Deo življa van skupštine i vladinih zgrada.
''Kako ocenjuje zvanični Beograd, diplomatska poseta mogla bi da učvrsti saradnju i stabilizuje odnose dve zemlje.''
''Kako ocenjuje nezvanični Beograd, tabla je malo nakrivo.''
Pičkast izgovor koji koriste ljudi kad ih uhvatite da slušaju na primer Cecu, ili šta se već u datoj sredini smatra za neprihvatljivo, šta znam, Brzi, Mocart, Braća Bajići, Vangelis. Kao, ja sam iznad toga, al eto da se spustim dole među vas da vidim šta se radi u nižim sferama duha. Aman čoveče ako slušaš Cecu drekni u svet ja volim Cecu, ja još spavam u njenoj majici! Živi s tim i brani svoja uverenja, šta ima kome da se pravdaš! Seti se da te Arkan gleda, sad dal odozgore il odozdole, zavisi od gledišta. Ne prenemaži se! Ako ti Štraparijada budi leptiriće u stomaku (odnosno leptirčine) drekni to svetu, pali Ladu, pa pravac Krajina, rikni ako ti se riče, rkni ako ti se rkće, grokći na kraju krajeva ako ti se grokće, nemoj da šapućeš u ta svoja sveže bezdlaka prsa. Budi svoj, al ne kako ti Fanta kaže il neka druga pišaćka Nju ejdž filosofije, nego rokaj svoju autentičnost. Ako ti lepo kad čuješ Pomoravske vrbake, to je to, podaj se rodnoj grudi, šta te zabole što ova tvoja prevrnula odma očima pa zabila glavu u tačskrin štrokavi, ko joj jebe mater, ja sam bre grana svaka moravskih vrbaka!
(čuje se: Pod rebra me podbočilo ne viđam te moj Momčilo...)
- Opa kolega rokeru vidim slušaju se Žare i Goci!
- O, a, e, aaa pa nije, nego ja to onako, čisto fenomenološki... (Zabezknut kao da ga je cela porodica uvatila da gleda porniće)
- Ma ne seri nego mi pusti Ja popio jesam al nisam budala! Drži me još ona votka od sinoć taman da održavam ludilo do večeras! ...Pa kaže, Ja popio jesam i jesam budala aj ti meni reci bi li ga dudlalaaaaaa!!!
Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla.
Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.
Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: "Pametnom dosta", računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.
I Pandorina kutija je otvorena!
Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!"
Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!
Pametnom dosta! Ili nije?
-Šefe, 'oće li biti šta od onog mog honorara, mnogo sam vremena utrošio, a nije mi baš bilo u opisu posla?
-Može, mali, evo kovertice, Bata pamti kad mu se učini.
-Nisam ti ja UČINIO, radio sam za pare!
-Evo šuške, dvaesiljada!
-Kol'ko?
-Dvadesethiljadadinarazareznulanulapara! Šta nije jasno?
-Dogovorili smo se za pedeset!
-Uzmi pare i ne sviraj kurcu! Pametnom dosta, ti si pametan, dosta ti je! Hahaha! Od svakog dinara ćeš napraviti dva!
-Slušaj, džiberu, vadi ostatak da ne radi štangla po lobanji, a pošto nisi pametan, biće dosta kad se umorim!
-Dobro, dobro, šalio sam se! Ti baš ne znaš za šalu!-Šta bi, crni Gavrilo? Trideset sekundi deljaš i sve uprskaš! I isprskaš!
-Pametnom dosta, kako reče antički filozof, Dragan Marković Palma, kekeke!
-Znaš šta, pametnjakoviću, odoh ja na doradu kod ludog Stojana, a tebi kad se prohte, pametan si, snađi se sam!
Još jedan u nizu poliznačnih izraza u našem jezku. U primarnom semantičkom značenju je glagol koji označava umotavanje objekta u omotač radi njegove zaštite ili čisto dekorativne funkcije.
Pored primarnog, njegovo sekundarno značenje je u slengu, i varira od sinonima za dati/uvaliti do pomalo bukvalnog trpanja u pak.
A: Juče smo igrali na male protiv onih iz Donje Crkvenice?
B: I?
A: Ma razvalili ih, za deset minuta smo im upakovali pet komada.R: Evo već pola godine kako karam Jovanu, i tek sinoć sam joj ga konačno upakovo.
G: Oooo, znači plinara je eksplodirala!
