Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".
Konobar: Pa daj bre, pijani ste već. Zašto morate svaki vikend toliko da pijete?
Gost: Jer tako smo u mogućnosti.Šef: Kovačeviću!!! Zašto oni obračuni ne leže već kod mene na stolu?!
Zaposleni: Jer tako sam u mogućnosti.Majka: Pa sine vidi kako je lepo vreme napolju! Zašto moraš da visiš po ceo dan pred tim kompjuterom?
Sin: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: (zbunjena) Šta? More kad ti raspalim sad jednu šamarčinu, pa da vidiš koje ja mogućnosti imam.
Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.
Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...
Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...
- 'Ajde, dušo, spremaj se, već nas čeka kombi dole...
- Ali, Taške, zar stvarno moram da pevam kod Ere u kafani?! On je takav prostak...
- Je l' ti 'oćeš da pevaš u Operi ili ne, a?!
- Svim srcem!
- E, pa onda, ostavi taj brus, oblači tu ribarsku mrežu i polazi! Erin lokal je idealna odskočna daska za to...------------------------------------------------------------------------------------------------
:Mladi i sveže diplomirani student Megatrenda sa prosekom ocena 9.9 ( smer nebitan ), na nagovor svog oca dolazi u firmu strica Bobana ne bi li ga ovaj zaposlio...:
- Zdravo, striče, eto ja doš...
- Ćao, mali, sjedi...Štaš pit’? Smiiiljka! Daj dva viskija i dvije kave ođe, odma’!
- Hvala, striče, ne treb...
- Jebeš li šta, mali? Šta ti radi onaj prdonja kući? Kako škola?
- Slabo, eno ga svađa se s majkom, a zbog tog trećeg sam zapravo i došao...
- Znači – pos’o, a? Štas beše ti ono izučav’o? Pravo? Medicinu? Ekonomiju?
- Biznis, striko. Biznis...
- Propisno, propisno...Ništa. Počinješ od slijedeće nedelje, u redu?
- Hvala, striče, neću te razočarati, časna reč! A gde će mi biti kancelarija? Je l’ treba svoj laptop da donesem ili ću imati svoj poslovni? I koji ćeš mi auto dati da vozim?
- Kancelarija? Laptop? Auto? Da tebi vrane nisu malo popile mozak, momče?! U ponedeljak u 8h da se javiš u magacin na istovar, ščuo!
- Ali, ja sam misl...
- Misliti i srati nije isto, moj bratiću. Tako sam i ja poč’o, tako ćeš, vala, i ti. Možda neđe i doguraš...
- Ali ja imam školu, znanje, visok prosek...
- ...i kurac ‘mesto mozga, znam već. Da sam ja takve k’o što s’ ti puštao da mi se mešaju u pos’o odavno bi prop’o i završio naulici. ‘Ajde, bjež’ sad, još ćeš od strica dobiti batine koji si trebao dobit’ od oca, krv mu jebem onu blagu!
Šuntav, smotaniji od autističnog deteta na partiji američkog fudbala američke koledž lige.
- Izvini, ne znam šta mi je, obično nemam problema što se tiče ovog.
- Pa hoćeš da ja pokušam?
- Neka, evo ga. Nije.
- To ti je peti kondom koji si pocjep'o. Rinfuz dok se nisam ohladila?
- Ekstra. Aj ja ću iza, ne ček', ja ću proći ovuda, možeš malo da se spustiš, aj levo malo, čekaj, stani.
- U kaki si ko da te je hodža pištoljem krstio, lezi dole, sama ću.
Roditi se u periodu između 23. novembra i 21. decembra.
- Kad ti je termin?
- Negde 19. decembra, tad bi mali trebao da se upiše u listu strelaca.
- Lepo. Samo da ne zakasni malo pa ispadne jarac k'o tata.
- Ju! Valjda neće.
Duvajući aparat koji nam pomaže da nam ruke budu što suvlje kada ih brišemo o pantalone.
