Kafana bez osoblja. Mislim, tu su oni, negde, pošli za novu bačvu ili se karaju u magacinu. Ali fizički ih nema. I gosti su tu, muzika piči. Ne bi ni primetio da ih nema da ti nisu potrebni. Sve na autopilotu, zlokobno, kao u prodavnici igračaka neke kafanske zone sumraka.
- Konobar, alo, konobar! Ma gde je taj klipan?
- Šta će ti?
- Ma da naručim još po jedno... Vidi, vidi, nema ni šankera... Da zalegnemo nas dvojica da ne raspali neko sada kroz izlog, gledao sam u onom filmu tako su neki skenjali jednoga...
Nemoj, ostavi to. Ne pipkaj!
Češće ga koriste stidljive devojke, u situacijama kada zaista žele da im momci diraju grudnjak. Ili tako nešto.
- A maco, mnogo si mi slatka, daj samo da pipnem malo te nabubrele breskvice!
- Hihi, neka te, bre... nisam ja takva! Ni ne poznajemo se! Ali, ako hoćeš, možemo iza na jedan kviki.
Sposobnost ili bolje reći moć da sa osmehom prihvatiš činjenicu da si go kurac. Ležati i češati muda kad ti matorac umoran uđe u kuću jer je iscepo tri kubika drva a ti gledaš parenje mungosa na Diskaveriju, nasmeješ se i kažeš: "Nisi se valjda umorio?".
Onaj momenat kad te prepička ostavi jer se nisi javio 10 dana a ti se nasmeješ i kažeš: "Nek ti je sa srećom".
- Tadiću, žao mi je ali pali ste ispit.
- Ma opušteno. Nego mogu li da izblejim ovde dok ne stane kiša?
Debela, siva lepljiva traka, najčešće viđena u akcionim filmovima kako krimosi njome lepe usta i vezuju ruke svojim žrtvama.
- Simke, idemo u šest na fudbal, sad me zvao Uroš.
- Znam, zvao me pre pola sata, ali nema šanse, gledaj kako mi je zinula desna patika, poginuću negde!
- Opušteno, rešićemo to. Dodaj mi traku iz fioke, bliži si!
- Kako misliš ovim da zalep...
- Ma ne tu providnu some, dodaj mi kidnaperku, eto je pored Brufena!
- Aa, provali kidnaperku brate, odakle ti?
- Poslala mi tetka iz Nemačke punu kutiju raznih lepljivih traka, onaj njen Šajzer ima neku fabriku, jebem li ga. E takoc, sad nema da mrdne, pre će ti leva stradati.
Šikulja. Guzulja. Putena viola. Mož' da rodi tele. Jednostavno žensko čeljade kako treba da bude, punokrvno i rasno, hranjeno samo prirodnom hranom. Ne glođe keretinu iz Meka već sabija sarmu i jagnjeće pečenje, zalivajući sve špricerom. Kap krvi sa obraza da joj kane koliko je rumena.
Prosto dobiješ želju da postaviš kvotu od hektar i da se zaletiš bez mozga u svu tu dobrotu i lepotu.
- Ne grebi se ispod stola koji ti je kurac, u narodu smo.
- Mrš' more, zevaš u one kravetine za drugim stolom otkako smo ušli.
- Ma ko zeva? Znaš da volim samo jedre cure kao što si ti, gledao sam one sarage zbog drugog nečega.
- Aha, a zbog čega si gledao? 'Ajde sada slaži nešto na brzinu, 'ajde, da te vidim.
- Vidiš onu tamo što ima onu šnalu sa leptirom u kosi, e gledao sam to jer hoću da ti kupim istu takvu, eto, kriv sam.
- A dušaaaaaaaa, izvini što sam ti raskrvarila nogu noktima, neću više nikada.
- Ma opušteno, nego, znaš šta je finska kontra?
Razgovor sa životinjama na maternjem jeziku, iako znamo da nas ne razumeju, pričamo sa njima iz zadovoljstva.
- Joooj, kako si sladak samo, vidi kako imaš lepe šare... Koliko je star?
- 3 meseca.
