Izraz nastao na sportskim terenima. Koristi se u situaciji kada se igrač poigrava sa protivnicima koristeći finte i lažnjake.
- Čujem da si sinoć jedva izbegao batine u klubu?
- Ma ćuti, napala me njih trojica ali sam se cimao levo desno i uspeo baš lepo da ih promešam i kad sam video da sam im umakao laganim koracima sam izašao da ne bih bio sumnjiv i uleteo u prvi autobus.
.....
- Pogledajte lepršavu igru omalenog Žikice, prosto je promešao odbranu fudbalera iz Ripnja te je maestralno uposlio svog napadača i omogućio mu laganu završnicu.
Ne, nije ovde reč o siromaštvu pružene ruke, već o prokletstvu one koja je dočekuje. Kada slepom čoveku ponudiš jedno oko, on je u početku zadovoljan, ali će već posle nekoliko meseci, zaželeti da bude ravnopravni naslednik Ten Šin Hana.
-Ajde siso, znaš kakvi su prelazi, meki ko pičuljak naše Ane.
-Dao bih ja tebi, ali će ti tek onda faliti. Kada sam ti zadnji put pozajmio novac, do jutra si i kamp kućicu izgubio na pokeru.
Veoma slaba rakija. Ovaj izraz se najčešće može čuti u župskom i paraćinskom kraju, u kojima sva žestina slabija od pedeset dva posto alkohola važi za izlapelu. Elem, uvek treba uzeti u obzir i kraj iz kog je osoba koja vam nudi rakiju jer može da vam se desi da razočarate svoje nepce nekom brljom ili pak da pogorite ono malo zdravih organa što vam je ostalo.
- Dobro jutro. Mile, može jedna kafa?
- Naravno. Je l' beše srednja?
- Je l' ima drugačija? Hnjo, hnjo, hnjo... Mile, je l' ono Pera za onim stolom?
- Jeste.
- Ajd' mi donesi kafu za njeov sto.
- Važi, Slobo.
- :Prilazi stolu: Dobar dan. Čika Pero, je l' se sećate vi mene?
- E, kad bih samo mogao da te zaboravim nekako. Bio si najgori šegrt od svih koje sam imao za četrdeset godina rada.
- Nemojte tako. Ipak sam naučio zanat i otvorio radnju al' nećemo sad o tome. Je l' mogu da vas častim jedno piće?
- Samo ako ćeš i ti. Već sam naručio kafu i rakiju kod Mileta.
- Ne mogu rakiju. Još mi je rano.
- Idi, bre... Ovo i nije rakija nego šoma najobičnija. Neće ništa da ti fali. MILE! Daj, deder, još jednu onu tvoju brlju.
- Odma dođe!
- Ajde kad ste navali al' samo jednu.
- Evo vaše porudžbine.
- Fala, Mile. :Srk: PU! KAKAV JE OVO ŠPIRITUS, LEB TI JEBEM?!
- Ma, jeste slaba al' može da prođe.
- Khm, khm... I tako, čiča Pero... Lepo smo se ispričali al' moram da idem. Posao čeka. Mile, daj račun ovamo. Khm, khm...
Kidnapovati dete - oteti sina majci iz naručja.
:uvodna špica dnevnika:
-Dobro veče, poštovani gledaoci. Jutros oko devet časova, vanserijskom akcijom specijalnih jedinica policije, uhapšeno je devet članova grupe specijalizovane za odrađivanje Cuneta na teritoriji bivše Jugoslavije. Na iznenađenje uhapšenih lica, telefonski poziv u pomoć uputio je upravo kidnapovani dečak. Uzrok onemogućenog odrađivanja Cuneta, kažu nadležni, bilo je loše tipovanje. Ispostavilo se da je dečak zapravo tridesetogodišnji stolar iz Rakovice.
Zastario izraz koji su ljudi nekad koristili umjesto anglicizma eksirati.
Homo detalj ukrštanja ruku pri ispijanju, nastao pod uticajem gej lobija na zapadnjačkim srednjovjekovnim dvorovima, a po čemu je i samo eksiranje dobilo ime, nije bio priličan našim precima. Njegovim odstranjivanjem ubačeni su neki novi elementi koji će upotpuniti ceremonijal, a sve u svrhu održavanja reputacije besprekornih mužjaka.
Pri saljevanju u grlo, donja usna je olabavljena, tako da se dio pića niz bradu prosipa u dlakava njedra. Iskapljivanje se vrši u jednom dahu, u dušak, nakon čega se ispušta glasan izdisaj, proporcionalan količini ispijene tečnosti. Rukavom i gornjom stranom šake se obriše brada i natoči sljedeći pehar.
-Glo, glo, glo, glooo...AAAAAAH!
-Konju jedan, popi mi u dušak sav antifriz!
