Ženska osoba bez fizičkih i duhovnih kvaliteta. Niti je za kres, niti za razgovor.
- Čujem, imaš novu komšinicu?
- Ma daleko bilo. Nema ta ni dupe ni dušu!
Izgarati na travantom tepihu trčeći za komadom napumpane kože (nekada svinjskog mehura). Biti napržen do tačke kad majušnim kramponima obrađuješ zaparloženu ledinu kao freza pri trećem friziranju dvadesetogodišnjeg vinograda. Startovati pod ručnom sa 5000 obrtaja. Kočiti maj-gerijem prema Atlantidi, eventualno protivnikovoj cevanici. S obe noge.
- Šta to radiš, pobogu, Miloje?
- Orem dedinu njivu što mi vrnuše 'nomad restitucijom, šta bi drugo.
- Pa zar seosko igralište? A tim?
- Ne beri brigu, sijem na proleće čačanku rodnu. Da bar ima neke vajde od drveća na ovim terenu.
Prva asocijacija na pojam je čvrstina, snaga, osećaj zaštićenosti i jedinstva. Okej, to je slučaj kad je u pitanju zagrljaj u koji rasni mužjak hvata svoju ženku kako bi joj pokazao da je samo njegova i da on prema njoj gaji, u nedostatku bolje reči, emociju.
Izuzev tog specijalnog slučaja, svi ostali muški zagrljaji svode se na odmicanje ili primicanje kukova - ako svojim kukovima dodiruje tvoje onda bi te jebo. Svesno ili podsvesno, nema veze. Zato se pravi muškarci obično grle samo prebacivanjem jedne ruke preko ramena. Da im se kite slučajno ne dodirnu.
- Pa gde si ti školska, sto godina!
- Ooooo, šta ima školski? Vidim da se ni malo nisi promenio za ovih četvrt veka...
- Ma gde nisam, oćelavio, ugojio se, eheeej...
- Ti možda jesi, ali ovaj dole isto bode po pupku ko u trećem srednje...
Nije za kriv kurac.
Stvar lišena svih pogodosti svog vremena, pa tako zakržljala potencira svoje organsko poreklo zanemarujući svoju zaostalost.
Glavni argument organskih stvari, dok pokušavaju da te ubede da su mnogo dobre, je da su hranjene čistim organskim govnima, a ne naprimer Lincerovim n/p/k tri petnestice. Ponose se stvarima koje bi normalni sakrivali u zakopani bunar.
-brt, imam ludilo šemu neka organska vutra malo skuplja i slabije radi, al zato neprskana, neukrstana, djubrena balegom autohtonih goveda...
-Ubij se.
-----------------------------------------------------
-opa, kad ce castis? Cujem postao si tata.
-ma sta, bre, da castim ova mi rodila neko organsko dete, nema ga ni tri kila. Ja, bre, kad sam se rodio skoro pet sam imao. Sve sam kevi picku pocepao, jos ima posledice.
Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.
Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara.
kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići 'leba, prženi na obe strane...
Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l' ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku?
Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana...
Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka!
Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice!
Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!
Zbog čega mi uzimaš predzanju cigaru? Sačekaj da je uzmem, pa ako moraš uzmi zadnju. Slobodno uzmi prvu, ako baš moraš uzmi i celu paklu, osim devetnaeste. Ako nešto volim to je predzanja cigara. Nemam devetnaest godina I nijednog devetnaestog mi kuče nije crklo. Nisam jebao 19 pičaka i nisam na pokeru puko 19 soma . Što ti je toliko teško da shvatiš što je toliko volim? Ja shvatam koliko ti voliš svoju drugu ženu i prvo dete. Peti dan u nedelji i treći vinjak. Pa ti ne jebem drugu ženu i ne diram prvo dete. Ne teram te petkom da mi praviš pomfrit i ne pljujem ti u treći vinjak. Zato odjebi od moje predzanje cigare. Zadnja je kraj. Ovako imam još nade da će nešto da me usere za ovih 5 minuta.
Obična činjenica.