- Pa, ti si mala lepa bebica, plave oči imaš kao anđeo... A koja je pasmina?
- Američki Staford.
- Joj, što smo opasni, je li bebo mala? Hoćeš da ujedaš kad porasteš?
- E, ne zna da govori, moramo da idemo.
- Ćao lepoto.
Popularna tehnika prodiranja do nečijeg uma i opstrukcije istog. Iziskuje malo strpljenja i visoku frekvenciju ponavljanja komande/predloga/nasumične gluposti.
-Što si mu kupio onu gitaru čoveče, nismo spavali kao ljudi deset dana!
-Morao sam, probio mi je uši, "Kupimikupimikupimikupimi...", k'o papagaja da si rodila!-Razočarala si me kćeri, mlade dame moraju da drže do sebe, a ne da nasedaju na takve priče!
-A šta sam mogla, molio me je danima, probio mi je uši...
-Mhm... A onda je prešao na bitniju stavku.-Kako ti je ona mala?
-Nismo više zajedno, probio sam joj uši.
-Fudbalom?
-Strelom.
Pokušaj da se strana imena usklade sa srpskim jezičkim tradicijama, tokom XIX i početkom XX veka. Uglavnom se nije održala. Pre toga javlja se u narodnim pesmama u vidu srbizovanih imena stranaca.
Neki primeri se i dalje koriste:
Jean d'arc - Jovanka Orleanka
king John Lackland (Johan sanz Terre)– kralj Jovan bez zemlje
Hunyadi János (Ioannes Corvinus) – Sibinjanin JankoNeki se još uvek mogu sresti iako zvuče arhaično.
King James I – kralj Jakov I
King George III – kralj Đorđe IIIDanas bi to moglo da zvuči ovako:
Vatikan: Pope Francis (Latin: Franciscus, Spanish: Francisco, Italian: Francesco) – papa Franjo
Nemačka: Angela Merkel – Anđela Merkel
Italija: Giorgio Napolitano – Đorđe Napuljski
Francuska: Jean-Marc Ayrault – Jovan Marko Ero
SAD: Barack Obama – Cigo I
Makedonija: Ѓorge Ivanov – Đorđe Ivanović
Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.
Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.
Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.
Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.
Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.
Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.
Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.
Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.
Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.
Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.
Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.
Prototip samotnog čiče, otuđenika od civilizacije, Hajdin deda, brdsko-planinski Šopenhauer.
Da li zato što su mu još '46. konfiskovali šumu na Rudniku, što baba odavno nije sa njim, ili što su mu se deca razišla po belom svetu, tek ovaj stari mizantrop već godinama gotovo da ne izbija sa planinske padine. Onde čuva koze, gaji pčele, druguje sa prirodom i ne haje za ljudsko društvo. Katkad samo starim neregistrovanim renoom 4 siđe do varošice po duvan i još poneku potrepštinu. Tada obično svrati u Monako i popije vlahov, onako s nogu, te procedi dve-tri rečenice.
Meštani podozrevaju od njegove pojave. Kako i ne bi. Iako u ozbiljnoj starosti, kršan je, snažnih pleća ispod debelog gunja i oštrog pogleda ispod gustih sedih obrva. Kažu da su mu jednom tako neki došljaci dobacili vulgarnu pošalicu, na šta je starac dvojici podsmešljivaca u tren oka obio fasadu držaljom za kramp.
Starom niko ne treba, on ima svoj mikrokosmos. Ponekad samo deliće sete ispusti kroz dvojnice, sedeći na pragu oronulog kućerka. Tada se zaseokom podno planine razlegne melodija nagomilanog vremena koje kao kroz kakav ventil ističe van, struji i prožima mutnjikavo veče.
- Čuješ, Stari zasvirao!
- Poteci, poteraj ovce u obor, sigurno će nevreme, matori baksuz nikad ne omaši!
Samoupravna teritorijalna jedinica beogradske egipćanske populacije. Ime dobila po arhitekturi koja je specifičan spoj nju-ejdž ultraekološke reciklatorske gradnje i paleolitskih udžerica. Tu se nalaze nezvanični administrativni centri svih većih ekonomskih konglomerata koje predvode egipćani - prosjačka mafija, razne grupacije reciklatora i naravno Džej.
