Relativna distanca od svega nekoliko metara koja služi za pojačavanje efekta, gradaciju razlike i preuveličavanje generalno.
- Posle dosta vremena izjednačena trka, baš je gusto bilo.
- Šta lupaš bre, Bolt ih ostavio na kilometar.
...
- Realno, smorio si više sa ovim kilometarskim definicijama.
- Jbg, ne znam krateže!
...
- Pa kako ih prekrati ovoliko, šta sada da radim?
- Ne, ne... super je, veruj! Malo ih samo spustiš i ništa se ne vidi.
- Kako se bre ne vidi, vidi se na kilometar.
...
FOTO (VIDEO)
Delegacija ministarstva infrastrukture otvorila kilometarsku deonicu koridora 10! (stvarna dužina 73m)
...
- Malo kao da se oseća?
- Ne da se oseća, nego vonja na kilometar!
Predmet koji ima primenu u dosta segmenata svakodnevnog života.
Osoba koja hoće da se druži sa svima i uvlači se u dupe ne bi li ispunila svoj zadatak.
-Vidi Delimano nutribullet, kakav je univerzalan, kažu da i konja sa njim možeš potkovati!
-Ma nosi mi to u pičku materinu, ovaj secko je zakon!
________________________________________________________________________
-Kako li se ovaj kreten druži sa njim? Koji daun jebote...
-Jebeš ga, čovek univerzalan i nema mu dalje.
Univerzalan pojačivač za radnje koje ne bismo učinili ni u najgorim momentima mortus pijanstva.
-O'š trešnje? Domaće, slatke kao med!
-Skloni bre to od mene, organski ih ne volim!
________________________________________________________________________
-Večeras igra Lacio-Inter. Na koga bacaš kvotu?
-Na Lacio se organski neću kladiti. Inter mi je sigurica.
________________________________________________________________________
-Mala, pošto ga primaš?
-50 evra, naravno, moraš i kondom imati sa sobom.
-Pi jebote, može li bez kurtona? Organski ih ne podnosim!
-Štikla.
Posprdica na račun dežurne mukice kojoj je neko nagazio na kurje oko. Varijacija na temu drmanja kaveza rezervisana za majčine dušice.
- I prekardašilo!
- Šta je bilo Zokile, ko ti lomi bagrenje?
- Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu!
- Koj' ti kurac čoveče, što mi urnišeš lokal, evo već treći bokal lomiš...
- Ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed, a red je red!
- Ajde sad spusti tu pikslu da ti ne polomim ostatak inventara o glavu... A lepo sam rekao da se ne pušta Sinan pre ponoći, jebem li vam sve i majku...
- Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla!
Razlog zašto studiraš posle tridesete, nisi ni završio fakultet ili si imao slabiji prosek u odnosu na svoj potencijal.
Ispravna verzija fraze "Uhvatilo ga loše društvo".
Da je društvo bilo loše smorio bi se i seo da učiš.
-Odlično kolega. Desetka. Ovo vam je zadnji ispit?
-Jeste.
-Čestitam. Koliki vam je prosek?
-Sa ovom ocenom? Oko osam.
-Samo? Pa ne mene ste ostavili veoma pozitivan utisak. Očekivao bih više.
-Eh profesore, uhvatilo me dobro društvo.
-Mislite "loše društvo"?
-Kamo sreće, nego smo se zadnjih pet godina lešili od alkohola i PES-a. Sad su se razišli natrag u zavičaje, pa uvatih malo vremena da učim.
Opaska upućena tipu na kojem testiraju pivo sa ukusom. Marko Kraljević verovatno radi sklekove po grobu od muke. U ratu za ovog lika testosteroni gube, a žrtve su ogromne. Vojska ženskih hormona ne ostavlja preživele.
- Šta je?
- Faul brate.
- Hajao, ajde spusti tu suknjicu, nemoj neko da te vidi, a i čuje, osramotićeš se. Nisam te ni takao!
