Čovek na koga uvek možeš da računaš u kakvoj god se situaciji nalazio. Oličenje izreke "Drvo se oslanja na drvo, vo na vola, a čovek na čoveka". Sušta suprotnost kineskog kurtona. Biće tu kad god ti zatreba i za šta god ti zatreba.
Njemu je uzor čuveni desni bek Intera i Argentine, Havijer Zaneti, koji uskoro slavi 40. rođendan, a igra 10 puta srčanije od ovih naših nazovi fudbalera. S obzirom na to da je isti igrač pored desnog beka igrao i sve ostale pozicije, osim golmana i napadača, i to ne bilo kako, nego je posao odrađivao odlično, može se naslutiti koliko poverenja treba imati u takvog čoveka.
Vrlo su retki, jako povučeni i uglavnom zapostavljeni, ali ovakvi ljudi su dragoceni ako ih imate u svojoj blizini.
Iako su vrlo emotivni, te emocije vešto skrivaju, pa zbog toga često dobijaju nadimak "Traktor", baš kao i njihov idol.
Uvek spreman da zapne, radi k'o konj i pomogne drugima u svakom pogledu. Možeš da mu poveriš na čuvanje devojku nimfomanku, torbu koksa zbog koje te jure mafijaši ili kidnapovanog sina šefa policije i možeš da budeš miran. On će to sačuvati, odraditi posao kako valja i postarati se da niko ne sazna za tu tajnu. Dakle, kad god si u govnima do guše, seti se tog čoveka i nećeš se pokajati.
Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.
- E, matori, ćemo u Jakovo večeras? Đuska, cirka, pičke, ovo-ono...?
- Žemo, brate, žemo...
- 'Oćemo tvojim kolima, a?
- E, ne staj mi na muku, molim te, znaš kako me ćale iznabad'o prošli put kad sam mu zab'o golfa...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mihajlo? Mihajlo?! MIHAJLO, BRE!
- Spavam, Dobrila, šta 'oćeš...
- Ja se ne zovem Dobrila!
- E, ne staj mi na muku i ćuti tu!
Random pojava na televiziji svake godine. Takvih baba na ovom svetu postoji onoliko, koliko je svetu ostalo godina do Sudnjeg dana. Pandan dedi koji ne pamti onoliki sneg.
Opis bezosjećajnog čovjeka, uvijek hladnog kao led. Taj je zadnji put od srca zaplakao za kevinom sisom, dok je još u pelenama bio.
-Brate mili, sinoć samo što nisam zaplakao kad onaj Teri pogodi stativu.
-E, meni pričaš. Ja sam suze ronio k'o kakvo djete za izgubljenim klikerom onda kad nam Manča uvali dva komada u nadoknadi.
-Pf, čuj plakali zbog nekih tamo klubova.
-Hajde ti kamena stijeno, šta tu glumiš? Ko da je sramota muško da zaplače?
-Pusti ga, on ti je takav. Jedino suzu pusti kada reže luk, inače ništa.
Tinejdžerka koja još nije učila o "pčelama i pticama", tj. nije još upućena u one stvari.
Za nju su mačor i pevac još uvek samo domaće životinje, pušenje se odnosi samo na cigarete, glagole kao što su dati, uterati i nabiti ona slobodno koristi u kombinaciji sa zamenicom "ga", ne sluteći ništa loše pritom.
Prodavac boja i lakova: Dobar dan, izvolite?
Klinka: Zdravo, treba mi jedan valjak.
Prodavac: Kakav valjak Vam treba, za koju namenu?
Klinka: Ne znam tačno, majstor mi je rekao da tražim manje čupav, srednje veličine.
Prodavac: (posle 10-ak sekundi epske samokontrole) OK, moher, 15 cm, izvolite.
Stati na put organizovanom kriminalu čim ga Mrka i Velja asfaltiraju.
Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.
Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.
Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.
Sledećeg jutra - opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri... čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.
- E, de si brate, šta ima?
- Eto, izgleda da imam ježa u kući, mnogo voli tviks i u znak zahvalnosti ostavlja mi tri mrtve bube, inače ništa posebno, ti?
Školski primer za onu narodnu jeb'o ćar vajdu, rodila se šteta. Nov osigurač košta 25 dinara, može da se nađe i za 20 ako se uzme veća količina, međutim, lokalni ekonomski geniji su pomnožili tu cifru sa brojem svih osigurača koji će da im pregore dok su živi i došli do zaključka da to košta previše. Zbog toga se često radi licnovanje osigurača tako što se u pregoren osigurač ubace žice iz licnastog kabla po metodi "daj da stavim još dve, za svaki slučaj". Neki još veći ekonomski geniji su izračunali da prosečan domaćin svaki put kad licnuje osigurače izgubi ili baci desetak centimetara neiskorišćenog licnastog kabla i pronašli način da eliminišu to rasipanje materijala.
Rešenje problema je stavljanje eksera umesto licne tako što se ekser zakove kroz ona dva lima na kraju osigurača i onda nema šanse da izgori. Zanimljiva strana ovog ekonomskog projekta je to što sve može da izgori ako ima dovoljno struje, pitanje je samo redosled po kome će da gori, a goreće od najslabijeg do najjačeg elementa. Pošto je ekeser u osiguraču najjači, izgoreće poslednji, odmah posle televizora, grejalice, šporeta, frižidera, kompa, brusilice, fena za kosu, kose, glave, ostatka čoveka, tepiha, parketa, kreveta, ormara, muškatli i manje-više svega osim šamotne peći i stvari koje su pravili Rusi.
Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična.
Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.
U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.
Sestre Moldovan: Jednostavno nismo mogle. Država je kriva zato što mi moramo da treniramo u kanalu Tise, jer ne žele da nam obezbede uslove za bolji rad. Da imamo uslove kao u Engleskoj mi bi pobedile na svakoj Olimpijadi. Država d'uradi nešto po tom pitanju. Mi se satrasmo da predstavljamo Srbiju, a Srbija nam ništa nije dala. Ni stan, ni penziju, ništa.
Novinar Kurajbera: Da, da, ali što ne odete na Adu da trenirate. To vam je samo par kilometara od kuće. Šta radite u kanalu nekom?
Sestre Moldovan: Ovaj razgovor je završen. Od sada samo kukamo na B92.
Jedna od metoda procesa učenja pri čemu se opisivanjem poznatog objašnjava nepoznati pojam.
- Kako se zove mladunče od ovce?
- Jagnje.
- A od koze?
- Jare.
- A od krave?
- Tele.
- Tačno. A od bika?
- Bik nema mladunče?
- Pazi ovako, ti si mamino mladunče, jel' tako?
- Jeste.
- A ja sam tvoj tata. Jesi li ti i moje mladunče?
- Jesam.
- Pa ko je onda mladunče od bika?
- Ja?
Najlakši način da omalovažite osobu, koristeći mesto porekla dotične.
Inače, domaća varijacija na američku temu "bikovi i pederi".
P-por: Odakle si, vojniče?!
Vojnik: Iz Kosjer'ća, gospodine potporučniče!
P-por: Iz Kosjerića ne valja ni blato za ciglu, a kamoli ljudi!
Daj 20 sklekova!
Ući u štos posle izvesnog perioda bavljenja određenim poslom u kojem se neke aktivnosti skoro svakodnevno ponavljaju. Jedan, ali ne i jedini uslov da se postane tata-mata.
- Kako si se snašao kao generalni?
- U početku mi bilo teško do jaja, lomio sam se da li da palim odatle. Posle sam se uhodao i ne mešam se puno u svoj posao. Ae iznajmimo onu jahtu, pa plaćam večeru.