Dobro, Džej je s Dorćola i živi sasvim normalno, ali kapirate šta hoću da kažem.
Mrčo koji obavlja prljave poslove.
Mujo iz vica čiji je zadatak da nahrani pse i ne dira ništa.
Igrač sa jednodimenzionalnim talentom - dobar je šuter, al' ima spore noge i ne zna da kreira, ili, nema tehniku, nema šut, al' kida u odbrani. Pauniću, sjedi dole! Upravo ta ograničenja odrediće njegov put. Ubaciće ga da napravi faul i ekspresno vratiti na klupu.
Može on da bude srčan, može biti čak i ljubimac navijača, ali onog momenta kad se svjetla pozornice pogase i padne zavjesa na njegovu karijeru, zaboraviće ga kao da nije ni postojao. Slavu će uvijek da prigrabi neko drugi.
Igrač zadatka se neko vrijeme uživi u svoju ulogu, ali vrlo brzo počinje da sanja o mjestu nosioca igre. Predložiće treneru ili saigraču promjenu svoje uloge, ali sve što će da dobije biće podrugljiv smjeh.
Nikad nećeš odrasti mali veseljače...
- Udaješ se??? Kako to, odjednom...
- Eto tako. Došlo mi.
- Udaj se za mene!
- Ma, daj...
- Što, šta mi fali? Mlad, lijep, zdrav, volim te k'o boga, u krevetu nenadmašan, znaš i sama koliko si mi samo puta svraćala!
- Živiš na selu i voziš jugu, a nisi Batistuta. Najbolje da ostane kako jeste, a ja ću te zvati da mi povremeno utrčiš sa klupe. Ako ti ne odgovara uloga koju sam ti namjenila, ima kome odgovara.
- E, dođi sad 'vamo da ti utrčim ružno!
Milan Tarot savremene srpske istorije, samozvani doktor istorijskih nauka(inače metalostrugar), reformator gramatike zaslužan za utiranje palatalizacije u srpskom jeziku(tvorac mrskog mi prideva "srBski") i među obrazovanom omladinom poznat kao Ovan Seretić. Sve bi ovo bilo nebitno da dotična spodoba ne održava "naučne" skupove širom Srbije (inače puni sale u kojima se ovo održava) na kojima neobrazovanoj raji potura priču o Srbima kao nebeskom narodu od kojeg su nastale nacije kao sto su Grci, Egipćani, Rimljani... Na sebe je skrenuo pažnju knjigom "Zabranjena istorija"(sjajan marketinški potez, samo reci Srbinu da je nešto zabranjeno i smatraj da je posao obavljen) u kojoj nas prosvećuje saznanjem da ova istorija koju mi učimo(doduše, treba istoriji prilaziti sa velikim rezervama) ustvari i nije prava istorija nego zavera stranih službi da se utre sveti srpski narod! Knjiga je puna nebuloza koje kao da je pisao naduvani Ekrem Jevrić i autentičnih mapa koje je verovatno Deretić sam crtao. Jedino što nam preostaje je da pretpostavimo da je:
1. Deretić begunac iz ludnice Arkam koji se doselio u zemlju ludaka na brdovitom Balkanu. Moguće je da je doneo svoje radove sa rekreativne nastave i da je njih otkrio Saša Popović(inače čovek koji zna sta ostali ludaci traže) pa sada Deretića koristi kao marionetu i stiče jos prihoda za svoje carstvo zla!
2. Deretić ljubitelj lika i dela Monti Pajtona, pa je hteo da se i on malo našali sa srpskom istorijom i prikaže nam njenu smešnu stranu, ali pošto su neki to shvatili preozbiljno čovek je resio da se malo ovajdi.
3. Deretić je pokvareno đubre, šarlatan i iskompleksirani metalostrugar koji zarađuje na nepismenosti naroda, mada nije još utvrđeno da li veruje u sva sranja o kojima piše knjige!
