One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Sveto trojstvo kanala za neblamiranje na pitanje ''Šta gledaš na TV-u?''. Pažljivim istraživanjem javnog mnjenja da se doći do zaključka da 101% gledališta non-stop prati ove kanale, a nikako slučajno sport, holivudske filmove, političke, folk ili rialiti šouove. Praktični rezultat ove pojave je jako mali broj napuštenih životinja na ulicama grada, human odnos gledatelja prema njima (pri šutiranju istih se koristi samo obuća od veštačke kože), uopšteno visok stepen znanja prosečnog gledaoca po pitanju istorije i nauke, kao i šokantan stepen nepoznavanja aktera rialiti šouova, folk zvezda i zbivanja na političkoj sceni.
Rečenica koja se, uz blagi osećaj krčanja u trbuhu, izgovara isključivo u sledećim trenucima (i to naročito kada se sve ove situacije dese istovremeno):
- kada nema ničeg slatkog u frižideru;
- kada nema slatkiša u fioci;
- kada nema slatkiša na tajnim mestima ta skrivanje istih od ostalih ukućana;
- kada nema ni materijala da se napravi nešto slatko;
- uveče kad su sve prodavnice već zatvorene;
- kada ste na dijeti.
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Isto kao kad ti legneš u krevet.
Neko vreme je naizgled sve u redu, a kad se probudiš shvatiš da nijedan problem nije zaista rešen.
Najiritantnija stvar na svetu...
Pozovu vas kao "najpametnijeg" za tehnologiju samo zato jer ceo dan cukate poruke i drndate telefon da im pokazete kako se to koristi.
inace telefon je poklon za odlazak u penziju...
Pocinje:
-Vidis ovo dugme ovde pise meni
-Tebi?
-Ne meni,nego meni to su opcije...
-Aha
-Pritsines to,pa jos jednom,pa opet i usao si u poruke.
-Znaci 3x meni.
-Jeste.
-E sad vidis ove brojeve.ispod njih su slova...
-Vidim
-Ako hoces a pritisnes 1x,ako ces b 2x...itd...Kapiras?
-Sve...super...
-E sad ako hoces da nadjes neki broj iz imenika pritisnes ovu strelicu dole.
-Al ovu?
-Tu...
-E sad teras na dole dok ne nadjes...ok?
-Jeste,nego kako ja da kucam poruku?
................................
I sad opet sve...
Ali jbg zna se sta sledi kad stigne penzija...
Stilska figura u slengu. U priču uvodi nešto što sledi ubrzo zatim, a donosi potpuni preokret događaja.
- Odemo mi u kafanu, jedemo, pijemo, i kad da platimo, vidimo nemamo nemamo pare ni jedan ni drugi... sledeća scena: sviće jutro, a mi još peremo sudove...
Najveća prednost komunizma.
Priča meni deda: Sećam se, odemo mi na regrutaciju u Niš, i tad to bilo po 3-4 dana i nemamo gde da spavamo, pa legnemo u neko kukuruzište pored Vojne bolnice, tad Niš nije bio tolko izgrađen, prespavamo i niko nas ne dira. E, šta ti je bilo lepo vreme tad, mogo si da legneš gde oćeš, a niko te ne bi dirao...
Logično objašnjenje kada nemaš objašnjenje za neki problem. Kada se nešto pokvari znaš gde je zaškripilo i možda mu ima spasa, a kada se nešto uzjebe ne preostaje ti ništa drugo sem da se pomoliš da to opet proradi.
-Oće biti nešto od one tvoje šklopocije...?
-Teško, karburator, alternator, dizne, sve ga jebe..
-Nek ti je Bog u pomoći, tebi se to dobro uzjebalo
Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.
Osoba koja govori engleski: Thank you!
Prevodilac: Hvala.
Osoba koja govori engleski: Thank you very much!
Prevodilac: Hvala puno!
Osoba koja govori engleski: I believe there are many people these days who would like to be on this place where I’m standing right now…….
Prevodilac: Mislim da su ovo svi razumeli.
je u Srbiji kada ste u autobusu i niko nikome vec tri stanice nije opsovao majku... Kad bolje razmislim,to moze da bude i cudo...
A: Wow,vozimo se vec tri stanice i niko nikome nije opsovao majku!
B: Postajemo kulturni...
To je razgovor koji sam juce cula u autobusu...
Čuveni beogradski bioskop koji se nalazi prekoputa železničke stanice. Sama pozicija na kojoj se nalazi, i repertoar filmova koji se tamo prikazuju, određuju i publiku koja ga posećuje. Nekada, tamo su se puštali karate filmovi i pornici, da bi poslednjih godina preovladali samo pornići. Pored bioskopa je otvoren i "Sex Shop", i na taj način je postao stecište manijaka, voajera i ostalog polusveta.
