Poslednji vapaj očajnika za uspehom. Nesrećnik kojem u životu ne polazi ništa za rukom, kojem se život toliko puta posrao na svaki pokušaj da nešto učini kako bi promenio tu konstantu, I kojoj je da se tako duhovito izrazim, čak i sudba rekla sajsi galoma kao i ona kojoj je svaka postelja, Prokrustova.
1:Divi što sam upoznao jednu ribu, da je malo kulja, mogao bih reći i da je plazma devojka , znaš kakv...
2: :prekida ga:
E, a znaš...ti si dobar sa ribama, je l' bi mogao meni nešto da nabaciš, zarad starih dobrih vremena :Džimi Vejls pogled: ?
1:Taj nerad sinak, svakoj ribi koju sam ti nabacio uspeo si da ogadiš muški rod do te granice da su se neke i zamonašile odmah posle snošaja s tobom!
2: Ah, sudbo tužna, bolje da sam se rodio bez kurca nego bez sreće
1: Šta sereš? Pokori se sužnju... i prestani više da sve svaljuješ na sudbinu nego radi nešto povodom toga?
A i što bez kurca, ajd' da kažeš bubreg pa da čovek i razume....
2: Da imam sreće našao bi onda nekako i kurac šanse da mi poraste...ovako samo mogu da ga duvam i da gledam 'njavu kući...
Jedino moguće objašnjenje pridošlici u krug, na pitanje zašto tvoj drug izgleda ko izstondirani Mesut Ozil.
- Je li baćo, što se ne pomera Deki? Jel umro?
- Ma jok, nije umro, već se ućutio. Prepucan je.
- Pušili ste, a?
- Pitaš kurvu dal se jebe. Naravno da da. Samo što Dekijev organizam nije ispoštovao dve šatčine. Jebiga, nackli.
Svi smo u životu imali kontakt sa drkalicom. Na izgled običan, nebitan predmet kome je mesto u kanti za smeće, a u stvari je predmet od izuzetnog značaja po krvni pritisak i smanjanje tenzije kod korisnika. Drkalica je po pravilu mali predmet totalno nebitan ali poseduje određenu funkciju ''drkanja u nedogled'' jer nam nekim svojim svojstvom ''pruža otpor'' i vraća se u prethodno stanje. Drkalica može da bude - hemijska olovka, upaljač, čep od nekst sokića, prekidač od slot aparata, šnala za kosu sa onim ''katapult'' mehanizmom...Korisnici drkalice su obično u boljem psihičkom stanju od onih koji je ne koriste. Kako ih prepoznati? Jedino njima se cakle oči u masi stondiranih nesretnika na dosadnim predavanjima.
Mitska predstavnica visoke građanske klase. Savremena i sofisticiranija verzija nekadašnjih rimskih Matrona. Po nacionalnom opredeljenju stara Beograđanka, po seksualnom - udovica. Jedna od onih endemskih vrsta koje povremeno viđamo na centralnim ulicama našeg glavnog grada; tihe, ponosne i obavezno sa šeširom na glavi. Ukoliko to dozvoljava akademska penzija pokojnog gospodina Hadžizdravkovića, šešir je obligatorno šireg oboda i pravi hlad patuljastoj francuskoj pudli ili bišonu ( boja nije od preteranog značaja ) koji se - sa posebnom razdraganošću, razume se - polako ali sigurno DAVE na kratkom svilenom povodcu svoje gospodarice. Kupivši dve krempite u čuvenoj poslastičarnici ''Petković'' - kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na dugogodišnjoj saradnji - naša matora babuskara...pardon - GOSPODIČNA se upućuje u svoj prostrani stan sa visokom tavanicom - lociran u Hadžimilentijevoj ulici - gde će za aproksimativno jedan sat popiti šoljicu čaja ili cikorije sa poštovanom i isto tako podgrejanom ( autor misli na leš; prim.prev.) gospođom Hadžipešić. Mobilni i ostali telefoni ih neće uznemiravati u toj popodnevnoj imitaciji od života. Naime, iz više komplikovanih i jednog prostog razloga, rođena deca nikada nisu bila opcija. Voljene azaleje su jednostavno bile isuviše voljene...
A: Dobar dan želim, gospođo Hadžizdravković!
H: 'Bardan, profesore Isakoviću...B: Dobar dan, komšinice...