Mekana osoba porozne konstitucije, kako moralne, tako i karakterne. Klizav mu je stisak, a plačan pogled. Presedi fizičko, guzi se na sociologiji. Zmija u nedrima, glista u duši.
Štono kažu, i reke se krive kada idu linijom manjeg otpora, a kamo li ljudi.
Rumuneskna karikatura kukavna čoveka. Ispod skuta pije ladno vino.
> Do kurca... Fali nam štoper. Mačak slavi Aleksandra Nevskog, jebo mater svoju balgarsku.
> Mogao bi onaj Gliba da posluži, ionako nas smara fazon mesec dana da vidi lopte malo. Šta fali, jedna tekma?
> Ma daj bre, ne znaš ti njega. Ima da se valja k'o Buskec, samo da ga popreko pogledaš. Prvo, jer je pička, drugo, jer mora jebiga, jedva na nogama stoji, kozlić je za njega bio Kineski zid.
> Ako ti tako kažeš....
> Ma klasična cavulja, majku bi prodao. Nejač je to bre, kad ga malo stisneš procvrkuće o ognjištima, iako znaš da je prešao na pelet.
Ljudska osobina često potcenjena od onih koji je imaju, često preuveličavana od strane onih koji je imaju veoma malo, a takođe često nipodaštavana od onih koji je nemaju u svom srcu.
Dobrota ima moć da izazove osmeh i suze kada se izlije u svom punom sjaju u srce onoga kome je potrebna pomoć.
Takođe, dobrota je osobina koja polako nestaje pa je samim tim sve dragoceniija i dragocenija čak i među prijateljima.
Zbog toga odgovorno tvrdim da sam ja srećan čovek koji je u svoje srce primio dobrotu mnogih od vas u vreme koje je izuzetno teško jer vodim bitku sa vremenom za život supruge.
Dobrota mojih prijatelja sa Vuke me je naterala da napišem ovu definiciju i u komentaru objavim račune za pomoć mojoj supruzi.
Iskreno se nadam da ću jednoga dana uspeti da svakom od vas vratim makar delić vaše dobrote.
Tekući račun moje supruge je
Belobrđanin Dragana – Komercijalna banka
Broj tekućeg računa
205-1001526270676-63Pošto samo naš sin ima devizni račun objavljujemo njegov račun.
Name of beneficiary NIKOLA BELOBRDJANIN
Beneficiary’s adres ALEKSANDROVAC BB 12370, ZABARI, SERBIA
Beneficiary’s acc.number/IBAN RS35170001031091200153
Beneficiary’s bank Unicredit bank Serbia JSC
Beneficiary’s bank SWIFT address BACXRSBGAdresa naseg stanovanja za sve one koji zele da uplate preko poste:
Belobrdjanin Nenad
Kralja Aleksandra Obrenovica 43
12370 Aleksandrovac (pozarevacki)Kreiran je i peypal nalog sa pozivom na e-mail
nenadbelobrdjanin@gmail.comDevizni racun u Intesa banci koji sam morao da otvorim zbog placanja u Nemackoj i pej pal naloga je u Intesi.
U banci kazu da ko u Intesa Sanpaolo banci uplati u Bosni da je provizija manja za sve one koji zele da pomognu.
Name of beneficiary NENAD BELOBRDJANIN
Beneficiary’s adres ALEKSANDROVAC BB REPUBLIC OF SERBIA
Beneficiary’s acc.number/IBAN RS35160543020081076080
Beneficiary’s bank Banca Intesa ad Beograd
Beneficiary’s bank SWIFT address DBDBRSBGZa sve koje je zainteresovala ova priča, posetite temu na forumu :
http://vukajlija.com/forum/teme/71278-najteza-borba-za-moju-draganu
Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.
Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.
I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.
I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.
