Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.
Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.
Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...
Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!
Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.
- Dragi ova tvoja nova sekretarica nema veze s vezom. Gora je od prošle.
- U pravu si draga, nema veze s vezom. Al' molila me je na koljenima za posao, nisam imao srca da je odbijem.
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''
I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''
Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''
Amin.
- E, gde ćeš, Makili...?
- Imam trening.
- Nisam znao da išta treniraš...
- Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš!
- Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!
Ako je istina da psovke mentalno opuštaju, ovo je svakako jedna od onih koje će reagovati maltene kao bensedin. Izrazito često se koristi u svakoj mogućoj situaciji u kojoj je država čak i indirektno umešana. Daje nam šansu da svoj problem pretopimo na drugoga, tačnije državu, pa makar i samo ovako verbalno.
Koliko je prijemni?
-Osam hiljada.
Jebem ti državu.------------
Poskupelo pivo na četresšes.
-Jebem ti državu.
Naizgled blesava kombinacija, ali funkcioniše mnogim pevačicama.
-Jesi li video kako peva u novom spotu?
-Video, kako ne. Opasnu sisu ima.
Jasan znak domaćinu da smo raspoloženi za još.
- Kume, je l` može još jedna?
- Ajde kume kad si navalio, a baš sam krenuo...
Odlazak bez namere ili mogućnosti povratka.
- 'De si, prijatelju?
- Evo, žurim. Budžim nešto da zapalim za Švecku, pa jurim papire.
- Znači, rešio si da odeš?
- Što pre, uzimam kartu u jednom smeru i nećete više da me viđate ovde!
......
- E, gde nam je Miki? Nema ga već neko vreme.
- Otiš'o na put. I to sa kartom u jednom smeru.
- Oooo, pa ionako večito pričao da će da zapali za Švicu ili Švecku i da neće ni da se okrene, a kamoli vrati. I gde je na kraju otišao?
- Tamo gde je Sveti Petar kondukter! Svirnuo ga bus na pešačkom!
Najodvratnija vrsta celulita. Butine koje izgledaju ko izorani drumovi Marka Kraljevića. Jedan pogled na njih je dovoljan da izazove nagon za povraćanjem.
- Brate, kako možeš da jebeš ono!? Si joj video celulit!? Ko aluvijalne ravni, jebote!
- Celulit?! Si ti normalan!? Pored onolikih sisa, ti si video celulit!? ... Brate, ti si gej...
Vint je vrsta ručne kočnice koja se nalazi na zadnjem kraju zaprežnih vozila. Privijanjem vinta se povećava trenje u osovini, čime se sprečava nekontrolisano ubrzavanje opterećene zaprege na nizbrdicama. Prilično korisna stvar, naročito pri vlakanju drva. Preteča ABS-a.
U ruralnom slengu ima značenje: stani, koči, obustavi, smanji sa tim što radiš.
Anglicizam koji u poslednje vreme sve više uzima maha u srpskom jeziku. Ići komando znači ne nositi gaće ispod pantalona. Ljudi šetaju komando iz raznih pobuda -- neki vole da osete promaju u nogavici, neki se osećaju slobodno, neki tvrde da im je tako lakše da igraju džepni bilijar, a neki ne ističu razloge, jednostavno im je to neki trip. Osoba koja ide komando se zove komandos.
- Tebra, šta ima?
- Ništa, batice. Ozebo mi dečji dodatak.
- Ne seri, što?
- Istuširam se ja sinoć i skontam da nemam čistih gaća, preovlađuje šmura. I reko' ajde da idem komando, neću mnogo da se zadržim u gradu. Al' kurac, sine, zadržim se do pola tri. Posle krenuo kući pešaka, tanke farmerke, a zima stegla, dok sam došao do Rušnja, skvrčio mi se kao nikad.
- Dakbe.
- Taj stil, brate.
Streljanje.
- Au Jape Stame, Miha uzeo loptu. Kad on šutira voleo bih da sam oktopod, pa da mogu rukama sve zakloniti, a ne samo muda.
- Ajde Inzagi ne kenjaj nego stani tu u živi zid!
---------------------------------------------------------
- Hans, poređaj ovu raju i pucaj u živi zid!
