Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana!
-Molim?
-Zažmuri.
-Neću.
-Ma zažmuri.
-Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu.
-Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene.
-Znam, zato se i plašim.
-Samo zažmuri!
-Dobro, evo, zažmurila sam.
-Ta-ta!
-Šta je to?
-Kako šta, pa karanfili!
-Karanfili?
-Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga...
-Zašto si ih kupio?
-Pa kupio mojoj dobroj i lepoj...
-Zašto?
-Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I...
-Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo?
-Pa ništa...
-Mihajlo!
-Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..?
-Nisi valjda, sunce ti jebem?!
-Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu.
-Nego?
-Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
Ključ uspeha. Harmonija duha i tela, savršenog kontrolisanja čija kroz linije čakre tako da svaki pokret bude miran, staložen, šmekerski kao kad Pol Njumen pali svog Pontijaka GTO u Slep Šotu.
A: Pogledali smo vaš CV koji je impresivan. Ušli ste u uži krug kandidata za ovaj posao ali sad postoji tu jedan problem. Razlika između vas i ostalih kandidata su nijanse, tako da moram vam postaviti nekoliko pitanja. Može?
B: Mmm, da naravno.
A: Zamislite na sastanku sa investitorima koji su spremni da potpišu ugovor sa nama uđe njihova predstavnica sa kojom treba da pregovaramo onako mlada, plava, šarmantna gospođica. Šta bi ste vi uradili da ostavite što bolji utisak na nju, znate, ipak pare su tu.
B: Pa ovaj, prvo bih joj prišao onako znate, šmekerski lagano a onda...
A: Počinjete u ponedeljak.
Nervozno lupkarati prstima.
A: Kolega ako niste učili džabe svirate harmoniku tu po klupi.
Feng-šui velikih igrača koji navode na nezahvalno slaganje domina jedne iza druge, koje rezultiraju formiranju konačno dugog puta od strane mnogih njuški ispred kojih se nalazi šargarepa ka kojoj se teži. Nije bitno što postoji neko iznad, neko ko šefuje i mlati mamcem, kad magarci teže ka tome, treba to tako. Najlakše je utopiti se sa većinom, biti prvi glas naroda, plivati niz stuju i time ne plaćati namet.
Na početku igre postoji pravo izbora i po tome se vrši klasifikacija koji magarac će se prikloniti kojem putu i sili, da li ići rame uz rame sa belim ili crnim pešacima. U oba slučaja biće raznih topova i kraljica, razlika je ko može da vidi mimo ivice šahovske table. Svaki pokušaj odstupanja od pravila, preskakanja figura umesto njihovog obaranja biće sankcionisan kroz namet. Dodeliće se ludačka košulja, skresati krila koja zaobilaze navodne aksiome vladajuće sile, kome još trebaju ljudi.
Zato, ne lipši magarče do zelene trave, oslobodi se se nameta, stegni rukave od košulje, pre toga pojačaj farmu i uživaj.
Osoba koja ide u paketu sa psihički labilnom, neuračunljivom osobom. Obično je to žena koja prati svog muža, kad ga pozovu u banku zbog duga za rate, ili u Eps,kad ukenjaju pa pošalju veći račun nego obično. Takodje to mogu biti i drugari, koji te smiruju nakon nekog užasnog iskustva. Najgori bensedin je svakako Policija,jer ako ona smiruje, obično smiruje doživotno. Nuspojave su bol u bubrezima ili kičimi mnogo godina posle.
- Brate šta je sa Šomijem? Nismo se čuli od sinoć.
- Ćuti izbila tuča na splavu, neko mu diro ribu. Pomlatio se on sa četvoricom likova, sve ih razbio.
- I?
- Šta I? Došla interventna dala mu bensedin, eno ga leži na VMA.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta koji kurac bree, kamata dva'es posto gde to ima sunce vam jebem lopovsko?
- Gospodine smirite se..
- Šta da se smirim bree, šta, ima te polomim ko grisinu bre..
- Dragi nemoj da se nerviraš, imam ja malo ušteđevine, sredićemo..
- Ženo da prekineš da mi daješ taj tvoj bensedin više. 'Si čula?
Svete krave Sremsko-Banatsko-Bačkih puteva. Noćna mora svih putnika-namernika kroz Niziju.
Dolaze niotkuda i odlaze nikuda. Terajući vas da se, iz straha, pribijete do šora suprotne trake puta i ulećete u makazice drugim vozačima, uzrokuju više saobraćajnih nesreća od dekoltea Mice Trofrtaljke.