Vrste vina koje se služe u tradicionalnim srpskim kafanama ( pri tom ne mislim na ove fensi klabane, generisanih imena i jos više generisanih gostiju (prim.aut) ).
Pandan žutom i crnom soku!
K: 'barveče, šta ćete?
A: Zdravo, daćete meni jedno pivo?
K: Nije ti ovo amrički film pa da samo kažeš pivo, reci kojećeš?
A: Da nemate možda Tuborg?
K: Ta stranjska govna ne držimo. Pričaj oćeš Nektar, Jelen ili Lav?
A: Može onda Lav!
K: Ti štaćeš?
B: Meni dupli Vinjau!
K: Dobro, a ti?
J: Kakva vina imate?
K: Oba!!!
J: Ne razumijem?!?!?
K: Imamo i ovo za ove što presijecaju Gemištom, a i crno za Bambus?
J: Ništa, dajte i meni pivo, ovaj LAV, LAV. I ako može čaša.
K: Šta će ti čaša!
Statističko rušenje rekorda, kroz razne brojke, u odnosu na trenutnog nosioca tog rekorda.
- I Raselu Vestbruku treba još jedna asistencija i pet poena do kraja utakmice za rekordni deveti tripl-dabl u regularnom delu sezone.
- Ronaldu fali još jedan gol da postane prvi igrač u istoriji fudbala koji je dao gol glavom više od 176 puta.
- Ako Avatar 2 bude zaradio barem upola para kolko je zaradio prvi film preti da postane najskuplja i najplaćenija filmska franšiza ikad.
- U "parove" treba da uđe još jedan čovek da bi se oborio rekord najviše debila na jednom mestu.
Vapaj za malo pažnje povremeno. Jer niko ne zaslužuje da mu se posvećuje vreme koliko ta rodbina. Pitanje koje se postavlja rođaku koji ni ne dolazi, ni ne zove. Ima za cilj da besramnika prekori svojom žestinom i natovari mu osećaj krivice zbog povređenosti zapostavljenog nedolaženjem. Može davati izraz neizmernom razočaranju u drskost i nevoljnost bezosećajnog skota od rođaka da vam pozajmi kacu za šljive.
-Juče mi kučka oštenila petoro, a ti ni na čast da navratiš! Ma, koja smo mi kurčeva rodbina?
Ne mora biti u pitanju baš kraljevski klub, ali sama poenta je jasna. Radi se o nadaleko čuvenom balkanskom mentalitetu, koji prouzrokuje nekontrolisani nalet adrenalina, ali i same neobjektivnosti, nakon učinjenog podviga. Umesto da se proslavljeni pojedinac ili naglo afirmisani tim, drži postrance i rezervisano u izjavama, malo parčence prisvojene slave im naprasno udara u glavu, i prouzrokuje nepopravljivu štetu.
-Jebi, jebi Galatu, Galatu, Galatu!!!
-Dajte nam Boston, da i njih karamo!!!
Ujedinjena grla
-Možeš da nam pušiš Klintone, Klintone, Klintone!!!
Nešto što lako ulazi pod kožu. Bilo šta u dijapazonu od kikirikija i čipsa u bioskopu do jebenog pajda. Stvar na koju je se lako navući, privremeno ili trajno k'o Lukas na gudrovinu.
- Buraz, makni taj kikiriki od mene, jebeno je zarazan, sav se izmastih.
__________________________________________________________________________
- Fra Pauline, osim što sodomizujete maloletnu čeljad, šta još radite u slobodno vreme?
- Obično slušam Deicide, ta zika je prilično zarazna.
Disident. Dok se crvenim tepihom šetaju šaran, som, girice, skuša, oslić, za njega niko ne mari ni dva posto, a kad je muka zovi Tostolobika on da vadi krompire iz vatre i da ih hladi, on da spašava on da sredi! Tostolobik drži ispod jastuka, na jednom ubrusu napisano sitno knjigu o Jovu, pa je čita s vremena na vreme i tako ne klone duhom.
-Dok jedan dan ne ubije govna kolima!
Sportski termin koji se upotrebljava prilikom uspešnog driblanja dvojice ili više protivničkih igrača. Naslagati ih jednog po jednog; promešati levo-desno. Napraviti slalom.
- Kakvi driblinzi fudbalera Tekstilca! Nanizao je trojicu igrača Cementa, izbio oči u oči sa golmanom Jankovićem nakon čega mu je leva noga upala u puciju. Ovom prilikom je talentovanom vezari stradao skočni zglob.
_________________________________________
- Ko te oplavi tako, crni Dragane?
- Ne pitaj ništa. Otišao malo do komšinice Ivane. Odradili stvar, kad eto ga njen klinac u sobu. Čim me video počeo da doziva oca, jebem li mu mamu. Za to vreme ja šmugnem pored malog. U dnevnoj sobi nanižem babu, dedu i strinu i taman na izlazna vrata kad me opiči nešto po čontari. Ostalo vidiš i sam.
