U moju kuću se ulazi samo sa stilom bre, jesmo se tako dogovorili ?! Jesmo gosn. Ratko, samo mi definiši stil pa da mogu mirno harakiri da izvršim.
Pitanje koje je normalnoj populaciji uvreda, i to teška… za smrtne kazne. Al' jebiga, svet nije idealan. Ima i onih kojima je ovo najveće dostignuće karijere. OMAJGAD, to je tako fensi što me poistovjećuju sa Bata Kan-Kanom, nisam doživio toliku pohvalu otkako su mi rekli da ličim na Miku i Gibu Vasića, najlepše momke.
Elem da se vratimo na dragog nam Batu. Ratko Butorović a.k.a Bata Kan-Kan je poznati predsednik fk Vojvodina, poznat po pogađajte čemu – STILU. Da smo u Americi u kasnim osamdesetim' i devedesetim' Ratko bi bio superstar galaksije, pa šta je onda čudno tu ? Naš dragi Bata uspeo je iskombinovati nigga stil sa likom iz poznate Fazlijine numere Rakija Šampanjac – dakle, klasična seljačina iz periferije ili provincije u kojoj je Munze Konza i dalje hit, 'nači šuškavac, 'nači motorola, 'nači litre i litre mleka dnevno. 'NAČI NEĆEŠ JEBATI. Normalna glava bi rekla da su oni izumrela vrsta, al' naš Bata je tu da im daje motivaciju. JEDEM LUKA I SLANINE, NAVIJAČ SAM VOJVODINE, OBLAČIM SE KAO BATA, IMAM CURA KAO BLATA (al' u kurcu).
-Brate, izgledaš ko da su te vratili sa gej parade u ne baš zavidnom pakovanju, koji ti je kurac ?
-Ma dolazio onaj mrtvi Partizan ovde, ja nisam im'o šta crno obući i obučem ovu floroscentno zelenu i odem.
-Ali brate to nije zeleno nego crveno, koji si ti kurac radio tamo ?
-Pa objasni ti narkomanima da nisam peder koji provocira, okupah se u sopstvenoj krvi.
-Ko ti je kriv kad se oblačiš ko da ti je Bata Kan-Kan stilista. Još ti samo kajla fali pa si original on.
Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".
- Možda ću ostati neubrana!
- Šta ako provale da sam prskana?
- Hoću li i pod mene doći neki Njutn?
- Zašto je Eva Adamu prvo dala jabuku, a ne pičku?
...
- Jebote, da nisam kruška?
Podjebavačka fora koja služi za nerviranje onih kojima smeta što neki imaju posao na kom 'lade jaja/jajnike.
- Kuc, kuc!
- Uđite!
- Uh, sunce ti jebem... 'de si, Žućo, šta radiš ti tu??? Jebemti, kak'a kancelarija!
- Ovo je ofis, glupanderu. Sedi, odmori noge. Će piješ nešto?
- Može...
- Sindi, donesi dva Džeka sa ledom, hvala!
- Ček' bre, Žućo, pa kako?
- Kako, kako? Šta kako koj' kurac??? Pa ovo mi je novo radno mesto!
- Pa znam, brate, al' do juče si ovde bio portir. Sad na ulazu pitam gde si, ovaj me posla na zadnji sprat? Objasni.
- Nema tu mnogo priče, slizao sam se malo sa dišom, završio mu jedan sporni tender, on se čovek oduševio, i eto.
- I šta radiš sad?
- Po ceo dan igram onlajn kladionicu, fircam na milfače, pijem skivi i kad on uđe imam tu neki predmet koji šatro analiziram. On i nema pojma šta radim, hehehe!
- Pa sve ti teško, majke ti ga prevarantske!
- Jebiga, bratac, takav je pos'o, ni ja ga ne volim, šta ću.
- Izvolite, šefe!
- O, hvala Sindi, lutko moja napaćena!
- Hihihihi!
Esencija kvaliteta, napravljeno da traje i da pouzdano služi.
- Ćale, 'oću da pazarim auto, pa reko da te pitam....
- Koje auto?
- Fali mi kinta za učešće, pa sam mislio...
