Plen, zarada, prihod od (obično) pljačke ili neke druge malverzacije.
- Mito, gde su pare?
- Bleki, donosim ti pare sutra, kod Pidže su, opleli smo neku trafiku sinoć, pa još nismo podelili orase, sutra dobijaš.
Najebao si, ali nemaš predstavu u kojim razmerama.
-Dobru sisu ti ima šveca brt, a?
-Ne tebra pa polomiću ti pičku ti nisi svestan
Vojvođani koriste kao naziv za krajeve južno od Save.
- I komšija, jesi našao posao?
- Jesam.
- Gde radiš?
- Ma dole u Srbiji, u šumama.
Dečko je glup ko zadruga i parovi zajedno, ne ispušta telefon iz ruku, ko da se sa njim rodio, niko ga ne voli, svi ga podjebavaju, čak mu se ni rođena majka ne javlja u javnosti, ali mu je generalni direktor rođeni ujak, pa ajde da ga negde stavi, da bilo kakvu platu prima i namiče za penziju, kad ne bude tate, mame i ujaka.
Danilo: Lažeš da je mali Dragan Dijabola počeo da radi kod vas u firmi?!
Radovan: Pa jebiga, generalni mu ujko, morao je negde da ga uklaviri. U upravu ne može, providno mnogo, u pogon ne sme, da se mali ne isakati na nekoj mašini... na kraju mu dao da radi na garaži.
Danilo: I šta radi tamo, leba ti?
Radovan: Ništa, sedi u onoj kućici, čačka telefon po ceo dan i diže rampu kad neko naiđe.
Danilo: Pa je l bar to radi kako treba?
Radovan: Jok...
Pevač narodnjak osrednjeg kvaliteta koji se iz petnih žila trudi da skine trilere popularnih pesama, ali mu ne ide.
-Odlično svirate, momci. Samo da nađete zamenu za ovog Tarzana i smatrajte da smo se dogovorili.
Halejeva kometa među ljudskom populacijom. Pojava ređa od pravoslavlja u Iranu i fudbalera na balkonu Skupštine zajedno.
- Izvini, sinko.
- Reci baba, brate.
- Je l' ovo sedište broj 18?
- Jeste.
- Piše mi na karti da je moje sed...
- Ali bus je prazan, baba. Sedi gde hoćeš, pobogu.
- Ne, ne, ne, meni lepo piše na kar...
- Gospođo...
- ...ti da je 18 moje sed...
- Gospođo...
- ...ište i baš tu hoću da sednem.
- Ma evo ti sedište, jebem li ti mater raspalu, ščula?! Tjih, kako me 'oće ovakvi baksuzi, bože, bože! Retki su kao cig...
- Aj ustani.
- ...anin jedinac, ali opet meni zapadnu! I treba da vam smanje penzije, i treba!
Pokušaj da se iz neke nejasne ili nedefinisane situacije izvuče neka lična korist, često uz upotrebu sredstava upitne moralnosti. U suštini, ispitivanje vlastite sreće u nadi da će gospa Fortuna da vam se nasmeši radije nego li vam pokaže srednji prst. Ili vam taj isti srednji prst još iznenada nakoka u zadnjicu.
Izraz vodi poreklo iz ribolovačke terminologije. Često bi ribolovci u bistroj vodi videli ogroman primerak lokalne ihtiološke faune i naravno da bi odmah poželeli da isti ulove. Ali u bistroj vodi i riba može vas da vidi. Naravno, taj kapitalac nije doživeo tu starost toliko da naraste jer je glup. Verovatno je par puta i sa udice utekao i time je shvatio da kad kraj vode vidi čoveka, a zatim u vodi nešto izuzetno primamljivo, to treba izbegavati. Zato ribopecač čeka da voda bude mutna. Naravno, lako se desi da riba uopšte nije tu i da on džaba čuči na tom mestu, može se desiti da mu se posreći, pa je i ulovi. Možda ulovi i nešto deseto ili ništa.
Ulozi se podižu nelegalnim metodama lova. Ulov može biti i veći od očekivanog, ali i rizici su veći. Zanemarimo ribočuvare, ali ko zna šta iz mutne reke na domaćim prostorima može ugledati svetlost dana. Stare cipele, švapski vojnik nestao na ovim prostorima tokom drugog svetskog rata, kućni aparati i nameštaj, pacovi, po koji gmizavac (uključujući i otrovne), neeksplodirana ručna bomba ili štapin dinamita zaostali od tuđeg "ribolova"... Pa se ti snalazi sa tim što ti je naišlo.
- E, 'de nam je Ćomi?
- Niščuo?! Lovio u mutnom!
- Eeeee?! Kako to?
- Znaš da mu se diže na komšinicu Jocu, onu što joj muž stalno ide za inostranstvo?
- Ličim li ti ja na njegovog urologa, pa da me zanimaju njegove erekcije?
- Ma, jebi se, tako se kaže! Elem, po ko zna koji put se pročuje da se opet posvađala sa mužem pre nego li je taj otišao i Ćomi reši da oproba sreću...
