Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.
- Dobar dan komšija, ne bih da smetam ali video sam ti malu jutros dođe u pola šest u vidno alkoholisanom stanju. Ne bi ti ja ništa pričao pa znaš mene, nego su onih pet momaka sa njom što su bili goli do pojasa jako vikali pa mi se beba probudila. I ona se nešto uvriskivala valjda su je jako drpali ako me razumeš?!
- Hvala komšo rešićemo te neprijatnosti neće se ponoviti...
:zatvara ulazna vrata i kreće da se dere iz petnih žila:
- Jebem ti ženo majku ma ti si za sve ovo kriva, ti si je oblačila ko Suzanu Mančić od malih nogu. Pakujte se obe i da vas ne vidim, ne smem više od vas međ ljude d'iziđem...
- Tata, tata vidi kako mi stoji suknjica?
- Mileva dolazi ovamo jebem ti lebac krvavi ma ti si za sve ovo kriva, ti si mu kupovala barbike umesto pištolja. Ej moj prvenac da bude furundžija Bože imali te gde god. A ti Milane mrš u sobu da te ne vidim.
Dizanje spuštene zastavice kada partnerki više nije ni do čega.
- E, e, čekaj, evo ga! Evo ga, napokon!
- E super, taman da ga izbacaš, jer ja odoh.
Internacionalni termin koji označava konzumaciju kanabisa. Izraz je nastao u Kaliforniji pre nekih 40 godina nakon što se grupa tinejdžera nakon škole, u 4:20 popodne, skupljala povodom duvanja. Mnogo godina kasnije, 20. april(4/20) se u Severnoj Americi vodi kao nacionalni dan konzumiranja kanabisa.
-Matori, je l' si za neki četir' dvajes?
-Šta bre koji kurac?
-Pa četiri dvadeset, čuo sam u filmu nekom, tako Ameri cimaju ortake na duvanje.
-Ma da sisate kurac i ti i Ameri i ta njihova govna, konj da me jebe ako ikada više budem duvao sa tobom!
Kaže se za baju kome fali par santima dole, kao da su mu recnuli pišu.
- Au, vidi ovog macana, baš je sladak.
- Gde ga nađe, moja drugarica spavala s' njim, kaže da su promašili kada su sekli pupčanu vrpcu, kune se u oba oka da ima veću klidžu, nego on kurac.
Imanje polnoga odnosa. Izraz vuče korenje od naših mitomanijakalnih predaka iz neposredno-post-potopskog perioda. Oni su sve prirodne pojave, uključujući i razmnožavanje pernate živine, objašnjavali vrlo jednostavnim i lako skapirljivim metodama. Videvši da petao tokom oplodnje zaskoči kokošku sado-dominiranjem marširajući po njenim nejakim leđima zaključili su da je za kvalitetna jaja i ubave piliće neophodno gaženje.
Danas se izraz koristi i u urbanim delovima gde takođe označava seksualni odnos ili u blažoj varijanti samo nagoveštaj, odnosno pokušaj istog.
selo:
-Bako, šta ono radi petao koki?
-Gaze se sinko, da žumance bude lepo, a piliki zdravi.grad:
-Matori, propustio si mnogo sinoć, treb'o si poć, nagazili smo neke 'oćne vune, još smo pod pozitivnim utiscima hehe.
-E jebiga. Pa jel' bilo do kraja? Mislim ''gaženje'' i to?
-Do kraja brate.
Vrsta prčvarnice, obično smeštena u blizini autobuskih stanica u manjim gradovima. Birtija gde pivo košta 60, a porcija girica 80 kinti, a po mirisima koje girice emituju ćeš je najlakše i naći. Četiri stola, 16 do 18 stolica i konobarica sa više očiju nego zuba, sa podjednako pozamašnim sisama i bicepsima. Iako se naziva šoferana to ne znači da se ovde okupljaju isključivo šoferi. To je više utočište za sjebane likove koji su na korak do potpunog očaja, nešto između Geri Rafertijeve Baker street i Tomine Dotako sam dno života. Mesto gde možeš da utoneš u polusan nad svojom rakijom i zamišljaš kako je sve u redu dok te ne trgnu zvuci razbijanja flaše o vuglu za susednim stolom. Tada znaš da je blizu fajront i da je vreme da se polako odteturaš kući.