H: 'Bardan, gospođo Vujović...C: Moje poštovanje, gospođo Hadž...
H: 'Bardan, gospodine Mili...D: Teto, teto...daj neku paru, živ ti ja!
H: 'Bardan, deco...E: Baba, saću silujem i tebe i kera ako ne skineš tu ogrlicu...!
H: 'Bardan, mladiću...
Rečenica koja odlično opisuje patnju kroz koju prolazi muškarac za vreme "onih dana" kod svoje lepše polovine. Kako nesreća nikad ne dolazi sama, postoji još par problema koji gravitiraju oko glavnog, danka u krvi.
- Šta je bilo dušo, što si tako neraspoložena večeras?
- Pa dobila sam konju, zar ne provaljuješ da ti sve vreme sklanjam ruke?
- Hehe, ja rek'o kao fol pružaš otpor da me još više napališ. Al' zato možemo da se zabavimo i na drugi način, hehe.
- Ako misliš da ti popušim zajebao si se, bolje mi dodaj lekove sa stola, ubija me stomak.
- Jebote, do nedavno PMS, zatim menstruacija i na kraju stomak... Jedan danak tri puta se vata.
Kulturan poziv na doggy style u prirodi.
-Dragi odo da bacim glavu u zelenu travu, da li bi mi se pridružio?
-Naravno draga moja, prošli put si našla i djetelinu sa četiri lista, možda opet budeš te sreće ako se dobro saviješ da tražiš.
-Ako je opet nađem pokloniću je materi, nek i nju sreća jednom pogleda pa da je tata Radivoje opali, nervozna je nešto.
Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe.
Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.
Život ga nikada nije mazio.
Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio.
Sveta tri prsta, Sveto trojstvo.
Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato.
Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.
Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad.
Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući.
Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.
Stigao je kući.
Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena.
Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to.
Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.
Mirno je ustao i otišao u sobu.
Sa ratišta je doneo pištolj neprijatelja, kao trofej.
Dugo je razmišljao. Nije znao šta da radi. Milion crnih misli su mu se motale po glavi. Nije hteo da digne ruku na ženu koju je i dalje voleo. Samo ju je tiho pozvao da dođe u sobu.Dok je otvarala vrata, upućujući mu setan pogled, on je samo izgovorio poslednje "zbogom" i povukao okidač ratnog trofeja, koji je bio uperen u njegovu slepoočnicu.
Epski opis puteva koji su u auto-kartama Srbije ucrtani kao lokalni.
Gledao sam nešto ovaj put od Užica , preko Valjeva, do Beograda. Lokalac , al izgleda mnogo kraće!
Dal si lud? Tu bre iz kaldrme iskače kamenje, tu ti je putar retka ugrožena vrsta. Drš se ti magistrale, veruj mi na reč...
Množiš, deliš, čak i stepenuješ s jedan. Ništa se ne menja, sve ostaje jebeno isto. Oduzmeš jedinicu. Dodaš je. Šta je dešava? Skoro ništa. Mizeran uticaj naspram onog što rade ostali celi brojevi.
Tako je i sa životom pojedinih ljudi. Niko te ne jebe pet posto od dana kad si prvi put prohodao. Tada si postao nezanimljiv i nisi imao ništa više zanimljivo da ponudiš. Došle su nove bebe sa novim pelenskim problemima. U zabavištu jedini ne dobiješ vaške, kao da te paraziti nisu ni skontali. Kreneš u školu, učiteljica tek u drugom razredu nauči kako se prezivaš. Po imenu te nikad nije ni zvala jer ga je teško zapamtiti. U petom razredu prestaneš tražiti faul u fudbalu jer se uvek pušta prednost kad te sruše i podereš kolena. Džaba ti što se dereš iz petnih žila, niko te ne čuje. Završiš srednju, fakultet, dobiješ posao regularno. Sve k'o iz pičke, ali neprimetno. Niko se ne hvali sa tobom, nikog nije ni briga. Prvu devojku nisi ti smuvao, ona je tebe smuvala. Ona je i raskinula.
Sve je oduvek bilo kako su drugi hteli. Ništa se ne pitaš, nikad ni nisi.
- Jesi čuo da je onom, našem prvom komšiji... Jao! Kako se zove? Nebitno. Žena mu izbacila kola iz garaže i tamo napravila radionicu za amatersko bavljenje vajarstvom. Sad parkira kola u kanalu ispred kuće.