- Koje auto?!?!
- Ova, nova dačija logan...
- Gledaj, moj si, pa ću s tobom fino.
- ... da mi daš ...
- Ne prekidaj izlaganje! Kad se budeš ženio, zaboli me krivak, sebi ženu biraš. Tebi će krv piti, a ne meni.
- ???
- Žena ti može biti i Rumunka, Francuskinja i Moldavka, ako baš voliš egzotiku. Ali! Auto i pas, mora biti Njemačko!
Šahista transseksualac konačno uspeo da prođe sve psihološke preglede, sakupi dovoljno novca i pronađe odgovarajuću kliniku za promenu pola. Od peška postao kraljica.
Krpa kojom se otare vagina krave, a onda stavi biku pod nos da mu dođe inspiracija.
"Poludeo kao da su mu lupili gargiju" kaže se za nekog ko se suludo ponaša.
Ali ne obična... Ne može se koristiti baš za svako selo, već to mora da bude baš neka pripizdina, Bogu iza tregera, neko mesto sa malim brojem stanovnika i toliko nepristupačno da Lada Niva ispusti dušu dok pređe put. Samim tim što su takva mesta toliko zabačena, gotovo odsečena od civilizacije, tehnologija do njihovog stanovništva stiže sporije nego do ostalih, a i kad stigne, postoji mnogo poteškoća u rukovanju najnovijim čudima.
- Je li, ko ti je ona dembela od sinoć?
- Maja. 'Si vid'o kol'ku sisu ima?
- Ma jesam, mora da je sa neke planinčine sišla.
- Iz Vučkovice je ona.
- Lebtejebo, pa gde baš iz Vučkovice, okani se ti toga blago meni.
- Što bre?
- Brate, tamo televizor ćebetom pokrivaju, ne znaju kako se gasi. Veruj mi, nije to za pod ruku. Slađo, daj još jednu ovde!
Skup vanserijskih veština, dostojnih dalekoistočnih majstora, a stečenih tokom trenaže zvane rano roditeljstvo.
Najvažnije: biti tih. Nečujan poput Jevrejina skrivenog tokom racije Gestapoa. Jer, dečji krhki san je tvoja sloboda. Stoga se šapuće, zboriš lakonski i tiho. Ako znaš jezik znakova, koristi ga.
Sve radiš postepeno, kontrolisano: krećeš se, pritiskaš kvaku, otvaraš teglu. Lagano, kontinualnim pokretom.
Misija nije laka, graniči se sa Sajlent Asasinom na najtežem levelu, mali kiks i eto alarma.
Koristiš mačji hod. Osim što doprinosi održanju tišine, omogućava očuvanje ljudi i imovine. Eskiviraju se lego-kocke, šiljati Gormiti i autići rasuti po podu, kao i sitni kućni ljubimci i do pola pojedene čokoladne bananice. Level 99 dostignut je kada uspeš da poput hoverkrafta u poslednjoj milisekundi zalebdiš tik iznad predmeta na podu... i ne zgaziš ga. Vežba, samo vežba, mladi padavane.
Naravno tu je i brzi i nečujni seks™. Nikad se ne zna koliko vremena imaš na raspolaganju, pa, iako si do tada uspevao da izguraš pola sata lubrikantnog trenja, sada ne smeš rizikovati, jer niti imaš vremena, niti energije, već svodiš stvar na tehniku "kolibrijev let sa prigušivačem". Napomena: ova brza i efikasna tehnika u prvi mah može podsećati na scenu silovanja iz domaćeg filma, zahvaljujući improvizovaciji "uza zid", "na podu kraj kreveca", "na sušilici za veš" i povremenom elementu "šaka na usta", kojim se suspenduje eventualni krik zadovoljstva.
Veštine postaju integrisani deo osobe, razvijeni instinkti traju i kada klinari nisu tu ili čak dugo pošto odrastu.
- Dušo, što si mutava? Slobodno stenji i zamešaj malo, klinci su kod babe, sami smo. Pali me kad malo vičeš i zapomažeš...
