Vrlo komplikovana pojava. Kad je žena ostavljena, to ume da bude mnogo zajebano. U svakom slučaju, različite žene to doživljavaju na različite načine.
Prvi tip žene to doživljava na način ''Ostavljena ja, nemam nikoga, ostavi me ljubav moja, neću drugoga!'' i tako tera dok joj se na spolovilu ne nakupi paučina, sanjajući o izgubljenim snovima i sreći, kajući se kasno što je srce poslušala ili obrnuto. To je emo tip. Ona pati. Ona jednim delom svoga srca uživa u toj patnji. (Ja) Od takvih žena postanu usedelice.
Drugi tip žene doživljava muškarce kao gmazove koji puze i kao smrdljiva govna, što je tipično projektovanje misli o samoj sebi - ona doživljava sebe kao odbačeno govno koje sad mora da puzi pred drugima i moli da se neko smiluje i podari joj besplatan palamar. Međutim, ona to ne želi da prizna, pa na svakom koraku ističe svoje mizandrične porive. Tragedija je kad takve žene već imaju ćerke. To su one klinke koje mrze dečake i ne znaju zašto ih mrze. Naučile od majke, jebiga. Vremenom steknu fobiju od kurca, pa prvi muškarac mora dobro da im prodžara mozak kitom ne bi li izbacio svu garež koju im je ubacila majka u glavu.
Treći tip je kurva koja jedva dočeka da je muškarac ostavi, kako bi počela da se jebe punom parom. Ona je kivna što njen muškarac sada jebe neku drugu i zato želi da mu se osveti tako što će da se takmiči sa njim u tome, zapostavljajući činjenicu da je muškarac koji mnogo jebe različite žene jebač, a da je žena koja se mnogo jebe sa različitim muškarcima ipak samo kurva i ništa više od toga. Takve žene u 35. postanu umorne i razjebane, bez neke posebne perspektive.
Četvrti tip žene je jednostavno normalan tip koji pušta da stvari teku svojim tokom, kao što su tekle i pre nego što je ostavljena. Od njih može nešto i da bude.
Razvojni put jednog drugačijeg osećaja boli.
To je takav osećaj koji se razlikuje od svih njemu iole sličnih. Osećaj koji skoro pa da i nema dodirnih tačaka sa onim što je napisano u stručnoj literaturi. Čudan osećaj.
Rezultat je spoljašnjih uticaja ali ne ostavlja tragove na koži. Nema otvorene rane, nema modrica. Niko neće primetiti.
Sve dok ne progovoriš. E, tad ta knedla što ti stoji u grlu postaje itekako primetna.
Počneš lepo da krkljaš, da šištiš, da pištiš, da nemo otvaraš usta, kao riba na suvom, da se gušiš bre. Izgibija. Asfiksija. Fantomski prsti oko tvog vrata. Nebitno.
E, onda izvodiš određene rituale da odagnaš te duhove. Zaliješ nečim. Nekim pićem čiji se sadržaj izražava u procentima, a tu ne mislim na stopostotni sok od narandže. To je samo šarena laža.
Elem, kada se ratosiljaš tih avetskih ruku što te guše, kada ta knedla i sve ostale pičke materine što su ti pravile zastoj u grlu krenu dole, da se to sve pokuša fino svariti, neretko će sitni fragmenti te knedle skrenuti s puta a njihova esencija će putem kojekakvih žila, vena i arterija da se obre u središtu kardiovaskularnog sistema. U tom jebenom perpetuum mobileu što čorbu ne troši, već reciklira. Tu već nastaje kuršlus. Otrov počinje da kulja venama i da se širi kao šumski požar. Sve je zahvaćeno i sve gori i sagoreva, pa i alkohol. Vatra tinja i tinja. Belim pa narandžastim pa crvenim sjajem, crpeći iz tebe sav kiseonik što joj je na raspolaganju. I tako sve dok se napokon ne ugasi, žar utrne a pepeo zatrpa ružnim uspomenama.
E, a onda te zabole neoprljeni kurac.
Duvati u balon na alko-testu i naduvati 2.20 promila.
Izraz u kome je svaka sličnost sa visinom čuvenog litvanskog košarkaša, Arvidasa Sabonisa potpuno namerna.