- Ruzmarinka, srećo, kol'ko sam ti kriv?
- Šta beše? Pet piva, sedam rakija, porcija girica- 400 dinara.
- U jebote, tvoj bakšiš 50 i ostaje mi i 50 kinti za taksi! Volim ovo mesto!
Nezaobilazan idiom u svetu glume, opere i šizofrenije - mentalno a neretko i fizički se poistovetiti sa nekom drugom osobom, bila ona stvarna ili ne. Preuzeti tuđe karakterne crte, navike i osobenosti i tretirati ih kao sopstvene. Uglavnom...tehnika kojom se služe najbolji glumci i najgori ludaci.
- Brate, je l' vidiš one dve u uglu? 'Oćemo?
- Uuu, 'ajde...
- Pazi, ja ću levu a ti uzmi...E, brate, si dobro? Šta ti je, jebote?
- Ma, ništa, ništa...Samo ulazim u lik gradskog šmekera, tipa Nikole Koja u filmu "Mi nismo Anđeli"...
- Bolje bi ti bilo duđeš u lik tipa koji je normalan jer ja neću da ti budem jebeni Zoran Cvijanović, ščuo?!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- So, mister Sherbedgia...Are you ready for your first scene as a proud leader of albanian terorist organization who fights against Serbs for independence of the whole World?
- Po.
Deformacija levog palca ali na ruci zbog preterane upotrebe džojstika zarad najvažnije sporedne stvari na svetu.
- Brate celo veče me jebeš sa tim Realom aj sad Na Kocku pa da te vidim?!
- Može, nije problem javi se na proleće samo dok mi otpadne ovaj plavi nokat i da mi izraste drugi i cepamo. Ubi me ovaj krstić .
Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre!
To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM!
Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv.
Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''...
Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega.
E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma.
Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola:
Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde...
On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život?
Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori?
On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto...
Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo.
- Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto.
- Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne?
- Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Od pobede do poraza, od ponosa do korupcije. Alkohol iz pehara a umor od godina. Crnom zavesom preko sjajnih zvezda.
Možda je to pravo vreme za šalu jer je smeh tada najslađi. Možda je to podstrek za još jedan pokušaj ili opet jedan novi početak.
- Haaaalo dragi trudna sam!
- Ljubavi traži te žena.
- Kaži joj da nisam tu.
- Gospođo on nije tu... i nije više tvoj.
Rečenica kojom počinje ćaletovo očitavanje bukvice, odnosno jasno ukazivanje na hijerarhijski poredak kuće.
Elem, naši matorci svojevremeno, kada su bili u našim godinama, bili su primjer uzornog i primjernog ponašanja. Moralne vertikale. Radili su po dva posla kako bi izdržavali oca, majku i maloljetnog brata. Nisu se ustručavali da čiste govna za drugima kako bi uspjeli u životu. Obavezno, veliki jebači koji su karali po 5 različitih riba sedmično, mogli su i više ali vikendom su ladili muda od silnog trsenja.
Ipak ženu koju su oženili je bila poštena, pametna i nadasve nevina djevojka iz poštene porodice, iako taštu i onog šišmiša od punca očima ne mogu.
Izuzev što i danas rade teške, prljave poslove i što su im sinovi obični mlatimudani i džabalebaroši, oni su uspjeli u životu.
- Dragana đe je ono majmunče što ga ti odmilja sinom nazivaš!?
- U sobi je, spava.
- Vidim ja da mene ovdje ni zidovi ne slušaju. Ona drva se neće sama istovariti. E pa nećemo tako. Sad ću da mu jebem mater, džabalebarošku.
..........
- Ustaj mlatimudane, sunce ti tvoje.
- Neka te ćale, šta upadaš ko racija. Mogo si me zateći sa curom, golom.
- Ti s curom. Najbliže što si došo do cure je kad si onu Acu pratio na maturu. Eh da si malo na oca pa da te Bog vidi.
