Vežbanje muške superiornosti isticanjem svojih osobina, tražeći ultimativni argument za priznanje. Jerbo je u svim ostalim sferama života prso, pa je kuća ostala jedino mesto gde su članovi potpisali ugovor na trpljenje.
- Alo, ženo gde je moje pivo?
- U frižideru je.
- Pa valjda sam ja ovde neki kurac, izdržavam nas a ti jedno pivo nećeš da mi doneseš?
- Ne mogu, treba veš da raširim, ručak će da mi zagori, a ti bi mogao da deci pomogneš oko domaćeg jer ja ne postižem. Kad bolje razmislim, NEĆU!
- Lepo te vaspitala ona tvoja majka, da tako pričaš sa ocem svoje dece i tako odgovaraš hraniocu porodice.
- Čim te vrate sa prinudnog odmora, obećavam da ću biti fina. Sad, idi ga šilji na malom fudbalu sa onim tvojim barabama, dizvinu ova deca.
Antipod šatrovačkom, njegov ubogi brat blizanac. Dok je šatrovački jezik ulice, šotrovački dominira u plačipičkastim krugovima Šotrinih novijih serija baziranih na romanima Mir Jam. Za one koji imaju želju da se bolje upoznaju sa čarima šotrovačkog nema boljih mentora od Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović.
(ovaj razgovor, neznatno modifikovan, periodično se ponavlja na svakih dvadeset pet minuta)
Osam puta sitnija jedinka u gasterbajterskom svetu. Dok gasterbiter čisti Dojčlandske VC-e, gasterbajter je unapređen u čišćenje trećerazrednih lokala. Dok gasterbajter u rodnoj grudi ima kuću na tri sprata, gasterbiter tek stavio ploču iznad drugog. Gasterbajter vozi Mercedes Džip M klase, dok gasterbiter i dalje kotrlja merdžu 300-SLD.
Šta, nisi uspeo da odeš za Uskrs u svoje selo? Još ti drkaš u gaće majstore, javi se kad u Srbiji razmeniš tolku količinu evra da ojačaš dinar.
Osobina devojke najbliže savršenstvu, jer osim bludi možeš s njom i da pričaš, a to znači da je:
1) lepa, jer ne bi je ni startovao da nije
2) pametna, ume da izgovori smislenu rečenicu
3) zanimljiva, jer te ne smara razgovor sa njom
A: jbt, jesi skontao Maju na rođendanu?
B: da, brate... Riba je sjajna, možeš s njom i da pričaš!
Rečenica koja se upućuje osobi koja nikad ništa bitno nije učinila u životu, ali joj se posrećilo kada je Mars bio u konjukciji sa Venerom, Jupiter u sedmoj kući, a njegova baba pustila da joj zagore kiflice sa džemom.
-Šta bi? Našao curu konačno? Eee, biće nešto od tebe. Aj' sad, pare na sunce, da častiš. Nije baš da često imaš povoda.
Kada je mlada devica hoćna za tukididom, jebi ga, himen nekad mora da pukne.
- Večeras idem na žurku da se napijem, da nađem nekog paladina pa kud puklo da puklo, bilo na kauču, veš mašini, ili smederevcu, mrak mora da se skine.
Razmaženko na kvadrat. Od roditelja snobova koje u snobizmu prevazilazi. U kući je njegova poslednja, a u stvarnom svetu je asocijalan i naširoko antipatičan. Ima ortake, ali ga oni baš ne gotive, a i ne poznaju ga dovoljno dobro iako su godinama ''ekipa''. Njemu niko ne može da se poveri jer ga se tuđi problemi ne tiču, a svojih problema nema ili bar on tako misli. Retko izlazi, a i tad se grebe o ''ortake'', jer iako je pun keša nema nameru da isti troši. Čovek ''štedi'' za električnu gitaru koju nikad neće naučiti da svira i za put na Bahame na koje nikad neće otići jer ga mrzi da ode i do aerodroma. Sve što se nalazi na više od 2 kilometra od kuće za njega je terra incognita. Ukratko, ni brige ni pameti, autentična mamina maza.
-Ide li Nešica sa nama na žurku večeras?
-To mamino detence? Jesi lud, pa njemu još uvek keva seče meso i duva u supu! Išao bi on kad bi helikopter došao po njega, ovako- nema šanse.
Filozofska teza koju je zastupala srpska administracija dok jedna pametna glava nije lupila šakom o sto, rekla "Jedna osoba se mogla samo jednom roditi!" i uvela pravilo po kojem je izvod iz matične knjige rođenih postao trajni dokument.