R:Tajfajzen, brate!S: Prošli mjesec nam direktor svima skresao plate, i to sve na finjaka. Lijepo to upakovao u priču o smanjenu troškova preduzeća, a juče uprava obnovila vozni park.
M: Šta da ti kažem, izgleda da su se na vama kola slomila, he he he...
Modernizovan kad je bal nek' je s' muziku izraz. Izdrkavajuća izjava prilikom bespotrebnog trošenja ogromne količine novca.
- Gospodine Vučiću, svesni ste da moramo sve ove vozove nekako da premestimo odavde?!
- Naravno šeiče, nije to nikakav problem. Imamo mi dobru šemu pruge, lako ćemo ih prevesti na drugo mesto. A i jednom se pravi ovakav projekat, ne bih da zbog par kompozicija propadne ovako nešto. Kad je bal nek' je na vodi, ako me razumete?!
- Dobro, dobro.
Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.
Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.
Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...
-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...
Najstarija, ali i dalje ubedljivo najpopularnija, društvena mreža za kačenje sadržaja u Srba.
Sveobuhvatna enciklopedija naših državnih i društvenih lutanja, ali i kompletna kolekcija protraćenosti naših privatnih egzistencija.
Nema ni jedne jedine kvalitetne stvari, ideje, ličnosti, pojave... a da je tamo nismo okačili.
Sve što smo probali, sve čime se danas bavimo i sve čime ćemo (ću, ćeš. će. ćemo bilo pa ne ide, ćete, će) se baviti kad tad tamo završava.
Svi naši putevi završavaju na adresi starijoj od neta, vršnjaku velikog praska: njnjnj.mačkovrep.rs.
Srpski Rim, jebiga.
- Šta radiš u ova doba, što ne spavaš?
- Pišem definiciju mačkov rep.
- Tamo je i okači!
Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.
- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.
Kao prvo, prezime. Misim, Šuvaković. Što kaže Siniša Pavić nomen est omen, ko da je pravljen za neku seriju. Stani malo...
Legendarni funkcioner sps. Majstor sofizma, suludih objašenjenja, logičkih vratolomija, uz šarmantni osmeh i prijatan glas. Trol pre trolova, prototrol. U to vreme toliko iritantan da je u stvari okrenuo krug. Kad čovek bre bolje razmisli ko da su ih pravili po nekoj modli, Dačić, Šuvaković, Milutinović, sve neki ratlukasti, debeli, pokvareni, ko potplaćeni rimski senatori tek dovedeni sa bahanalija. Al Šuvaković je otišao dalje, on je kreacija koja počinje da bude svesna sebe, da oseća svoj ogroman potencijal apsurda koji će isporučiti kao govna, na narod, a kao vrhunsku poslaticu za nešto pametnije gledaoce. Kad samo vidiš njegovu facu koja je kombinacija Slobe i Džona Kliza ne možeš da ga mrziš i psuješ, već ti ostaje da uživaš u tome što ti se nudi, jer ovo ne može da bude stvarno, ne? Još kad onako sa podmehom vodnjikavo pogleda sagovornika iz ogavne opzicije i krene da ga nadglašava i unjka onim puslica torta glasom u stvari shvatiš da su ovo sve režirali Montipajtonovci. Pa da će konačno neko da uzvikne a sad nešto potpuno drugačije, a na Šuvakovića da padne onaj teg od iljadu kila. A u stvari tako je i bilo, jedan skeč se apsurdom završi, pa krene drugi, misle oni koji ne znaju za jadac ovo je nešto stvarno drugačije, kad na kraju opet Kliz/Šuvaković! Izvuko se ispod tega, drži zvonce i podjebava te na finjaka il te tera da kreneš sa bananom na njega a on te lagano spuca pištoljem.
Nego, sva sreća pa su ta nevesela i neozbijna vremena prošla, Šuvaković ko zna gde je, čuva pčele sa onom mrežastom kapicom, il se oblači u toge i drži govore po sobi sam sebi, a i Pajtonovci se bogami promenili, okupili novu, mada sličnu ekipu. Mada verujem da i Šuvke gasi televizor kad pogleda svog nekadašnjeg kolegu isto tako rođenog za apsurd i komediju kako pokušava da režira dramu.
Modedit: klikni za sliku
- Faul važi!
- A ne, ne, ne važi... (unjkavo)
- Kako bre ne važi jel si me odalamio tom 50 kila mlohavštinom od ruke kad sam krenuo na ulaz?
