Nisi ti nešto baš rečit. Tebe gledanje u ''Furor Teutonicus'' Paje Jovanovića neće naterati da izustiš: ''Dođe mi da jecam kao kakva baba što ovo nikada neću videti uživo''. Možda te takve stvari poput dobrog filma, sjajne slike, vrhunske pesme jednostavno ne pomiču na takav način. Ti si čovek praktičan. Ti voliš kad smartfon ne koči a drži bateriju, ti voliš kad frižider troši manje struje, ti voliš kad se auto ne kvari. Ali ceniš i umetnost. Samo, ne toliko da bi na to trošio nešto od obične sintagme na celu tu zajebanciju.
Tebi je na apsolventskoj Sikstinska kapela dobro odrađena. I Milanska katedrala. Dobro odrađeno mnogo. Dobro su odradili onaj Vatikan. Dobro je odrađena ova Gernika.
Majmun si ti težak.
- Brate, slušaj Echoes od Pink Floyda, ne dođe li ti da pomisliš u isto vreme kako si srodna duša sa svakim bićem ove planete, počevši od Seje Kalača do paramecijuma. A u isto vreme, baš kad krene onaj psihodelija deo, sa morskim sirenama u daljini, da sve odjebeš i devojku i Seja Kalača i Paramecijum i Argetu pureću i da jednostavno jezdiš nekom prazninom jebem ti sve na ovaj dan.
- Dobro odrađena pesma mnogo.
Konstatacija koju izgovaramo kada nismo pročitali knjigu/pogledali film/poslušali album, koje nam je neko preporučio.
Mika: Jesi li pročitao onu knjigu Zorana Ćirića što sam ti preporučio?
Pera: Mhm...
Mika: I?
Pera: Natera te da se zamisliš...
Mika: Znači nisi pročitao?
Pera: Mjok, brate, ja ta sranja ne konzumiram.
Nekim postupkom izazvati neočekivano jaku reakciju. Triger (okidač) je uglavnom kap koja prelije čašu i dovede do masivnog šitstorma. Trigerovanje pokreće neobjašnjivu i teško shvatljivu lavinu i baca trigerovanu osobu u afekat. Gavrilo Princip s lokalnim značenjem, deseta pogrešna sudijska odluka nakon koje izbija tuča na terenu, jedan korak koji vodi preko ivice.
1 - Molim optuženog Dokurčeva da mi kaže šta ima u svoju odbranu i da mi kaže da li su istiniti navodi gospođe Milić Hadžifejzović u kojima tvrdi, citiram: "Dotični Dokurčev je mog muža, 20. novembra 2016. godine sačekao na hodniku zgrade, vezao ga dugačkim kanapom, obesio naglavačke na terasi, istim tim kanapom mu fiksirajući muda, i spuštao ga tako sa četvrtog sprata, do prizemlja, tačno sedam puta, kada je moj muž, gdin Dejan Hadžifejzović dobio blaži srčani udar. Nakon toga ga je podigao nazad na četvrti sprat, u svoj stan i šutirao martinkom u levo plućno krilo." Pa, gospodine Dokurčev, šta imate da kažete na ove navode?
2 - Prvo i prvo, nije mi bila namera da ga spustim do dole sedam puta, već mi je pri podizanju dotičnog nakon šestog spuštanja iskliznuo kanap iz ruku, drugo, šutirao sam ga i u bubrege, ali ne martinkama nego truperkama, postoji razlika, znate. Treće, stavite se u moju situaciju. Dotični, nekoliko meseci unazad svako jutro u šest ujutru kreće da vežba u svom stanu preslušavajući "Moji su drugovi" Momčila Bajagića zvanog Bajaga, na ripit, vežbe mu se sastoje od trčanja u krug po stanju, pevanja refrena i usputnog stenjanja tokom strofa koje i dalje nije naučio. Četvrto, tog fatalnog, 20. novembra, nakon cele te torture sam krenuo na posao i sreo dotičnog Dekija u hodniku zgrade gde me je pozdravio sa "dobro jutro džezeru", što me je ekstremno trigerovalo i dovelo do fleševa svakog jebenog jutra u prethodnih sedam meseci. Od kada se on doselio u moju zgradu, anksiozan sam, Bajagić mi se priviđa na ulici, i razvio sam fobiju od džeza, drugova i generalno ljudi koji se zovu Momčilo. Ako i dalje smatrate da sam kriv, eto, prihvatam kaznu, kakva god da je. Samo da budem što dalje od ovog monstruma.