-'Aj kume da drmnemo još po jednu rakijicu...daj čašu!
- Nemoj da mi sipaš kume 'leba ti, dosta je bilo, već sam razvaljen k'o bulja, startovaće me murija, daće mi da duvam, naduvaću Sabonisa, garant!
Postupak kojim se od dve poznate i priznate namirnice (hleba i supe/čorbe) dobija neodređena masa. Ovaj vid prehrane uglavnom praktikuju baba, deda i Nemci. Za Nemce to nije nikakvo čudo jer oni umeju da naprave i druga Frankenštajn-jela, poput pivskog sira ili pice sa kupusom. Jedino nije jasno da li su udrobljavanje oni doneli u naše krajeve tokom okupacije ili su zapravo pokupili taj običaj od babe i dede.
Mlađe generacije su manje sklone ovom vidu gastronomskog eksperimenta. Njime su naročito ugrožena mala deca, jer je poznato da se sklonost ka perverznom kombinovanju namirnica i ka jelima kao što su sarma i papazjanija stiče tek sa određenim godinama. Kao za inat, baba i deda će svoje unuke pokušati da vrbuju u sektu udrobljivača svaki put kad roditelji nisu tu, što kod dece izaziva teške traume, veće čak i od onih koje ostavlja mleko sa kajmakom.
-Sine, oćeš da udrobiš leba u supu, vidi kako ja to...
-Neeeeee!
-Dobro, dobro, evo sa'će baba da ti udrobi.
-Aaaaaaaaaa!
Izuzetno popularna zakletva među crnogorskom šabanerijom. Svako ko je došao u kontakt sa ovom izuzetno zanimljivom klasom ljudi bio je u prilici da je čuje, brat bratu, bar nekoliko puta. Obavezno se izgovara kao jedna riječ, brzo, uz neizostavnu uvjerenost da će slušalac posle pozivanja na najveću nacionalnu svetinju povjerovati i u najgnusniju laž.
-...i vozim ti ja do Budve, pičim sto peset na sat, bačam pod ručnu, pretičem na punu, spičio me adrenalin k'a manitoga!
-Hm?
-E! I neđe na p'o puta se naperi nečesova kolona sa šleperom. A ja reko, ako ću vas čekat pomamio se! Preteka' ti ja i kolonu cijelu, kad iza krivine murija. Gonili me, brate, neđe do Brajića, stić' me mogli nijesu u Audija! Zamaka' sam im poslije Cetinja.
-Ne prdi, časti ti.
-Ako lažem, ne pomaka se s' mjesta! Bez Brana moga osta'! Ako lažem, kam' mi u dom! Mrtve oči Stanki ljubio!
-Ma lažeš, dajebeoca!
-Ostrogami!
...
-A brz je Audi, što jes' jes'
Kralj od co'eka. Uvek je sa ekpiom. Svako okupljanje, izlazak i bilo koji dogadjaj iole vredan pominjanja ne može a da ne prodje bez Bilija. Uz Bilija su uvek barem još dvojica. Bili nikad nije vidjen sam. Za razliku od njega Joško je uvek sam, totalno asoijalan tip.
A: Ko je bio na basketu sinoć?
B: Bili Simke, Dzoni, Pera i ja.
A: Jel bio Još-ko ?
B: Nije.
Kada je neko otvoren za sve vrste saradnje, čovek koji lako pristaje na sklapanje dogovora.
Objašnjenje izraza: U Somaliji besni rat proteklih tristo godine... nedostatak hrane i kinte jednostavno dovodi do toga da somalijska kurva pristane na sve jebene gadosti koje neki perverzni bolesnik može da umisli samo da bi zaradila koji sitniš! Seks sa 20 vojnika, bolesne sprave za maltretiranje tokom seksa, vezivanja, šamaranja i tako te zajebancije.
lik: "Može da ti visiš sa drveta i da imaš omču oko vrata da pušiš onom liku a da te on povremeno podigne da dođeš do vazduha, naravno sve vreme te ja punim u rč!?",
somalijska kurva "3 dolara!"
lik: (daje 5 dolara) Zadrži kusur
Lik1: Brate, oš da svarimo nešto?
Mile: Hoću!