Posprdno odavanje počasti sagovorniku, stavljajući mu do znanja da se makar na kratko uspešno uživeo u svoju ulogu, koju mu niko nije dodelio i svojim izlaganjem, ali samo izlaganjem, opasno približio određenom velikanu sa kojim deli stavove.
- Slabo nešto igraju ovi naši ljaljani, opet će ih matorci ugaziti s nulom.
- Pa kada smo ofanzivno orijentisani, Perke ne ume da se vrati nazad, a Ćomi visi tamo desno i stalno ispada iz igre. Trebalo bi svi da se malo povuku ka svom golu, ostave prostor matoranima da se umore u ovom, po nas bezopasnom delu terena i onda u zadnjih 10 minuta da ih savatamo na kontru.
- Izvini, Murinjo, nisam te prepoznao.
--------------------------------------------------
- Pu, mamicu mu, opet mi iskočio osigurač.
- Zato što ne možeš istovremeno imati dva računara uključena u sobi, neonku i obično svetlo, televizor, a onda upališ i klimu, koja kada počne da duva suviše struje povuče i prc.
- Izvini, Tesla, nisam te prepoznao.
--------------------------------------------------
- Ne znam kako da priđem Jovani, uzentam se svaki put.
- Ma samo joj se bre uneseš u facu, kažeš "dodži vamo", podigneš obrvu, namigneš i odete kod tebe.
- Izvini, Roko, nisam te prepoznao.
Rečenica kojom se opisuje izgled devojke sa jako malim grudima.
- "U, brate, al je dobra ona riba tamo za susednim stolom!"
- "Vala baš... šteta samo što je povukla sise na ćaleta!"
Ono zbog čega su svi zaboravili da uživaju u životu.
Instant kafa - odjednom nema više vremena da se čeka.
Instant pasulj - zvekneš iz alu-posude i miran si.
Instant studije - svaki pa i najopširniji predmet je jednosemestralan.
Instant seks - daj nešto da se mlatne na žurci, ko bi se upoznavao?
Instant zarada - bolje da radim promocije za 40 evra nego da ustajem svako jutro pa na posao
Instant uživanje - paket vutre, spid, ekser(da se napijes treba vremena).
Instant informacija - internet, pa znaš ti gde je biblioteka?
Pored svega: "Ne mogu brate, nemam vremena, žurim, moraćemo nešto za 1. maj(a sad je februar), evo me u taksiju neću stići, raskinuli smo ona nema vremena za mene, ne mogu se cimam do pijace uzeću u maksiju degenerisane paprike..."
I sve samo prolazi, prolazi, prolazi...a mi ko kante trpamo, trpamo...
Izraz kojim se konstatuje statusni pad devojke u očima drugih i na hijerarhijskoj lestvici kojom ribe ocenjuju jedne druge, izazvan neosnovanim tvrdnjama muškaraca da se dotična satire od kurca gore nego jedina grupi devojka osrednjeg demo benda iz gornje Vukotrsotine.
Elem, mi samoproklamovani alfa mužijaci po difoltu od trenutka kada nam prepone zasvrbucka prva stidara, uživamo u pečatiranju devojaka. Jednostavno, žigošemo ih nazivima: dobra pička, radodajka, ne bi dala Pitu ni stidnicu da joj omiriše, itd, sve zarad lakše identifikacije seksualne komunikacije dotične sa spoljnim svetom, pa se gubljenje vremena na muvanje onih koje glume nedodirljive smanjuje na minimum.
Ipak, u tom procesu neminovno je doći do greške, pa će se uvek naći neki slinavi, otrcani džudža, koji će se pohvaliti da je otrsio neku jadnicu koja se kurca stidi i na posteru, preveći od nje kurvu par ekselans. Priča se brzo proširi, i ispadne da je devojka stišćala među nogama više palamara nego što ih je u životu videla.
-Oh, ta izvolite Marija Tajuška Vasiljevič.
-O, kako ste draga Sonja Teofilović Gogolj?