3 - Poštovani sudija, to što je život dotičnog siv, ne znači da moj ne sme da bude žu...
Zamena za izraz statistika u esnafu sportskih novinara, jamačno planski smišljena radi uštede na broju karaktera. Primenu može naći i u drugim sferama svakodnevnog života.
- Nude nam nekog Džavtekuravtoa za poziciju crnca.
- Kakve su mu brojke?
- Zadovoljavajuće. Tri poena, jedan i po skok i pola asistencije po utakmici.
- Kupljeno!
__________________________________________________________________________
- Hoćeš da me upoznaš sa Teodorom?
- Nisi ti taj kalibar, buraz.
- To nije tvoj problem. Kakve su joj brojke?
- 103-55-97-21.
- Šta je to 21?
- Minimalna dužina kurčine koju dotična uzima u razmatranje.
- Pričaj mi o ribama iz njene tenkovske podrške.
Zadah pred kojim Orbit izvršava seppuku, Ervejz proklinje dan kad su ga spakovali da dođe do takvih usta, a jedino Kolynos od svih pasta za zube smije da priđe na devet koraka od izvora zadaha, jer se proizvodi od pretprošlog vijeka. Devet koraka, zato što se na devetom četkica za zube topi, na osmom biljke venu, na sedmom već divljač kreće da bježi jer im se svaka dlaka skoro odmah spali, na šestom gvožđe lagano počinje da rđa. Na petom koraku od izvora zadaha svi ostali metali rđaju i bivaju nagriženi, a na četvrtom već ne opstaju ni virusi.
Prečnik od oko tri metra od izvora zadaha su neistražene teritorije mada naučnici iz oblasti Lične higijene sa univerziteta u Masačusetsu smatraju da bi jedino vatrogasni šmrk mogao pomoći, kada bi bio natopljen izrazito jakom pastom za zube ili razblaženom sonom kiselinom.
- Što je Đole napolju?
- Kladio se sa nama da će da smuva Nevenu ako ne pere zube deset dana.
- Dobro, al' što je napolju?
- Pa brate, postao je više korozivan. Svaki dan pojede bar tri čena bijelog luka i zalije rakijom. Juče kad je bio majka mi se zamalo nije onesvjestila, a ćaći je brkove zamalo spalio.
Prema nekoj urbanoj legendi, vrsta mučenja koje cilja na psihu. Izvodi se tako što se žrtva potpuno imobiliše, dobro uveže da ne može ni da mrdne i postavi se jedan sud sa vodom iz koje kaplje pravo na glavu onoga ko se mukama podvrgava. Najbitnije je da kaplje potpuno istim ritmom, ravnomerno i nepromenjivo sve vreme, da mučenik tačno uhvati ritam i da zna kad koja kap dolazi.
Priča se da je efekat tog jednog te istog ritma kojim se lagano u glavu čuka poražavajuć, da ljudi od toga lude toliko da i najkrupniji i najjači čovek plače kao malo dete i moli za milost. Samo je pitanje vremena ko može koliko da izdrži. Ali mučitelju nije ni bitno; on lepo postavi aparaturu i žrtvu i može da ide da pozavršava druge poslove. Samo povremeno obiđe i, ako vidi da još nije urodilo plodom, dolije novu količinu vode u sud i slobodan je. Lepo, čisto, bez da se zamuči i isprlja ruke, a efikasno.