- Šta ćeš? Taj je oduvek bio kao kec u računskim operacijama. Ima on sreće što je februar prošao. Društvo za zaštitu životinja bi mu isteralo kola i iz tog kanala jer bi ometala mačke u orgijanju.
Spavanje pod vedrim nebom.
- Jel ste uzeli hotel kad ste stigli na Exit?
- Jesmo, tata, sa bezbroj zvezdica.
- Tako i treba, sinko, na dobrom smeštaju se ne treba štedeti.
Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).
Podržavanje svih dokaza o nenadjebivosti ljudske psihe. Direktno pamprčenje u vugla svim frajerima sa IQom 120+, članovima Menzi i ostalih pičaka materina, izuzetni bukake po masnim kosama svih naučnika iz Masačusetsa. Statusni simbol teške zajebanosti, praćeno podsmevanjem i poigravanjem sa celom svojom strukom i kolegama u njoj. Simultana partija sa više protivnika u isto vreme, bez svake šale, ostaje rezervisana za prave tru magove svog zanata i tek za nekolicinu ljudi na svetu. Kao, dosadno mi da onodim samo jednog, pa aj svo troje sedite da odigramo neku zajebanciju, ja ću vežem oči i pustim Šostakoviča na sluške. Eksplicitno prštanje psihičkih atributa.
- Ooo kraljice! Moj pijun ovde i ja - kralj, odavno sa svojih polja makli nismo, da li si za jednu šahovsku simultanku sa nama?
- Ahihihi.
- Ooo kraljice naša, da malo praviš rokade sa ovim mojim, jeste pijun, al' je glup ko top.
- Ahihi.
- Najvrednija figuro, mi se tebi divimo, samo ako bi učinila čast ovoj dvojici lovaca koji vrebaju devojke za matiranje.
- Ooo šahisti moji, učiniću vam privilegiju kršenja pravila šahovkog kretanja, da možete odmah sa svoje početne pozicije, u G stilu kao što konjima i dolikuje, odskočiti direktno na I 2, što-će-reći van table. Ćaooo.
- U sine, jednopotezni mat. Aj dalje, glej ovu tamo, prati me. Ooo kraljice naša...
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Maksimalni oblik simbioze odevnog predmeta i nosioca istog. Kada nešto stoji kao saliveno, kada onako fino i kvalitetno legne kao pivo u avgustu.
Sergej Trifunović je objasnio nošenje ptarši kapice, ni Ašok Murti u saradnji sa Marijanom Mateus ne bi smislio bolju odevnu kombinaciju. Ubija na mesti, što se duhovito kaže međ' mladeži.
- 'Aljo? 'Aljo? Je lj' to porodic Trifunović?
- Da, dobar dan. Izvolite dragi komšija bošnjaku.
- Ja ima jedan kapa za vaš sin, naručiljo mi da mu donesem iz Prištin.
- Da, da, rekao nam je Sergej da očekuje takvu pošiljku. Oduvek je gledao unapred i bio ispred svog vremena. Kako izvrsan mladić taj moj sin, stvarno je, kako vi mladi to kažete, urban i gotiva.
- Komšija, saću dođem na kafa. Poneću ti neku tuljumba i bakljava a ti spremi nešto za na čačkaljic.
Srednjevekovna predigra. Stimulans za začeće srpskih vladara.
- Ali, mama, to je car Dušan, kako ću se snaći?
- Ništa ne brini, kćeri Jelena, Nemanjić je to, svi oni imaju skut-fetiš. Što je veća titula, sve su perverzniji. Samo klekni, celivaj mu ruku i skut, pa ga gledaj pravo u oči dok se njegovim skutom maziš po licu i grudima. Nema da omane.
Kad si zlatan.
Ispred ulaza u zgradu stoji bakica i koprca se sa dva puna cegera.
-Dajte bako da Vam pomognem, poneću Vam cegere.
-Jao sine, baš si Ibrahimović.
Rečenica kojom nagovarate nekog da da učešće za kredit.
"Ajde kume,šta je to, soma evra, to je manje od tvoje plate."
"Ma nije to problem, kako ćeš ti da vratiš taj kredit?"
"Ma ko mu jebe mater, važno je učestvovati!"