I dok će Gradski Biciklista projuriti pored vas, trudeći se, očigledno, da negde stigne, Panonski će sve svoje psihofizičke kapacitete upregnuti da do svog konačnog odredišta, daj bože, nikada ne dođe -- jer, ko zna šta ga tamo čeka? Usporiće svoj metabolizam do stepena medveda u hibernaciji, a bočnu amplitudu vrludanja maksimizirati do granice koju mu fizika dozvoljava. Zato što je tako u mogućnosti.
- Grupa naučnika sa Stenforda je pokušala da ih analizira i matematički modeluje, ali najbliže do čega su došli je Braunovo kretanje čestica, koje je njihovo ponašanje ipak zadovoljavajuće opisivalo u samo 63% slučajeva.
- Priča se da je 1979. kod Malog Iđoša voz izleteo iz šina, kada je mašinovođa naglo povukao kočnicu, pokušavajući da poštedi jednog Panonskog Biciklistu, koji je u tom trenutku pasao na sred pruge.
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Devojka sa viškom muških hormona. Fizički izgled i nije toliko bitan za naziv ali je obično malo masivnija. Ljulja. Bitno je ponašanje, stav, držanje. Rkulja kad hoda trese se zemlja. Imaš osećaj kad bi te stegla butinama da bi te prekinula preko struka. Jednom rečju žena zmaj. Ima je od svake ruke, domaćića jedanput, pere, čisti, cepa drva ali joj to ne smeta da u isto vreme bude i dama. Jedno je sigurno, oko seksa sa rkuljom nema šale, daš dukat da uđeš u kolo dva ti trebaju da izađeš.
- Joj šta bih joj radio!
- Ovoj rkulji?
- Njoj brate, ima nešto u sebi...
- Ima. Tri kurca od takvih balavaca ko ti što su počeli da jebu pa mrljavili. Nek im je laka zemlja.
Izraz koji stariji ljudi dodaju ispred rečenice sa kojom hoće da iskažu čuđenje prema nekome ili nečemu. Koristilo se u prošlom veku kad su ljudi bili civilizovaniji, i kad nije svako psovao kao kočijaš. Može se sa slobodom reći da je ovo prethodnica rečenice Jebem ti ženo majku ali polako izumire zajedno sa tom starijom generacijom.
- Čedo bakino gde ideš?
- Idem u klabing bako...
- Pa zar tako odevena, baka se više i za spavanje oblači?!
- To je moda danas takva...
- Ljubim te Bože u bradu, u moje vreme da tako izađem iz kuće, zapalili bi me u selu pred zadrugom!
Poslednje misli pred noćni san. Uspavanka čiji su stihovi ispreplitani ironijom i sarkazmom, bude melahoniju u čoveku koji bi najradije zaboravio da se probudi. Hajlajts svih sranja kroz koje je prošao i mora da prođe, osvrt na limenku sa praznim rezervoarom koja se nalazi ispred kuće koju je iznajmio a sa kojom jedino može sutra da dođe na posao i sastanak sa šefom.
Šef je upola mlađi, nadobudan, nosi sako iz čijeg prednjeg džepa viri partijska knjižica. Inteligencija mu teži nuli, prosipa fore iz domaćih filmova i serija kao da su njegove i sve to treba proći i istrpeti. Neprijatnih par sati i bol u vilici od veštačkog osmeha stvara dozu gađenja prema samom sebi ali treba imati posao koji će platiti ratu za kredite i alimentaciju. Kuća prazna, kamin ugašen, neplaćeni računi otvoreno pismo od brata pun kofer praznog života i nada da će biti bolje sutra su blagi uvod u još jednu uspavanku.
Vrhunac na skali opisivanja ljudske ružnoće. Neki će reći da je stereotipno, puno predrasuda, neki da je rasistički ali kada se malo razmisli ko može reći da grešim.
- Brate svidjaš se jednoj maloj.
- Opa, Mićko! Kojoj?
- Grupi pedera. Hnjo, hnjo... Ne ozbiljno, jel znaš Maretovu bivšu, Anu.
- Njoj?
- Ne bi ti znao ono da jebeš. Svidjaš se onoj njenoj drugarici, Jeleni.
- A, jok... Anu možda ne bi znao da jebem, al' Jecu Goblina ne bi smeo da jebem. Otpao bi mi kurac.
- Što? Fina devojka.
- Ružna ko Englez, bre.
Miriše mi na šamar mog oca homofoba koji smrdi na pivo i parizer, miriše mi na otkinutu glavu moje barbike, na rakiju koju me tera da pijem u nadi da će me izlečiti ovog što on zove bolest, jebem li ga u vr' guzice njegove crnogorske i jebem ti ove slatke male Kineščiće iz dinastije Ming, koji zdelaše ovu dražesnu vazu koju volšebnim načinom razbih dok sam vežbao Labudovo jezero.