Strah od Deda Mraza. Endemska vrsta fobije - postoji samo u zemljama bivše SFRJ, kod ljudi koji su kao deca primali paketiće u društvenim firmama svojih roditelja. Za razliku od kapitalističkih zemalja, gde je gospodin Klaus najbolja reklama za igračke, te stoluje na najlepšem delu tržnog centra, ovde ulogu obavlja neko ko nema pametnija posla, nije gadljiv na hranu u menzi, pa time ni na zbunjenu i neuglednu decu čistačica i domara, koji u samoupravnom sistemu zaslužuju iste paketiće kao i deca direktora. Zabava za decu treba da ostane u duhu proleterijata, te tako nema suvišnog i neukusnog buržoaskog ukrašavanja. Jedna jelka, pometena sala, ugašeno svetlo i neki čovek maskiran u Deda Mraza po principu nešto crveno, neka kapa i nešto kao brada (pravu bradu nije smeo da ima da ga petogodišnjaci ne bi zamenili sa četnicima). Ako se ne može pronaći brada, može da posluži i plastična maska sa vašara, izrađena u rusko-rumenom stilu, nasmešena kao licemerni kinez. Pošto dece ima puno, kod deda mraza nema zadržavanja. Provuku te kroz mrak i gužvu, stave te u krilo kod znojavog crvenog čoveka, pod svetlost reflektora, škljocnu fotografiju, onda roditelji skoče na tebe iz mraka i odvedu te. Pošto si već u Deda Mrazovom krilu počeo nekontrolisano da plačeš, i sad ne možeš da se zaustaviš, roditelji brzo otvaraju paketić i daju ti žele zeku ili cipiripi blok. Smiriš se, pogledaš šta sve ima u paketiću i polako zaboravljaš na traumu. Lik Deda Mraza ostaje zaključan u podsvesti. Onda posle pet godina odeš kod druga čiji je tata automehaničar, da pogledaš ekranizaciju ,,It'' od Stivena Kinga. Dok se on i njegova sestra kikoću scenama iz filma, ti se znojiš i privlačiš sebi kutiju neotvorenog jafa keksa, koja vam je ostavljena za posluženje.
Ne vara ženu. Jebe to što ima, druge ga ne zanimaju.
- Gledao si malopre onu crvenokosu! Videla sam!
- Draga, nema šta da brineš dok parkiram u svom dvorištu. Samo želim da znaš to. I skrati travnjak malo, stalno mi zakačinje auspuh.
Konstatacija na žešći transfer blama. Situacija u kojoj je intenzitet nelagodnosti dovoljan da ti iz pora fizički istisne kapi slankaste tečnosti, skotrljavši ih potom niz nevericom naborano čelo.
-Kralju, pazi vic što sam smislio sad, dakle 'vako, kako se zove otvorena kesica bibera, znaš ono kad je pocepaš gore da bi sipao u supu ili tako nešto? Dakle pazi, OTVORENA kesica bibera. Znaš li? A? A? Ne znaš? Ajde lako je. A?!
-Ne bih znao odgovor, premda mi ne sluti na dobro. Ajde, rizikovaću da ti učinim, možda se nekim čudom desi da nije loša fora. Kako?
-Zove se ŠIBER haha, kontaš? Biber otvoren pa kao šiber, ono u kolima na krovu što se otvara, haha, kaži!
-Auh, znoj. A sada pardoniram, odoh da se umijem dok nisam natopio šulju.
Jako iritantno pitanje poslodavaca. Ne libe se da ga postave iako posao nema blage veze s kompjuterima. Danas i najveći tutuban zna ponešto da iskuca ili pretraži na netu, pa i samo pitanje gubi i ono malo pređašnje težine.
- Lepo, lepo, sviđa mi se ovo što ste pokazali. Biće od vas rudara. Još me interesuje šta znate na kompjuteru.
- Je l' to znači da u jami ima računara?
- Ne trenutno, ali biće do 2017.
Nedavno sam kumovao. Bepče, devojčica.
Mama, tata, kako ćemo?