- To stoji, ali molim vas lepo ne kaže se faul važi
nego FAUL KOŠ VAŽI, meni je žao zaista ali koš ne može biti priznat mi bismo izneverili time principe...(još unjkavije)
(pogled Džon Kliz i mahanje glavom)
- Je li bre koji ti je ovaj Šuvaković što si ga doveo?- Šta je bre ovo? koji potrošeni minuti, koji megabajti kad mi se b92 otvara pola sata, odakle sad iljadu i sedamsto dinara?
- Hiljadu i sedamstotina i sedamdestedevet dinara.
- Ne drobi bre, odakle ovo kad te pitam?
- Kao prvo, da li ste pročitali ugovor do kraja? Ne? Pretpostavila sam. Da jeste, videli biste da ste potpisali da mi zadržavamo pravo promene cena naših usluga koje se mogu desiti za vreme trajanja vašeg ugovora. Pa tako, a u skladu sa tim, zaokruživanje jednog minuta na 10 kao i 1 kilobajta na 1 megabajt, spada u novi cenovnik koji stupa na snagu... (unjkavo 100ŠV)
- Ama dosta više crkli da bogda Šuvakovići, pa jel sam ja za to petog oktobra nosio fotelju iz skupšine kući?
Dirljiva lepota pocepane sport čarape koja se u smiraj dana presijava kroz "File" papuču na nozi brkatog autolimara Kamena Džingisova dok pijucka kafu sa ukusom jarčeve guzice u bifeu "Sъedinenieto", Pazardžik. Prdne pešes puta, namigne funkcionalnim okom na konobaricu Kristalinu zvanu Kikenčeto, brisne skorelu balu sa uglova usana i uživa u pogledu na spaljenu zemlju oko sebe.
Bože zdravlja, zaratiće se, Niš će biti naš, ima skara s kimom da se peče.
- Nazvaću svoje čedo Balkan.
- To je jedna prava barokna bugareska. Usraće ga vršnjaci od batina dok bude pohađao školu.
Orijentir u našim posrnulim gradovima, pandan svetioniku na moru. Mana je svakako nedostatak izvora svetlosti na vrhu, što ga čini neupotrebljvim noću, osim ako nemate jako izoštreno čulo mirisa a da uz to obavlja i svoju primarnu ulogu.
- Izvinite, da vas pitam. Je l' znate gde se nalazi ''Radničko naselje''?
- To ti je dole kod Leminda.
- Znate ja nisam odavde...
- Ok, ok. Vidiš onaj dimnjak, cepaš pravo ka njemu, pa na raskrsnici ispred, skrećeš desno.
- Hvala druže!
--------------------------------------------
- E gde si Bole, ne vidim te?
- Evo me u uglu kod šanka.
- Nemoj da mi bežiš odatle, stižem.
posle 30-tak minuta
- Pa gde si do sad čoveče?
- Gužva jbg, da nisi ko fabrički dimnjak, ne bih te ni naš'o.
- To su ti prednosti visine brate.
- Visine i nekupanja, he,he.
- Jebi se majmune.
Na samom početku jasno mora da se boldira: Državo propala, ne možeš ti da nam serviraš toliko govana koliko mi možemo da pojedemo, ne možeš ti toliko da nas šamaraš koliko mi možemo da provociramo i trpimo i ne možeš ti toliko da poskupljuješ namirnice koliko mi možemo da platimo i ćutimo!
"Da li svaki narod ima u podsvesti urezano da je baš njegova zemlja najgora za život?" i "Zašto na svakom koraku dobijaš dokaze da ovo prvo zapravo ima potvrdnu konotaciju?", samo su neka od pitanja što muče pojedinca koji se priklanja onom što misli većinsko glasačko telo pa se naknadno "jede" u sebi jer shvata da ništa ne može promeniti u ukorenjenoj, postojećoj hijerarhiji. Oprostite na izrazu, ali jebu nas kako stignu i ko stigne. I može im se. A i mi se nešto mnogo ne cimamo, već samo namestimo dupence i čekamo da nas oplode.