To je misteriozni čovek koji se pominje u svim provincijskim gradovima. Osoba koja može završiti svaki posao od rešavanja sudskog spora do izdavanja dozvole za lov na leptire kupusare!
Predgrađe Kruševca, naselje Bivolje
-Zdravo komšija, kako si?
-Evo komšo nisam loše, već godinu dana tražim dozvolu za oružje ali nikako da mi odobre. Pronašli tamo da je moj čukun deda pucao iz kubure na poštara i zbog toga me odbijaju. Kažu da nisam podoban da dobijem oružje zbog toga. Ali neće više, našao sam čoveka iz Beograda koji je glavni kontrolor u pečurkari. On ima vezu u policiji i on će mi rešiti taj problem.
-Auuuuu komšo svaka ti čast, ma ništa dok ne nađeš vezu u Beogradu. A jel taj baš uticajan a? Možeš li da ga zamoliš da meni završi da postanem pretsednik skupštine stanara u mojoj zgradi? To bi mi puno značilo.
-Naravno prijatelju, pa to je sitnica za njega. Rešiće on to. Pa ti nemaš pojma koliko je on moćan i uticajan. Ej prijatelju, taj kad kaže ove pečurke nisu dobre svi drhte, niko ne sme da ih pusti u prodaju.
-Komšija hvala ti kao bratu, tvoj sam dužnik.
-Ništa komšo, upoznaćeš ovog čoveka iz Beograda, ma duša od čoveka, sasvim običan čovek kao ti i ja. Nema on da te gleda sa visine, čak hoće i da razgovara sa nama običnim ljudima.
Surova, otrežnjavajuća konstatacija najčešće korišćena kao replika trećem licu na komentare kako je neko mogao mnogo bolje, kako zaslužuje mnogo više. :Druže, nazovimo stvari pravim imenom, realno nije za bolje, i ovo mu je puna kapa:
Takođe i spuštajuća opaska, nizak udarac sagovorniku, visokoletaču, sa očima većim od mogućnosti u trenucima izlivanja frustracija.
- ''Si vid'o Džonijevu novu ribu?
- E jesam, nije mu loša, 'nako ko za njega...
- Nije mu loša...''se šališ? Realno, težak grob.
- Ma vid'o sve, prava kegla, al' nije ni on neki lepotan, što se kaže spram vojnika i puška!
------------------------------------------------------------------------------------------------ Težak ti posao? Jebi ga druže, spram vojnika i puška! Nemaš ni srednju školu, trenutno ne možeš bolje...
- Oćeš da kažeš da sam ja neki retard?
- E čekaj, čekaj... pogrešno si me shvatio...
Osim što se koristi kako bi se odala pošta nekom preminulom. Takođe se upražnjava i kad u grupi ljudi jedan od prisutnih odvali neku glupost, koja nit je za smejanje, nit je za plakanje. Jednostavno je "no comment".
PreCednik Toma "prorok" Nikolić: Znate, društvene mreže služe za kritiku. Ja još nisam video društvene mreže, izuzev organizovanih, koje bi hvalile. Čak i ove koje kritikuju su organizovane. Pošto ponekad sedim sa prijateljima i kažem: „Hajde da damo negde neki komentar“ i uopšte ne možemo da dobijemo telefonski kontakt kad se kaže šta želiš da kažeš.
Cela nacija: minut ćutanja
Odjeb kojim se stavlja do znanja izraziti i nedvosmisleni bol u kurcu za navodna prava koji dotični misli da ima, i nepravdu koju oseća da mu se čini kršenjem istih.
-Ćale, daj 200 dindži za cigare.
-Nemam.
-Ajde, ne laži.
-Dobro, ne dam. Bolje?
-Stipso.
-Zaradi.
-Ej, ti me izdržavaš, i otac si mi, ili bar keva kaže da jesi. Imam i ja neka prava ovde.
-Imaš, da budeš srećan što te trpim ovde tri'es godina i što te još nisam izbacio na ulicu u sred zime na minus petnaest. Ako ti se ne sviđaju, žali se Strazburu.
Detaljno objašnjenje kako se nekad (još u vreme "one" države, i Druga Maršala) živelo.
Za dobar Titorijal se obratite najbližem Jugonostalgičaru.
Ne, nije štamparska greška. ŽenetIna se piše baš ovako i izgovara sa crnogorskim akcentom.
Posebna kategorija žena. Po karakteru i de jure gora i od babe na kasi "Maksija" i od debelih žena u gradskom prevozu. Neuspešno kalemljena Zorannah na Natašu Kandić čiji je rezultat nešto stvoreno da zagorčava život svima i rađa potomstvo tipa mlađanog nam Živojina.
