Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.
-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan?
-Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo...
-Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?!
-Ne, je l' treba da čestitam?
-Zaboravio si?!
-Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć?
- Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Bolje i pospani henddžob smorene žene nego da zornjak predrkaš nad šoljom.
Period u životu jedne žene. Ne mogu ti baš tačno reći kada počinje, kad se završava i koliko traje. Ali se da prepoznati.
Video si je, prošao pored nje. Ne, nisi se okrenuo i zviznuo, ali si u trenutku zaboravio kuda ideš, šta radiš, zašto postojiš...
Njena fizička lepota ovde nije primarna. Ta žena jednostavno cveta u punom jeku i svesna je toga. Ima siguran hod i samopouzdanja na zajam. Ne govori mnogo, ali kaže puno. Zna šta želiš, čak i kada ti ne znaš šta osećaš.
A možda si je poznavao dok je još bila krhki mladar u džungli trnovitih ruža ili kasnije, kada je kao tek rascvetali pupoljak stidljivo promaljala svoju potencijalnu savršenost. Ili si je pak, posedovao kada je već bila precvetala, uzaludno prskajući usahlo stablo, dok lati neumitno opadaju, jedna po jedna. Možda je možeš prepoznati i kao sasušeno poljsko cveće bez mirisa, zagasitih boja, ali sa titrajem u očima, kao daleki svetionik blještavila kojim je nekada sjajila.
Ali ako si je ubrao u cvatu, dok je nesebično širila behar oko sebe, ako si bio izabrani srećnik kome je uzvratila emocije, baš tada, dok je cvetala... Pa čestitam, čoveče! Ti me razumeš.
Desi se jednom u životu.
Češće si ni ne desi.
S kondomom.
-A ajde srce, samo malo, obećavam ti da ću da pazim...
-Dobro, bre, sto puta sam ti rekla da ne može! Ne može i tačka!
-A, molim te, samo malo!
-Neću! Il uključuj sejf mod, il oblačim gaće!
-Dobro, dobro, evo...
Vrhunac gradacije zahvalnosti. Daleko iznad: "Krstićeš mi decu" i "Dužan sam ti bubreg". Koristi se u veoma retkim prilikama kada bez tuđe pomoći ne bi mogli isplivati na površinu. Naravno, i u tim situacijama, koristi se figurativno.
-E kume, hvala što ćeš me pokrivati večeras kod one moje. Znaš kakvu sam malu našao... uffff... Znači biću ti žirant , štono kažu!
-Nego kako drugčije. Potpiši kumu svom tu... tu... i tu. U švajcarcima je, ali nisu velike pare, ne brini. Ne bi tebe kum tvoj zavrnuo...- Uffffff, hvala ti do neba... ovo mi je trebalo da me vrati u život. Ma žirant ću ti biti. U nekoj sam depresiji... teško mi je pao raskid sa Anom... toliko smo toga prošli zaje..
:hrrrrrrrk-pu
-Čuj momče, zajebi me žiranata, nisam ti ja hipo-inteza-rajfajzen, nego vadi dvaes jevreja.
Nešto se sprema - nit smrdi nit miriše. Možda Sveti Petar pravi kajganu.
- Čoveče, moram početi da trčim. I moj stomak ima stomak.
- Pa ajde sa mnom večeras.
- A ne znam baš, nešto se gadno kuva napolju, da se ne prehladim.
Jedine dve stvari, koje kada se otvore, smrde na mrtve jariće, a prilikom jela i nisu tako loše...
-Šta to smrdi na govna?!
-Oćeš malo?
-Jebo te pa to je čips, ja mislio da smo otkrili nečiji leš!
Situacija vađenka u 4 ujutru nakon kombinovanja rubinštajna i "Meraka" na zagrevanju kod lika u šibici od gajbe i đuskanja bez prebijene pare u klubu gde si dobio pedalu od nje u stilu Milice Milše.
Nešto najprijatnije što ti padne na pamet u sitne sate jer te isprao alkohol, a poslednja kinta je rezervisana za crveni Bond stotku na komad uz jutrarnju kafu. Zlata vredna studentarijska fora jer još ako imaš pola paštete koju si tog jutra otvorio za doručak, na konju si. Ako nemaš, jebiga, grickaj okrajak ili pravac frižider i umači u majonez.
- Brate, esi gladan?
- Gde nisam... Vola bih pojeo.
- Ajmo na vruć 'leba kod "Bata Baneta"!
- Taj Rad!
(Buržuj sa faksa iz Tojote) - Gde ste, momci?!
- Evo brate po vruć hleb.
