Znak da se neka starina sprema za odlazak u večna lovišta.
A tek što mu pop namiguje kad ga sretne na ulici...
Fuzijom nemačke efikasnosti i ruske trajnosti po cenu izgleda nastala je serija nakaznih proizvoda sa izuzetnim vekom trajanja od kojih je najbizarniji primer plastični Trabant, i još uvek se mogu naći neki koji su uspešno odoleli zubu vremena (ali ne i svinjskim zubima). Danas se po fiokama mogu naći zarđali otvarači za konzerve ili flaše, noževi i druge alatke made in DDR koje funkcionišu mnogo bolje od nov-novcatih proizvoda iz topšopova.
Kada bi jednom kupili istočnonemački alat on bi trajao barem 15-ak godina i ne bi bilo potrebe da se kupuje novi. Upravo zbog toga su i propali.
Osmišljeni da bi čoveku uništili život. Zbog njih gubiš posao. Zbog njih gubiš prijatelje. Zbog njih gubiš porodicu. Zbog njih gubiš voljene osobe. Zbog njih gubiš glavu.
Nemamo leba da jedemo, ali zato imamo principe. A oni koče napredak. Koče evoluciju. Principi se suprotstvaljaju opstanku najjačih. Principi se drže retardiranih ideja i ideologija i guše sreću. Ni jedan čovek koji se tvrdoglavo drži svojih principa nije srećan čovek. Gde počinju principi, tu se završava život. Na principima bujaju tuga, čemer i jad. Principi odvode u krajnost u kojem vlada mrak.
Kinezi su videli simboliku i životnu filozofiju u stabljici bambusa. Savitljiv, mudro dozvoljava vetru da ga povije čak do zemlje. Ali nikada se ne lomi. Zato će kinezi uskoro vladati svetom, a mi ćemo da pušimo kurac.
Sexality vlasnika kafane kad tražiš još koju turu na recku. Odsvira fajront k' orkestar Mikice Kurtovića. U pravno-obligacionom smislu, poduv'o si vuvuzelu. U prevodu, moš da kljucaš tuki ako nemaš da iskeširaš cirkularno napijanje. Ugostiteljsko munem.
-Ćao Majo, neisrcpni izvoru mog blamiranja, daj nam 4 domaće ali nas upiši tamo. Rek'o mi je Đoko Tambura da može.
-Ok, momci, stiže
______ posle 9 tura ______-Majooo, daj ovde isto, i odvrni malo tog Tozovca, k'o da nije doručkov'o.
______ posle 17 tura ______
-Majoooo, oči mamine, srećo moja pravoslavna, donezde vamo četri rakije al da budu ljute ko Terijeva žena, upiši to što treba, i što je najbitnije, dođi bre da te poljubim u sisu.
-Rekao mi je Đoko da nema više upisivanja, morate prvo da platite ovo do sad
-Šta bre da platimo? Pitaj ti njega el se on seća kad su moj deda Rozimir i njegov stric Arnaut trčali na izvor da donesu čiča Draži bokal vode? Da vi'm šta će da kaže... A evo ga, je li bre ti Đokice, pa jesam li ja zaslužio vaki tretman? Ti meni lepo reče da mogu da se upišem.
-Pa može za 3-4 ture, jok za 25. Svi bi da se upišu, nisam ja leksikon, pička li vam materina.
Prase sa minimalno masnoće. Put do olimpijade je iznenada prekinuo mesar.
A: "Au domaćine jest dobro ovo prase, jel se ovo za olimpijadu spremalo?"
B: "Ih kako nije, treniralo je redovno."
A: "Vidim ja da nema trunke masnoće."
Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.
-Gospodine, verenica vam šalje pismo!
-Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama?
-Dozvolite da odstupim.
-Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!
Malograđanski trofej za komšijsku upotrebu.
Naime, to u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu nisu fakulteti i samo to što nisu na Kosovu ih razlikuje od Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, te tamo studira samo onaj koji je ili glup ili siromašan za Beograd.
- A tvoj mali, Džike, šta bi sa njegovom školom?
- Evo, završio je master na elektronskom u Nišu, nastaviće, ići će na doktorske...
- A, pa dobro... Mislim, Niš - koliko to može tamo da bude komplikovano? A i bolje, svakako je manji trošak. Nego moja ćera dade Kreativni dizajn lakom za nokte 3, sunce tatino, to joj je jedan od najtežih, to predaje onaj što je sad državni sekretar...
- Kreativno lakiranje noktiju? Koji će joj to?
- Bože, Džike, pa to je beogradska diploma, svi samo nju primaju! Biće za nju posla gde 'oćeš!
Palamuđenje kojim se bave najveće licimurštine. Ogleda se u tome da prekoravaju druge osobe za nešto što i oni sami rade. Težak mentalni zajeb. Malo stručnije rečeno, posesivno-kopulacioni poremećaj. (vole sami sebe da jebu u mozak)
-Šta bi sinoć? Kakva je mala?
-Pa ono, šta da ti kažem...
-Haha, nije valjda izvadila tuki?
-Ne zajebavaj bre, ok je sve. Nego sinoć smo izašli prvi put, skoro se tek upoznali, i na kraju se po'vatamo. Ko bi rekao da je takva...
-E nađem ti se tetki golokur među nogama, pa nije se 'vatala sa Dejanom "Super Dekijem" Pantelićem, nego s tobom! Što si bre tako sagoreo po glavi?
-Brate, pa nije to isto. Ne mo'š to da porediš.
-Nije isto zato što si smrdljiva izdrkotina, jeb'o te vaspitač.
Žena čije noge slave trenutak kada se ponovo sretnu.
Prekršta noge i kaže: “odavno se niste srele drage moje, ovo je leva a ovo desna”.
Seksualno opstenje sa promiskuitetnom zenskom osobom,koja je usled nemarnog koriscenja tvojih prethodnika postala "3 broja veca".
-Brate,cuo sam da si zveknuo onu sa prizemlja sinoc.Kako je bilo?
-Mislim,uzas,tebra,kao da sam bacao salamu po hodniku.
Pogrešan i pogrdan naziv za radnike gradske čistoće.
Đubretari su oni koji đubre i smeće bacaju po ulici, a ne oni koji ga sakupljaju.
Sok od narandže (1l) - 100% narandža - 0,80€
Kilogram narandži - 1,80€
Još ako uzmemo u obzir da za 1 litar soka treba nekoliko kilograma voća, dolazimo do zaključka da su oni oličenje plemenitosti, dobrote i čist primjer altruizma.
Pojava kada otac nosi sinove odbacene patike, majice, dukseve, jakne itd. Za razliku od obicne krize srednjih godina, ova se karakterise po tome sto otac nema toliko sredstava da sebi prisuti te stvari nove a sve usljed manje kupovne moci u ovom regionu ili po sistemu greota da se baci.
Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.
Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.
E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.
Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).
I onda u nastavku - sve ispočetka!
Trenutni pomodarski fazon, koriste ga svi, pa i školovani ljudi jer misle da će izgledati pametnije i obrazovanije. Misle da zvuče stručnije kada raspravljaju o nekoj temi, a u stvari izgledaju samo gluplje i nafuranije.
Negde sam rano shvatio taj neki smisao za neku umetnost, nekako mi je to tako prijalo, nekako čudno, nešto mi je nadošlo, neki osećaj da sam stvoren za tako nešto.