Kume, da mi tebi kažemo kako nećemo: nemoj ove današnje krateže i pomodarije: Mia, Tea, Iva, Una,Anja, Enja, Inja... Sara? Dobili smo dete, a ne čizmu. Tara?! Pa kad poraste, da slušam magupčiće kako se hvale da su se peli na Taru... I nemoj neke Pelagije, Evpraksije, Genoveve i tako to. Za sve ostalo, kume, tebi na volju.
Dao sam detetu ime Milena. Po zauvek mi dragoj osobi, čiji dan odlaska računam kao dan svršetka svog detinjstva.
Poznajem tri Milene: 20, 40 (zamalo) i 60 godina. I sve tri me gledaju blaženim pogledom i sa osmehom, jer svaka od njih misli, najozbiljnije misli, da sam detencetu dao ime upravo po njoj.
*
Provukao sam se nekako kroz Slaviju u Kralja Milana, pa odmah desno u Milutina, uzbrdo. Na raskrsnici sa Njegoševom "stop" i pešački. Njegoševom, odozdo, od Cvetnog trga, ide ona, držeća i utegnuta. Pamtim je iz studentskih dana - ništa konkretno: gledanje ispod obrva, sitan nemušti flert u prolazu. Prepoznao sam je uprkos tolikim proteklim godinama; ona mene, taman i da je obratila pažnju, teško da bi.
Stupa na pešački, korača kao po manekenskoj pisti, vitka, uspravna, svesna, "takete-takete-takete...". Ja držim krš u brzini na pola kvačila, turiram da ne ugasi, uzbrdica, a za mnom kolona.
Ona misli, ja turiram za njom...
Ovo gore su primeri. Definicije nema. Od Adama naovamo, nije se rodio taj koji bi uspeo da definiše. Niti će.
U davna vremena zemljom su hodale dve vrste. Ljudi i Kletnici. Vremenom, prva vrsta je postala dominantna, Kletnici su postali malobrnojni i uglavom su se koristili kao terači u srednjovekovnim trkama zečeva. Kletnik je bilo krhko biće, visine nekih metar o pol, velikih stopala i obješenih ruku do poda. Koža im je bila prekrivena koštano kožnim pločicama a imali su i po par očiju i nos. Uši nisu ni imali. Ono što je bila glavna karakteristika Kletnika jeste veoma jak i prolamajući glas to jest krik. Kada bi se našli u nekoj nepovoljnoj situaciji bili su sposobni da počnu ispuštati isti pa su kao takvi korišteni i legalnim trkama zečeva na raznim vrstama, prijela, vašara i komišanja. U ta davna vremena, konji su bili glavno prevozno sredstvo pa se pare nisu mogle ulagati na "trku konja", nego na trke zečeva. Kletnik je postavljan na obližnju stijenu, i bivan je ošinut štapom od strane nekog čoveka, neposredno pre same trke, kako bi eventualno počeo urlikati i poplašiti zečeve kako bi bolje trčali. Nakon što se trka završi, Kletnik je u obližnjoj krčmi korišten kao konobar gde je služio svima, rum, viski, čaj, rum i pružao razne vrste seksualnih usluga.
-Jakove đe je tom tvom zijecu piša?
-Zalepio sam mu je da bi mogao da trči pa se ne vidi.
-Aha. Stanko ošini tog Kletnika pa da počinjemo!-Jebem ja mater i tebi njemu. U-BUUUUU!!!
-VUKEVUKEVUKEVUKEVUKEVUKEVUKVUUU
UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU!
Zdravo. Verujem da ti je neobično što razgovaraš sa jednim božanstvom, ali znaj da se nemaš čega bojati, bez obzira što te ona gospođa na hodniku upozorava da mi je prošlo 23 časa od prethodnog Klozapina, ma šta god joj to značilo. Sledeću rečenicu ću ti izgovoriti glasom Dragana Nikolića u reklami za "Reno"... Da, ja sam Svetovid! Hmm, po tvom izrazu lica bih rekao da si čuo za mene, ali da ipak ne znaš puno. Pre nego što ti kažem nešto više o sebi, želim da zanemariš to zemaljsko ime koje piše na tabli zakačenoj za moj krevet. I da, znam šta je F20, ali kao što vidiš, govorim razumne stvari, držim spojene prste i veoma sam staložen.