-Ta, sedite prvo, čaj da ispijemo, pa da vam se izjadam.
-Pričajte, odmah, pričajte.
-Zatekoh sinoć svoju jedinicu kako sa sve tri zadignute podsuknje u svojoj sobi besomučno zabija sebi u pičku nogar od noćnog stočića.
-Tja, šta joj je draga Sonja Teofilović Gogolj, zar ona nema momka?
-Nema, nikada i neće imati, pade mi dete pod kletvom jezika zlih, neki isprefigovani oficirčić se rastorlokao kako je životinjski kundačio za vreme njenih studija u Moskvi, te se priča, avaj, pronese i u našu čaršiju.
-Jadno, dete, stvarno, ostade tako mlado bez kvalitetnog, bogatog kurca.
-Da znate, draga gospođo, samo je neki propali službenici zagleduju a ovi gabaritnijeg buđelara neće sramotu na sebe.
-Strašno.
-Strašno, draga moja Marija Tajuška Vasiljevič, zar u najboljim godinama bez dobre jebačine?
-Žalim jadno dete... Nego 'oćeš da ti pričam kako sam guženje doživela sinoć, još mi treperi čmarni kolutić?
-Ta, pričajte Marija, tako vam Romanovih, pričajte.
Uzvik koji se koristi u toku prepričavanja nečijeg postupka, predloga, komentara, kojim smo iznenađeni i ostali zaprepašćeni. Uglavnom se govori na kraju iznetog događaja!
- Zašto Slađa ne sedi sa nama, jel se nešto naljutila?
- Posvađale smo se i ne želim tu kurvu očima da vidim!
- Što?
- Bila neka žurka u sredu, ja nisam mogla ići, imala sam ispit u petak, al su otišli ona i moj Slaviša. I sela ona Slaviši u krilo, a bila u svom dopičnjaku, slikala se tako sa njim i postavi sliku na fejsbuk kao profilnu! Jaka mi je to drugarica! Zamisli, molim te!*
- Zar si opet dobio jedinicu??? Pašćeš godinu! Hoćeš li u grob da me oteraš, mamlaze jedan?! Ja kad kažem "Uči!", ti "Sad ću!"... i eto šta ispadne! Kuku, meni!
- Kevo, veruj mi da sam sve naučio, al guska me pita kog gasa ima najviše u vazduhu! Ja joj kažem kiseonik, ona mene oterala na mesto i zabola mi čopa. Zamisli, eeej... pa ko to još zna!
- Znam ja, zamisli! Laptop i telefon donesi ovamo, a onda marš u svoju sobu i ima da učiš dok ne propišaš krv, jer padati godinu mi nećeš! Jel ti jasno? Zamisli ti njega...
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Odnos između školovane i neškolovane osobe.
Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla...
Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno.
Razdor se itekako vidi.
Ulazi tetkica Rafida u amfiteatar i kaže joj profesor da obriše tablu i ostavi samo izraz za brzinu i II njutnov zakon.
- Dobro, nema problema.
Izlazi profa na cigaret pauzu i vinjak, tetkica ostaje sama i gleda u tablu...
- More, izeš mi ovu moju, jebale te jednačine. Sve ću ti obrišem pa piši ponovo, za to si učio školu i primaš veću platu od mene.
----------------------------------------------------------------------------------------
- I, kako ti se sviđa moja nova cura? Samo da znaš da imam ozbiljne namere sa njom.
- Sine, ako ti nju voliš, ženi je, šta drugo da ti kažem.
- Šta sad ovoj ne valja? Baš je fina, kulturna, vredna i poštena devojka.
- Milane, ti si doktor i imaš jako cenjen posao a ona je došla do prvog srednje i sa...
- Pa, kakve to ima veze, ima posao u trafici i zarađuje!
- Sada se i ne vidi razlika jer ste zaljubljeni, a kasnije nećete imati o čemu da pričate.
- Ih, pa ti si apotekarka, a ćale ima samo zanat, i ti ćeš nešto da mi kažeš, ajde molim te!