- Gospodine Deretiću, ovo je egipatski istoričar Muhamed Fati Osman, inače čovek za kog se tvrdi da mu nema premca kada je u pitanju egipatska istorija! Gospodin Fati Osman želi da sa vama prodiskutuje o autentičnosti vaših dela i tvrdnji da su egipatski faraoni ustvari Srbi poreklom iz Gornjeg Brijanja.
- ŠTA? Ko je bre on da sa MNOM diskutuje o arhaičnosti mojih dela pička mu materina! Je l' znaš ti da biste vi kurac malo sagradili piramide da vam nije bilo nas Srba! 'Ajde bre sramota! Još bi oni čuvali one, kako se zove ono sto jurca po pustinji pička mu materina, kengur beše?! E to, još bi se oni sa njima jebavali!
-?!?!!?
Jedan od najdosadnijih i najgorih porudžbina po pitanju ugostiteljskih principa. Za njegovu pripremu potrbno je minimum 6-7 minuta, stim da pored te narudžbine postoje još neke koje moraju da čekaju zbog već navedene. Puna sudopera, kanta za smeće koja preljeva, neispražnjene pepeljare, neizmućen šlag... sve su to posledice koje bi mogle da se obave u navedenom roku pripreme, ali zbog tako izuzetnog napitka, i eminentnih gostiju koji žele takav šejk, tako nešto nije izvodljivo.
Još jedna stvar, vrlo bitna, jeste da je ovaj napitak sklon proseravanju, hoću reći zadržava goste nešto duže od već planiranog vremena, do duše ne u separeu već tamo gde i car ide peške. Pa zbog takvog problema, običaj barmena jeste da sipa više šećera u blender, kako bi ubrzao dejstvo tog čarobnog napitka, i naterao gosta iliti gošću da ne pomišlja u buduće da poručuje frapućino.
- Dobar dan! Izvolite!
- Daćete nam dva frapućina!
:Prekipeo, znoj mu se sliva niz bradu... puna sudopera, puna kanta za smeće, stiže još gostiju, gazda se dere hoće današnje novine, Vučić na TV-u najavljuje novo hapšenje...:
- Aaaa.. šta kažete da vas dve popijete dva sokića,... evo ja vas častim!?
- E super si... Može, donesi nam dve kole i ta dva frapućina, i pepeljaru molim te!
- Ali mislio sam...
- Joooj što si sladak kad misliš, ajde požuri u šank eno te gazda gleda nešto mrko...! A i žedne smooo!
- :Govori u sebi: Joj Milivoje, ko te vuko za jezik... sad ćeš da baciš 250 đengi na ove drolje, da se ubiješ oko dva frapućina,... Ma sad kad joj napravim frapućino, ima da kenja 10 dana, da lije sve u šesnaest....nekoliko minuta kasnije.
- :Gazda se dere, nadrkan ko i obično: Aman bre Milivoje, dolazi ovamo!
- Izvolte gazda!
- Šta radiš bre toliko,..?
- Ma manite me gazda, morao sam opet da pravim onaj glupi frapućino. Upravo sam ga poslužio onim devojkama, ali ne brinite ništa gazda... natovario sam im šećera ko lud, stavio im par kapi ricinusa neće im padati na pamet da ga naruče ikad u životu...!
- Ma kome si bre odneoo...?
- Eno onim dvema! Vidi ih kako s'uživanjem pijuckaju, ali nisu ni svesne kako će da kenjaju... hihihihi...!
- Idiote to mi je žena. SLAĐANAAAAA....!!!
Preveslati inferiorne jedinke, nanizati majmune, izdominirati i elegantno izvući bulju dok navozani primerci ostaju da zevaju k'o tostolobici na mlad kukuruz. Termin upotrebljiv u svim sferama, od fudbala do politike.
- Kako bilo u Pičkincima na tekmi?
- Ćuti, 1-1 do pred sam kraj, rezultat odgovara i nama i njima, Pičkinčani već povukli vile, sekire i ostali arsenal, kad Mići Daždevnjaku dođe žuta minuta, uze loptu, navoza komplet odbranu sa sve golmanom i tako pobedismo. Posle smo se jedva spasili bežeći kroz neku šumu.