- Šta, ti već počeo? U bre, ala si brz, instaliraš se ko trojanac u nezakrpljen Windows. Okej, idemo... Ah, Aaah, uuujea
- Aaaaa, kavabungaaa uf... Uf... gotovo. Jebiga, ostao sam tempiran u modu "pauza između podoja".
- Nema veze, ionako imam da prepeglam kamaru veša. Metni kafu i pusti TV.
Jedan od dva držača za ražanj, takođe od drveta koji je sa jedne strane zašiljen i zaboden u zemlju a sa druge ima račvu koja služi kao ležište. Upotrebu soje su ukinula novopečena mangala na struju koja uz pomoć motora i remenice od veš mašine smanjuju ugođaj i čin pečenja prasića na krajnje nezanimljiv nivo.
- Komšija, jesmo mi naši, i praznici su ovi i sve je to u redu ali kad ćeš da mi vratiš one moje pare?
- Komšo blago mene oprosti ti to da ne propadne.
- Šta veliš?
- Jeli bre, jel vidiš ti da ja sa mojim unucima pečem prase za Uskrs u miru i blagostanju? Oćeš sad da isčupam ovu soju iz zemlje i da preskočim tamo svaku kosku da ti polomim?
- Nije bre dotle došlo, i ne zapinju mi pare nešto al ja reko samo da ti napomene. Hristos Vaskrs.
- Vaistinu Vaskrs komšija.
Svojevrsni obuvni oksimoron. Dakle, otprilike iste one vonabi trendseterke koje zimi nose gumene šarene čizme, dizajnd baj Roko Baroko/proizvodi Tigar, sada svoja stopala i značajan deo potkolenice ubacuju u kožnu varijantu sa sitnim rupicama, uprkos temperaturi od 30+ stepeni. Ostatak autfita oskudeva u materijalu, a tu su naravno i naočare za sunce dijagonale omanjeg tableta. A dole: čizme. Ko ribe u "Hi-Men i gospodari svemira".
Možda se ženama stopala ne znoje toliko, nisam proverio na dovoljno velikom uzorku da bih pouzdano tvrdio, ali znam da bi autor ovih redova posle kratkog boravka u tako profilisanoj obući leti, emitovao bazd ravan zračenju tvora ekshumiranog na četr'es' dana.
- Šta nosi bre ova tvoja na noge na ovu skapsu? Bi me sram da je pitam, ali... Ono bre čizme, sinko!
- Ma pusti, baba, to je takva moda.
- Da nema bre neku reumu ili neku žemsku boles', da nije jalova, pu-pu...
- Nije, bre, baba, to je mo-da. A i čizma glavu čuva, hehe...
- More, nešto nije u red s nju, pazi baba šta ti kaže, teško će izbušena čizma da gu sačuva.
Napraviti pauzu.
Sačekati svoj red.
Na basketu:
- Ima nas petorica, neko će morati da se luftira prvu partiju dok ne dođe Mare.
Prototip samotnog čiče, otuđenika od civilizacije, Hajdin deda, brdsko-planinski Šopenhauer.
Da li zato što su mu još '46. konfiskovali šumu na Rudniku, što baba odavno nije sa njim, ili što su mu se deca razišla po belom svetu, tek ovaj stari mizantrop već godinama gotovo da ne izbija sa planinske padine. Onde čuva koze, gaji pčele, druguje sa prirodom i ne haje za ljudsko društvo. Katkad samo starim neregistrovanim renoom 4 siđe do varošice po duvan i još poneku potrepštinu. Tada obično svrati u Monako i popije vlahov, onako s nogu, te procedi dve-tri rečenice.
Meštani podozrevaju od njegove pojave. Kako i ne bi. Iako u ozbiljnoj starosti, kršan je, snažnih pleća ispod debelog gunja i oštrog pogleda ispod gustih sedih obrva. Kažu da su mu jednom tako neki došljaci dobacili vulgarnu pošalicu, na šta je starac dvojici podsmešljivaca u tren oka obio fasadu držaljom za kramp.
Starom niko ne treba, on ima svoj mikrokosmos. Ponekad samo deliće sete ispusti kroz dvojnice, sedeći na pragu oronulog kućerka. Tada se zaseokom podno planine razlegne melodija nagomilanog vremena koje kao kroz kakav ventil ističe van, struji i prožima mutnjikavo veče.