Možda ne izgledam tako u ovoj formi, ali ja sam, pridrži se za stolicu - srpski vrhovni bog. Da, dobro si me čuo i vidim da sam s pravom bio siguran da to ne znaš. U svom izvornom obliku sam u oblacima i imam četiri lica, a sve to kako bih u bilo kom momentu sa neba mogao istovremeno posmatrati sve četiri strane sveta, ne toliko da bih video sever i jug, koliko da bih istovremeno bio okrenut i prema zapadu i prema istoku. Ne prekidaj me. Pitaš se zašto sam ovde, na zemlji? Neke stvari koje Srbi misle o meni mi smetaju, da ne kažem nerviraju. Ne mnogo, samo malčice iritiraju... i sada ću ti ispričati o tome.
Krenuću od Vidovdana, najvećeg srpskog praznika. Verujem da misliš kako znaš sve o Vidovdanu, da je to praznik koji proističe iz istorijskih događaja kao što su ona bitka kod Kosova Polja i Vidovdanski ustav. E pa nije! Nije, jesi li me čuo!?! Miran sam, miran, dobro mi je... Znaš, Vidovdan je slavljenje, pogađaš - MENE, boga obilja i rata. Tvoji su me preci slavili i mnogo pre tih događaja baš na tadašnji 15. jun svake godine, sve dok nisu greškom uvideli kako je prihvatanjem Hrišćanstva bolje da se ograde od paganskog božanstva. Ej, paganskog?!? Mrzim tu reč, MRZIM!
Nisam nervozan, kaiševi za vezivanje su tu zbog nekoga ko je pre mene boravio ovde. Kad smo već stigli do reči koje mrzim, nastaviću šta me dalje nervira. Lingvisti! Ponoviću ako treba - LINGVISTI! Pa oni se decenijama spore oko tumačenja porekla i značenja mog imena, te uzmu da razlažu "svet" i "vid" i onda to analiziraju. Ispadoh tako po nekim tumačenjima svetac-konjanik. Reci ti meni gde si video boga, osim u onim mejnstrim mitologijama da jašu konja? Svašta! Neki su išli dotle da su protumačili kako je "sveto" od staroslovenskog "svitanje", a ovo "vid" su čak nekom čudnom logikom povezali sa korenom iz indijskog jezika gde bi značilo "duvanje". Svetovid - jutarnji povetarac? Pa nećemo tako, drugovi! Moje je ime zapravo jedan najobičniji strajizam! Sveto-vid, tj. vidim čitav svet jer istovremeno gledam na sve četiri strane ove ploče na kojoj živimo... živite, jer već rekoh da imam četiri glave. Odnosno četiri lica. Uh, samo se iznerviram!
I moram ti reći za kraj šta me najviše nervira! Ko viče? Ne vičem! Dakle, nervira me onaj pederasti svetac Sveti Vid! Neki kultisti ga proguraše da ga slave na moj dan! MOJ PRAZNIK! Veruješ li to?!?! MOJ PRAAAZNIK! Čuj, Sveti Vid na Vidovdan?!? I šta me gledaš ti iz hodnika dok pričam s čovekom?!? Kakva nova doza Klozapina!?! Tišina tamo! Ček, evo dok ne dođu iz obezbeđenja oni bezbožnici sa istetoviranim krstačama da me vezuju, da ti kažem da ne ideš u očnu kliniku "Sveti Vid" nikada, jer je to sekta jedna obična, NA SVETOVIDOV KUMIR IZ ZBRUČA IH NATAKNEM BAŠ!
U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade ''Joj, mala što bih te uzid'o'', ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.
Gazda pazi al' se talasa.
-Uuu dobra, more ćuti tu mešaj taj malter, nemoj grudvica da bude.
Važi gazda.
-I gledaj u mešalicu dečko, zaradi platu.