__________________________________________________________________________
- Draga, podigao sam kredit i kupio stan u Beogradu na vodi!!!
- Ti si stvarno Bogom dano govedo, Milune! Onomad te navozao Jezda za onolike devize, a sad ovi!
- Ma ovo ne može da omane, znaš li koliko će to tek koštati kad se izgradi?! Šta odma skačeš?
- Ništa, srećo, dodži da te cokim.
Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.
Zdravo komšija.
Dobar dan, kako je?
Evo nije loše, kenjaš malo a?
A malo, valja se.
Jašta.
Veoma slaba rakija. Ovaj izraz se najčešće može čuti u župskom i paraćinskom kraju, u kojima sva žestina slabija od pedeset dva posto alkohola važi za izlapelu. Elem, uvek treba uzeti u obzir i kraj iz kog je osoba koja vam nudi rakiju jer može da vam se desi da razočarate svoje nepce nekom brljom ili pak da pogorite ono malo zdravih organa što vam je ostalo.
- Dobro jutro. Mile, može jedna kafa?
- Naravno. Je l' beše srednja?
- Je l' ima drugačija? Hnjo, hnjo, hnjo... Mile, je l' ono Pera za onim stolom?
- Jeste.
- Ajd' mi donesi kafu za njeov sto.
- Važi, Slobo.
- :Prilazi stolu: Dobar dan. Čika Pero, je l' se sećate vi mene?
- E, kad bih samo mogao da te zaboravim nekako. Bio si najgori šegrt od svih koje sam imao za četrdeset godina rada.
- Nemojte tako. Ipak sam naučio zanat i otvorio radnju al' nećemo sad o tome. Je l' mogu da vas častim jedno piće?
- Samo ako ćeš i ti. Već sam naručio kafu i rakiju kod Mileta.
- Ne mogu rakiju. Još mi je rano.
- Idi, bre... Ovo i nije rakija nego šoma najobičnija. Neće ništa da ti fali. MILE! Daj, deder, još jednu onu tvoju brlju.
- Odma dođe!
- Ajde kad ste navali al' samo jednu.
- Evo vaše porudžbine.
- Fala, Mile. :Srk: PU! KAKAV JE OVO ŠPIRITUS, LEB TI JEBEM?!
- Ma, jeste slaba al' može da prođe.
- Khm, khm... I tako, čiča Pero... Lepo smo se ispričali al' moram da idem. Posao čeka. Mile, daj račun ovamo. Khm, khm...
Brada puštena nedelju dana pre ispita, sa ciljem da se profesoru da do znanja da ste čak i ličnu higijenu podredili spremanju ispita.
Takođe je poželjna i rasčupana masna kosa kao i podočnjaci. Dolaženje na ispit doteran, uglancan, dobro raspoložen i naparfemisan, ravno je startovanju ribe neobrijan, sa masnom kosom i podočnjacima.
- Šestica kolega. Jeste da ste prvo pitanje improvizovali a drugo i treće skoro ništa niste znali, ali vidi se da ste učili.
Ženska osoba mlađe dobi, očigledno izgubljena u vremenu kojem živi, zbog tripa da ne pripada svojoj generaciji, a sve u ubeđenju da je trebala da se rodi, bar 10 godina ranije. Ne oblači se shodno svojim godinama, već kao što i sama reč kaže "tetkasto". Šminku koristi isključivo u blagim tonovima, te se, ruku na srce, uopšte i ne primećuje da je našminkana. Strogo vezana kosa sa šnalama i kojekakvim "bedževima" po glavi. Nosi uglavnom neke široke košulje i blejzere, kragana je veličine portikle(sa po nekim vezom). Još i ako ima naočare(za vid naravno), one nikako nisu neki napadan ženstveni oblik, nego više podsećaju na neke bapske, sa okvirima dezena imitacije drveta(mahagoni,čamovina).
Štikla, NE DAJ BOŽE! Suknja, isključivo 10cm ispod kolena, i to uglavnom neka od somota, sa podsuknjom obavezno. Čarape, one svetlo braon, bez ikakvih aplikacija.