- E, ovaj spot znam! Sa'ću da pojačam! Slušaj! Zar nije dobra stvar?
- Lepo si rekla, stvar. Jer, pesma nije.
- Uf, ajde što si mrgud, nego si još i staromodan! Baš ekstra zvuči!
- Ženo, svaki dan, ceo dan puštaš to. Osećam se kao da izvodiš kinesko vodeno mučenje: tačno znam, isti debilni ritam, ono kok-kok, jedna debilna te ista melodijica koja ide u krug beskrajno i jedna rečenica kukumavčećim glasom u krug...
- E, znaš šta...
- Ne, znaš ti šta! Izdržao sam dva, ovo je treći dan, dosta je! Razbiću ili TV ili tebe ako ne prestane, bre!
- Iju, šta ti bi?!
Došla baba iz Švabije! I donijela poklon! Prije dvije godine kad je dolazila donijela neke predrkane adidaske, cijela škola se okretala. Mora da su ovaj put najke ili moltenka basketara. Zna baba šta valja.
- Vidi šta je tebi tvoja baka donijela... Čula sam da si dobar u školi, da će biti nešto od tebe. Za tebe, sine, Waterman olovka, al da je koristiš samo za potpisivanje milionskih ugovora, znaš.
Koji kurčev milionski ugovor? Jedino potpisivanje na koje si mislio je bilo potpisivanje moltenke flomasterom. Olovka jeste lijepa, sija se, pa još gravirana kutija... A, košta koliko lopta i najke zajedno. U tvom trinaestogodišnjem mozgu takva olovka je bezvrijedna. Zahvaljuješ se kurtoazno babi i ostavljaš je u fioku da godinama skuplja prašinu pošto ti majka ne da ni u školu da je poneseš da ti je neko ne ukrade.
Prođu godine. I tebe usere kako te nikad usralo nije. Isus je pretvorio vodu u vino, ti si pretvorio balvane u evre. Dolazi sutra Kuvajćanin na potpisivanje ugovora. 50 šlepera robe x 11000 evra x 1,95583 po srednjem kursu Centralne Banke BiH = 1 075 706,50 KM. Milionski ugovor. U markama, ali milionski. Vadiš kutiju sa olovkom iz fioke, otresaš prašinu i stavljaš je u džep sakoa uz konstataciju da baba mora da je bila vještica kad je pogodila da će ti zatrebati. BABA ZNA!
- Milivoje!
- Reci, gazda!
- Imaš li olovku da potpišem ugovor? Hitno, dok se ovaj nije predomislio.
- Imam ovu "Dani kosidbe GLASINAC 2016." al nećeš valjda s njom? Gledaj njegove, sija se ko mačije mudo.
- Imam ja još bolju, ali ne znam da je otvorim. Jebem te, baba...
Poslednji stepen valjanosti nečega, onako narodski rečeno.
-Da te posavetuje tvoj ćaća sine dragi, idi ti lepo u varioce tu je masna plata, kakvo sad studiranje, neće se fabrika filozofije otvoriti pa da upisuješ ta govna!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sinoć je pola naselja čulo onu masnu šamarčinu što si dobio od Mire, nisi
trebao da štediš na izolaciji jebiga, obraz bi sačuvao, mislim ne od šamara nego ovako hehe.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Nema veze što si mi jebao ženu kumašine, malo ćemo se tući pa idemo na masnu pivčugu da se pomirimo, može li?
-Može ali samo ako posle ti jebeš moju, kum nije dugme majkumu, zna se neki red.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Želiš veliki, masan kurac? Ostvari svoj san ovom metodom >>>KLIK
Cigare savijene od čudnog smrdljivog duvana koji odiše svom divotom arome zapaljenog sena.
U 4 ujutru posle dobre terevenke:
-Imaš li pljuge?
-Samo ove ćalove balirane?