- Čuo sam ja za tvoje podvige, kažu Marlon Brando je bio za tebe pičkin dim.
- Nego da jest. A sada ustaj, čeka te prikolica drva, dole.
- Još samo malo, matere ti.
- Šta još malo. Sve dok živiš pod mojim krovom i na mojoj grbači ima da me slušaš. Ako ti se ne sviđa...
- Neka nemoj. Evo me ustajem, samo ćuti.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Prilično savitljiva. Toliko savitljiva, da se zapitaš da li si joj zaista potreban, jer imaš utisak da može samu sebe učiniti srećnom kad god poželi. Ona ne sedi kao sav normalan svet, već okolini izlaže svoje tabane na način koji ni najiskusnije ortopede ne ostavlja ravnodušnim. Ona sem toga i meditira. Diše na neki ultimativno zajeban način, mislima kontroliše rad svojih unutrašnjih organa, kanališe protok energije kroz svoje čakre, i usmerava krv iz nožnih prstiju pravo u mozak. Jednom rečju, ide ti na živce. Kad se posle 10 sati probudiš iskrivljen, ukočen i umoran, ona će te pitati da li i ti želiš šolju njenog usranog žuto-braon napitka koji uzima svako jutro u šest i deset kako bi sporije starila.
- Deder, ženo, razmotaj se i skokni do dragstora po jedno ladno!
- Bolje da te naučim kako pravilno da dišeš. Alkohol može da ti naškodi.
- Slušaj, bre, transformersu jedan! Naučio sam da dišem kada me je babica izvukla iz pičke, digla za noge, okrenula naglavačke i ošinula po guzici, još u porodilištu. Sevaj po to pivo da te ne zavežem u čvor koji ni Koperfild neće razvezati!
Popularan strip u Brazilu, o srpskom heroju koji ima sliku Đokovića u WC-u.
Slično junaku iz brazilskog grada Manausa, učestvovao je u ratu, ali ovom našem početkom devedesetih, prekinuvši perspektivnu fudbalsku karijeru, kako bi pomogao raznim činovnicima da se nakradu tuđe imovine, dok su njegovi suveniri bila svega tri šrapnela u guzici.
Danas ne leti Pajperom iznad Amazonije kao ovaj prvi, ali dobro ide i Golf Dvojka kroz ovu gradsku džunglu, mada je trenutno na servisu, neće dupali. Takođe poseduje zavidne zavodničke sposobnosti uz pomoć kojih uvek zamalo šarmira lepši pol, pa po pravilu petkom nakon posla pijan završi sa radodajkom iz kafane na Starom sajmištu, onom toliko brkatom da kasirke u prodavnicama za socijalno ugrožene strepe za posao kad ova dođe u nabavku.
Zbog ona tri šrapnela iz rata, ne može da radi posao ekonomiste u udobnoj fotelji, za šta se i školovao, ali je ipak stalno zaposlen u Delta Holdingu i to u Maksijevoj mesari u Leštanima. Uspeo je tako da digne neku pišljivu kredu za stan, pa sada otplaćuje garsonjeru u kojoj po ceo dan leži i sa setom gleda u poster Bari '91. zalepljen na plafonu, bez volje i bez love da krene bilo kuda i bude u situaciji dostojnoj bilo kakvog stripskog izdanja, osim prve epizode, zbog čega je stekao kultni, nebeski status.
- Gospodine, izvinite, evo vraćam vam vaša dokumenta.
- Vraćaš mi... šta?!? Čekaj, jesi li ti mene upravo odžepario?!?
- Ma da, ali ste jebeni Mister Dno, žao mi vas je. Šupalj vam je novčanik, a na mestu za kreditne stoje tri nepersonalizovane busplus kartice. I to, cenim, prazne.
Podjebavačko pitanje upućeno nesretniku koji se očigledno zlopati s nekom teškom fizičkom rabotom - drvima, sekanjem, kopanjem itd.
Naravno, priticanje u pomoć nije opcija. Nijesam ja ruke na ulici našao.
- Možeš li mu šta, Sizife?
- Jedi govna, Zevse.