Lik1: Ae da zovneš Ćomija da vidiš jel ima on?
Mile: Brate, aj sad ću.
Lik1: E brate i da ti platiš, ako nije frka, slab sam s kešom ovih dana, el ok?
Mile: Brate naravno, nemoj ni da pitaš!
Lik1: E kul, a da se ti iscimaš do tamo? Mislim ja nemam goriva, a?
Mile: Ajde vidimo se za po sata, sprem'te rizle!
Lik1: Brate, ovaj Mile k'o somalijska kurva! Kontam da sam mu rekao da mi popuši lik bi bio u fazonu "Ae"!
Lik 2: Ša nas boli tuki, završio je na njegov račun!
Lik1: I to što kaeš, drž pio!
Mnogo korisno slovo. Primer štednje kad treba da napišeš ''ja''.
Umesto dva, pišeš jedno slovo. Nisu Rusi naivni.
- Ej, ti, debeli!
- Ko? Я?
---------------
- Ko je prdnuo?
- Nisam Я!
---------------
- Sine, šta ćeš za doručak?
- Može ЯЯ, mama?
- A za u školu?
- Može Яbuka.
---------------
- Oćemo da raspičimo partiju tablića?
- Bolje Яmb.
Adresa destinacije koju je izuzetno komplikovano pronaći, a kad je i pronađeš, tu si gde si i onda opet treba da nažuljaš nervna vlakna dok se setiš puta do tačke odakle pođeš.
-E, je l' ideš sa mnom do Dekija noćas na pivo?
-Ma, druže, ne pada mi na pamet! Tamo sam jednom otiš'o, jedva sam mu pronašao zgradu, zavučeno negde Bogu iza tregera. Posle se jedva vratio. Bolje ti zovi taksi! Odande i bumerang da baciš, ne bi znao da se vrati nazad!
Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...
Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.
Karta koja mjenja sve ostale, može se koristiti i u gradskom prevozu.
- Karte na pregled...
- Izvolite, džoker mjenja svaku kartu.
- Molim?
- Opalim te golim. Ionako izlazim ovde...
Iz nekog razloga to kažemo, a mislimo skroz suprotno.
A što je najgore, posle nam se pridruži i njena drugarica...
Vrlo redak poklik koji izaziva neverovatno blaženstvo kod sinova ženskog pola u porodicama. Češće će se čuti bravo sine iako je taj sin zapravo ćerka, ali poklik "TO ĆERO!" ima izuzetnu težinu jer tog sina ženskog pola digne u nebesa zbog činjenice da je uradio (uradila) nešto što se očekuje od prave žene.
Sin ženskog pola: Tata evo ti novine.
Otac sina ženskog pola: Hvala sine.
Sin ženskog pola: Evo ti ova čutura. Kupila sam je pre nekih nedelju dana ali nisam htela da ti je poklonim dok joj ne ispletem futrolicu.
Otac sina ženskog pola: TO ĆERO LJUBI JE TATA!!!
Ćerka: *kez od uveta do uveta, srce skakuće od aritmije, duša lebdi u blaženstvu*
Rečenica kojom se sagovorniku stavlja do znanja da njegovi uspesi nisu baš toliki koliko se njemu čini da jesu.
Lik1: Brate, osvojio sam Ligu Šampiona na ovom novom PES-u..
Lik2: Bravo care...uspeo si u zivotu...Sad mož' da radiš šta 'oćeš...
Lik1: Kako misliš?
Lik2: Pa Liga Šampiona, lova, pičke, kola...Sad ti se može..
Lik1: ???
Izuzetno skliska tečnost. Supstanca koja negira trenje kao relevantnu fizičku silu.
"Brate, hteo sam joj sve sasuti u facu! Jebati joj sve po spisku! Stvarno sam hteo! Ali...rasplakala se...brate, nemaš pojma kakav je to prizor bio! Stravično, duša me zabolela! Nisam mogao brate, nisam mogao. Prešao sam joj preko svega!"
"Pao si na ženske suze? Lipicaneru jedan, pa to je najstariji trik u enciklopediji trikova koju ti, očigledno, nisi čitao. No dobro, te suze su oborile sa nogu i puno veće frajere od tebe...naime, sećam se jedne devojke..."