-Ajmo u grad.
-Ne mogu, uopšte mi se ne ide, a što je najveći fazon, nemam ni para.
Stan pun studentkinja.
-Brate, gde si ti sinoć? Čekali smo te do 2 sata.
-Izvini brate, ja i Ćomi upali u neki kokošinjac, sve same ribe, vazduh miriše na pičku, takva prilika se ne propušta.
Šoljica kafe koja stiže nadomak ruke upravo u trenutku kad ti je najpotrebnija. Onda kad na svesnom nivou još nisi došao do artikulacije misli kojom ćeš zatražiti kafu ali ti nešto golica čeoni režanj mozga iznutra, a nervi trepere u iščekivanju odluke.
Šoljica koja se magično stvori na stolu upravo u trenutku kada pružaš ruku i otvaraš usta da izgovoriš čarobnu reč.
Savršena šoljica, ona koja nosi više emocija nego arome.
- Izvoli dušo...
- Hvala ljubavi, kako si znala da mi se pije kafa?
- Eh...
Powerslavni mast hev ajtem koji najveću popularnost doživljava na prelazu iz prve u drugu deceniju 21. veka.
Čini ga par elastičnih niti na koji su nanizane drvene sličice najmoćnijih svetaca koji se ciklično ponavljaju, pa bi tačan naziv bio najmoćniji sveci.
Zajedno sa crnom brojanicom i bogorodičinim suzama čini sveto trojstvo pijačarsko-pravoslavnog starter paka.
Istego mi se. lastiš na svi sveci, jebem mu sisu u pičku.
Valjanost upakovana u crnu, plišem iznutra, postavljenu, kutijicu, koja se otvara i zatvara baš kako treba, precizno, onako kako se nekad pisala tehnička slova, kako se nekad peglale pantalone na ivicu, kako se nekad... i tako to...
Tu je šestar i njegova žena (ono što služi za razmer) i neki mali šestarčići, govna, njihova deca dokona. Samo se otac upotrebljava i izgibe radeći a ovi lade svoju hromiranost u crnoj kutijici u ladovini iza naslaganih rokovnika i bole ih ono dole šrafče na zglavku i žirafče u akva parku.
Pa tako i kad vratiš tatu šestara da leži tu među njima, primetna je razlika, on se jadan ofucao, počeo da se ljušti sjaj, odvrće mu se stalno glava a gospođa šestarka ne može ni ono koleno da savije onako nepodmazana pa ne da međukračje časnom šestaru. Pa on šta će mučenik mora svoje normalne šestarske potrebe da zadovolji onda sa nekom bednom uglomerkom kurcolomkom il da se spanđa sa štrokavom rapidografkom što svuda ostavlja mrlje...
A i on, sve teže iscrtava sve šire i šire godove, dok mu jednom ne bude kljoknula glava, tu, na panju, pokušavajući da obuhavti osamdeseti krug...
- Završio si fakultet? To kure dedino dođi da ti deda pokloni nešto... Vidi cirkle! ovim sam ja projektovao bivšu Jugoslaviju eeee dimnjak u Mariboru fabrika u Kaknju svinjac u Tutinu Mađarica iz Kanjiže... ajd evo ti pa da i ti gradiš!
- Hvala deda puno, baš mi je ovo trebalo, nego ja sam završio etnomuzikologiju znaš, mogu frulu samo da izgradim pa da duvam...Recituje Rade na tekst Balaševića šešir boemstvo vino:
Eh moj stari
nekad
bela kragna
penkalo
i cirkle
a sad upišan
i stalno cirke...
Ahhhh deda, Dragice,
pička, kiša...
...
(solo na fruli Bora Dugić)
Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku "prvi put imati odnose", "želiš li odnose" i "ihaaaj, otkad nema odnose".
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.
Svilenkast tinejdžer, emo orijentacije: "Ne, nemam devojku. Imam odnose jednom nedeljno. Da, imam ljubimca."
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć?
- Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Bolje i pospani henddžob smorene žene nego da zornjak predrkaš nad šoljom.