- Ako, ako... Evo ja brate iz ove nove picerije, znaš kakva pica... Još naručio neko vince, berba '83, da se udaviš. (Odlazi)
- Ej, gledaj možda se parkira ovde negde, da mu izbušim prednju levu.
Posebnan tip Komplementarnih ludaka. Matori, iskusni zajebant koji je lud k'o struja i klinac koji ga prati u stopu, kupi sve njegove fore i gleda ga k'o Boga. U pitanju mogu biti stariji i mlađi brat, teča i bratanac, deda i unuk (kao u narodnoj "Ja vragolan i moj deda") ili jednostavno najmatoriji i najmlađi član ekipe... potpuno nebitno. Ključna je znatna razlika u godinama i životnom iskustvu i činjenica da se njih dvojica slažu k'o sarma i pavlaka, k'o burek i jogurt. Ako je matori prošao sito i rešeto i nema zvrčke i svinjarije na koju nije spreman, mlađi ne samo da će ga pratiti, oponašati ili mu biti saučesnik već će ga zbog svoje hormonima prezasićene krvi i želje za dokazivanjem često i prevazići.
Kraj puta. Kraj ciklusa. Pukao film.
Nakon što ona padne, nema dalje. A pada kad sve ostale padnu, prateći čudnu silu gravitacije, ona pokuša da se suprotstavi. Bezuspješno. Ostaje joj samo da ljubi tlo dok ne bude vraćena u kutiju, čekajući novu partiju.
- Znate li da je pokrenut novi ciklus rialitija?
- Konačno, nažalost, pala je poslednja domina, odlazim iz ove zemlje. Zanavek!
Jagodinsko pivo, dobilo naziv "Čiča" u narodu zbog brkatog čikice sa šubarom koji se sa kriglom u ruci smeši sa čuvene etikete. Nekada omiljeno pivo u narodu, omiljeno piće zidara, majstora i lokalnih alkosa koji vole da slobodno vreme provode ispred prodavnice ili u kafani. Danas se retko može naći u prodaji, jer je potisnuto Apatinskim, Lavom, Jelenom i ostalim bućkurišima koji se mogu naći na našem tržištu.
-Mala, daj ovamo jednog Čiču!
Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.
I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.
Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.
Uf nešto me probada u nedrima. Neću kod doktora. Prošli put mi je čeprkao po bulji kada sam imao prehladu. Daj da vidim šta je ovo. Hm, simptomi... Bol u nedrima, IMAM! Otežano disanje, IMAM. Zamućen pogled, uf al se mute ova slova. IMAM. Hladan znoj. Gola voda sam. Pojava analne fisure? Da nije to onaj svrab u guzici? Ma imam i to. Temperatura, distorzija skočnog zgloba, nemogućnost trcanja 100m ispod 10 sekundi, umiranje posle dve masne sarme, iskašljavanje crne magme posle cigarete. Sve IMAM! Da vidimo šta kaže, koja je bolest...
Nekitamosajtzazdravlje.com: Vaš organizam se oseća kao da ima 95 godina. Imate rak pluća, kože, prostate i najverovatnije kombo tumor na mozgu. Za savete i neželjene efekte, kontaktirajte najbliže pogrebno preduzeće.
Kažu da ljudska jedinka ne koristi pun potencijal svog mozga. Koliko ono beše koristimo? Dvadest? Tridest posto? Mnogo je to... Poenta, Krang je lenština.
Međutim, postoje trenutci kada se mozak ritne ili ako ništa bar protegne. Ti specijalni trenutci kada smo sa svemirom na ti produkt su varijabilnih uzročnika od emotivnog naboja generisanog latentnim pogledom na sise do činjenice da ste upravo spavali usisivač. Nastaje oduševljenje, svojevrsna fleška, radost je enormna i tu dolazi do paradoksa.
Dok misliš dvesta na sat i čuješ muziku na struju, tvoje telo se baguje, jer nije trenirano da podnese tu frekvenciju misli. Osećaš fotone koji prolaze kroz zavesu i poglede u tami. Obliva te dve kugle srama i jedna straćatele i da ne bi do kraja izvršio metamorfozu u šiptarski sladoled i završio kod nekog Zordana u Prištini, kosim hicem prekidaš "pospanost".
Sve je normalno. Sve je normalno. Malo previše normalno? I dok ljudska jedinka u ogledalu, sa procentom iskorišćenosti mozga oko par promila, navlači bokserice i sklanja u stranu svoj omiljeni kućni aparat... Nagao osvrt ka šoljici hladne kafe i rešenje za sve gore navedene probleme pretvoren u artikulisan glas sačinjen od esencije svih fizičkih i metafizičkih zakona:
- Što me tako gledaš?