- Jeste, ali tvoj tata nije imao za školovanje zato je i završio zanat, bili su siromašni i sam se snalazio za sve. Ali, u odnosu na Ivanu je bio jako radoznao i sve ga je interesovalo. Ova tvoja priča samo o zvezdama granda, serijama i krpicama. Video si kako me je pogledala kad sam je pitala šta misli o inferiornosti ljudi.
- Nisam video.
- I bolje, jer nije znala o čemu pričam i prebacila se na drugu temu.
- Dobro, ja je volim i boli me uvo za tvoje mišljenje!
- Pre neki dan sam našla ukrštenicu koju stalno kupuje i kad sam videla da je na morski greben stavila mg, sve mi je bilo jasno. Po par polja je ispunjeno, uglavnom gde treba da stoje skraćenice. A, da, ono što mi je zaparalo oči jeste kada sam videla da umesto v stavlja w.
- Ma, to se zezala, majko bre.
- Samo vi uživajte, sreće moje lepe, neka vam brzo prođu dani.
Plašenje deteta u ranom dobu kako neke stvari ne bi radilo.
Primeri su:
- Ostavljanje otvorenih poklopaca i sl.
"Jedan mali je tako ostavio otvorenu šerpu sa mlekom i upala je bubašvaba, udavila se, pustila otrov i cela porodica se potrovala!"- Čačkanje plinske boce. "Jedan mali je isto tako čačkao plinsku bocu, ostavio otvoren ventil i otac kad je zapalio cigaru, cela porodica je odletela u vazduh!"
- Igranje sa šrafcigerom. "Jednom je jedan mali, igrao se sa šrafcigerom isto kao ti, ubacio ga u šteker i prodrmala ga je struja, otac je to vidio, potrčao da ga spasi, ali kad ga je dohvatio i njega je dohvatila struja, mama je to videla, zaskočila da ih odvoji ali je i nju struja ubila. Kao ona priča o repi, samo što su svi pomrli!"
Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.
- Ej, mačko, pa, ćao! Cmok cmok. Šta ima? Đe ti je momak?
- Eno ga, radi nešto. Šta ima kod tebe?
- Ma, sve super. Nego, reci mi, kada će udaja, a, a, a? Mig.
- Pa, rano je razmišljati o tome, zajedno smo tek šest meseci.
- Jao, pa, stvarno nisi iskusna, hvataj ti to dok još možeš. Gvožđe se kuje dok je vruće, ako me razumeš. Hehe.
(Mentalna slika: momenat opaljivanja bazuke)- Jao, vidi je što je porasla! Kako si mi samo slatka, bući bući bu. Đe ti je momak?
- Paaaa, nemam ga.
- NEMAŠ MOMKA?! Kako si to sebi dozvolila! Sramota! Nema veze, imam ja jednog kuma, malo je stariji, kosa mu se proredila od stresa na poslu, ali je jaaaaako dobar čovek. Evo, sad ću da ga zovem, ne mrdaj!
- Ali, teta Đuko, ja imam tek trinaest godina.
Krilatica onih koji unutar konflikta u svom izlaganju i argumentaciji ne smeju da psuju. Pozivanje na pravdu umesto na sopstvena muda. Puši kurac/jedi govna za maloletne i/ili slabe.
- Do jedanaest da si kući.
Zamišljeni odgovor: Ma možeš bre da ga duvaš.
Odgovor: A daaaaaaj, pa svi ostaju do prvog busa!- Momci, naš separe, štura.
Odgovor u dimenziji u kojoj prgavost prolazi nekažnjeno: Jedi govna, šank.
Realna reakcija: Daaaaaj, pa mi smo ovde od devet!Reakcija na utopijskom sajtu na kom ne banuju zbog retardiranog spema: 'Oću MOJE definicije na naslovnu! 'Oću MOJE postere u odabrane!
Realna reakcija: Ma daaaaaaaj, ovo u odabrane?!
