj crnoj piratskoj bočici sa etiketom mrtvačke lobanje. Poseduje osobine posvađuše i pri tom uneređuje svoje žrtve.
E sad... Njene sluge su Konobari, u ovom slučaju - demoni, legalni lopovi -, koji ti, svojim kombinovanim tehnikama, izvlače zadnji dinar iz džepa, koji si možda namenio za bolesnu babu, opravku juga il' za verenički prsten. Ne matori, boli njih kurac, oni će i to uzeti...
Možeš li se suprotstaviti? Pa ne možeš prika, nemaš ti muda koliko oni imaju aduta. Jedan od ponuđenih jeste adut ispod šanka u obliku bejzbolke, namenjen za krivljenje vilice i prebijanje bubrega. Potencijalni razarač kamenja u istim za šta bi insistirali da im budeš zahvalan, ako naravno dođe do toga. I sve to radi naplate duga il' pak falširanja neke pesme koja im para uši. N'o, da krenem dalje...
Najzajebaniji od svih – Gazda. Poznatiji kao „Lucifer“, šef đavolje varoši. Vlasnik nekolicine demona kojima lično upravlja vezanim koncima kao Đepeto Pinokijom. On je taj baja, koji krije svoje rogove k'o zmija noge, bičuje radnike zarad veće dobiti, maltretira goste jer su ružni i odvratni i nemaju novca koliko njemu treba, pojebe svaku drugu ženu koja se nađe na njegovoj teritoriji, ima para i može mu se...
A žrtve.. Žrtva si ti! Žrtve su nesrećni, pijani boemi prerezanih vena starim, kuhinjskim, tupim, reckavim nožem. Jeboteee,.. Ala to boli! Ma i treba da ga boli jebem li mu nanu, šta seče vene koje pičke materine? N'o, da se vratim na temu.
Oni su zaluđeni tipovi, zaluđeni od abnormalne količine alkohola koju su uneli u svoj organizam, umesto narodnjaka koji trešte iz dana u dan, oni haluciniraju eho razbijene čaše, 'mesto babe od pedes' i pet godina vide mladu konobaricu od sedamnes' leta, koju neprestano štipkaju za guzu. Ako i pojebu nešto ne ginu im bar picajzle il' sifilis. U najgorem mogućem slučaju pada i alimentacija...
I zato brale, pamet u glavu. Ako zagrizeš ovakav mamac, rđava udica ti ne gine. Udica koja se ne skida tako lako...
Definicija napisana za Mizantrophy.
Može da znači i negaciju na kraju rečenice.
Izašao sam na ispit danas i dobio sam desetku, gistro. Okinuo sam...
Čudan ti je to osećaj batice, vrlo čudan, možda čak, i previše. U čardaku ni na nebu ni na zemlji, u nedovršenoj kući Duće Klompara sa pogledom na autoput i tri sestre na Konjarniku dolazim onako sa građevine gde se jebavam sa hiltijima i Ciganima. Bila je to, kako kaže komisija, najjača kokaniđa koja je ovde dospela, a ja tek ušao u virtuelni svet droge. Nema veze, nisam razmišljao o tome, važno mi je bilo samo da se malo opustim. Šmrk, šmrk, toliko je jako da su mi se zenice spojile. U jebote! Mamaa! Lebdim leptepojo! Vidim kuću odozgo, lep krov ima, moram priznati, ali jebote, pa ja lebdim. Okolina mi sve postaje manja i manja.. Aaaaa! TRANS! U glavi mi se neprestano vrti melodija saao roma, babo, babo, sao roma o daje, sao roma babo babo, eeee ederlezi, ederlezi. Ište bre Ganci u kurac više.. Ederleziii.. Aaaa. Opet mi se pojavljuje onaj ganfer što tera one ćurke u filmu Dom za vešanje. Koji sam ja ovo đavo uzeo, boktepita. Prolazim sloj stratosfere. Feliks Baumgartner mi zavidi. Već sam se oprostio i od ćaleta i keve, devojku nemam jebiga. Dužnici, šta ću vam ja, dalje nisam mogo. Reks, jedi samo zdravu hranu i ne daj da te diraju već im kidaj uši. Polako odlazim iz mezosfere, a već mi se polako približava termosfera gde mi mašu astronauti iz svojih spejsšatlova. Gotovo. Mozak mi već trokira, brmmm.. Kraj, hvatam zjale gore. Mislim da sam najusamljeniji čovek na svetu. Nigde nikog. Odjedanput, osećam neku toplinu, iako je sve vreme bilo ledeno. U daljini vidim prve zrake Sunca.
Jutro! Što je najgore, osećam neko gušenje i šamaranje. BAM! BAM! Prekid memorije! Vraćam se u normalu, a neki Ciga me udara lopatom po glavi i vidim Duću Klompara kako se dere nekom na telefonu i kaže da brzo dođu i da imaju polumrtvog čoveka ovde. U tom trenutku, govor mi je blokiran, ali uspeh nekako da mu promrljam u bradu: "Jao, Klomparu pa 'de sad jebote, trebalo mi je još svega par milimetara do svemira!"
Više nije bilo spasa.
DMT
Količina tečnosti koja prođe kroz grlo, u jedinici vremena.
-Krigla piva za 3 sekunde? Dobar ti protok jebote!
-Trening bato. Smakneš jabučicu sa strane i povećaš protok.
-Kako je smakneš?
-Ložim te. Samo trening.
Lizalica bogatih. Kod nas je Chupa Chups kostao kao 4 obične lizalice, pa nam roditelji nikad nisu dali da ih uzimamo.
-Vidi onog lize Chupa Chups
-ih kolko on para ima...
-Iiiiiiiiiiii
Svetlo koje umesto običnog prekidača ima potenciometar tj. može da se pojača ili smanji osvetljenje.
"Aaa matori ubacio si ova švalerska svetla"
"Pa brate, znaš, kad dođe riba ne moram da gasim svetlo, samo malo prigušim i vidim sve"
Ovo opisuje dve izuzetno bliske osobe koje se retko kada odvajaju.
Ten koji se obično dobija leti, a karakteriše ga veoma potamnela i neretko crvena koža u predelima gde ista nije bila pokrivena pamučnom potkošuljom tokom izlaganja Suncu.
Naziv je dobila po jednoj subkulturi.
Za isti pojam u upotrebi je i naziv "šoferska boja".
"Brate odakle ti ta rumunska boja?"
"Ma to ribe vole".
Šetnja maturanata elektrotehničke škole.
Gomila muškaraca šeta u retardiranom maturskim odjelima,dok ih roditelji žele isprebijati jer većina tih šetača ide na popravni ispit.