Na jeziku konobara, zajednički naziv za porudžbinu na koju su potpuno zaboravili.
- Alo, šefe, 'oće li taj sladoled od limuna u čaši za mene?
- Ide!
Prihvatiti se neke, u tom trenutku, nepotrebne radnje i posvetiti se istoj kao blesav. Desi se svakom da ga nešto nekad istera iz takta i da mu se učini da će, ako u tom trenutku ne olakša sebi na neki način, ubiti nekog. Onda jedino ostaje da se dotični dohvati usisivača i prione na sređivanje već čiste sobe ili uzme sekiru i ode da iscepa neki metar drva iako se već dve godine greje na gas. Jebi ga, mora da otpusti neki "ventil na duši" ako ne želi da dođe do pucanja sistema.
- Gde je ćale? Treba da mi da neku kintu za grad...
- Otiš'o da okopava kukuruz.
- On u kukuruz? Šta to treba da znači?
- Nemam pojma... Gledao neku utakmicu i samo odjednom poče da psuje, spominjao neki Brombi, neki tiket, meni majku, pa uze motiku i ode da leči živce.
- Ccc... I znači nema ništa od para? Je l' imamo još jednu motiku?
Zagrevanje za plač kod jako male dece. Klinci do četvrte godine imaju taj karakterističan poluplač, koji se razvije u pravo kmečanje brzinom kojom Jovan Memedović obrsti seljacima zimnicu, ako to već mama i tajo ne spreče mekom rukom i umirujućim rečima. Neophodno je vergl sprečiti dok ne ukreše, jer ako ukreše ugasio si ga. Dakle, potomak je pao i lupio koleno o stepenik? Uzimaj u ruke i udri zli stepenik, ako nećeš da pusti sirenu.*
*Ako si trve old skul roditelj, onda pusti đubre da plače, ili mu zapuši usta poparom.
A: Ljubo, 'ajde uzmi malog u ruke malo, počeo je da vergla.
B: Nije, ne čuj... Aha, evo ga.
A: Majčinski instinkt, šta da ti kažem.
B: Pa šta sad vergla koji kurac, niti je pao, niti je bolestan, niti mu šta fali? Lepo je Ljubomir govorio da dete treba da se bije od šes' meseci do tri godine, posle nema reč da ti kaže dok ne krene u vojsku, ali neeee, nemoj Ljubo po glavi nije srasla fontanela, nemoj Ljubo krivično delo nasilja u porodici, nemoj Ljubo vratiću se kod mojih MRRRRRRŠ JEBEM TI MAJČINSKI INSTINKT DA TI JEBEM!
Esencija enterijera svake tvrdokorne kafančuge koja drži do sebe. Znak memle i oronulosti mesta ali i pokazatelj dobrog provoda: jelo se, pilo se, slavilo se i pre svega - živelo se. Otuda i rupčage na kariranim stolnjacima, da svedoče o prolaznosti i pijanstvima koja su se prepričavala. Svaka progorela rupa je priča za sebe, bilo slučajna ili namerna, u momentima kad pesma i život bace u sevdah.
Jeb'ga bajo, kad cigani opletu Angelovu ''Priču o nama'' ili Tomino ''Dno života'' vadi se ono malo preostale mesečne plate iz skrivenih štekova u jakni i lomi ionako oskudan inventar - ko će još da misli o tome gde je završio žar cigarete...
- Aj' banemo ovde, vidi kako dobro mesto.
- Ma zajebi me s ovim pederskim kafićima za dokonu studentariju, ako nema probušenog stolnjaka ne ulazim!
S leđa.
- Joj ljubavi, boli me, boli me, polakooooo...
- De, de...! E ajmo malo bugarski sad?!
- Štaaaa?
Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.
- Tata, hoću na tvoja ramena.
- `Ajde penji se. Šta radiš gore?
- Pokušavam da dohvatim zvezde!
- I, kako ti ide?
- Ne mogu da ih dohvatim, još su previsoko.
- Nema veze, nastavi da pokušavaš.
