Krajnost okrutnosti, bezosjećajnosti, hladan kao špricer, ne mari ni za šta, nema razumjevanja ni za koga..
- Možda bih trebao da mu kažem neku tužnu priču, možda će me isplatiti, ipak ja imam troje djece i na socijali sam ..
- Nemoj se truditi, on se radovao kad je Bambiju majka umrla.
Naziv za devojku čije se manuelne sposobnosti prilikom pružanja handjob-a poistovećuju sa virtuozitetom Paganinija na violini i blagosiljajućom moći Hari Krišne. Objedinjujuća titula u teškoj kategoriji za pružanje ručnog zadovoljstva. Za nju slobodno možemo reći da ima zlatne ruke. Ona ga ne drka, ne šilji, ne maltretira. Ona ga, bre, POŠTUJE. Ali ga i, vala, drži za muda! Posle ''tako'' obavljenog posla, potpuno ćete zaboraviti na reproduktivnu funkciju vašeg cenjenog polnog uda i tako poštedeti sebe neprijatnih i bolnih iskustava sa kojekakvim komplikovanim ženskama i njihovim zahtevnim vaginama. Naime, ta nestvarna kombinacija senzualnog dodira i savršenog osećaja za ritam, nikako vas neće ostaviti ravnodušnim. A ni punog skrotuma, kad smo već kod toga. To se, jednostavno, ne da naučiti. Sa tim se RAĐA.
- E, matori, šta je bilo sinoć sa onom malom...? Jel' si joj čitao Žan-Pol Sartr-a, a...?
- Ne, nisam. Još bo...
- Uuuuu, pičko, pederu, edipovcu...! Što, bre? Jesi se usr'o ili šta?
- Ma 'de, tebra, nego je riba jebena Šiva, ako me razumeš...!
- Aha...! Pa, vidim ja da su ti se nešto smanjila jaja, brate...
- Taj rad, matori. Istres'o sam se sinoć k'o keva na ćaleta kad se vrati s posla...
Moderna verzija izraza čuo i video.
-Jesi video šta se juče desilo u parkiću?
-Jesam. I audio i video.
Jedan od načina da svoje hiperaktivno i istraživanjem pobuđeno dete zadržite u dvorištu zgrade. Otuda valjda i mržnja prema ciganima, kasnije, kada dete odraste.
- Milane! Nemoj da izlaziš iz dvorišta! Igraj se tu kao i svaka deca!
- Mama! Hoću da vidim tu-tu!
- Nema sada tu-tu! Tu-tu je otišao da spava!
- A tu-tu isto spava ceo dan kao tata? Oni rade u istu radnju?
- Ne izlazi napolje bez mene! Ukrašće te cigani!20 godina kasnije
Milan gleda cigana prolaznika i u njemu se javi mržnja.
podsvest: "On je zao! On će da te ukrade!"
Vrlo redak poklik koji izaziva neverovatno blaženstvo kod sinova ženskog pola u porodicama. Češće će se čuti bravo sine iako je taj sin zapravo ćerka, ali poklik "TO ĆERO!" ima izuzetnu težinu jer tog sina ženskog pola digne u nebesa zbog činjenice da je uradio (uradila) nešto što se očekuje od prave žene.
Sin ženskog pola: Tata evo ti novine.
Otac sina ženskog pola: Hvala sine.
Sin ženskog pola: Evo ti ova čutura. Kupila sam je pre nekih nedelju dana ali nisam htela da ti je poklonim dok joj ne ispletem futrolicu.
Otac sina ženskog pola: TO ĆERO LJUBI JE TATA!!!
Ćerka: *kez od uveta do uveta, srce skakuće od aritmije, duša lebdi u blaženstvu*
To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...
- Alo bre, kad će moja pesma?
Muzika: Saće!Posle sat vremena:
- A kad će moja pesma?
Muzika: Pa, svirali smo!
Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Čovek, svrstan od strane zajednice u manjinski deo stanovništva zbog njegovih inferiornih govorničkih mogućnosti, i manjka racionalnih objašnjenja zbog čega povremeno urinira po svom filadendronu ili oblepljuje špajz posterima Isidore Bjelice.
Epistemološki, čovek može postati čudan na tri načina:
1) Uticaj roditelja (Najčešće ako roditelji provode vreme hasajući eside i slušajući Pink Flojd, pritom zanemarivši činjenicu da im dete sipa pesak mački u oči)
2) Uticaj okoline (Može varirati od paljenja televizora i audio-vizuelnog iskustva Lee Kiš, do odlaženja u Maksi diskont)
3) Uticaj radnog mesta (Rađenje fejsliftinga Miliću Vukašinoviću, biti zadužen da pročitaš bibliografiju Dobrice Ćosića itd. itd.)
- Brate, nešto si mi čudan ovih dana...
- Ćuti brate, bio popis, morao sam da premerim kuhinju. Otad više ništa nije isto.
Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.
Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju?
- Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu.
- A da mi ipak zovemo policiju?
- Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva.
- Iju, pa kako mogu tako?!
- Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
Bljesak, ideja, breinstorm nakon dugog perioda mraka. Trenutak mentalnog približavanja ostalima i hvatanja priključka sa njihovim idejama.
- Ajd' dođi da mi pomogneš nešto, sama sam a treba mi muška ruka.
- Važi, dolazim. Šta da ponesem od alata?
- Ponesi pajser, pajseru.
- Šta će ti pajser? Aaaaa, kapiram, evo me odmah.
- Kukuriku, Kolumbo... Požuri.
Predstavlja najiščekivaniji duet koji treba da spoji dva najpoznatija i najpopularnija svetska kantautora, idola svih generacija na svim meridijanima, muzičara koji zajedno imaju preko 100 platinastih albuma, 620 gremi nagrada,...
Na sajtu www.GaravaGalija.com je preko 6 miliona fanova potpisalo peticiju podrške realizaciji ove prelepe muzičko-scensko-vokalne simbioze.
Dnevne novine "New York Times" u izdanju od 25.02.2009 pod naslovom "WE BELIEVE" ispituju koja je mogućnost da do ovog dueta i dođe.
Najtiražniji Japanski dnevni list "Yomiuri" objavljuje sledeći članak, koji govori sam za sebe :" Bane Krstić今世界が "Garavi Sokak" 直面する様々な環境問題を Neša Galija、将来を担う子どもたちにもわかりやすく伝えていきたいという思いから、当社は「日産わくわくエコスクール」を2008年7月にスタートさせました。NPO法人気象キャスターネットワー!"
Ni Holivud nije ostao imun na ova nagađanja što potvrđuje i nedavna izjava glumice Džesike Albe za tabloid "Sun" na pitanje kakav bi sex najviše volela? - "Najviše bih volela sex sa Banetom Krstićem frontmenom Garavog Sokaka, a jedino bolje od toga je trojka u kojoj bi učestvovao jos i Neša Galija."
Dokle god je širok Dunav dokle god je ravan Srem,
Pravoslavlje dolazi sa juga...
I tako dalje...
Ona moja žena nakupovala neke pudere, kreme, karmine, pičke materine...
Legendarne papuče, multifunkcionalne, može se reći - večne. U njima se ide u prodavnicu, na bazen / plažu, na pecanje, u njima se tokom leta zaliva trava (neizostavan je i kupaći šorts tokom zalivanja), sa njima je moguće ubiti muvu, komarca, u njima se čisti kokošinjac, jer imaju rebrast đon, pa se može lako i brzo očistiti. Ranije su se na pijaci mogli naći originalni, naravno švercovani primerci, koji su bili pravljeni od čvrste pene, a kaiš preko noge je bio od platna, a unutrašnjost od neke perforirane kože. Danas se ne mogu nigde naći prave Fila papuče, već kopije kojima je promenjeno jedno slovo, i koje su za jednokratnu upotrebu.
