Reči koje se upućuju mladom idealisti. Za razliku od njega, neiskusnog i lakovernog, osoba koja ove reči upućuje je u životu već mnogo toga preturila preko glave i zna da je u ovom pokvarenom svetu čovek čoveku vuk. Svesna je da su pokušaji pojedinca da popravi svet uzaludni i da je mnogo mudrije prilagoditi se na nesavršenost nego upropastiti život jureći ideal. Za ideale ginu budale.
Svaka ideja se može izopačiti teranjem u krajnost. Kada se to učini u ovom slučaju, dobije se cinični čovekomrzac koji je od realnosti podjednako udaljen kao i prostodušni dobričina koga pokušava da poduči.
Sem toga, događa se i da ideja o nenaivnosti obrne pun krug i pretvori se u sposobnost da se poveruje u svaki servirani trač. U tom slučaju, ova floskula postaje argument na koji odgovora nema.
- Ja jako cenim prijateljstvo. Evo, recimo, nikada mi ne bi palo na pamet da muvam devojku svog dobrog ortaka. To je valjda normalno.
- Haha! Ti bre nemaš pojma o životu. Taj tvoj ortak bi na tvoju devojku nasrnuo čim okreneš leđa, garant. Mnogo si naivan!
-------------------------------- Svako ko vidi dalje od svog nosa svestan je da je ishrana u menzama loša zbog rusko-američko-milanbekovske zavere koja za cilj ima da cvetu srpske omladine onemogući unos kvalitetnih belančevina kako bi oni lakše ostvarili svoje judeo-masonsko-neoliberonacitemplarske planove.
- Brate, kontam ja da se iza kulisa odvija mnogo toga o čemu mi pojma nemamo, ali mislim da je ovo malo preterano.
- Nemoj da si naivan.
Radom, trudom i zalaganjem, stvoriti uslove da se nešto bitno ostvari.
- Đuro, deder pokosi ovu detelinu, u 3 dolazi ekipa iz Osječine,
da s' mož' igrati.
- Ne može Gojko, pun je kurac krtičnjaka ovuda...
- Ma sredi to, pripremi teren! Nemoj da se bruka selo!
------------------------------------------------------------------------------------
- Pazi, Marina stiže već oko devet, ja ću kao d' upadnem tamo oko jeanes'...
- Što tek u 11?
- Pa dok popije koji bambus, a i ti malo pripremi teren i to...
- A, to. Nemaš brige. Šta si, beše, četvrta godina medicine?
- Može. Ili pravni, svejedno. Samo mi reci kad uđem da znam šta sam.
------------------------------------------------------------------------------------
- Jesi počupao ono ženino cveće sa balkona? Donosim seme danas.
- Da, da, pripremio sam teren skroz. Nemoj đubrivo da zaboraviš.
- Ajd.
- Ajd.
Reč je o nenormalnim baksuzima. Ljudima koji se pojavljuju taman kada vam malo krene i ruše sve vaše nade u vodu.Protiv njih ne pomaže ni luk ni izvrnuta čarapa, crven konac pobeli od muke, a krst se u polumesec pretvara.
-Juče bato čekam poslednji par za 12000 i dolazi onaj baksuz Milan, kaže nemoj se nadati džabe. Meni dolazi do 90. minuta i ovi izjednačuju iz ofsajda. Ja skočio da ga bijem, okliznem se i slomim nogu. Pera uzeo neku čašu da ga gađa, kad ona puče u ruci iseče se čovek. A ja onako šljakav krenem ka kolim da uzmem pajser i ubijem budalu, kad ono, odneo mi kola pauk.
Majstorska fora za izbegavanje odgovornosti od neprikladnih misli... Ako se odigra pravilno.
- (To, TO! Pratim je do samih vrata, poljubac za laku noć, zove me unutra, sex cele noći, ijaaaaooo matori, kako sam sve savršeno izprojektovao!)
- Hvala ti što si me dopratio do kuće, stvarno si divan! Baš volim muškarce koji poštuju žene, a ti si stvarno sjajan. Nisi bio navalentan, niti si imao neku, bože me oprosti, pozadinsku nameru da me otpozadi... Ovo, ono... Stvarno mrzim takve šljamove... Ili možda jesi, a? (Pogled ravan kao Vojvodina, težak kao černozem).
- Iju! Bože me sačuvaj, za koga me ti smatraš?
Glup si toliko da je potencijalno zarazno.
- Brate, koji je 3D bionja konza jesi vido biće i novi Heri Poter tride, uuaaauuu!
- Napusti moje prisustvo.- ... I eto, sutra potpisujemo za kredit.
- Napusti moje prisustvo.- Dobro veče, dragi gledaoci…
- Napusti moje prisustvo.
Ultimativna pretnja majke upućena neposlušnom potomku.
Kada batine, molbe i druge sitne pretnje tipa: "Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!" nemaju efekta, brižna majka je primorana da pribegne ovom ekstremnom pedagoškom metodu u očajničkom pokušaju da napravi čoveka od svog sina.
- Ustaj mrcino, podne je! Treba da se ide u prodavnicu, da se izbaci smeće... Ima posla kol'ko 'oćeš, a ti se samo izležavaš tu! E oženiće majka tebe, pa ćeš da vidiš kad te žena upregne, ima da rintaš k'o konj i da pitaš jel ima još!
Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.
Kao i sa kaskom, i u njenom slučaju joj plate posle udaranja.