-Daj jbg, nisam ni planirao da ostavim pluća deci u amanet.Ove cigare obično prati obilan kašalj kao da je Perun jeo bunike.
Najviši stepen aseksualnosti osobe suprotnog pola.
- Gde si ti do sad i šta ti se desilo, vidi na šta ličiš?
- Mani me. Izašao ja napolje da pišam kad eto ti je Zorka Riberi iza ćoška kao poručena i kaže bacaj to iz ruku! Brate, kao da je pipnula pužu rogove, počeo sam da pišam iznutra i sad curim kao probušena kofa.
Drugačiji doživljaj nečega, promena iz korena, apsolutna kontra.
-A koj' će ti biber?
-Koj' će mi biber, pa gde si ti videla čorbu bez bibera?
-Tu je celer, beli luk, crni luk, đumbir, sve daje ono što ti daje i biber!
-Tebra ženo božija probaj ovo.
-(slurp) Fino je.
-(dodaje malo bibera, promeša) Probaj sad.
-(slurp) Ajdukurac, druga dimenzija. Tako mi i treba kada smo babu deportovali u dom.
-I to u 60-oj, jebem vam mater skorojevićku.
Dve stvari na koje se usredsredimo kad razgovaramo sa pametnim, elokventnim i obrazovanim ženama.
- Ova Mileva baš rastura fiziku... Čuo sam da je na pragu epohalnog otkrića...
- Da, već duže proučavam njen lik i telo.
- Misliš, lik i delo, Alberte?
- Ne, mislim da je jebem.
Iskonski kapitalizam u duši našeg čoveka, poniklog na tekovinama komunizma i parole "tuđe nećemo svoje ne damo". Najiskrenije shvatanje vlasništa i kapitala kao jedinog vrednog ako je isključivo u ličnom vlasništvu, bilo da je u pitanju osoba, stvar, ili nepokretnost.
Selo Kljajićevo, leta gospodnjeg 2007.
mama: Jačeee! Ah!
tata: Uaoh!
sin: Silazi sa moje matere! Silazi! Šta joj to radiš?!
mama: Aajmee, sramote!
tata: A ne bi sad siša' sa nje ni da je moja, a ne tvoja!---------------------------------------------------------------------------
- Večeras ću obući ovu haljinu.
- Otkud ti to?
- Džorala sam se sa Milicom. Ja sam njoj dala onaj plavi kombinezon.
- Zauvek?
- Ma ne, samo za večeras, da ne idemo uvek u istom.
- Joj sine, čuvaj to bolje nego da je tvoje! Nemoj da je zaliješ vinom, pa da moramo novu uzimati.
- Hoću, mamo. Ne bih je bolje pazila ni da je moja.
Savršen i društveno korektan poklon kojim roditelji ispraćaju svoju milu devojčicu u bračne vode. Sastoji se od regala sa dva ormara, jedan za nju, drugi za njega, sa policom za knjige i mestom za televizor. Obično je tu i stolić za kafu, jedna fotelja i dva ležaja na izvlačenje, klik-klak fazon. Na početku će spavati na jednom, kasnije će deliti mesto za snove za decom... A kad ptići napuste gnezdo, opet će, debeli i stari, imati svako svoje mesto za odmor. U toj sobi će, osim noći, provoditi i dane, proslavljati rođendane, dočekivati goste... Idealna je za male stanove, bar za početak. A ako im krene, pa sazidaju kuću, može iz kombinovane vrlo lako da postane dnevna, dečija ili spavaća soba, u zavisnosti od potrebe.
- Druže direktore, trebalo bi pod hitno da uvedemo i treću smenu u pogon!
- Zašto, druže zameniče direktora?
- Upravo je stigla vest iz Svetozareva, iz fabrike kablova, da će povodom dve decenije rada svim zaposlenima koji do kraja decembra 1975. godine napune više od deset godina radnog staža biti dodeljeni stanovi!
- Je l' to odlučeno na zboru radnika?