- Da pogodim: upicanio se i izašao tamo gde zna da i ona oće da izađe. I? Je l' je naš'o tamo?
- Jeste. Samo što tad i tu bila i njegova bivša!
- ONA bivša?! Zar je pustili?!
- Jbg, zemlja Srbija... Zapao slučaj kod saosećajnog sudije. Ili sudinice, jebem li ga kako pravilno danas. Delila njene feminacističke stavove, uvažila njen argument da je to što ga jurila satarom da mu otfikari vršnjaka bilo zato što je emotivna i usled izliva emocija i pustila je.
- Uf, počinje da se zakuvava... Pričaj dalje!
- Pa, šta da se kaže... Pred komšinicom ga izvređala nasred lokala, zatim ga gađala pikslama i čime već stigla, pa mu naskočila na leđa k'o Glišićevo Crno dete na onog jadnička, grebala, pljuvala, psovala... Jedva se izvuk'o!
- Ma, kad se od one ludaje izvuk'o...
- Ne znam baš... Njene zadnje reči te večeri glasile "A sad kad te još tužim, pa kad ti moja nova drugarica sudinica odredi šta ti sleduje"...
- Eh...
Trenirao je rmbanje od malih nogu: prvo je ćaletu dodavao alat, potom je naučio da upotrebljava sve što je dodavao, potom se peo na merdevine umesto matorog...od ženidbe se osamostalio jer je ćale imao primedbe na snajku...sada mu tuđa deca dodaju alat jer njegova "studiraju".
-Majstore, zašto ne nosite zaštitne naočare? Crvene su vam oči od varnica i prašine.
-Ne smeta mi, naviko sam od malih nogu.
Onaj osećaj kada želiš sve da uništiš, sve da polomiš, sve da razbacaš, da smrviš svakog ko ti se nađe na putu samo da bi se na kraju smirio i shvatio kakvo si sranje napravio.
Prerasti u visini. Nadrasti. Kad mladunče zadobije više visinskih centimetara od roditelja.
- Gledam nešto komšo, ovaj moj mene davno prestigo a vidim i tvoj će tebe brzo.
- Pa kad jedu samo koncentrat i hibride, dobro da se nisu ispresavijali kako bukljaju.
Jedna od omiljenih mentalnih gimnastičkih disciplina pripadnica nežnijeg pola.
Žena nikada ne uzima reči muškarca (pa i drugih žena) zdravo za gotovo.
Ne, ona u njima uvek traži skriveni, dublji smisao, vešto sakriven iza naizgled obične rečenice.
Na kraju se vijugavim logičkim putevima dolazi do onoga što je sagovornik stvarno hteo da kaže, a što je samo ženski mozak u stanju da dokuči.
- Dragi, kako ti se sviđa moj novi kombinezon?
- Odlično ti stoji, srećo.
(Aha, nikad mi nije rekao da mi nešto odlično stoji, uvek je imao makar neku sitnu zamerku. Sigurno misli da sam debela... Ne, onda bi mi rekao da mi ističe grudi ili guzu. Nešto je skrivio, sigurno, čim hoće da me odobrovolji... Samo šta... Daaaa... Ona mala što odnedavno radi u njegovoj firmi... Rekla nam je "Dobar dan" kad smo se pre neki dan sreli na ulici... To je!)
- Odlično, kažeš? Ti misliš da sam ja glupa, je l' tako?!
Što sitnija žena, jače ih zalupi.
- Jbt, otpade mi farba sa kontra vrata...
Na teškim drogama.
- Eto Krle, dođe i nama 25 godina mature. Mi naši svratili da te obiđemo. Kao što vidiš, neko oćelavio, neko se udebljao... Sve u svemu, svi nešto ciguljamo, jurimo da zaradimo za familiju, a nama šta ostane. Nikome se nije dogodilo ni izbliza ništa ekstremno kao tebi. I ovom prilikom da ti se još jednom u ime svih nas izvinim što nismo bili uz tebe kad te riba ostavila, pa si utehu tražio sisajući đavolu sisu, dok nisi presisao. Uglavnom, tebi za dušu nama u gušu, neka ti je laka zemlja i Bog da ti dušu prosti.
Najgora moguća pozicija za nekog ko se dvoumi. Zna da će verovatno da se strovali i da će najebati, ali isto tako da može, na neki način, ostvariti benefit, šta god izabrao. Međutim, nema mnogo vremena za odgovor - žica nije čvrsta sama po sebi i može da odvuče na pogrešnu stranu.
- Slušaj. Na tankoj sam žici. Da li da se ubijem ili da zapalim firmu i banku đuture?
- Što bi to sebi radio?
- Jura me već 9 meseci ne plaća, a banka hoće da me izbaci na ulicu...
- Tužiš Juru i gotova stvar.
- Odakle mi pare?! Razmišljaj malo!
- Imam ja druga u sudu, on će to da sredi, neće te koštati ni dinara, a i unajmićemo advokata koji će da se popiša po njima samo tako...
- Biću ti žirant!