Seljak. Šaban. Seljober. Ljaljan. Najčešće onaj sveprisutni.
U pozorištu:
- Hoćemo u pozorište?
- Ne mogu, ogadili su mi se meštani koji komentarišu za vreme predstave kao da su u jebenom bioskopu.
------------------------------------------------------------
U bioskopu:
- Alo, meštaninu, pomeri se, nije ti tata staklorezac!
------------------------------------------------------------
U noćnim klubovima:
- Batice, bio sam sinoć u striptiz-baru.
- I?
- Znaš kako vrh pičke! Dođi da ti pokažem.
- Nisi ih valjda snimao telefonom?
- Da!
- Kakav si meštanin, ne verujem.
------------------------------------------------------------
Kod kuće:
- Daj, upali BN da gledam seriju.
- Brate, ne seri da gledaš BN?!
- Najbolji su.
- Brate, doskora sam mislio da je Srbija najjadničkija zemlja u Evropi, a onda sam otišao u Bosnu. Isto tako sam doskora mislio da je OBN najmeštanskija televizija na kablovskoj, a onda sam oktrio BN.
------------------------------------------------------------
Na internetu:
- Ovaj lik se ladno hvali da je mod na Vukajliji.
- Koji meštan. Mene bi bio blam da pomenem.
- Taj rad.
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
Zmajeva kugla Š - 167. epizoda
Goku: Mislim da smo ga savladali.
Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje.
Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata!
Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju.
Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli.
Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
Novinarska floskula crno-hroničnog dijapazona. Negativna statistička kolona u nasumičnoj sferi prirode&društva koja se od svojih kolona-sestara razlikuje samo po tome što se odigrala u, recimo, prethodna 24h.
Inače, izraz svoje korene vuče iz događaja koji se odigrao 24. septembra 1869, prilikom kada su mnogobrojni deoničari zlata pretrpeli stravične gubitke na njujorškoj berzi usled prethodno izvedenih malverzacija od strane dvojice špekulanata (imena nisu bitna, važno da nisu bili Srbi, hehe) što je u kratkoj američkoj istoriji sve zajedno ostalo zapamćeno kao "black friday"...iliti "crni petak" za vas hardkor patriote. Od tada se, izgleda, dobrano napredovalo...
● Crn dan za paraglajding u Libanu: na tradicionalnom okupljanju ljubitelja ovog sporta u okolini Bejruta, poginulo je 12 a teško i lako povređeno 20 osoba kada je nepoznati neoprezni paraglajderista počeo da baca kašikare po publici. Sumnja se na nesrećni slučaj...
● Ana Ivanović ispala u prvom kolu ovogodišnjeg Australijen Opena. Ana: "Ovo je crn dan za moju karijeru ali radujem se nemačkoj kobasici, hihihi"...
● Crn dan za GSP kontrolore! Tokom prethodnog dana i večeri na mrtvo ime prebijeno oko 72 kontrolora a 34 probranih kontrolorki obljubljeno. Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, izjavio je danas da policija sumnja da je u pitanju bila "organizovana akcija"...
● Ugledni autor interaktivnog sajta Vukajlija.com, The Prof, posle mnogo godina kvalitativnog doprinosa na istom, dobio je danas ekskluzivnu ponudu da piše za novonastali sajt nemačkog slenga Das Jargon što je on odmah i prihvatio i potpisao autorski ugovor na 5 godina. Ovim povodom čak se oglasio i kreator njegove donedavne matične kuće, Kaizen: "Ovo je crn dan za Vuku, ne znam kako ćemo nadoknaditi ovaj gubitak..."
Oksimoron.
-Ova tura je na moj račun, mali donesi svima po jednog Lava!
-Ustvari, mi bismo pivo ako može.
Ona jedna, kritična čaša alkohola posle koje nezadrživo padate u crnu rupu. Iskusniji u piću znaju da je prepoznaju, ali retko ko joj se odupre, jer je u ljudskoj prirodi želja da se sazna šta je sa druge strane.
- Sinoć sam se napio k`o majka. Ček, ček, valjda je to bilo sinoć... Ma nebitno. Znam samo da sam se uneredio k`o tuđ. A lepo sam gledao onu čašicu i znam, ako je ne popijem, otići ću kući kao čovek, na dve noge, a ako je popijem, odo` pod astal.
- I, šta ima pod astalom?
- Jebi ga, nemam pojma, odatle ni sećanje ne može da pobegne.