Prototip muškarca koji će se maziti posle seksa sa draganom (ne Mirković). Kastriran unapred, već kupio povodac za maltezera, đavoli ga šetali.
Đedo mu pepelom spirao Austrijsku krv sa uniforme, a on zna da li je bolja lavanda ili miris proleća, jeb'o ga ćaćin ćaća.
-Bože moj... kume, pa da li si ti normalan? Spalićeš to... daj to meni... jaoooj, svašta! Pamuk pere na devedeset stepeni? Ccc...
-Šta's to rek'o?!
-Pa, ne pere se pamuk na devedeset... a i taj omekšivač je namenjen za pranje u hladnoj vodi. Za toplu stavljaš ovaj sa mirisom Dinarskih ribizli...
-Jaoooj, nanu li ti jebem... a kad si trebao da mi uključiš aparat za varenje nisi znao? ...ćuška...
U stvari to su dve različite stvari. Jabuke i kruške. Izraz koriste oni koji hoće da se izvuku kad nešto pogrešno lupe.
- Edgar Dega ti je bio ekspresionista koliko ja znam.
- Ma nije. Dega je iz impresionizma. Ne lupaj.
- Ma isto sranje.- Koliko je ono π? 3.16?
- 3.14 brate.
- Isto sranje.
- Jes' ti lupaš k'o Maksim po diviziji. Pogrešiš to i ode ti zadatak.
Pikasov odgovor na pitanje šta ovi segmenti predstavljaju na njegovoj najpoznatijoj slici - "Gernika".
Odgovor je uslijedio nakon mnogo godina prepunih stručnih analiza, nagađanja, pretpostavki o stanju svijesti umjetnika u trenutku stvaranja slike i nebrojenih palamuđenja istoričara umjetnosti o skrivenim značenjima i dubokom smislu koji su samo oni u stanju da primjete. Ovom rečenicom Pikaso je izvrgao ruglu sve one tumače koji vide nešto čega nema.
Pikaso je bio živ, pa je mogao da odgovori, ali šta je sa pokojnim umjetnicima koji se u grobu prevrću od analiza kojekakvih stručnjaka koji izmišljaju simboliku i tamo gdje je nema, a sve u cilju samopromocije? Zašto bik ne bi mogao biti - bik?
- Predivno, kolega, PRE DIV NO! Vrhunska instalacija! Prebacićemo je u muzej odmah! Tamo, u onom velikom prostoru izgledaće još grandioznije. Dakle - bonsai drvo koje pretstavlja mogućnost prenosa nečeg ukorijenjenog, zatim, fijaker kao odraz starih vremena, na kome se nalazi monitor kao simbol naglog tehnološkog skoka i na monitoru - vibrator koji je u službi penetracije u mozak informacijama koje nam današnje društvo nameće kako bi...
- Izvinite, taj vibrator nije dio projekta. To mi je od ćere. Znate, veoma je nestašna. Sine, ljubi te tajo, 'ajde skloni ovaj vještački kurac sa instalacije, kvari mi koncepciju!
Dve najuniverzalnije reči na svetu. Gde god se nalazili na kugli zemaljskoj, izgovorivši ove reči dobićete željenu uslugu.
Samo za ovu prvu ponekad i ne morate da platite.
Ne češlja se uopšte. Kako zatekne kosu kada ustane tako je ostavi. Uglavnom je furaju radnici, đaci i svi ljudi s manjkom vremena i viškom obaveza. Opšta suprotnost češljanju na bes.
- Jel' ono Žile?
- Jeste.
- Pa, gde onoliko žuri?
- Zaposlio se kod privatnika. Dvesta evra mesečno, a četiri žgepčeta. Boško Simić fazon.
- Taj rad. Vidim ja da je on počeo da fura jastuk zurku isto ko kad smo išli u školu.
Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića
Radašine, ovo je Čarlišin.
Znam Milašine sreto ga u zadruge ima droge zajebao vek
Baja (tip) sa konjskim repom, kosijaner.
- E vidiš, ja ću da priđem ćelavom da probam da ga nahvatam na kvarnjaka, lafo palim cigar, vidio to onomad u Grlom u jagode, pa ću da mu spičim direkt među rogove, a ti drži Nik Slotera. U redu?
- Čekaj malo, kako znaš kako se zove?
- Repatog odvoj, konjino! Tropska vrelina, sjećaš se?