- Jeste!
- Uh! Taj će primer slediti i druge fabrike. Uvodi treću smenu i reci Mileni da nacrta još jednu vrstu kombinovane sobe. Nek bude bar dve za izbor.
- Druže direktore, ovaj, znate li vi da do tada i ja punim preko deset godina?
- Znam, znam, druže zameniče direktora. Ti ono imaš jedno dete? Može trosoban, 83 kvadrata?
Čru turska kafa. Crna kao sultanova pubična regija, gorka kao zulum, omiljena samo među pravim ljubiteljima ovog napitka, jer se usled trostrukog vrenja pravi ukus zrna više ni ne oseća od prekomerne gorčine. Zbog dvostrukog odvajanja pene u šoljice pre serviranja, gde se tek sa trećom penom čitav sadržaj sipa u šoljicu, spremanje ove kafe traje ugodnih 500 godina.
Navodno tradicionalna kafa kakvu je spremaju i Turci, koji inače ne piju ništa slično, al' dobro sad.
- Stižem, brate, donosim liste iz Meridijana.
- Kul, kul. Da stavljam kafu?
- Može, ali nemoj onu tvoju crnac umočio nogu providnu, molim te.
- Ne brini, sulejmanka za tebe samo!
Poslednji u selu napravio zasad malina, krenuo sa reciklažnim poslom tek kad je video koliko se tu zarađuje, učlanio se u političku stranku nakon što su sva radna mesta već izmišljena.
Osoba koja je krenula u neku "isplativu" poslovnu avanturu , ne razmišljajući o tome da je već totalno zasićeno tržište. Čuo čovek da je to dobar biznis pa uleteo, taman na radost savetnicima koji jedva čekaju da nekom uvale dobar komad placa kojim će proći autoput pa će država debelo platiti za tu zemlju.
- Tebra! Napisao sam treću defku na vukajliji! Imam osam pluseva!
- Na čemu si napisao?
- Na vukajliji, bre!
- Aaaaa, to onaj stari sajt, močvara zeleno?
- Jedi govna, Brus i Agilni mi dali pozitivne komentare, sad samo još da mi SMarko odabere!
Imaginarni prostor oskudnih dimenzija, gusto ispunjen agresivnim ološem, u kome naivni mučenik, po pravilu, mora obitavati, eventualno samo proći.
- Gde ćeš, bre, ti u politiku, crni sine, u taj osinjak, znaš i sam kolko si nesposoban?
- Ali, tata, jedan čovek me lično pozvao.
Par ortaka koji ne znaju šta će od sebe, pa objave da su organizacija.
Pera: Dozvolite da prenesem zajednički stav celokupnog Udruženja ljubitelja Smederevskog piva: gašenje ovog brenda predstavlja težak udarac za srpsku ekonomiju...
Mika: Ne seri, Pero, ti i Laza niste nikakvo udruženje. A i to pivo niko više nije hteo da kupuje.
Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:
Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.
I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.
I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.
E eto me pijem 7 kafi na dan 28 cigareta i 19 votki, čuveno pravilo 7-28-19, koje ustvari označava 28. jul 1919. kad je Toša Manojlovič poručivši špircer poždrignuo u kafani, u Moskvi, u Beogradu, onda pustim Drugi i surfujem na kulturi: Trezor, manjine, oslobođene mečke, kulutra, hemijski eksperimetni, Branislav Radivojša Platiša, Vavilon, Tv mreža, Čitanje pozorišta, Kulturni dodatak, Metropolis, Izbor beloruske poezije na romskom, onda otvorim prozor da prhne iz ruke stvorena ofucana gugutka umazanih krila naftom i uđe snježna princeza Bojana Maljović da sredi po kući, isprazni pepeljare i zadovolji neke čisto ancilarne ljubavne potrebe, posle je otpremim mesecu nazad dok njen otac Branimir Brstina pomalo nervozno šilji brke u oblaku i govori ajde ajde.