Od malena naučena da svi njoj moraju da daju prednost, da ima pravo na sve što poželi i da to mora da dobije. Da može da parkira gde hoće, svi moraju njoj da se prilagode. Da može da ide preko reda, redovi su za plebs, ne za nju. Da za nju pravila i društvene norme ne važe, njen komfor je najbitniji. Ako još sa sobom vodi mladunce, plod uterusa joj nasušnog, pa jebeš umiruće u ambulantnim kolima koliku prednost ona ima. Sačekaj marvo, da ja laganim korakom pređem preko pešačkog prelaza i svoje mladunce odvedem na časove violine i baleta. Jer ona u svom selu to nije imala i tajo nije hteo da je dadne na te gradske kurvaluke, al' oni će nadoknaditi. Sad je pobegla od taje u grad i samostalna je i moderna. A i žgepčad će iskoristiti kada joj zatreba. Za bilo šta.
Nema kod nje ni solidarnosti ni empatije. ŽenetIna se hrani životnim sokovima svih oko nje, prvenstveno mužića joj koji lagano kopni sve dok u šezdesetoj (ako je doživi) ne prolupa totalno i u trenerci i papučama krene po komšiluku da pokušava da se socijalizuje sa ljudima koji su ga odavno prezreli zbog ženetIne mu.
Kada ostari postaje ona baba što uleće na prazno mesto u busu i pola sata popunjava blanko čekove na kasi za pola litre mleka i dvajz deka kafe. I nikada ne ponese naočare. Da bi svi nju morali da čekaju. Jer ona ima prednost. Crknite paori!
Pošta. Red se otegao. Ispred pošte direktno na trotoar staje crni QXYZ šurnjajspedeset. Za volanom lik sa licem "nisam lep i pametan, al' sam govno neviđeno". Sa mesta suvozača izlazi ženetIna i sa zadnjeg sedišta izvlači malog demona od 4-5 godina koji ciči i podiže noge u vis odbijajući da hoda. Crvena u faci zbog neželjene negativne popularnosti kod prolaznika ženetIna vuče Sotonin plod za sobom i ulazi u zgradu pošte. Pravo na šalter. Ja jedini negodujem jer sam vaspitan da ne trpim tuđa sranja, pa makar najeb'o (hvala stari, trougao Bistrik-Koševo-Marijin Dvor najbolja ulična škola ćivota):
- Alo seko, kuda?
- (oholo na 120 dB da svi čuju) PA ZAR NE VIDIŠ DA IMAM MALO DETE?
- A što ne pošalješ onog šampiona iz auta da stoji u redu kao svi, a ti čuvaj malo dete u njemu?
- MOOOLIM?
- Pošta seko, nije crkva. U crkvi radi pop, ovo su stranački kadrovi. Kažem, u red kao svi i smiri malo derište ili ga vodi napolje.
- (verzija nje u penziji se uključuje) KAKAV JE TO NAČIN? Preko reda, a mi ostali smo ludi je li? Izvinite mladiću samo da nešto pitam...Setno mrmljanje zastavnika u penziji o redu u vreme Tita i Slobe, frktanje ženetIne i hladan pogled Mice Ubice kroz neonsko svetlo predvečerja...
Uvod u klimavu informaciju gde se ne navodi izvor. Posle obrade metodom ''gluvih telefona'', sama informacija preti da čak postane tačna.
- Jesi čuo, javili će povećaju penzije.
- Ma koji su bre to javili?
- Pa pročito unuk, na internetu javili.
- Aha, znači limburga meseca...
--------------------------------------------------------------------
- Javili sutra kišu, dideš doreš danas dok se ne iskaljavi, a ne da dreždiš voj kod zadruge.
- Ma oni bre ne znaju da jave ni dok gledaju kroz prozor, viš da vedro ko staklo. Dete, daj još jedno staklo...
Nešto obavezno kod trenera sportskih klubova, naročito fudbala i košarke. S obzirom da su treneri poznati (čast izuzetcima) kao ljudi koji trče pred rudu, često ćemo čuti dve različite izjave istih, pre i posle utakmice.
-Košarkaški trener pre utakmice
: Protivnik, jeste respektabilan, imaju najčvršću odbranu u ligi, i možda najbolji procenat šuta za 3 u celoj Evropi, ali ćemo ih mi našim brzim kontrama slomiti.
-Košarkaški trener posle utakmice
: Pa da, ovaj njima nije išao šut za 3, ali su nas dobro zatvorili i sprečavali naše kontre, mi lek za njihov napad nismo našli i oni su zasluženo slavili.
-Fudblaski trener pre utakmice
: Iskreno mislim da možemo da dobijemo, u dobroj smo formi, na kraju će biti 2:0 za nas.
-Fudbalski trener posle utakmice
: Dobro, da šta hoćete, nismo pobedili, ali barem nismo primili gol.