Građani i Građanke. Oni nisu vi. Da, možda i žive pored vas, ali su tu slučajno. Ne rade i ne jedu „meso dobrih životinja“. Stvaraju... Koncepte. I đuskaju. Njihovo govno nije obično govno. Ono je avangarda. Apatično hodaju ulicama sa slušalicama u ušima i nose velike naočari za sunce po mraku izražavajući tako tihi bunt protiv Sistema. A ono, ako baš popizde onda obuku žute helanke preko suknje. Kada nisu na izložbama u „zkcu“, onda su na predstavi „Sedi glumac u kartonskoj kutiji i gleda u publiku “. Ili prave performans o performansu. Ili dokumentarac o kratkom filmu. Ako nisu ni tamo onda se sigurno ljute na devedesetogodišnjeg dedu iz Ripnja što ne odvaja plastiku od stakla i vozi trabanta. Ili popreko gledaju babu sa Divčibara što tuče kravu i ne razmišlja o alternativnim izvorima energije. I tako prokleto smrdi. Oni sami sebi šiju odeću na Singericama zato što im kreativnost isijava iz dupeta. I nose dedin prsluk dok piju sok od brusnice. Vole planetu. Planeta im je dom. I Beograd, razume se. Srbiju ne, jer tamo žive Palma, Velja Ilić i razulareni urođenici sa vilama. I tako svako jutro, kada širom otvore svoje sanjive oči i pogledaju kroz prozore svojih stanova, osete mučninu. Napolju sve sam Radašin, huligan i horde ratnih zločinaca „sa po četiri zuba u glavi“. Guši ih takva sredina. Usko im je. Ipak, kako rezignirano priznaju, to ih i ne zanima toliko jer znaju da će kad-tad „otići iz ovog jebenog sranja“. Negde Tamo gde je lepše i gde će ih razumeti. A Tamo ih svakako jedva čekaju jer nemaju dovoljno takvih. Do tada će uložiti sve svoje kapacitete da vam dokažu koliko su drugačiji od vas.
Oni su Drugi. Oni nisu vi.
Pohvala upućena mesaru. Odnosi se na kvalitet njegovog suhomesnatog proizvoda.
Svaka osoba koja ima "dva prezimena" ili "dva imena".
-Ajd' zovi onog svog Milića Vukašinovića na basket, zafaliće jedan.
-Misliš na Stefana Nikolu?
-Ma taj, isti kurac.
Vrh vrhčine. Jebeno objašnjavanje pobede. Pandan jebanju tri crvenokoso-plave melezijske polutamnopute emo cave sa pirsom na pupku, jeziku i sisama i tetovažom zmaja na levom guzu, dok azerbejdžanski kamiondžija tarzan indijanac pornićar amater na džungli snima amaterskom porno verzijom nubarske Sony kamere for dummes za studente arheologije sa Vidikovca ili Žarkova, dok mu blajvi palamaru gotik fuksa sa Jogurtovog ili Mrmunovog izvračanog skrinsejvera sa Deviant Arta prokletog, taj rad.
Koristi Windows i Mozilu bez bagova, virusa i sklerozičnog kočenja. Cepa sa Trojanom. Arči.
Gajba Meraka, flajka Vinjaua, ljute prike i dve pakle Vindže su mi TATABANJA!
Falš dojava, ispala na kladionici, nepovratno investiran novac.
Verovati prekaljenom kladioničaru isto je kao i nadati se da ćeš od države bespovratno dobiti stan.
-Stavio sam soma na Napoli, kaže Dzankee sigurica dojava...
-Ti si lud čovek, pa kad Dzankee kaže dojava znaj da je u pitanju zlojava!
Najgore reči koje devojka ili žena može da ti uputi tokom pokušaja seksa.
Nešto se sjebalo, neće mačor da se podigne, zima mu, ne ide mu se u mrak, još ga drži alkohol od juče, bem li ga, ona vlažna, mokra do kolena, ti već počeo da se nerviraš, jedeš, zamišljaš Dženu ne bi li ga nekako probudio, a ona, devojka, umesto da pomogne, da padne prava oralna podrška kaže "opusti se".
Pa gde više, vidiš da je skroz opušten.
Ljudina, rmpalija i potomak Marka Kraljevića. Sposoban da jednom rukom vuče balvan a drugom upravlja plugom koji vuče bik koji se silno plaši svog gazde jer ga je ovaj jednom oborio golim rukama.
Ajde bre ti si mlad momak, šta je za tebe:
15 metara drva
10 km hoda
1 l rakije
20 babinih palačinki
3 puta za redom....
Kažemo za enormno debelu osobu. Copinu sa istom visinom i širinom, koja dva puta obrne stočnu vagu. Vrhunac debljine, šteka hranu između petog i šestog sloja stomaka. Posledica toga je prolaženje kroz vrata u neprirodnom položaju tela, ponekad i na gurku, kad zapne.
-Oćemo kod Đure na žurku danas, slavi u potkrovlju, matorci su mu dole, al' šta ima veze?
-Au teško, uzane su one stepenice, ne znam kako će Mića.
-Ma, Miću ćemo na kant.
Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.
Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.
Tih deset dana ne čita novine kako mu vesti ne bi kvarile bar to malo užitka.
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.
Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".
- Brate, ko je ova krezuba ciganštura kojoj si se javio malo pre!?
- Ma neka riba koju sam tretirao pre neki dan.
- Ri.. rib... jesi ti to rekao riba!? Gospođa ima pet banki minimum, prilično je korpulentna, nema zube, puši Drinu bez filtera i gleda u dlan!
- Brate, mora neko da se zauzme i tu. Uostalom, u mom tefteru se i ona broji kao jedan.
- Jebao te tefter, pomijaru onaj islandski...
Debeo.
-David je baš korpulentan dečko.
-Babin vepar od 230 kila je korpuletan, David je debeo u pizdu materinu.