Slava mu, ko god da je u pitanju!
Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.
- E brate, jesi i ti nekad kao klinac uzimao plišane igračke i trljao kobas od njih?
- A?
- Pa ono, malo džaranje i to...
- Koji ti je kurac? Što bih to radio?
- Ma ništa, pitam čisto onako. Nisam ni ja.
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Ubodena onoliko puta koliko treba da se ubode da bi se završio goblen poznatog Wiehlera "Poslednja večera", dimenzija 220x115 cm.
Oblik ishrane koji je zaživio svugdje osim u Vojvodini iz dva razloga.
"Slaninicu brzo mogu narezati sam a i na kraju krajeva, di je žurba."
Geometrijski progresivna masa ljaljana koji su otkrili Njujorker, Zaru i Springfild, crne kapute, bele košulje, pocepane farmerke, široke kožne narukvice, arafatke, "Ja sam superstar" i "Pravim se da me bole jajo" majice sa printovima. A onda u mozgu vrisne centar za zavičaj i moderni šmeker postaje hodajući primer izreke "mož' čoveka iz sela ali ne mož' selo iz čoveka".
Jednom rečju - Dženani. Šmelos.
-Onaj tvoj kolega Jagoš je vrlo naočit mladić, deluje jako urbano!
-Aha, urban je ko opanak, eno ti ga upravo ulazi, saš' da vidiš.
-DE STE LJUDI ŠAIMA! DE SI MATORI! Ovo neka kolejginčica jel? Ljubim ruke mačkice, verujem da se nismo upoznali cmok cmok cmok cmok...
-Alo. Alo!
-ALO ALO STANI MALO HJAHJAHJA! ALO DEČKO, TOČENI EFES I PRODUŽENI SA MLEKOM! zvoni Miljačka KO BI REKOOO ZA MUDA DA ME BESEEE HJAHJA! ALO KO JE?! EVO DIVANIM, DIVANIM!
-Vidiš? Stigo šmelos.
-ČUJ IZRAZ MATORI, ŠMELOS! DO JAJA! ALO, NAŠ ŠTA MI REKO OVAJ NAŠ SA FAKSA! ŠMELOS! HA HA! RECI!
Najneomiljeniji fudbalski/košarkaški klub studenata.
-"Šta je, Makso, kako je bilo na ispitu? Ko dobi na kraju? Opet PAO?"
-"Ma PAO, majku mu, dominiraju ove polusezone, ne jebu živu silu".
Drugi način da kažeš nekom da odjebe, da prošeta.
A: Matori, pao sam na jebeni Milan !
B: Meni pričaš, pao sam na Bari...
A: Sediš mi na kari!
B: Livada sinak, smaraš.
Atribut koji opisuje savršenstvo funkcionisanja neke naprave. Kada se tim ergonoma, programera, filozofa, drvoseča i hedonista sinhronizuje, nastaće jedan takav proizvod, prilagođen najprostijim članovima naše zajednice. Zaslugom intuitivnih komandi i dugmića i prostog interfejsa, ne možeš ga ukvariti pa da si triput tolka štetočina.
-Prijatelju, dobri brate moj, kakvo ti je ono sokoćalo u avlije?
-Poslo šura iz Japana. On je neki kurčić u Hondu, robotika. Napiso da iznesem ispred kuće. Ja izneo, stiso dugme, poče čudo krkljati i sklopi se za minut. Ja otvorim, uđem unutri, ono viče na zvučnjak: "Pomaže bog, Radivoje-san! Šta ćemo danas da radimo ti i ja?". Ja reko, valjalo bi mi do zadruge po brašno, a i ono bašče okopati. Kad ono udri na cestu, ide samo, izbaci me kod zadruge. Pokupim brašno, uđem opet, a pivce olađeno čeka na sedištu. Reko, teraj dalje. Kako priđosmo bašči, a njemu izviriše tri dobre motike i nogari i stade riljati, a meni masira dupe i krsta. Odradi ga za po sata. Eno puni se na suncu.
-Ja, more. Mislila deca stigo vašar.
__________________________________________________________________________
-Ajme, naručio ćale CNC mašinu da radi stolariju, a seo je za komp, čini mi se, jednom, i to ga nije ni upalio.
-Evo, daj mu ovu knjižicu, napisao čovek za debile, odrao. Mečka bi naučila da plotuje 3D model za nedelju dana ko ništa.
