Orkestar na svadbi koji popije batine jer ne sviraju ono što im se kaže.
- Alo, orkestar, sviraj Šemsu da izginemo.
- Izvinite, mi ne sviramo takvu vrstu muzike.
- A ne svirate? Kume, dolaz' 'vamo, sad će Plavi orkestar da nas zabavlja.
Kulturan novinarski izraz za pušačicu masnih, debelih, ćelavih direktorskih i fudbalerskih kurčeva.
Prenošenje obaveza po hijerarhiji dok ne dođe do onog ko, hteo ne hteo, mora da uradi.
Šef (sekretarici): Cico, molim Vas iskopirajte mi ovo u dva primerka. Hitno mi treba.
Sekretarica (službenici): Mico, ne znam gde mi je glava. Napravi mi dva primerka, ljubim te.
Služebnica (radnici za kopir mašinom): Ružo, provuci ovo dva puta. I požuri molim te, ne mogu ja da zevam ovde ceo dan.
Omiljeni alat sitnih šanera sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina.
Tih godina iole "vredne" krpice, kupovale su se najčešće u Trstu . U gradu su se tek stidljivo pojavljivali prvi komisioni u kojima ste mogli nabaviti neki džins, ili kvalitetnu maju, pa su sitni lopovi bivali prinuđeni da kradu komade garderobe sa štrika. E, tu nastupa mačka. Naime, bitno je bilo samo pronaći štrik sa lepim primercima, tek oprane garderobe, koji nije viši od ,recimo trećeg sprata, nanišaniš majicu koja ti se sviđa, i gađaš je mačkom. Ista se grčevito kandžama drži za majicu(boreći se da ne padne), skidajući na taj način štipaljke, i lepo ti padne pravo u ruke, zajedno sa odabranim ciljem. Vremenom su tako usavršili tu tehniku, da su tačno mogli da pogode veličinu mačke potrebnu za obavljanje navedenih radnji, u zavisnosti od tipa odeće koju su želeli skinuti( deblje mačke su korištene za farmerke, kao i na nižim spratovima, a lakše za finiji tekstil, ili pamuk, kao i na višim spratovima), da su jednim bacanjem, nepogrešivo dolazili do željenog rezultata.
Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.
Kada se u trenutku prepadneš jer pomisliš da ti je slepi miš proleteo iznad glave, a onda skontaš da je to bio samo zmaj i bude ti lakše
Festival elokventnosti.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Jedna od tepačkih ikona 90-ih. Nije bio toliko poznat i forsiran kao Čak Noris ili Stiven Sigal, one je više bio kao npr. Valensija u senci Reala i Barselone. Uglavnom je glumio pritajenog nindžu ili ćutljivog tepača u filmovima B produkcije tipa ''Nindže u svemiru'', ''Otac nindža na službenom putu'', ''Spašavanje redova nindže'', ''Fredi Kruger protiv Nindže'' i u socijalnoj drami koju vredi pomenuti ''Nema zemlje za nindže''. Dok ovo čitate on verovatno radi sklekove na ulici ili se bije sa klošarima za pare.
- 'De si b'te. Daj neki tepački film, Čak Noris, Sigal ovo-ono.
- Nema, svi su već iznajmljeni. Ako hoćeš imam nešto od onog Dudikofa, tepanje neko sa nindžama.
- 'Ajd daj tog.
Ljudi koji su smešteni u magacine čovečanstva i prodaju se po nabavnoj ceni, po najnižem kursu poštovanja.
Proizvedeni pomoću kalupa, sa niskom tačkom topljenja, velikim mogućnostima naknadnog oblikovanja i količinama konformizma.
Usled nepažnje, vrlo krti i lomljivi.
Čuvaju se na mračnim i hladnim mestima zbog svoje prirode da se pokvare na jačem svetlu i u prirodnijim uslovima.
Slabi su provodnici uspeha, a vrlo dobro se rastvaraju u iluzijama. U reakciji sa udarcima sudbine daju depresiju.