- Čuješ, Stari zasvirao!
- Poteci, poteraj ovce u obor, sigurno će nevreme, matori baksuz nikad ne omaši!
Marko Marković među klikerima. Onaj potrošni kliker, koji nije tu da bi se njime kurčio kako ga imaš u kolekciji, već da radi pos'o za koji je i napravljen - igranje. Satkan od najbuđavijeg stakla, sa namernim mehurićima i nepravilnostima, naziv je dobio po tome što ima tri perca različitih boja, koja idu kroz sredinu. Najpoznatije podvrste su, zavisno od boje svakog pojedinačnog perca, bile one koje čine zastavu neke države, a po popularnosti su prednjačili Jugosloven, Germanac i Rumunko.
- Vidi, Simke, što imam gvozdenca, odvaliću te danas. Kopaj rošu, imaš stare tike!
- Nema šaje da me dobiješ, ovaj troperac me nikada nije izdao.
- Igramo li u fulje, ili šale?
- Fulje, brate, da ti uzmem to čelično govance, da se ne paunišeš više.
Postoji gomila bendova, manje ili više kvalitetnih. Da bi se izdvojili iz te gomile, mnogi se odlučuju za krajnje ''interesantna'' imena. Najbolje bi bilo takve bendove ignorisati, jer kako ćeš sebi da objasniš zbog čega slušaš neke ljude koji su toliko prsli da se nazovu, recimo, Nežni Dalibor.
- E, našao sam mnogo dobar bend, oduševljen sam!
- Kako se zovu?
- Danilov doživljaj Beča.
- Odjebi.
Ludi komšija, ratni veteran sa šrapnelom u glavudži, i sa neobjašnjivo idiotskom misijom da isprebija svakog kog vidi da se muva oko zgrade u zoru.
Kaže kako se samo vampiri vraćaju u jazbinu u pola pet ujutru, što je nedopustivo za omladinu. Još kaže da se svi oni zasigurno drogiraju, dok svi misle da je upravo on na teškim halucinogenim supstancama.
Da bar 'oće da podeli loma...
- Ma video sam ja kako me gleda, htela je sto posto, al' ne imah muda da joj priđem...
- Brate, aj' didemo da spavamo, sad je četri i dvaes', Boža Blejd je aktivan, a nikad ne znaš odakle će da izripi. Sutra se...
- TU STE... KAO ZARAZA... KAO TRULEŽ KOJI SE UVLAČI U SVE PORE I SMRDI. VI STE BOLEST KOJA SE MORA SASEĆI U KORENU! ( izvlači ručno pravljenu sataru iz kožnih MilićVukašinović pantalona)
- Spavaš li ti nekad, pizda ti materi... DRAM!
- Brate, pored uva ti svitnu! Beži levo, ja forsiram stepenice, čujemo se kad se probudiš! Sisaj ga, Božoooo!!!
- BEŽITE, BEŽITE, DOK VAM NE PRONAĐEM LEGLO, A ONDA...
Sporedni benefit koji se ostvaruje radeći na nekom poslu.
Policajac i vojnik ne moraju da kupuju odjeću i obuću za posao jer dobijaju uniforme.
Radnik u željeznici ima besplatan prevoz u unutrašnjem saobraćaju.
Ljekar, ma koliko đubre od čovjeka bio, zbog svoje profesije će imati društveno poštovanje i ugled.
Glumica u filmovima za odrasle... ma, znate već!
Marija Kiri kod komšinice na kafi:
- Draga Marija, koliki mi je račun za struju doš'o ovaj mjesec, umalo da pa'nem u bandak! Kako deru, majku im lopovsku! Dolaze li vama veliki računi?
- Ja već dva mjeseca nemam tih problema. Pozvali smo radnike da potpuno uklone priključak.
- Nemate struju uopšte? Ali kako se snalazite po mraku?
- Prednost profesije. Otkako smo otkrili radijum, Pjer u mraku svijetli divnom ljubičastom bojom...