Sećam se da sam jednom prilikom, negde oko predizbornog ludila, upitao svog dedu zašto uopšte izlazi na glasanje kad i sam veruje da su sve to ista govna, samo drugi skrinsejver. Odgovorio je: "Veruj mi, nemam pojma". Moja znatiželja se nije tu završila već sam polako počeo da otkopavam stare ruševine u nadi da ću sagraditi nešto što ću pratiti u svojoj "vožnji kroz budućnost". "Stani, vidiš da svi političari muzu krave, rukuju se sa svima, svuda idu. I svi znaju da je to samo trenutno, dok ga ne izglasamo. Onda više nikog ne vide. A opet ljudi idu kao manijaci po kampanjama, mašu onim njihovim obeležjima i urlaju glasnije od ostalih", rekao sam pomalo ljutito. "Znam ja sve to, ali eto. Obećali su da će da asfaltiraju naš kraj, da će da spoje dve mesne zajednice. Da će mladi sutra imati posao, da će zarađivati", odgovorio je tužnim glasom. Tu sam shvatio da od čoveka/ljudi nema većeg zla. I pohlepe. Najveći čovekov problem je čovek, on inicira kojekakve "seanse", servira pakost, lupa šamare...
- Ministarstvo finansija i EPS predložili su Vladi Srbije da struja od jeseni poskupi za 30%. Predlog da se uvećaju računi posledica su činjenice da će Srbija morati da uvozi struju i da to unapred plati.
• • •
- Ministar Vujović traži: "Za 10% smanjiti plate i penzije! Ako bi svi plaćali akcize, carine i poreze, uštedeli bismo oko 100 miliona evra."
ČISTO INFORMATIVNO: Novi guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, prijavila je Agenciji za borbu protiv korupcije novi MESEČNI PRIHOD na toj poziciji od 679.174 dinara.
Onda su je nešto napali da smanji sebi platu jer je suviše veliki iznos (ma jok, uopšte!), a njen odgovor je da će to učiniti u što kraćem roku.
ČISTO INFORMATIVNO 2: Jorgovanka Tabaković sebi, ipak, nije smanjila platu!
ČISTO INFORMATIVNO 3: Minimalna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi 115 dinara po satu. To znači da minimalna plata u Srbiji iznosi 20.010 dinara i na tom je nivou od pre dve godine.
• • •
Stopa nezaposlenosti u Srbiji nikad veća, a poslu se u ovom trenutku nada čak 792.888 građana. Do kraja godine nazaposlenost do 30%.
• • •
Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, ŠLJIVE, jabuke.
E, VALA, OJ SRBIJO MEĐU ŠLJIVAMA!
U slobodnom prevodu dati pičke.
Iako se i muškarci mogu podati, prevod dati kurca ne odgovara ovom terminu. Dati kurca zvuči previše alfamužjački za ovu krilaticu, jer onaj ko se podaje nalazi se u podredjenom položaju i iako je Jemen on automaCki postaje Oman.
Najćešće se ovaj izraz koristi za opis naivnih mladih dama koje su svoje južne regije podale mudrim osvajačima sličnom metodom kao što je Srbija p(r)odala Kosovo.
A: ...i da u zapisnik udje da se ovdeprisutna Irena u trenutku slabosti podala ovdeprisutnom Stojanu, te nakon toga ostala u blaženom stanju. Stoga mi preko suda trazimo da tuženi Stojan koji je obljubio ovo takoreći djete, prizna bebu i prihvati da izvršava svoje obaveze kao oca u vidu skromne alimentacije...
S: Čekaj, imam i ja nešto da izjavim za Dnev..., ovaj sud...Kao prvo da citiram Gruča, istina je da sam na nju objebo, ali ne u tom smislu da mi se ovde pripisuje. A svi znaju da je ta, sveprisutna kako joj tepate, sama trljala pičku o moju butinu...
A: Prigovor...
S: AMA, ne prekidaj me kad teferičim, ...dakle vidjela je da sam već mortus pijan pa je htjela da, metodom uvali bebu, dodje do lake love, a svi znaju da se, kako vi rekoste podala u trenutku slabosti bar još trojici te iste večeri. Stoga nećete vi od Stojana ovde budalu praviti, podajte vi nekom drugom tu priču...
Malo, 0.25 pivo, antipod starom formatu. Nedovoljno ni vinjak da gasi, namenjeno deci i polno još uvek nezrelim muškarcima, kojima je diskutabilno slovo M, u rubrici "pol", izvoda iz matične knjige rođenih, bez obzira na godinu proizvodnje.
Nekako je pedersko, brate, ne gej, nego baš pedersko.
To kad naiđeš na čvornovat zaguljen panj pa nećeš da šineš po sred njega nego ga šibaš okolo, otkidajući deo po deo, dok ne ostane samo čvor, e onda je već lakše. Prođeš pored Carigrada, zapamtiš gde su naprsle zidine, jebavaš se tamo po nekim anadolijama i balkanima pa se vratiš po glavno. A uvek se neko vraća po glavno, i po glavu.