Zbog prirodnog staništa imaju tendenciju da se ubuđaju i da ta buđ bude jedini oblik života u njima.
Jedini materijal za izradu haljina. Za dokaze konsutovati vecinu textova Marine Tucakovic, Braje, Tute i Fute...
Istini za volju, tekst koji bi glasio "Skini tu haljinu od pamuka sa 20% likre" i ne zvuci bas reprezentativno...
Dijele se na tri grupe, na diplomate, pičke i muškarce. Diplomata će u facu da te opsuje a da ti to i ne skapiraš, pička ka' pička, pljuni, udari, opsuj, kurac, on stameno u pogrbljenom stavu sve to stoički prima, dok muškarci i prvu i drugu grupu - šamaraju. Drugačije ne ide, ne smije da ide i ne bi valjalo.
Najgora vrsta sarkazma i najiritantnija osobina u supruge. Prezentuje se pomalo podjebavačkim pitanjem, ili konstatacijom, umesto jednostavnom naredbom koju bi odma' razumeo.
- Dragi, da nisi nešto zaboravio danas?
- Jel moraš stalno da mi postavljaš ta glupa pitanja umesto da mi kažeš - Zaboravio si jebenu godišnjicu, rođendan, proslavu mature, prvi maj, dan žena, da zaključaš stan, da staviš kondom pre sedamnajs godina, da vratiš mom tati onih 'iljadu evra što mu duguješ od lane, da kupiš mleko, da kurac, da palac... A do kurca više i ti i tvoj sarkazam...
- Htela sam da kažem da si zaboravio naočare na stolu pa sam ti ih ponela...
Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila!
Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe
Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen!
Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen!
Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Pesma koja je svojim puštanjem u svakoj epizodi "Srecnih ljudi" probila ljudima mozak. Istina, nekada je bila hit, nadmašivala rejtinge Insomnije, Afrike i ostalog, da su znali za remixe u to vreme možda bi i do svetskih razmera stigla (David Guetta feat. Snežana Savić - Top op op opolska 17 + 1). Znam da nas je sve nekada zanimalo gde je ta Topolska 18., šta ima tamo, i da li Snežane "tamo ima više".
Nešnal Geografik - Topolska 18. rivajvl - Srčing for Snežana
Budući da se pričalo u seriji da je Snežana umrla baš u toj kući nakon "Srećnih ljudi", dolaze naučnici sa svom potrebnom opremom za registrovanje bioelektričnih struja i prisustva plazme u vazduhu tačno pred vrata te čuvene Topolske 18. Nemaju ključ pa se sete poznatog stiha pesme (Njena vrata samo sećanje otvara) pa se sete da su nekada posedovali prangije i pajsere, i lagano uđu unutra. Na zidu u hodniku piše "Na staroj adresi mene nema više" budući da ne znaju naučnici koja je njena stara adresa: "Idi bre Snežana u pičku materinu", a naravno njihovo neznanje se pokriva reklamama. Ulaze u sobu podstanara kad ono Snežana uopšte nije riknula. Zatiču je sa 20 drugih muškaraca, ona samo voli Gang bang. U toj sobi zatiču Aranđela,
Babu Ristanu sa dildom, Simu koji opšti jedinu čašu u celoj sobi (kako pesma kaže - "i jedna čašaaaa"), Vukašina Golubovića i ostale muškarce iz serije kako je polno opšte. Misterija razrešena - Snežana gotivi Gang bang, živa je, pesma nas i dalje ubija u pojam, a serija može opet da se reprizira.
Kada se napijete toliko da opijanje nastavite u potpuno nepoznatom društvu sastavljenom od takođe jedni drugima nepoznatih ljudi spojenih alkoholom.
Vrsta izlaska na ispit koja nema za cilj polaganje istog, već ima inspektivnu svrhu, tj. vodi se pod izgovorom "čisto da vidim kako izgleda, predaću prazan papir".
- E, kolega, si učio ti ovo?
- Ma jok, ja sam ovde turistički.
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe?
- Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina
- Al' studiraš pet, i još si druga.
- Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku!
- Dao si ti moj kurac.