Bitno je vratiti se u period kada su se tamo puštali karate filmovi. Tada su se tamo skupljali cigani, koji su sa filmskim tučama počinjali jos u toku projekcija, da bi po zavrsetku nastavili da se biju napolju. Tu su se mogli videti svi filmski rekviziti, napravljeni u kućnoj radinosti, kojima su mogli da zahvale na polomljenim nosevima, izbijenim zubima i sl. povredama. Omiljeni rekvizit su bile "nun-cake", koje su pravili od drške od metle i povezivali lancem ili kanapom. Pošto je za korišćenje takve igračke potrebno mnogo veštine, one su služile za izbijanje zuba onoga koji ih vrti ili, ređe, onih koji gledaju.
Gledanje karate filma u bioskopu "Partizan" je, zaista, bilo nezaboravno iskustvo!
Najbolji štos je bio kada se prikazivao film "Avanture Marka Pola", sa Rokom Sifredijem u glavnoj ulozi, vikendom u jutarnjim časovima, pa su babe i dede dovodili unuke da gledaju avanturistički film...
Koristi se za ućutkavanje osobe koja duže vreme priča gluposti.
Dosta si kenjao,
ajde pusti vodu sad.
Opšte poznat položaj u kome se sve prepreke savlađuju. Karakteristično za kant je da vam nikada ne padne na pamet, iako je opšte poznat, ali tu je komšija da vas podseti.
Mile i Žile premeštaju kauč iz šupe u kuću.
Kauč neće da prođe kroz vrata.- e jebi ga, nema šanse da ga uteramo!
- aj okreni ga na kant!
-op op, uđe bre stvarno majke mu ga!
Izraz koji opravdava to što smo stoke na porodičnim veseljima dok jedemo hranu.
-Izvini što ja ovo ovako rukama uzimam.
-Ma slobodno,naši smo.
Popularne višenamenske posude sa "Eurokrem" logom, koje su činile preko 72% čaša za vodu u prosečnom srpskom domaćinstvu devedesetih.
Pošto su mnoge majke svojoj deci redovno kupovale Eurokrem od 200ml, postalo je nepotrebno da se kupuju bilo koje druge čaše za kuću, pa je bilo zagarantovano da ćete videti barem nekoliko svaki put kada posegnete u kuhinjski ormarić ili plakar.
Sjajan primer praktičnog obrazovanja dece o koristi obnovljivih resursa i reciklaže.
Stanje u kom se nalazim dok stojim ispred butika sa bezbroj kesa u rukama, čekajući devojku da završi šoping.
Posle nekoliko sati obilaska, polako počinje da mi se gubi osećaj za vreme i prostor, i onda u jednom trenutku dok stojim i čekam sa tom gomilom stvari, utrnulih ruku i nogu, kad sam već izgubio nadu da će ona uopšte izaći iz prodavnice, pogleda već uveliko fiksiranog u jednoj tački, čini mi se kao da počinjem da se dematerijalizujem i onda odozgo posmatram sebe, nemoćnog da se pomerim, pa čak i da skrenem pogled. Kao da sam ostao trajno fiksiran u toj tački vremena i prostora, dok osećam da sve oko mene normalno teče. Prelazim iz jedne dimenzije u drugu, nadajući se da ću je sresti u nekom delu paralelnog sveta i prekinuti agoniju. Ali bezuspešno, svi njeni paralelni entiteti su u ovoj stvarnosti, pomažu joj da istovremeno skenira svo ono mnoštvo izloženih krpica.
Nakon ko zna koliko vremena, ona konačno izlazi iz butika, primetno starija, ali i vidljivo srećnija. Sledi postupak oživljavanja...
Izraz koji se koristi bilo za mušku bilo za žensku osobu koja vodi brigu ama baš o svemu i po cele dane razmišlja i pri tom najbolje zna kako da se reše tuđi problemi jer nema dovoljno svojih.
A: Ivanu crko komp.
B: Pa....?
A: Pa, treba da se popravi...
B: Ok. Uzmi pa popravi.
A: Pa nešto to baš ne umem ja, ali bi ti mogao da vidiš sa Džonijem. A i njemu bi dobro došlo da nešto uradi i taman da i ti prošetaš pa svratiš do Pere, povredio nogu pa mu sigurno dosadno... I kupi Sanji neku čokoladicu, znaš ona je u depresiji, posvađala se sa...
B: Šta si bre ti?! Neka zadušna baba?!
A: Au, što si bezobrazan! Ma tako mi i treba kad hoću da pomognem!