- E, vidi deda Živana, znaš ti koji je to čovek bio, čovečina, a vidi ga sad, šlogiran sedi ispred kuće, greje ga sunce, suši ga ko mokru cerovinu, iskrajcovo ga život samo tako, samo truli čvor od njega ostao da ga još malo drži, al crno mu već iz duše izlazi, uskoro će da se vrati korenima.
- Uuu dobra ti ona komšinica!
- Hehe jeste, krajucjem ja to polako...
- Samo ti krajcuj al drugi će da je icepa!- E tata idemo na eskurziju u Španiju! Spremi minimum 800 evra!
- Štaaaaaa?! Koooo?! Gdeeee?! Vodeeee!!!
- Stani bre ćero, de ćeš u čvor upredeni pusti mamu da ga krajcuje.
Mala, mala, mala, grupica iz kraja. Ne zove se ekipa zato što njeni članovi nemaju osobitih dodirnih tačaka osim činjenice da su ga svi ili skoro svi pipkali na istu vaspitačicu a sada snimaju loše reklame za još lošije pivo.
Nema tu zajedničke ljubavi prema fudbalu, basketu, reketu ili lakim opojnim drogama, jer društvance je šaroliko. Tu se s jednakim žarom druže propali pesnik koji povazdan citira Puškina pa plače za ljubavlju iz mladosti što mu je zapalila za Kanadu i lokalni pijanac koji se u slobodno vreme bavi automehanikom radi zabave i profita.
Tu se ljudi dobro znaju pa nema ni laži ni prevare, zajedno su jer drugo nemaju kuda.
- Ovo je moja ekipa. Tu je Gile koji me je na leđima izvukao iz krkljanca kad su ono tokom polave rasprodavali raskvašene patike na sajmu, a ovo je Ćoškara, lik kojeg udaramo jagnjećom bešikom po glavi kad smo tužni ili nam je dosadno.
- Ne seri? Mogu da probam?
- Fala bogu, evo, raspameti se.
- Ahahahaha... pazi brate što je dobar osećaj, neeevera!
- Ehem, znači mi ti se znamo od najranije mladosti, evo vidiš ovaj Mile ovde i ja smo praktično nerazdvojni, s njim sam još kao mali gmizavac prvi put razmenio pelene, roditelji nikad nisu znali koji se tačno od nas dvojice usrao.
Šta da ti kažem... ovo je ekipa za koju živim.
- Kakvo društvance, jebote.
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Beogradski Pekam. Granica Beograda sa onim što je Beograd, a ne bi smelo da bude Beograd. Opština u kojoj se ko šare na zebri prepliću naselja u kojima dominiraju Zvezdaši sa onima u kojima dominiraju Partizanovci. Brdovita ko San Francisko. Ima prirodu lekovitu ko u Černobilju. Mesto u kome se naselje sa desetospratnicama graniči sa prašumom u kojoj može da vas izede anakonda. Najbombardovanije mesto u Evropi posle Drugog svetskog rata. Penzionerski raj, pa na površini prečnika pet-šest kilometara sadrži desetak kafića i desetak kvadratnih metara kulturnog i zabavnog sadržaja. Glavni izvor prihoda "Poštine" kablovske televizije (realno, da nije rakovičkih penzionera, svi bismo prešli na nešto bolje). Sedište FK IMR, koji je osamdeset i neke izbacio Zvezdu iz Kupa Maršala Tita (dobro, ovo moćno zvuči, ali je netačno). Nekada se u njoj nalazilo slavno Kijevsko jezero (danas isušeno), na kome su jednog vikenda 1905. godine izblejali Mileva i Albert Ajnštajn, i to iste godine kada je on objavio teoriju relativiteta (ovo moćno zvuči, i tačno je!). Sadrži soliter, za čiji krov mi je Aca Baron rekao da se na njemu nalazi ispravni helikopter koji niko ne ume da pokrene. Sadrži istoimeni srednjevekovni manastir, u kome su sahranjeni mnogi crkveni VIP-jevi, uključujući i Patrijarha Pavla. Šešelj je tu otpočeo pohod na vlast i slavu.
Kao posebnu turističku atrakciju, izdvajamo resničko jezero Pariguz, često nazivano i beogradskim kupalištem budućnosti. Kada ga za šurnaest godina srede, ja vala ne ulazim u vodu, neću da me izede kakav mutirani grgeč.
